ANATOMIJA BUBREGA-Skripta-Anatomija-Medicina, Skripte' predlog Anatomija. University of Belgrade

Anatomija

Opis: ANATOMIJA BUBREGA,Skripta,Anatomija,Medicina, Urinarni sistem, Sistem mokracnih organa cine bubrezi,ren , mokracnim putevima pripadaju bubrezne casice ,calices renalis, bubrezna karlica,pelvis renalis, mokracovodi,ureteris, mokracna besika,vesica urinaria, mokracna cev, urethra, BUBREZNI OMOTACI, GRADjA BUBREGA, Bubreg je igradjen od fibrozne caure i parenhima, Fibrozna caura, capsula fibrosa, KRNI SUDOVI I NERVI BUBREGA, Bubreg vaskularizuje, bubrezna arterija, Vene bubreznog parenhima, MOKRACNI PUTEVI, NADBUBREZNA ZLEZDA, glandulae suprarenalis
Prikazivanje stranica  1  -  2  -  13
.14225 - Sveučilište nije definirano

.

20/04/16 22:24
45kifli.protic - University of Belgrade

Bravo!!!

08/08/13 13:52
ANATOMIJA BUBREGA

1

UVOD

Urinarni sistem sluzi za lucenje mokrace. Sistem mokracnih organa cine bubrezi (ren) , mokracnim putevima pripadaju bubrezne casice (calices renalis), bubrezna karlica (pelvis renalis) koja predstavlja prosireni deo mokracnih puteva, mokracovodi (ureteris), mokracna besika (vesica urinaria) i mokracna cev (urethra). Bubrezi i mokracovodi zajedno sa bubreznom casicom i bubreznom karlicom su parni organi. Mokracovodi se ulivaju u mokracnu besiku koja sluzi kao privremeni rezervoar urina iz koje se nastavlja mokracna cev, kojom se eliminise urin u spoljasnju sredinu.

Bubrezi predstavlju glavni i najslozeniji deo urinarnog sistema, koji od njih i pocinje.

2

CILj RADA

Bubrezi su izuzetni organi u nasem organizmu, od kojih nam zavisi zivot. Poreg toga sto je masa jednog bubrega oko 140 g i duzina oko 12 cm, kroz bubrege dnevno prodje sva krv bar pedeset puta.

Zadatak bubrega u organizmu je da iz krvne plazme odstranjuje nepotrebne produkte metabolizma (mokracnu kiselinu, kreatin, fenole), zatim odrzavanje acido-basnog statusa, da cisti plazmu od viska onih materija koje su normalni sastojci krvi, ali se cesto nalaze u organizmu u suvisnim kolicinama npr.( joni natrijuma i kalijumma),zatim izuztno velika uloga bubrega je u odrzaavanju krvnog pritiska kontrolom eliminacije tecnosti.

Zbog visestruke uloge u covecjem organizmu, bubrezi predstavljaju mozak urinarnog sistema.

3

TEMA

Bubreg je crvenkastosmedje boje i cvrste konzistencije, svojim oblikom najvise podseca na zrno pasulja. Duzina bubrega je u proseku 10-12 cm, sirina 5 cm, a debljina 2-3 cm. Tezina iznosi oko 140 grama.

Na njemu se razlikuje prednja i zadnja strana, spoljasnja i unutrasnja ivica i gornji i donji pol.

Prednja strana (facies anterior) je konveksna i gleda napred. Zadnja strana (facies posterior) je manje konveksna i gleda unazad i

unutra. Spoljna ivica (margo lateralis) je konveksna, a unutrasnja (margo

medialis) je konkavna u svom srednjem delu. Na sredini unutrasnje ivice bubrega nalzi se ulazni otvor ili hilus bubrega (hilum renale), koji ima oblik vertikalno izduzene elipse, a visok je oko 3 cm. Bubrezni hilus predstavlja ulaz u sredisnju supljinu bubrega, koja se naziva bubrezni sinus (sinus renalis). Bubrezni sinus je dubok oko 3 cm, a sluzi za prolaz sudovno zivcane peteljke i smestaj pocetnog dela mokracnih puteva.

