1366729643e goverment, Slajdovi od Informatika

Preuzmite 1366729643e goverment i više Slajdovi u PDF od Informatika samo na Docsity! 1 INTERNET U JAVNOJ UPRAVI http://www.ieg.ibm.com/ (institut za e- government pri IBM-u) SVJETSKI TRENDOVI U IT Client Server Internet / eBusiness/ eGovernment mBusiness/ mGovernment Centralizivani IT70-te 80-te 90-te 2000-te E-vlada (Elektronsko poslovanje u javnoj upravi) 1. Način organizovanja državne uprave, poslovanje sa partnerima, građanima, zaposlenima i drugim vladinim organizacijama. 2. “On line” pružanje usluga državnih organa i javnih službi. 3. Podrazumijeva integraciju različitih procesa javne uprave i novi tehnološki pristup, kao i preraspodjelu nadležnosti. “e-Government podrazumeva korišćenje informacija i primjenu tehnologije da poboljša.......” izvor podataka: World Bank 1. Efikasnost 2. Produktivnost 3. Transparentnost - jasnoću propisa i procedura 4. Odgovornost vlade u odnosima sa: 1. Građanima 2. Privredom i institucijama 3. Drugim vladinim jedinicama 4. Vlastitim službenicima 2 FORME elektronske vlade G2B (Government to Business) G2C (Government to Consumer) G2G (Government to Government) G2E (Government to Employees) Saradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica. Predstavlja najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije. Postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odlučivanje. G2B Saradnja vlade i građana. Servis je dostupan 24 časa dnevno. Single touch point – jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama. Korisnik plaća administrativnu taksu i plaćanje se obavlja preko Interneta. Elektronski transfer beneficija – u kojem vlada transferiše socijalno osiguranje, penzije i druge prinadležnosti direktno na bankovni račun primaoca ili na račun pametne kartice. G2C Državni organi efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja: Između republičke vlade i lokalnih organa samouprave, Pri među resornom upravljanju. G2G 5 • “E-vlada” podrazumijeva procese: – Ukidanje monopola i omogućavanje djelovanja tržišnih zakona; – Prihvatanje iskustva drugih zemalja; – Omogućavanje pristupa podacima i informacijama javnog sektora; – Prenos nadležnosti na organe lokalne samouprave – Bolje informisanosti građana. • Postoji mnogo definicija koje na različite načine opisuju elektronsku upravu (engl. e-government, e-administration) tj. e-poslovanje u javnoj upravi. Neke od definicija su: • Pod terminom e-uprava podrazumijeva se intenzivna i široka primjena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u javnoj upravi koja bi omogućila građanima, lokalnim upravama, poslovnim subjektima, vladinim i nevladinim organizacijama i drugim institucijama permanentan pristup servisima javne uprave, a zaposlenima jednostavno i efikasno obavljanje poslova uz smanjenje troškova. • E-uprava se odnosi na kapacitet i volju javnog sektora da razvije upotrebu IKT-a u cilju unaprijeđenja pružanja usluga građanima. • E-uprava ima za cilj da omogući lakšu, jeftiniju, transparentniju interakciju između vlade i građana (G2C), vlade i kompanija (G2B), samih vladinih agencija (G2G). • E-uprava predstavlja upotrebu ICT-a u javnoj upravi, u kombinaciji sa organizacionim promjenama i novim vještinama u cilju poboljšanja javnih servisa, demokratskih procesa, kao i jačanja podrške javnih politika. Domeni e-Governmenta Poboljšanje procesa E-Administracije Spoljnja interakcija E-Society Umreženi građani E-Citizens & e-Services Domen • E-administracija: – Poboljšanje procesa upravljanja (vladanja) putem redukovanja troškova, – Poboljašanje upravljanja performansama sistema, putem strategijske veze sa vladom i distribucijom ovlašćenja. 6 Domen E-građani i E-servisi: – Konekcija građana sa vladom putem razgovora sa njima i povećanje njihove odgovornosti, – Osluškivanje građana i pomaganje demokratskih procesa i – Poboljšanje javnih servisa. Domen • E-udruživanje: – Izgradnja interakcije između vlade i snabdjevača, – Poboljšanje komunikacije sa privredom kroz stvaranje partnerskog odnosa, – Stvaranje civilnog društva Koristi od primjene eGovernment rješenja Poboljšanje morala i efikasnosti zaposlenih, lakše upravljanje kadrovima. Zaposleni Poboljšan pristup informacijama i poboljšanje usluga • informacije o porezima i prihodima, • sve vrste dozvola, • zdravstvene usluge, • trzište rada, • socijalni rad. Građani uživaju dobrobit zahvaljući direktnom pristupu • službe prihoda, • registracija preduzeća • zahvaljujući efikasnijim kontaktima sa službenicima Građani PrednostiKorisnik Koristi od primjene eGovernment rešenja Povećan pristup informacijama i uslugama. Smanjenje troškova komunikacije. Privreda Poboljšan pristup informacijama i uslugama. Povećana interna efikasnost nabavnih službi. Konsolidacija podataka povećanje kvaliteta izveštaja i elektronska distribucija primaocima (državni nivo, zakonodavne komisije). Smanjenje troškova poslovanja kupci/dobavljači, upravljanje zalihama, izveštajima. Vladine službe PrednostiKorisnik 7 Problemi i rješenja 1. Kako smanjiti troškove usluživanja građana 5. Integracija informacija 2. Korišćenje resursa između službi 3.Objedinjenje informacija 4.Forum za komunikaciju sa funkcionerima 5.Potpunije razumijevanje odnosa sa građanima i grupama 4. Kreiranje interesnih zajednica i kanala za komunikaciju 1.Elektronski pristup informacijama 3.Online pristup svim informacijama 2. Real time informacije Vladine službe-građani 1. Komunikacija 2. Višestruko unošenje istih informacija dovodi u pitanje integritet javnih dosijea 3. Potreba za centralizovanim upravljanjem budžetskim sredstvima radi kontrole troškova 4. Pripremanje izveštaja zahteva objedinjenje informacija iz raznorodnih izvora 1. Sistemi za eliminisanje izolovanih ostrva komunikacija 2. Sistematizacija informacija kroz ugrađene mehanizme za pročišćavanje i objedinjavanje dosijea 3. Formiranje budžeta kroz proces saradnje omogućen portal tehnologijom 4. Ugrađivanje rutina za objedinjavanje podatka Problemi i rješenja Vladina