METODI IZBORA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI-Teorija odlucivanja-Skripta-Ekonomski fakultet, Skripte' predlog Teorija odlucivanja. University of Belgrade

Teorija odlucivanja

Opis: Ekonomski fakultet,ef,teorija odlucivanja,skrpita,metodi izbora u uslovima neizvesnosti,Optimisticki metod,Maximax metod,Pesimisticki metod,Metod optimizma-pesimizma,Hurvicov metod,Valdov metod,Maximin metod,Metod minimax kajanja,Sevidzov metod,Princip nedovoljnog razloga,Laplasov metod,Nezavisnost od irelevantnih alternative,Nezavisnost od dupliranja kolona,Prepoznavanje dominirane alternative
Prikazivanje stranica  1  -  2  -  24
4
METODI IZBORA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI
U ovom poglavlju ćemo objasniti i analizirati metode izbora (procedure ili
postupke odlučivanja) koje primenjujemo u uslovima neizvesnosti. Budući da
njihovi kriterijumi izbora počivaju na različitim logkim osnovama,
rezultati dobijeni primenom različitih metoda se među sobom često raz-
likuju. To znači da naša konačna odluka ne zavisi isključivo od mogućih
ishoda posmatranih akcija, već i od metoda na osnovu kojih vršimo nji-
hovu evaluaciju. Zato se nameće potreba da pažnju posvetimo i specifič-
nom problemu izbora jednog iz skupa metoda koji ćemo koristiti u
donošenju odluke. Da bismo izbor metoda odlučivanja lišili proizvoljno-
sti, uvešćemo objektivne kriterijume na osnovu kojih ćemo ih ocenjivati,
odnosno, definisaćemo uslove koje bi oni trebalo da zadovolje da bismo
ih smatrali prihvatljivom osnovom za racionalno odlučivanje.
4.1. Metodi izbora u uslovima neizvesnosti
Najpoznatiji metodi izbora u uslovima neizvesnosti su:
Optimistički (Maximax) metod;
Pesimistki (Valdov ili Maximin) metod;
Metod optimizma-pesimizma (Hurvicov);
Metod minimax kajanja (Sevidžov);
Princip nedovoljnog razloga (Laplasov).
Logiku svih metoda izbora objasnićemo na istom ilustrativnom primeru
(Tabela 4.1) što će nam omogućiti i da uporedimo njihove rezultate.
Tabela 4.1
Akcija Događaj
S1 S2 S3 S4
A
1
A2
A3
A4
1 5 16 4
12 4 7 4
9 9 5 5
11 3 7 4
Mogući ishodi akcija su izraženi u novčanom izrazu (dobicima u 000 din), u
kom slučaju tabelu nazivmo i tabelom isplata (ili matricom isplata).
Pre nego što se upoznamo sa navedenim metodima, zadržimo se za tre-
nutak na tabeli odlučivanja. Kao što nam je poznato, konačan izbor spro-
TEORIJA ODLUČIVANJA
50
vodimo iz skupa ne-dominiranih akcija. Zbog toga, unakrsnim poređe-
njem akcija (svake sa svakom) treba da otkrijemo i isključimo inferiorne
akcije, ukoliko takve postoje. Budući da akcija A2 u svim okolnostima
ima jednako dobre ili bolje ishode od akcije A4, eliminisaćemo A4 kao
dominiranu akciju, i izbor izvršiti iz preostalog skupa od tri akcije,
A={A1, A2, A3}.
Takođe, potrebno je da naglasimo da se procedure izbora u uslovima neiz-
vesnosti primenjuju na ishode izražene u jedinicama korisnosti.1 Radi jed-
nostavnosti izlaganja uvešćemo pretpostavku da se korisnosti svih ishoda
poklapaju sa njihovim empirijskim vrednostima. To će nam omogućiti da
metode izbora primenimo direktno na podatke u Tabeli 4.1, kao i da termi-
ne vrednost i korisnost naizmenično koristimo.
Optimistički metod (Maximax)
Donosilac odluke koji se opredeljuje za ovaj metod je optimista u pogle-
du mogućih rezultata. On polazi od nerealne pretpostavke da će se uvek
realizovati onaj događaj koji mu omogućuje da izabranom akcijom po-
stigne njen najbolji mogući rezultat. Postupak se tako svodi na poređenje
samo najboljih rezultata svih akcija i izbor najbolje među njima. Otuda i
naziv maximax metod, koji simbolima izražen glasi:
maxi {maxj (uij)}, i=1,2,...,m, j=1,2,...,n,
gde uij predstavlja korisnost ishoda akcije Ai pri realizaciji događaja Sj.
Treća kolona Tabele 4.2 sadrži najbolje ishode posmatranih akcija, a nji-
hovim međusobnim poređenjem zaključujemo da je A1 najbolja opcija
po ovom metodu.
Tabela 4.2 Izbor metodom maximax
Akcija
Događaj
S1 S2 S3 S4
Maximax metod
max
j
u
ij
max
i
{max
j
uij}
A
1
A2
A3
1 5 16 4
12 4 7 4
9 9 5 5
16
12
9
16 (A
1
)
1 Neki metodi (Optimistički i Pesimistički) se mogu primenjivati na ordinalne korisnosti,
dok ostali zahtevaju primenu preciznijih tzv. kardinalnih korisnosti, koje merimo na
intervalnoj skali. O njihovim karakteristikama i načinu izračunavanja opširnije ćemo
govoriti u 6. poglavlju.
Docsity is not optimized for the browser you're using. In order to have a better experience please switch to Google Chrome, Firefox, Internet Explorer 9+ or Safari! Preuzmite Google Chrome