Gornji okrajak (extremitas superior), odnosno gornji pol bubrega je zaobljen i siri je nego donji pol.

Donji okrajak (extremitas inferior) je spljosten od napred ka unazad.

POLOZAJ

Bubrezi leze u retroperitonealnom prostoru, bocno od kicmenog stuba. Njihova zadnja strana je priljubljena uz duboke misice zadnjeg trbusnog zida ( m. psoas major i m. quadratus lumborum), a preko njihove prednje strane prelazi parijetalni peritoneum zadnjeg trbusnog zida. Bubrezi leze u visini dvanaestog grudnog i prvog i drugog slabinskog prsljena. Desni bubreg lezi nize od levog za polovinu visine prsljenskog tela, tako da njegov donji pol dopire do sredine tela treceg slabinskog prsljena. Nizi polozaj desnog bubrega je uslovljen polozajem jetre, jer ga njen desni rezanj potiskuje na dole nalezuci na njegov gornji pol. Razmak izmedju gornjih polova oba bubrega je oko 8 cm, dok su donji polovi udaljeni oko 12 cm.

Bubreg ne poseduje peritonealne veze kao ostali organi abdomena, vec ga u njegovom lezistu odrzavaju sledeci elementi: njegova sudovno zivcana peteljka, bubrezni omotaci, vezivno tkivo koje ispunjava prostor izmedju retroperitonealnih organa, intrabdominalni pritisak i parijetalni peritoneum, koji se sa prednje strane bubrega prebacije na zadnji zid abdomena.

4

ODNOS BUBREGA SA OSTALIM ORGANIMA TRBUSNE DUPLJE

Prednju stranu oba bubrega oblaze parijetalni peritonem zadnjeg trbusnog zida. Preko prednje strane desnog bubrega odozgo naleze desni rezanj jetre i zucna kesa, a dole je bubreg u odnosu sa desnim uglom kolona (flexura coli dextra). Ispred hilusa desnog bubrega lezi nishodni deo duodenuma. Prednja strana levog bubrega u odnosu je gore sa slezinom, u sredini sa repom pankreasa i levim uglom kolona, a dole sa

vijugama tankog creva. Zadnja strana oba bubrega je gore priljubljena uz slabinski deo

dijafragme, dole uz m. psoas major i m. quadratus lumborum. Na slabinskom delu dijafrafme, iza gornjeg dela zadnje strane bubrega, nalazi se Bohdalekov zjap, preko koga zadnja strana bubrega stupa u blizak odnos sa donjim kostodijafragmaticnim spagom plucne maramice (recessus costodiaphragmaticus). Ovaj zjap je karakteristican jer se preko njega moze preneti infekcija sa plucne maramice na omotac bubrega i obratno. Na gornjem polu bubrega lezi nadbubrezna zlezda (glandula suprarenalis). Unutra od desnog bubrega lezi donja suplja vena (v. cava inferior), unutra od levog bubrega lezi trbusna aorta (aorta abdominalis).

Bubrezi se ne mogu palpirati preko zadnjeg trbusnog zida i pored toga sto su priljubljeni uz njega, jer je taj deo trbusnog zida debeo i cvrst, a grade ga vec pomenuti misici (m. psoas major, m. quadratus lumborum) i snazna lumbalna aponeuroza. Palpiranje bubrega kroz zadnji trbusni zid otezava i njegova debela masna caura, koja je u polutecnom stanju, kao i pararenalno jastuce.

5

BUBREZNI OMOTACI

Bubreg odvajaju tri omotaca odnosno caure. Ako sa ide od povrsine ka unutra, to su: fascijalna, masna i fibrozna caura.

- Fascijalna caura (fascia renalis) je najpovrsniji omotac bubrega. Nju gradi fascia transverzalis, koja se kod spoljasnje ivice bubrega deli na dva lista, prednji i zadnji. Prednji list fascije prelazi preko prednje strane bubrega i preko prednjih strana njegove sudovno-zivcane peteljke, bubrazne karlice, zatim nadbubrezne zlezde i prelskom preko prednje strane trbusne aorte i donje suplje vene, koje leze ispred kicmenog stuba nastavlja sa analognim listom suprotne strane.