služba-Vladina služba 1. Poboljšanje saradnje između različitih službi za ispunjenje određenog zadatka (npr. dozvole za poslovanje) 2. Efikasnije upravljanje porezima i prihodima 3. Automatizacija procesa javnih tendera 4. Efikasnije ispunjenje zahteva za statističkim izveštajima i podacima 5. Potpunije razumevanje odnosa sa privrednim subjektima i demografskim grupama 1. Online obrada zahteva (npr. Izdavanje dozvola, rešenja itd.) 2. Online predaja poreskih izjava, naplata i upravljanje porezima 3. Online nabavka, uključujući licitacije 4. Online pristup i obrada informacija 5. Intergracija informacija za bolje upravljanje odnosima sa privredim subjektima Problemi i rješenja Vladine službe-privreda 1. Službe su zatrpane podacima o kadrovskim promjenama, zahtevima i upitima 2. Zaposleni nijesu obučeni da pružaju usluge drugim službama, privredi i građanima 3. Integritet službi se dovodi u pitanje nekonzistentnim standardima i procedurama 1. Kadrovski self-service portal 2. Sistemcija procesa dostupnost informacija 3. Objedinjeni pristup bazi informacija Problemi i rješenja Vladine službe-vladini službenici 10 37 ОПШТЕ ПРИХВАЋЕН • Осим политике, термин је прихваћен и у: – праву, – социологији, – економији, – психологији и другдjе, • Потврђује значај који у друштву имају информације. 38 СВЕ ВЕЋИ УТИЦАЈ ИНФОРМАЦИЈА • Развијене индустријске земље попримају све јача обиљежја информационог друштва: – производња материјалних добара све се више повлачи иза производње информација, – док утицај информационо комуникационих технологија на: • привреду, • културу, • политику и • приватни сектор континуирано расте. 39 ВЕЛИКЕ ПРОМJЕНЕ • Широка употреба информационих и комуникационих технологија утиче на – Ток производње, – Mаркетиншке стратегије – Oрганизационе структуре, • Прави промjене на пољу занимања и професија. 40 РЕЗУЛТАТ И.Д. • Већа продуктивност, • Рационализација привреде, • Смањење броја класичних радних мjеста, • Веће потребе за информатичким кадровима, • Радна мjеста су РЕЗЕРВИСАНА ЗА ЉУДЕ СА ЗНАЊЕМ. 11 41 ПОСЛЕДИЦЕ И.Д. • Структурна промjена са индустријског на информационо друштво је, осим тога, праћена енормним убрзањем технолошких промjена. – Смањење просторно временских ограничења, – Интернационализација тржишта (глобализација) – Заоштравање глобалне утакмице остављају последице на све привредне гране и воде новој прерасподjели на привредном рељефу. 42 Различита виђења И.Д. Смрт демократијеПолитичка хармонија Умртвљено тржиштеТржиште без трења Тотална контролаТотална безбjедност Универзална комерцијализација Универзални просперитет ПесимистичкоОптимистичкоПесимистичкоОптимистичко Виђења државе у ИДВиђења привреде ИД Информационо друштво 43 Посебности информационог друштва • Идеологија информационог друштва, • Виртуелна култура, • Архивирани подаци, • Дигитални маркетинг, • Раст расположиве количине општег знања, • Обавештајно знање. 44 Идеологија информационог друштва • Опчињеност информационим друштвом навела је неке аналитичаре да дају изјаве као што су • «Све је информација!», чак и да говоре о «спасењу кроз информацију». 12 45 Виртуелна култура • Улаже се доста труда да се да општа дефиниција појма виртуелна култура, чини се да се феномен на који би се ова култура односила (за сада) није развио до те мjере да је могуће прецизно одредити шта се под њим подразумjева • Нови медијуми су све краткотрајнији: – ЦД траје до 100 година, – Хартија која ако садржи кисjелину траје до 200 година, – Хартија без кисjелине траје преко 500 година, – Пергамент траје преко 1000 година – Глинене таблице које трају преко 5000 година • Шта ће остати иза “ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА” 46 Прикупљање података (information body) • Скуп свих података повезаних са неком особом: – школска документација, – полисе осигурања, – порески подаци, – подаци о комуникацијама, – извештаји о потрошњи, – медицинска документација, – путни документи, – полицијски досијеи, – подаци о инвестицијама ? ? ? ? 47 Сaкупљачи података 1. Полицијски и правосудни органи 2. Образовне институције 3. Матични уреди и бирачки спискови 4. Пореске службе 5. Обавjештајне службе 6. Заводи за социјално старање 7. Здравствене институције 8. Вjерске заједнице 1. Стамбене задруге 2. Кредитна друштва 3. Компаније које издају кредитне картице 4. Компаније које се баве директним маркетингом 5. Осигуравајућа друштва 6. Интернет провајдери 7. Каталошка продаја 8. Онлајн продаја 9. Поштанске компаније 48 Дигитални маркетинг • Маркетинг се оријентише на креирање транспарентних купаца. • Индивидуални потрошачи се лоцирају на основу података – трагова које остављају за собом. • Ови подаци се систематски прикупљају и уз помоћ експертских система групишу, обрађују и обогаћују другим подацима да би били употребљени као основа за дигиталан маркетинг – маркетинг високе прецизности. 15 Internet u javnoj upravi Namjena • IS državne uprave služe za: – Prikupljanje, obradu i davanje na korišćenje informacija koje nastaju u toku rada i koje su neophodne za rad i proces odlučivanja u državnoj upravi. • Ovi IS se koriste za: – Pripremi zakona i drugih propisa – Rešavanju u upravnim stvarima – Vršenju upravnog nadzora – Obavljanju represivnih djelatnosti – Praćenju stanja u određenim oblastima – Izradi predloga za vođenje politike – Vršenje pojedinih materijalnih operacija – Obavljanje stručnih i drugih poslova državne uprave Internet u javnoj upravi Podjela • Hijerarhijski informacioni sistem državne uprave može se podijeliti na: – Opštinski – Gradski – Regionalni – Republički Internet u javnoj upravi Preduslovi • Prvi i najvažniji preduslov jedinstvenog informacionog sistema države je: standardizacija – Podataka – Procesa – Tehnologije • U protivnom veoma je teško objediniti IS Internet u javnoj upravi IS republičkih organa • Usporen rast do 80-tih godina • Započet rad na uvođenju računara u obradu podataka iz nadležnosti: – Uprave za zajedničke poslove – Poreske službe – Katastra 16 Internet u javnoj upravi IS republičkih organa • Rezultati: – Definisanje koncepta daljeg razvoja IS – Kreiranje zajedničke baze podataka IS – Razvoj zajedničke računarske mreže državnih organa – Projektovanje opšteg sistema za administrativno poslovanje – Primena informatičkih standarda u razvoju IS – Razvoj pravosudnog IS – Stvaranje koncepta integralnih GIS orijentisanih sistema u gradovima – Razvoj IS Republičke uprave javnih prihoda Internet u javnoj upravi IS republičkih organa • Zastoj 2000 –te: – Nedostatak finansijskih sredstava – Kuda dalje? – Događanja – Neki mali pomaci sa zakašnjenjima – Pokušaji nekih gradova – Deklarativno zalaganje sa malim rezultatima. Internet u javnoj upravi IS • 90-tih godina Republički sekretarijat za razvoj u saradnji sa FON-om razvija Integralni Informacioni sistem za sve opštinske i republičke organe uprave. • 1997 godine usvojena je studija “Dalji razvoj IS državnih organa Grne Gore” • Inplementirana su rešenja: – Vođenje biračkih spiskova – Poreskih obveznika – Katastra Internet u javnoj upravi – Deklarativna podrška razvoju IS – Nedostatak finansijskih sredstava – Nedovoljno korišćenje raspoloživih podataka – Nezainteresovanost za uvođenje IIS i kroz to i reorganizacija i unapređenje poslova uprave – Kratak životni vek projekata zbog čestih izmjena zakona i propisa – Dug proces projektovanja (male plate,dug posao) 17 Od IIS do eGovernmenta • Integralni Informacioni Sistemi su razvijani pojedinačno i pokrivali su određene oblasti poslovanja. • Sve se odvijalo u zatvorenom krugu vladinih institucija bez prisustva građana. • INTERNET • Promjena filozofije. • Građanima se širom otvaraju vrata za pristup resursima i učešće u poslovima. • Samouslužni servisi. Trenutno stanje kod nas • Republički. • Sajtovi su skromni i informativnog karaktera. • Nedostaju linkovi. • Zaboravljene su mnoge institucije. Internet u javnoj upravi Definisanje e-government-a. • Najopštija definicija • "E-government je korišćenje Interneta ili drugih elektronskih sistema da bi se pojednostavilo i olakšalo komuniciranje sa vladinim servisima". Internet u javnoj upravi Definisanje e-government-a • S obzirom na to da se do danas najčešće e-government pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada to se nadalje može definisati kao: • "E government je mogućnost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje informacije i servise putem WEb-a, preko “touch screen” kioska ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stavljaju na raspolaganje građanima i poslovnim partnerima a raspoloživi su 24 časa dnevno 365 dana godišnje". 20 Internet u javnoj upravi Kome je potreban e-government • Građani-korisnici su najviše na dobitku. – Brze i bez čekanja mogu da obave svoje poslove a da pri tome ne stoje u nedoglednim redovima, da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju ili da obave posao za koji je ponekad potrebno višednevno obilaženje različitih vladinih institucija. – Značajno je i pomenuti činjenicu da se na ovaj način upravljanje državnim strukturama približava građaninu, a on sam postaje učesnik u upravljanju državnim strukturama. Internet u javnoj upravi Kome je potreban e-government • Firmama iz IT tehnologije koje se trenutno nalaze u recesiji, e-government je potreban da otvori ogromno polje rada sa bogatom klijentelom. – Osim toga automatizacija proizvodnje je davno završena i većina proizvoda se izrađuje uz pomoć automatizovanih sistema. – Automatizacija kancalarijskog poslovanja je do nedavno predstavljala osnovu na kojoj su IT firme gradile svoju strategiju. – Jedini segment koji je ostao izvan automatizacije je Vlada, regionalna i lokalna uprava. – Tek sa razvojem Interneta sagledane su mogućnosti i danas najveće svetske kompanije u oblasti IT tehnologija imaju u svojoj ponudi E-government kao kompletno tehnološko rešenje. – Svakako da jedinstvenog rešenja bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od jedne zemlje do druge ili od jednog grada do drugog. Internet u javnoj upravi Kome je potreban e-government • Značajan razlog za uvođenje e-governmenta je: – Stanovništvo se stalno uvećava i gradovi eneormno rastu. – Naseljenost po jedinici površine je sve veća, a svaki građanin ima potrebe da kontaktira vladu, da traži informacije ili obavlja poslove. – Pitanje: koliko je potrebno zaposlenih činovnika i prostora da u njima rade i kakve bi bile gužve ako se dio transakcija ne prebaci na elekrtroske kanale komuniciranja. – Osim toga informaciona tehnologija kao preduslov stavlja standardizaciju i jedinstvenost podataka. – U megapolisima kakvi se već danas formiraju praćenje podataka o pojedincu bez dobro koncipiranog informacionog sistema je gotovo nemoguće. Internet u javnoj upravi Kome su namenjene usluge i servisi • Korisnici e-governmenta se mogu svrstati u sledeće kategorije: – G - Government -Vlada ,Uprava – E - Employee -Zaposleni – B - Business -Poslovni partneri – C - Citizen -Građani 21 Internet u javnoj upravi Kome su namijenjene usluge i servisi • Vladini interni poslovi – Za međusobno poslovanje. i komunikaciju zaposlenih u njenim službama – Poslovi kao što je upravljanje elektronskim dokumentima i/ili njihova priprema za Web korišćenje Internet u javnoj upravi Kome su namijenjene usluge i servisi • On line servisi koji su za spoljašnje korisnike i poslovni svijet. – Do danas je veći broj usluga stavljeni na korišćenje u ovoj grupi poslova. – Najčešće su to poslovi tipa: • FAQ • elektronski časopis • prijava poreza • sistem naplate parkiranja • takse na nekretnine • poslovne licence i dozvole. – Izbor poslova nije baš veliki ali treba uzeti u obzir da je ovo novost u cyber prostoru i da se lepeza poslova neprestano širi. Internet u javnoj upravi Kome su namijenjene usluge i servisi • Internet za službenike vlade • Intranet za zaposlene u vladinim službama pojavljuje se kao važan: – informacioni, – komunikacioni i – organizacioni alat u okviru poslovanja. • Jedan od najvećih izazova za bilo koju veliku organizaciju je efikasna distribucija informacija zaposlenima i uspostavljanje