Uvod u arhitekturu racunara-Skripta-Arhitektura racunara 1-Informatika (3), Skripte' predlog Arhitektura racunara 1. University of Belgrade

Arhitektura racunara 1

Opis: Uvod u arhitekturu racunara,Skripta,Arhitektura racunara 1,Informatika, Istorijski razvoj računara,Bulova algebra i logička kola, Minimizacija,Kombinaciona i sekvencionalana kola,Osnovne komponente računara,procesor, memorija, magistrale, ANALOGNI I DIGITALNI SIGNALI, ANALOGNI UREĐAJI, DIGITALNI UREĐAJI, Digitalna elektronika se danas posebno brzo razvija u oblasti računskih mašina, Računar je mašina koja pomaže ljudima da izvršava određene zadate instrukcije, Jezik pomoću koga ljudi komuniciraju sa računarom je mašinski jezik, KLJUČNE TAČKE RAZVOJA ARHITEKTURE RAČUNARA, Nulta generacija - mehanički računari, Gottfried Wilhelm von Leibniz, Prva generacija - elektronske cevi, Von Neumannova mašina, VAKUUMSKE CEVI, Druga generacija – tranzistori, Тranzistori, Treća generacija - integrisana kola, Integrisana kola, Integrated Circuits, IC, Četvrta generacija - vrlo visok stepen integracije, Gary Kildall, Graphical User Inte-face, GUI Show more
Prikazivanje stranica  1  -  2  -  11
Treće predavanje – Kombinaciona kola 2011
1
KOMBINACIONA KOLA
U mnogim primenama digitalne logike potrebno je koristiti kola s više ulaza i više
izlaza, kod kojih su izlazni signali jednoznačno određeni trenutnim vrednostima ulaznih
signala. Takva kola se zovu kombinaciona kola (engl. combinational circuit). Iako se
može napraviti ogroman broj različitih kombinacionih kola u praksi su se neka pokazala
kao vrlo primenjiva, tako da će ovde upravo biti analizirana neka često korišćena kola
koja se s pravom mogu nazvati standardna kombinaciona kola.
MULTIPLEKSERI
Multiplekser (u literaturi se koristi oznaka MUX) je kombinaciono kolo (mreža) sa
2n ulaza na koje se dovode binarni ignali, jednim izlazom i n upravljačkih (adresnih)
ulaza pomoću kojih se bira jedan od ulaza koji će se pojaviti na izlazu. Na slici 1 je dat
šematski prikaz multipleksera sa osam ulaza označenih sa Di, i=0,...7 i tri upravljačka
signala A, B i C.
Slika 1: Blok šema multipleksera
Upravljački signali A, B i C definišu (kodiraju) 3-bitni broj koji određuje koji će od
osam ulaznih signala biti usmeren ka logičkom kolu OR i odatle ka izlazu. Kao što se na
slici vidi, navedeni multiplakser u svojoj strukturi ima i 8 AND kola. Međutim bez obzira
na upravljačke signale, u svakom trenutku sedam od osam logičkih kola AND će uvek
dati nulu na izlazu; preostalo kolo AND daće vrednost 0 ili 1, što direktno zavisi od
vrednosti odabranog ulaznog signala. Primena i značaj multipleksera zasniva se na
njegovoj osobini da se svako kolo AND aktivira drugačijom kombinacijom upravljačkih
signala.
Kada se dodaju napajanje i uzemljenje, multiplekser se može smestili na čip sa 14
nožica pošto se multiplekseri danas izrađuju kao integrisana kola.
Primena multipleksera je višestruka tako da će ovde biti navedene samo neke.
Multiplekser može da se koristi kao paralelno-serijski pretvarač podataka. Kada se
na primer 8 bitova podataka dovede na ulaze, a zatim se upravljački signali kombinuju
tako da redom daju binarne vrednosti od 000 do 111, 8 ulaznih bitova će se na izlazu
pojavljivati serijski - jedan za drugim.
Treće predavanje – Kombinaciona kola 2011
2
Paralelno-serijski pretvarač podataka obično se koristi u tastaturi, gde se
pritiskom na bilo koji taster po pravilu definiše 7-bitni ili 8-bitni broj koji se mora
poslati preko telefonske linije bit po bit.
Zbog svoje osobine da vrši selekciju ulaznih kanala u zavisnosti od stanja ulaznih
adresa (upravljačkih signala) multipplekser je našao primenu u memoriji jer je omogućio
smaštanje informacija u određenim delovima memorije koji se prepoznaju na osnovu
binarnih adresa.
Slika 2: Multiplekser prikazan u obliku čipa
Takođe pomoću multipleksera se može implementirati funkcija većine.
[Funkcija većine
Logička funkcija većine je funkcija koja kao rezultat daje 0 ako je većina
njenih argumenata 0, dok kao rezutat daje 1 ako većina njenih argumenata ima
vrednost 1.
Tabela istinitosti za Bulovu funkciju tri promenljive:
),,( CBAfM
je data u
Tabeli 1, dok je šema kola koje realizuje navedenu funkciju data na slici 3.
Iako se svaka Bulova funkcija može potpuno opisati pomoću tabele istinitosti, kako
raste broj argumenata, tako opisivanje postaje sve nepreglednije. Umesto toga, često se
koristi drugačiji način označavanja.
Slika 3: Kolo koje realizuje funkciju većine Tabela 1: Tabela istinitosti funkcije većine
A
B
C
M
0
0
0
0
0
0
1
0
0
1
0
0
0
1
1
1
1
0
0
0
1
0
1
1
1
1
0
1
1
1
1
1
Docsity is not optimized for the browser you're using. In order to have a better experience please switch to Google Chrome, Firefox, Internet Explorer 9+ or Safari! Preuzmite Google Chrome