Zadnji list poprecne fascije oblaze zadnju stranu bubrega i zadnju stranu njegove sudovno-zivcane peteljke, bubrezne karlice i nadbubrezne zlezde, a zatim prirasta uz bocnu stranu kicmenog stuba. Fascijalne loze levog i desnog bubrega ne komuniciraju medjusobno. Prednji i zadnji list fascijalne caure bubrega, cvrsto srastaju jedan sa drugim iznad gornjeg pola nadbubrezne zlezde. Ispod donjeg pola bubrega, prednji i zadnji list njegove fascijalne caure su labavo srasli jedan sa drugim.

- Masna caura (capsula adiposa) predstavlja sloj masnog tkiva koji se nalazi izmedju fascijelne i fobrozne caure bubrega. Masna caura bubrega je najdeblja u predelu zadnje strane spoljne ivice i donjeg pola bubrega i tu njena debljina iznosi 2-4 cm. Masno tkivo koje obavija bubreg je u polutecnom stanju i ima ulogu da spreci veca pomeranja bubrega prilikom naglih pokreta tela. Kod naglog mrsavljenja, gde dolazi do znatnog gubitka masnog tkiva, bubreg moze da se spusti sam nanize (lutajuci bubreg – ren mobile). Pri tome nadbubrezna zlezda ne prati bubreg, vec ostaje u svom lezistu.

-Fibrozna caura (capsula fibrosa) tanka i providna opna, koja je srasla sa povrsinom parenhima bubrega i predstavlja elemenat gradje bubrega.

6

GRADjA BUBREGA

Bubreg je igradjen od fibrozne caure i parenhima.

• Fibrozna caura (capsula fibrosa) obavija bubrezni parenhim i kod zdravog bubrega lako moze da se oljusti. Posto obavija ceo bubreg, fibrozna caura se kroz hilus bibrega nastavlja u bubrezni sinus i oblaze njegove zidove, sa kojima se prebacije na bubreznu karlicu i nastavlja se njenim vezivnom omotacem.

• Parenhim bubrega je izgradjen iz dva osnovna dela, a to su srz i kora.

Srz bubrega (medulla renalis) je ruzicaste boje i grade je Malpigijeve i Ferajnove piraide. Malpigijeve bubrezne piramide (pyramides renales) svojim oblikom najvise podsecaju na kupu, ciji su vrhovi okrenuti ka bubreznom sinusu, dok su im baze okrenute ka spoljnoj povrsini bubrega. U svakom bubregu ima 8-18 Malpigijevih piramida, koje su rasporedjene u tri frontalna sloja: prednji, srednji i zadnji. Vrhovi Maloigijevih piramida prodiru u bubrezni sinus i na njegovim zidovima obrazuju ispupcenja zvana bubrezne kvrzice (papillae renales). Na svakoj od ovih kvrzica nalazi se 15- 20 tackastih papilarnih otvora (foramina papillaria), kroz koje se izliva mokraca iza zavrsnih delova mokracnih kanalica, koji se pruzaju kroz Malpigijeve piramide. Ovi mali otvori formiraju na vrhu Malpigijevih piramida resetkasto polje (area cribrosa). Ferjnove piramide ili medularni zraci (radii medullares) imaju onlik siljaka, koji polaze od baza Malpigijevih piramida, a vrhovi su im okrenuti ka povrsini bubrega, znaci suprotno od Malpigijevih. Od svake malpigijeve piramide polazi 500-600 Ferajnovih piramida. Ferajnove piramide predstavljaju zrakasti deo reznjica kore (pars radiata lobull corticales).

Kora bubrega (cortex renalis) je zuckaste boje i okruzije Malpigijeve i Ferajnove piramide. Delovi kortikalne supstance koji leze izmedju Malpigijevih piramida nazivaju se Bertinijevi stubovi (colimnae renales)

7

Delovi kortikalne supstance koji okruzuju Ferajnove piramise nazivaju se izuvijani deo reznjica kore (pars convoluta lobuli corticalis). Deo kore koji lezi izmedju vrhova ferajnovih piramida i fibrozne bubrezne caure naziva se cortexs corticis.