efikasnog dvostranog komunikacionog kanala sa njima. • Šta više jedan od najvažnijih činioca uspešnosti poslovanja bilo koje organizacijuje predstavlja uključivanje zaposlenih u interni administrativni proces. Internet u javnoj upravi Kome su namijenjene usluge i servisi • Obuka vladinih službenika – Korišćenje Intraneta za distribuciju informacija povećava stepen međusobne komunikacije i omogućava vodjenje transakcija i pruža ogromne mogućnosti za povećavanje efikasnosti organizacije – Intranet može imati centralnu ulogu da organizacija postane "učionica na daljinu" gde su resursi za učenje uvek na raspolaganju zaposlenima, oglasna tabla "chat room" i forum za učenje. – Intranet iskorišćen za te namene može imati ključnu ulogu u organizovanom upravljanju znanjem – Cijena koju preba platiti za ovakav interni sistem distribucije informacija, za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je manja uz pomoć Web tehnologije a pitanje je da li bi bilo moguće na drugi način i postići slične rezultate. 22 Prioriteti • Organizacija • Zakon • Rukovodstvo i obaveze • Kadrovski kapaciteti • Tehnologija • Sistem podataka Barijere koje treba prevazići • Nacionalna eGovernment strategija. • Raspoloživost i obaveze za eGovernment na najvišem nivou • Priprema ključnih eGovernment institucija da omoguće strategijski plan i pomognu izvršenju projekata • Novi zakoni i regulativa koja omogućuje eGovernment. • Operativni kapaciteti koji treba da implementiraju eGovernment pilot projekte. • Priprema eGovernment pilot projekata fokusiranih na “mrežnu vladu” Internet u javnoj upravi Odnosi između učesnika • G2G Intranet Vladin komunikacioni podsistem, Informacije, Servisi • G2E Intranet Vladini službenici, “chat room” oglasna tabla, učenje • G2B Internet Snabdevanje, Informacije, servisi • B2G Internet Komunikacija vlade sa poslovnim partnerima • G2C Internet Posetioci informacije, Online servii, Digitalna demokratija • C2G Internet Komunikacija vlade sa građanima. Internet u javnoj upravi Zašto je potrebna promjena i uvođenje e-government-a. • Internet kao sredstvo za komunikaciju koristi sve veći broj ljudi. • Prednosti koje on pruža pri radu od kuće i sa posla je evidentna i zato je potrebno izaći u susret tom dijelu populacije i omogućiti im da na taj način obave posao. 25 Internet u javnoj upravi Poslovi koje je moguće ponuditi • Snabdijevanje: – informacije i servisi – Ponude za snabdijevanje, – Dokumentacije za licitacije, – On line aukcije – Zahtevi za nabavkama, – Računi o transakcijama Internet u javnoj upravi Poslovi koje je moguće ponuditi • Informacije za zaposlene u gradskoj upravi – Gradski časopis za zaposlene – Management komunikacija – Pravila i procedure – Organizacione informacije o funkcijama i strukturi – Interni telefonski imenik Internet u javnoj upravi Poslovi koje je moguće ponuditi • On line servisi za zaposlene – Oglasna tabla i chat room za zaposlene – Traženje i nuđenje posla – Samouslužni servisi koje zaposleni ažuriraju – Samouslužni servisi – Učenje na daljinu. SINGAPUR e-SERVISI 26 Umjetnost i tradicija • Vodič kroz kulturno nasledje • Izložbe i festivali • Liste dogadjaja • Zabavne aktivnosti za decu svih uzrasta • Obrazovanje iz oblasti umetnosti i tradicije • finansiranje i podrška Singapur Poslovanje • poslovno planiranje • pravni okvir • istraživanje tržišta • Inovacije i pravo zaštite intelektualne svojine • registracije/licence/dozvole • inicijative i odobrenja • poslovne dozvole • kadrovi • finansije • tržište/pronadji poslovnog partnera • ePoslovanje • uvoz/izvoz • transport • poboljšanje poslovnih strategija • izlazne strategije • zašto Singapur? • medjunarodno poslovanje • BizFile • trgovačka oznaka • pomoć/savet Singapur Zdravlje • - briga za starije • - nadji zubara • - nadji bolnicu i bolničke usluge • - zdrav način života Singapur Domaćinstva - Kupovina imanja - prodaja imanja - Iznajmljivanje stanova - selidba - renoviranje stana - parking Singapur 27 Odbrana - Nacionalna odbrana - Prijavi se za nacionalnu odbranu - Posao u Ministarstvu odbrane - Prijavite se za Singapursku pilotsku akademiju - Test psihičkih sposobnosti - Poslovanje sa Ministarstvom odbrane - feedback Ministarstvu odbrane - postanite policajac Singapur Obrazovanje - Polazak u obdanište - pohadjanje osnovne škole - Završavanje osnovne škole - Polaganje Cambridge testova engleskog jezika - Studije na koledžu - Studije na univerzitetu - Studiranje u inostranstvu - Traženje udžbenika i dodatne literature - Usavrši svoje znanje - Postani prosvetni radnik Singapur Izbori • Provjeriti imena kandidata • Spiskovi birača Singapur Zapošljavanje • -Informacije o zapošljavanju i dokvalifikacije • - traženje posla • - Planiranje karijere i unapredjenje znanja • - Aplicirajte za posao u javnim ustanovama Singapur 30 Internet poslovi • Pay parking ticket, traffic ticket, or municipal fine online • Register vehicles and renew driver's license online • Search for unclaimed tax refund • Search for unclaimed property • Search for unclaimed pension benefits • File income taxes online • Get IRS tax forms and instructions • Purchase hunting and fishing license online • Pay property tax online • View airline on-time statistics • Check U.S. airport current status • Foreign travel warnings and advise • Check air quality in your area Internet poslovi • Order birth, death, marriage, or divorce certificate online • Buy postage stamps online • Zip code directory • Pay bills online • Buy coins from the U.S. mint • Buy U.S. Savings Bonds online • Buy U.S. Treasury Bills, Notes, and Bonds online • Shop at the Smithsonian Institution • Apply for a passport • Reserve campsite at a national park • Federal asset sales auction information • Apply for social security benefits online Internet poslovi • Request a social security statement online • Apply for a social security card • Estimate Social Security benefits • Apply for Federal student financial aid • File patent application • File trademark application • Register for the draft • Ben's guide to the US Government for kids • Federal StatisticsConsumer product recall information • USDA list of local farmers markets • Find government services near you • Police auctions online • Health Finder.gov, reliable health information from the US Government • Consumer.gov, consumer information from the US Government • Government job opportunities • XML.gov • Resources for fighting terrorism, anthrax • Sex offender registry database information Šta je e-Vlada • E Vladu su opisivali od “online pristupa servisima” do “alata za izgradnju i obnovu demokratije” • Pogled na e-Vladu pre svega zavisi od interesa onoga koji je opisuje. – Poslovnom čovjeku to je brza elektronska registracija preduzeća, uredjen, elektronski vodjen katastar ili javne nabavke on-line. – Gradjaninu je provjera i plaćanje poreza on-line, izborni sistem u kome nema kradje, rezultati upisa u škole i na fakultete na Internetu, obavještenje o prskanju protiv komaraca ili javnim radovima u susjedstvu. – Novinaru je neograničen, brz i besplatan pristup javnim informacijama. – Borcima za ljudska prava je sistem nadzora rada vlasti, itd. 31 Tri aspekta e-Vlade • Izvor informacija • Proširenje polja djelovanja demokratije • Poboljšanje pružanja usluga Izvor informacija • E-Vlada je sistem za pristup javnim informacijama od strane gradjana i profesionalaca (novinara, istoričara, sociologa, antropologa, itd.). • Ovdje su sadržane i one informacije koje Vlada želi sama da plasira, i to je kod nas posao Biroa za komunikacije Vlade, ali i one koje bi Vlada morala da učini dostupnim, čak i ako joj to nije u trenutnom političkom interesu. Proširenje polja djelovanja demokratije • e-Vlada je takodje mehanizam za odlučivanje ŠTA Vlada treba da radi. • Uticaj na odluke se uvodjenjem e-Vlade proširuje na mnogo više subjekata, proces postaje vidljiviji i više javan, manje podložan uskim interesima. • Proces reforme državne uprave uključuje proširivanje demokratskog mandata i orijentisanje ka klijent-centričnom modelu uprave, • reorganizaciji koja se zasniva na tački gledišta klijenta a ne birokratije. Poboljšanje pružanja usluga • Najvidljiviji aspekt e-Vlade, ono što većina identifikuje sa e-Vladom, ona je poboljšanje pružanja usluga klijentima (dakle gradjanima i poslovnim subjektima) i izgradnje neophodne infrastrukture za obavljanje ovih poslova. 32 Poboljšanje pružanja usluga • 1. kreira politiku, utvrdjuje strategiju, predlaže zakone i donosi podzakonske akte za njihovo sprovodjenje; • 2. obradjuje predmete i vrši druge administrativne radnje potrebne za sprovodjenje politike; i • 3. ostvaruje kontakt sa klijentima (gradjanima i preduzećima) u upravnom postupku. • PROBLEM: svako ministarstvo sve ove poslove radi nezavisno od svih drugih ministarstava, u okviru zatvorenog administrativnog «silosa». Svako ministarstvo ima tri osnovne funkcije: Poboljšanje pružanja usluga (1) Moguća poboljšanja • U ovom obliku organizacije moguća su poboljšanja u radu uvodjenjem elektronske obrade podataka, kao što je to već slučaj u Ministarstvu unutrašnjih poslova gde postoji funkcionalna baza podataka gradjana. • Ovi zatvoreni podsistemi služe prije svega državnim službenicima da lakše obavljaju svoj posao, ali nemaju nikakav uticaj na kvalitet pružanja usluga klijentima. Primjer • To što će radnik MUP-a brzo pronaći gradjanina koji je došao da produži ličnu kartu u svojoj bazi podataka neće osloboditi gradjanina obaveze da prije toga stoji u redu na još dva šaltera u drugim djelovima grada kako bi nabavio izvod iz matične knjige rodjenih i uverenje o državljanstvu, ni posjete fotografu kako bi nabavio fotografiju 35 Nulti nivo • Na nultom nivou se nalaze zajedničke osnove informacionog sistema državnih organa: – fizička komunikaciona infrastruktura; – osnovne baze podataka (gradjana, privrednih subjekata i geografskih jedinica); – programi koji su od zajedničkog interesa (pisarnica, upravljanje resursima i kadrovima, rečnik podataka, itd.); – takozvani «srednji sloj», odnosno program koji povezuje osnovne baze podataka koje su u različitom formatu i rade na različitim hardverskim platformama; – sistem sigurnog pristupa informacijama koji uključuje ne samo fizičko obezbedjivanje pristupa, već i dodjeljivanje prava i utvrdjivanje procedura za pristup informacijama; – utvrdjivanje standarda za tehnološku osnovu, pristup i razmjenu podataka; – utvrdjivanje zakonskog okvira u kome je sve ovo moguće. Nulti nivo • Zakonodavni osnovi, pored regulative koja se odnosi posebno na državnu administraciju, takodje uključuju donošenje novih, ili izmenu i dopunu postojećih zakona koji omogućavaju i podstiču upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija u privredi, kao i onih koji podstiču domaća i strana ulaganja u ovaj sektor. Nivo 1 • Na nivou 1 se nalaze informacioni podsistemi državnih organa, odnosno ona rešenja koja mogu samostalno da funkcionišu u okviru jednog ministarstva ili drugog državnog organa. • Ovi podsistemi se mogu do izvjesne mere razvijati nezavisno, odnosno uporedo sa razvojem osnova zajedničkog informacionog sitema, pod uslovom da su prihvaćeni standardi i zakonski okvir. • Ovi sistemi bi, na primer, uključivali sistem za obradu sudskih predmeta u Ministarstvu pravde, sistem državnog trezora u Ministarstvu finansija, informacioni sistem Apotekarske ustanove, opštinski sistem izdavanja gradjevinskih dozvola, itd. 0-1 državni intranet • Nulti i prvi nivo zajedno predstavljaju državni intranet, sistem za komunikaciju i razmenu dokumenata unutar državne administracije. • Dovršetkom nultog i prvog nivoa, moguće je obezbediti efikasno pružanje usluga klijentima na postojećim šalterima. • Zahvaljujući mogućnosti komunikacije izmedju različitih državnih organa elektronskim putem, klijent bi bio poštedjen šetanja od ustanove do ustanove i pribavljanja prethodnih potvrda i mišljenja. • Sav posao po jednom predmetu bilo bi moguće dovršiti na jednom šalteru. 