Bubreg je podeljen na segmente reznjeve i reznjice. Bubrezni segmenti su delovi bubreznog parenhima, koje vaskularizuju segmentarne arterije i oni nose isti naziv kao arterije koje ih vaskularizuju. To su: segmentum superius, segmentim inferius, segmentum anterius superius, segmentum anterius inferius i segmentum posterius. Svaki segment se sastoji iz reznjeva i reznjica.

Bubrezni rezanj (lobus renalis) gradi medularna supstanca jedne Malpigijeve piramide i deo kortikalne supstance Bertinijevih stubova, koji je okruzuje. Granicu izmedju dva susedna reznja oznacava medjurezanjska arterija (a. interlobaris).

Bubrezni reznjic (lobulus renalis) cini medilarna supstanca jedne Ferajnove piramide (pars radiata lobuli corticals) i kortikalna supstanca koja okruzuje Ferajnovu piramidu (pars convoluta lobuli corticalis). Granicu izmedju dva susedna reznjica oznacava a. interlobularis.

Celokupni parenhim bubrega gradi sekretorne jedinice bubrega mikroskkpske velicine koje se nazivaju nefroni (nephron). Broj nefrona u oba bubrega iznosi oko 2.000.000. Nefroni se po svom polozaju dele na jukstamedularne i kortikalne. Delovo nefrona su: Malpigijevo bubrezno telasce (corpus pusculum renale Malpighii) i bubrezna cevcica (tubulus renalis).

Malpigijevo bubrezno telasce (corpusculum renale) je pocetni deo nefrona. Ono se nalazi u bubreznoj kori i izgradjeno je od arterijskog bubreznog klubeta, oko koga se nlazi Bowmanova glomerularna caura (capsula glomeruli).

Arterijsko bubrezno klube (glomerulus) ima svoj dovodni arterijski sud (vas afferens), koji se deli na kapilare koji obrazuju klube. Takodje od arterijskog klubeta polazi arterijski odvodni sud (vas efferens), sto znaci da se iz jedne arterije radja drugi arterijski sud, sto je jedinstven slucaj u covecjem organizmu. Po ovome se i kapilarna mreza izmedju vas afferensa i vas efferensa naziva cudesna mreza (rete mirebile).

Bowmanova glonerukarna caura obavija arterijsko klube (glomerulus). Ona je izgradjena od dva epitelna lista: spoljnog i unutrasnjeg, izmedju kojih se nalazi kapilarna supljina.

Bubrezna cevcica (tubulus renalis) predstavlja drugi deo nefrona.

8

Ona polazi od kapilarne supljine izmedju dva lista Bowmanove caure, a zavrsava se spajanjem sa susednim slicnim cevcicama, gradeci sa njima sabirnu cevcicu (tubulus colligens). Na renalnom tubulusu razlikuju se sledeci delovi: proksimalni tubul, suzeni tubul, distalni tubul, spoljni kanal.

- Proksimalni tubul se sastoji iz vrata, proksimalnog vijugavog tubula (tubulus contortus proximalis) i proksimalnog pravog tubula (tubulus rectus proximalis). Od epitela koji oblaze tubul polaze brojno produzeci koji povecavaju ukupnu apsorcionu povrsinu tubularnog epitela.

- Suzeni tubul (tubulus attenautus) se nastavlja na proksimalni tubul, a na njega se nadovezije distalni tubul. Tubulus attenautus ima oblik latinicnog slova U i na njemu se razlikju nishodni deo (pars descendes), teme ili savijutak i ushodni deo (pars ascendens).

- Na suzeni tubul se nadovezije distalni tubul koji se sastoji od distalnog pravog tubula (tubulus rectus distalis) i distalnog vijugavog tubula (tubulus contortus distalis). Proksimalni i distalni pravi tubul sa suzenim tubulom formiraju ansu nephroni ili Henleovu petlju.

- Zavrsni deo renalnog tubula je spoljni kanal (ductus reunies). Spajenjem zavrsnoh delova renalnih tubula nastaju sabirni renalni tubuli (tubuli renales colligentes). Sabirni tubuli se pruzaju od lavirinta korteka kroz centar bubrezne piramide i u blizini vrha piramide spajaju se medjusobno, gradeci papilarne kanale (ductus papillares). Papilarni kanali se otvaraju na vrhu piramida, odnosno na renalnim papilama pomocu tackastih otvora (foramina papilaria). Kroz te otvore mokraca iz bubreznih tubula se izliva u male bubrezne casice, koje predstavljaju pocetni deo mokracnih puteva.