36 Nivo 2 • Nivo 2 se sastoji od pružanja informacija specifičnih za svaki podsistem ili postupak koji se obavljaju na nivou 1. • Ovde se pre svega radi o Internet prezentacijama pojedinih organa i organizacija kojima bi se klijenti informisali o njihovom radu i različitim upravnim procedurama. • Klijenti bi se unaprijed obavijestili o postupku, preuzeli formulare, i obavijestili o mjestu i radnom vremenu državnog organa i organizacije sa kojom žele da obave neki postupak. Nivo 3 • Nivo 3 uvodi dvosmjernu komunikaciju izmedju državne administracije i klijenta. • Klijent je sada u mogućnosti ne samo da dobije informaciju od državnog organa ili organizacije, već i da im pruži informaciju. • Ovom interaktivnošću u mnogome se smanjuje potreba za odlaskom na šalter. • Razni podnesci, molbe i zahtjevi mogu se poslati elektronskim putem, a na isti način se može dobiti i odgovor ili rješenje. Nivo 4 • Nivo 4 predstavlja konačno ostvarenje prelaznog rešenja, • Na ovom nivou klijent je sposoban da samostalno obavi upravni postupak sa odredjenim organom ili organizacijom bez intervencije državnog službenika. • Prelazak sa nivoa 3 na nivo 4 gotovo da je jednako kompleksan, skup i dugotrajan kao celokupan prethodni razvoj od nivoa nula do nivoa 3. Nivo 4 • Čak i za najjednostavniji upravni postupak, na primer promenu adrese stanovanja, potrebno je da se ostvare svi zakonski i tehnološki preduslovi. • Prvo, potrebno je da svaki gradjanin može sa apsolutnom sigurnošću da bude pozitivno identifikovan od strane sistema. • Potrebno je svim gradjanima izdati nove lične karte sa pametnim čipom (SMART), ili na drugi način osigurati primjenu elektronskog potpisa. 37 Nivo 4 • Drugo, potrebno je ostvariti bezbjednu elektronsku komunikaciju izmedju klijenta i sistema, bez obzira da li je klijent na nekom javnom elektronskom kiosku ili u kancelariji ili kod kuće na svom ličnom računaru. • Treće, ukoliko se za upravni postupak plaća nadoknada, potrebno je imati već ustanovljen i razradjen bankarski sistem za bezgotovinsko elektronsko plaćanje. • I konačno, potrebno je da se u potpunosti kompletiraju svi mrežni, hardverski i programski projekti na nivoima nula i jedan. Nivo 5 • Nivo 5, jedinstveni šalter, detaljno je prethodno opisan kao konačni cilj i završni stepen u razvoju e-Uprave. • Važno je naglasiti da u tehnološkom pogledu gotovo da nema razlike izmedju nivoa 4 i nivoa 5, odnosno da je postizanjem nivoa 4 praktično već postignut nivo 5. • Da li će se i kada nivo 5 ostvariti zavisi prije svega od zakonske i organizacione reforme državne administracije. Elementi uspjeha - vođstvo • Vrh vlasti mora da ima viziju, i da je često, glasno i snažno artikuliše • U definisanju strategije mora da učestvuje vrh vlasti Elementi uspjeha - upravljanje • Uloge, zadaci i odgovornosti moraju biti jasno definisani • Mora biti definisan model finansiranja • Mora biti zaokružena zakonska regulativa 40 E-government kiosk • E-government kiosk zamišljen je i realizovan kao uređaj za javni pristup komunikacijskim i multimedijskim uslugama i sadržajima. • Njegov osnovni zadatak je da omogućiti korisnicima pristup internetu, ali može pružiti i druge naplative ili besplatne usluge. • Politiku i način naplate određuje vlasnik uređaja. 41 E-government kiosk • Naplative usluge su one koje koriste resurse iz baza ili mreža podataka, te telekomunikacijskih mreža čije korištenje nije besplatno. • Najpopularnije naplative usluge su pretraživanje web stranica Interneta i usluge elektronske pošte. E-government kiosk • Internet kiosk ima izvrsne multimedijske karakteristike pa je stoga idealan za reklamne poruke ili kao informacijski punkt. • Potencijalna druga namjena Internet kioska je pružanje informacija o lokalnim kulturnim događanjima, restoranima i ostalim korisnim turističkim informacijama. • Reklamne poruke i sadržaji stranica s informacijama mogu biti skladišteni lokalno, na internet kiosku ili centralno na mrežnim ili komunikacijskim serverima E-government kiosk • Internet kiosk omogućuje korisnicima pristup internetu i ostalim informacijama s raznih javnih mjesta kao što su: – pošte, – hoteli, – aerodromi, – autobusmne i željezničke stanice, – sajmovi, – izložbe, – visokoškolske i javne ustanove, – biblioteke – ulice. E-government kiosk 42 E-government kiosk Bull HN Gradska pričaonica E-government kiosk • Jedan kiosk sadrži sledeće: – Touch screen ekran – Audio ulaz i izlaz (komunikacija glasom, mikrofon i zvučnici)) – Mogućnosti prikazivanja videa (kolor ekran) – Laserski printer – Telefon E-government kiosk • Komunikacija sa ponuđenim servisima se ostvaruje putem interaktivnog ekrana (Touch screen) gde se dodirivanjem rukom po ekranu postavlja upit. • U informativnom delu su ponuđene sledeće informacije: – Opšte informacije – E-servisi – FAQ najčešća pitanja – Indeks 45 • Mrežu IK moguće je realizirati zavisno od željenog modela upravljanja, broju priključenih IK i mjestu na koje su locirani: – bez upravljanja IK – samostojeći IK – centralizovani model – svi IK su priključeni na jedan PIK, a mrežom se upravlja s jednog centralnog mjesta, – delomično centralizovani model – svi IK su priključeni na jedan PIK , ali se njime upravlja s više mjesta, – decentralizovani model – postoji više PIK na koje su priključene grupe IK prema unaprijed definisanim kriterijumima Dodatne usluge • Kao dodatak internet i informacijskim uslugama, internet kiosk može poslužiti i za ostvarivanje telekomunikacijskih usluga kao što su telefonski poziv, te slanje ili primanje fax poruka. • Telefonski poziv može biti samo odlazni, s tim da se, ostvaruje integracijom govora preko IP tehnologije (VOIP). • Prijem dolaznih poziva zavisi o implementaciji govora preko IP ulazno-izlazne jedinice i o vrsti priključka. • Ne preporučuje se za modemsku telefonsku vezu zbog male propusne sposobnosti modemskih uređaja. • Kod fax usluga je slična situacija. Davaoc usluga mora u svoju mrežu imati instaliranu ulazno-izlaznu jedinicu za fax kako bi slanje ili primanje fax poruke bilo moguće. Pri tome se misli na fax usluge u elktronskom obliku jer papirnata varijanta zahtijeva dodatnu opremu i održavanje. Dodatne usluge • U internet kiosk može biti ugrađena video kamera kako bi se korisnicima omogućila video konferencijska veza ili pružila mogućnost da se slikaju i svoju sliku pošalju elektroničkom poštom. • U internet kios moguće je ugraditi printer kako bi se korisnicima omogućilo dobijanje kopije poruka elektroničke pošte, fax poruka, ispisa sadržaja web stranica ili ispis potvrde o plaćanju usluge kreditnom karticom. • Kao dodatak printeru može biti ugrađen i skener kako bi se omogućilo slanje papirnih dokumenata ili slika faxom ili elektronskom poštom. Prepreke i barijere • Ni jedan posao nije moguće uraditi a da se ne naiđe na prepreke a posebno kada se uvodi jedan ovako sveobuhvatan sistem koji duboko menja navike i postojeću organizaciju. • Pri uvođenju e-government sistema prepreke koje se javljaju mogu se svrtstati u tri kategorije: – Ljudi, – tehnika i – organizacija. 46 Prepreke i barijere • Kao prva prepreka su političari i činovnici koji žele da zadrže "status quo". – Pozicije koje im ugrožava ovaj sistem predstavlja za njih opasnost i svim sredstvima će se suprotstavljati promjenama. – Drugo je potreba da se uči i prilagođava na nov način rada nikada u administraciji nije rado prihvaćen posao. • Odeljenja i organizacione jedinice koje rade sličan posao su uvijek protiv promjene. – Sistematizovanjem poslova za potrebe e-government sistema lako i jasno se vidi koji se poslovi preklapaju ili generišu iste ili slične dokumente. – Tek jednom takvom analizom se može utvrditi da se mnogi poslovi dupliraju i da u suštini nisu potrebni. Prepreke i barijere • Nepovjerenje u tehnološka dostignuća. – Ovaj problem je relativno lako prevazići demonstriranjem rešenja i obučavanjem ljudi. Treba uzeti u obzir da Internet postoji relativno kratko u odnosu na promjene koje je donio. Ako se tome dodaju mobilne komunikacije onda je nepovjerenje razumljivo. • Strah za sigurnost sistema i podataka. – Mediji dosta pažnje posvećuju raznim provalama na Internetu, destruktivnom dejstvu virusa i sličnim temama. Sve to stvara klimu nepovjerenja i daje alibi za otpore uvođenju novih tehnologija. Ovo se jedino može prevazići edukovanjem ljudi. Prepreke i barijere • Organizacioni problemi: – Neefikasnost procesa – Nedostatak integracije na aplikativnom nivou – Fragmentirane i distribuirane informacije – Nedostatak tačnih i preciznih informacija Prepreke i barijere • Tehnički problemi: – Oprema zastarjela i više generacija opreme – Raznorodna oprema različitih proizvođača – Problem objedinjavanja podataka različitih formata zapisa – Raznorodni razvojni alati na kojima su razvijane aplikacije 47 Prepreke i barijere • Lista problema razlikuje se od slučaja do slučaja a prevazilaženje problema je izazov koji se mora prevazići. Ipak neke načelne ideje se mogu ponuditi: – Koristiti iskustva i ideje drugih koji su već započeli poslove. – Demonstrirati građanima mogućnosti i perspektive uvođenja novih sistema – Na sajtu dati detaljna objašnjenja i informacije – Anketiranje građana i spoljnih korisnika šta misle o inicijativama i šta žele – Anketiranje zaposlenih koje i kakve usluge i servise žele – Voditi statistiku na sajtu i prema njoj se orijentisati Zaštita u sistemima e-governmenta • Prilikom izrade sajta uglavnom se vodi računa – dizajnu, – sadržaju, – brzini – tek na kraju o sigurnosti. • Kod komercijalnih sajtova pitanje sigurnosti se postavlja tek kada na red dođe plaćanje. Zaštita u sistemima e-governmenta • Kod e-government sajtova o ovome se mora voditi računa od samog početka izrade jer je izloženost ovih sistema raznim opasnostima daleko iznad uobičajenog nivoa. • Zaštita u sistemima e-governmenta ima dosta specifičnosti. • Pre svega podaci sa kojima su povezani ovi sajtovi su ili povjerljive ili lične prirode i njihovo iznošenje u javnost može imati negativne posledice. Zaštita u sistemima e-governmenta • Motivi za napade na e-government sajt kao i na bilo koji drugi sajt postoji više. – Mržnja i osveta – Zabava i izazov – Zarada – Podcjenjivanje 50 Činioci za izbor ? • Faktore koje treba razmotriti pri izboru tehnolgije su: – Koliki su ukupni troškovi korišćenja neke tehnologije, direktni i indirektni kod korišćenja neke tehnologije. – Kako neka tehnologija radi s tehnolgijama koje se već koriste. – Koje mogućnosti i prava ima korisnik pri korišćenju neke od tehnologija. – Da li postoji mogućnost razmene podataka između postojeće tehnologije i one koja treba da se uvede. – Kakve su socijalne posledice uvođenja neke tehnologije. Softver otvorenog koda • Softver otvorenog koda je softver čija licenca dozvoljava da korisnik ima velika prava pri korišćenju softvera, tako da korisnik može da – mijenja, – kopira i – distribuira softver. • Postoji veliki broj proizvoda sa licencom softvera otvorenog koda kao što su: – operativni sistem Linux, – Web server Apache, – skript jezik PHP, – RDBMS sistemi MySQL, – PostgreSQL Prednosti O.S. • Prva značajna prednost softvera otvorenog koda je mogućnost uštede. • Softver otvorenog koda nije uvijek besplatan, ali je svakako značajno jeftiniji nego softver licencnih proizvođača softvera. • Na ovaj način mogu se ostvariti značajne uštede u javnom sektoru. Prednosti O.S. • Prednost korišćenja softvera otvorenog koda je mogućnost pristupa. • Ovakav softver omogućava spoljnu proveru. • Pošto se kod E-governmenta informacije skladište elektronski softver otvorenog koda pruža mogućnosti vladi i drugim ekspertima mogućnost neograničenog pristupa i provere koda i na taj način omogućava bolju bezbednost korišćenja ovakvog softvera pošto nije moguće sakriti takozvane back-door pristupe. • Današnji softver otvorenog koda je siguran i kvalitetan tako da ovakav softver u mnogim elementima može nadmašiti softver poznatih proizvođača softvera. 