9

KRNI SUDOVI I NERVI BUBREGA

• Arterije Bubreg vaskularizuje bubrezna arterija (a. renalis), koje se direktno odvaja iz trbusne aorte. Promer ove arterije je 2-4 mm, sto je dosta veliko u odnosu na velicinu bubrega, ali je ona zato i nutritivni i funkcionalni sud bubrega. Arterijom renalis prolazi sva cirkulisica krv kroz bubreg. Pre ulaska u bubrezni parenhim, bubrezna arterija se deli na dve zavrsne

grane: prednju i zadnju. Prednja grana se pruza ispred bubrezne karlice i u bubreznom sinusu sede li na segmentne arterije: a. segmenti superior, a. segmenti anterioris, a. segmenti anterioris inferioris i a. segmenti inferioris. Zadnja zavrsna grana prelazi preko gornje ivice bubrezne karlice i zalazi na njenu zadnju stranu, gde zavrsava kao a. segmenti posterioris, zvana i a. retropyelica. Opstrukcija ili ostecenje bilo koje segmentne arterije dovodi do infarkta odgovarajuceg segmenta bubreznog parenhima. Unutar bubreznog sinusa segmentne arterije se dela medjurezanjske arterije (aa. interlobares) koje kasnije prelaze u licne arterija (aa. arcuatae). Lucne arterije se pruzaju baza Malpigijevih piramida i daji ushodne i nishodne grane. Ushodne grane lucnih arterija uspravljene su ka povrsini bubrega. One prolaze izmedju Ferajnovih piramida, odnosno izmedju bubreznih reznjica i nazivaju se aa. interlobulares. Od interlobularnih arterija radjaju se dovodni sudovi malpifijevih korpuskula (arteriolae glomerulares afferentes ili vasa afferentia), koje posle kapilarizacije u glomerulu nastavljaju odvodnim arterijskim sudovima (arteriolae glomerulares efferens ili vasa efferentia).Po izlasku iz Malpigijevih telasaca vasa efferentia se rasipaju na kapilare koji oko kortikularnih tubula grade peritubularnu mrezu. Nishodne grane lucnih arterija su arteriolae rectae. One ulaze u malpigijeve piramide preko njihovih baza i pruzaju se ka njihovim vrhovima gradeci kapilarnu mrezu oko bubraznih vevcica (rete capillare peritubulare madullare).

10

•Vene bubreznog parenhima su pratilje istoimenih arterija. Iz povrsinskog sloja bubrezne kore, koji lezi ispod same fibrozne caure, polaze mali venski sudovi koji se zovi zvezdaste vene (vv. stellatae). Pet do sest zvezdastih vena gradi gradi interlobularnu venu (vv. interlobularis), koje se ulivaju u vv. arcuatae. Iz bubrezne srzi, odnosno Malpigijevih piramida i na spoju baze piramide sa njenom bocnom stranom skrecu pod pravom uglom i ulaze u Bertinijeve stubove, nastavljajuci se medjurezanjskim venama (vv.interlobares). Medjurezanjske vene se medjusobno spajaju u bubreznom sinusu i grade bubreznu venu (vv. renalis), koja lezi ispod bubrezne arterije. Bubrezne

vene oba bubrega se na kraju ulivaju u donju suplju venu.

• Limfni sudovi bubrega anstomoziraju, odnosno grade medjusobnu mrezu se limfnim sudovima susednih organa. Limfni sudovi desnog bubrega anstomoziraju sa limfnom mrezom donje strane jetre, ushodnog kolona, cekuma i apendiksa. Takodje su povezani i sa limfnim sudovima polnih zleda. Ovim anostomozama se moze objasniti metastaziranje malignih tumora.