51 Standardi • Standardi softvera otvorenog koda i mogućnosti integracije ovakvog softvera sa već postojećim softverom. • Standardi softvera otvorenog koda se razvijaju manje-više demokratski za razliku od industrijskih standarda koje nameću pojedine kompanije te su po samoj svojoj prirodi ovakvi standardi prirodniji ako se koriste u javnom sektoru Sigurnost • Sigurnost je ključni problem kod korišćenja informacionih tehnologija u E-governmentu. • Značajnije korišćenje novih tehnologija znači da će i veliki broj informacija biti skladišten elektronski i samim tim je nephodno da softver koji se koristi ne sadrži elemente koji omogućavaju neovlašćeni pristup podacima. • Kada instalirate MS – neznate šta ste instalirali ? Primer Francuska • Francuska vlada je odlučila da raskine ugovor s Microsoftom i da svi organi uprave u Francuskoj počnu da koriste softver otvorenog koda gde god je to moguće. • Kao što je poznato softver otvorenog koda ima kernel koji je javno dostupan i kod koga je distribucija završenih programa slobodna preko javnih servisa, npr. preko Interneta. • Francuska je nakon ove odluke osnovala agenciju za komunikacione i informacione tehnologije (ACITA) koja bi trebalo da omogući uvođenje softvera otvorenog koda u Francusku. Primjeri • Finska • Njemačka • Kina • Peru • Španska provincija Ekstramadura • U Rusiji (SSSR dugo je bio na snazi zakon da u vojsci nije dozvoljeno instaliranje Microsoft- ovih alata) 52 Podjela softvera • E-governmentu softver možemo podeliti na: – Softver na desktop računarima, – Infrastrukturni softver – Korisnički razvijen softver Softver na desktop računarima • Softver na desktop računarima je onaj softver koji administrativni radnici koriste u svojim svakodnevnim poslovima, tu spadaju: – programi za obradu teksta, – programi za unakrsna izračunavanja i – ostali programi koji se nalaze u programskim paketima za kancelarijsko poslovanje. • Takođe u ovu grupu spadaju i web čitači, klijenti za elektronsku poštu i lični podsjetnici. Dominacija - Microsoft • Na desktop računarima u javnom sektoru uglavnom se može pronaći Microsoftovo softver u okviru koga dominira paket programa za kancelarijsko poslovanja Microsoft Office i program za obradu teksta Microsoft Word. • Microsoftov format .doc je de facto standard prilikom razmjene dokumenata u javnom sektoru. Softver na desktop računarima Alternativa • Kao alternativa Microsoftovom softveru najčešće se pominju StarOffice i OpenOffice. • Ova dva softvera su skoro identična osim što StarOffice uključuje i DBMS softver koji nije besplatan. • Cijena StarOfficea je oko 75$., i može se preuzeti sa Sunove web prezentacije. • Softver je besplatan ako se koristi za obrazovanje. Softver na desktop računarima 55 Elektronska uprava (e‐uprava) • e‐government, e‐governance, e‐administration; • primjena savremenih IC tehnologija u javnoj upravi; • onlaj servisi/usluge; • Cilj:  omogućiti  lakšu,  jednostavniju  i  transparentniju  interakciju između: – vlade i građana (Government to Citizens, G2C); – vlade i privrede (Government to Business, G2B); i  – unutar same vlade (Government to Government, G2G). Početak razvoja e‐uprave u Evropi i  svijetu do 20202002 2003 2004 ... 2009 20101999 2000 2001 Južna Koreja: 393  onlajn servisa SAD: 500  onlajn formi Evropska Komisija (EK)  eEurope inicijatava EK: i2010 ‐ Digitalna agenda Strategija razvoja  informacionog društva  u Crnoj Gori 2004‐2007. 2011 ... Strategija razvoja  informacionog društva  u Crnoj Gori 2009‐2012. Strategija razvoja  informacionog društva  u Crnoj Gori 2012‐2016. CILJ: 100% stanovništva  EU na Internetu Trenutno stanje e‐uprave u Crnoj Gori • Realizacija strateških dokumenata; • Centralni registar stanovništva; • Pravosudni IS; • IS za upravljanje dokumentima u Vladi i ministarstvima – eDMS; • Dinamički web portal Vlade Crne Gore; • IS Centralnog registra privrednih subjekata u Podgorici (CRPS); • IS za „Elektronsko izdanje Službenog lista Crne Gore“; • IS za uspostavljanje Pravno-informacionog sistema Crne Gore; • IS tržišne inspekcije; • IS za certifikovanje naprednih elektronskih potpisa. Tehnički zahtijevi za realizaciju e-uprave u Crnoj Gori (statistički podaci) • Pristup računaru 46.6% domaćinstava; • Pristup internetu kod kuće 51.4% (EU 70%, Holandija 91%); • „Oprema je previše skupa“; • Prosječni širokopojasni paket 2Mbps = 18€ mjesečno 4% prosječne mjesečne zarade, (evropski prosjek <1%); • 21% internet pretplatnika ima pristup širokopojasnim mrežama sa brzinama >2Mbps (EU : 23% pretplatnika pristupa širokopojasnim mrežama sa brzinama od minimum 10Mbps i prosječnom širokopojasnom pokrivenošću od 95% populacije). 56 Statistika MIDT‐a, 2009. godina UNPAN  (United  Nations  Public  Administration  Network) globalna statistika za e‐upravu Parametri razvijenosti e‐uprave u Crnoj Gori i svijetu  • e‐spremnost (e‐readiness)  ‐ opšti  kapacitet  javnog  sektora  da  koristi ICT; • e‐participacija (e‐participation)  ‐  nastojanje  da  se  građanima  pruže  visokokvalitetna  informacija  i  efikasna  sredstva  kako  bi  mogli učestvovati u konsultacijama i odlučivanju; • e‐pristupačnost (e‐accessibility) – dostupnost  web  sadržaja  (za  lica sa smetnjama u razvoju i sl.). UNPAN  (United  Nations  Public  Administration  Network) globalna statistika Komponente razvoja e‐uprave  20 osnovnih onlajn servisa (EK)  – prema tipu korisnika i domenu 57 Skala za mjerenje sofisticiranosti e‐ uprave Analiza nivoa sofisticiranosti onlajn servisa  u Crnoj Gori, februar 2012. Portal eUprava • 19 elektronskih usluga; • Kategorizacija korisnika  (anonimni,  registrovani  e‐mailom,  registrovani  pomoću  digitalnog  certifikata); Buduće aktivnosti u skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva do 2016. Osigurati pristup od: – 10Mbps za 50% populacije do 2014.; – 10Mbps za 100% populacije i 30Mbps za 50% populacije do 2016. Postići nivo: – korišćenja interneta od 70% do 2014. i 80% do 2016.; – širokopojasnog pristupa od 25% do 2014. godine i 40% do 2016.; Obezbijediti dostupnost od: – 100 najčešće korišćenih usluga državnih organa i lokalne samouprave na portalu e-uprave do 2014.; – odnosno 200 servisa do 2016.