• Nervi - Bubreg inervise bubrezni nervni splet (plexus renalis) koji grade grane plexusa coeliacusa, plexusa aorticusa abdominalisa i nn. splanchi lumbales. Plexus renalis lezi iza pocetnog dela stabla a. renalis. Njegove grane ulaze u bubreg prateci zavrsne grane a. renalis. Simpaticka vlakna ispoljavaju vazomotorno dejstvo. Simpaticka i parasimpaticka vlakna inervisu glatke misice bubreznih casica, bubrezne karlice i gornjeg dela uretera. Bubrezni splet daje grane koje inervisu mokracovod (ureter), kao i grane za spermaticni, odnosno ovarijalni nervni splet.

11

MOKRACNI PUTEVI

Pocetni deo mokracnih puteva cine bubrezne casice i bubrezna karlica i smestene su u bubreznom sinusu.

• Pocetni deo mokracnih puteva predstavljaju male casice (calices minores). To su sluzokozno misicne cevcice oblika zarubljenih kupa, koje svojom sirom bazom obuhvataju vrh jedne Malpigijeve piramide, a svojom uzom bazom okrenutom unutra spajaju se medjusobno u velike casice (calices majores). Najcesce postoje dve velike casice gornja i donja, a redje postoji i treca- srednja velika casica.

• Bubrezna karlica, predstavlja prosireni deo gornjih mokracnih puteva. Ona ima oblik levka spljostenog od spreda unazad, ciji siri kraj i lezi u bubreznom sinusu, a uzi kraj levka je okrenut unutrai nanize i lezi izvan bubrega. Na sirem kraju bubrezne karlice,otvaraju se velike casice, a od njenog uzeg unutrasnjeg kraja polazi mokracovid. Bubreznu karlicu vini tri sloja: tunica adventitia, tunica muscularis i tunica mucosa.

Ponekd postoji dupli pelvis tj. karlica sa duplim ureterom. Krvni sudovi casice poticu od a. renalis i v. renalis. Bubrezna casica je takodje inervisana plexusom renalis.

12

NADBUBREZNA ZLEZDA

Nabubrezna zlezda (glandulae suprarenalis) je parna zleda smestena na gornjem polu unutrasnje ivice bubrega. Sirine je 3 cm, dedljine 1cm i duzine 5cm. Njena masaiznosi oko 5 grama. To je zlezda sa unutrasnjim lucenjem tj. endokrina zlezda. Sastoj se iz kore(cortex) i srzi (medula).

Kora nadbubrezne zlezde cini 90 % mase zlezde i luci niz hormona zvanih kortikosteroidi koji ragulisi metabolizam mineralnih naterija, glukoze, proteina i masti. pored toga hormoni nadbubrezne zlezde imju vaznu ulogu u prilagodjavanju organizma na nepovoljne promene spoljne sredinene odnosno stres.

Srz nadbubrezne zlezde luci adrenalin i noradrenalin i po svom dejstvi je slicna simpatickom nervnom sistemi.

Nadbubrezna zlezda je zuckaste boje i cvrste konzistencije. Veoma je trosna i bilo kakvo hvatanje instrumentom dovodi do ostecenja njenog tkiva. Leva i desna zlezda imaju odredjene razlike u svom izgledu, pa tako leva ima oblik polumeseca, a desna oblik trostrane piramide. Na obe razlikujemo prednju i zadnju stranu. obavijena je vezivnim omotacem, od koga polaze vezivne pregrade koje prodiru u povrsinski sloj zlezdanog parenhima.

Aterija koja vaskularizuje nedbubreznu zlezdu je a. suprarenalis superior.

Vensku krv iz ove zlezde odnosi v. suprarenalis. Limfni sudovi takodje prate arterijske i postoje dve mreze: kortikalna i

medularna, koje modusobno komuniciraju. Nadbubrezna zlezda je bogato inervisana granama plexusa suprarenalisa

koji nastaje od plexusa coeliacusa.

13

ZAKLjUCAK

Bubreg sa svojom kilometarskom mrezom nefrona predstavlja efikasn sistem, koji konstantno filtrira cirkulisucu krv i prcizno izdvaja nepotrebne materije iz plazme. Urinarni sistem je takav da se moze ziveti bez jednog bubrega, sto je retkost za druge organe.

Docsity is not optimized for the browser you're using. In order to have a better experience please switch to Google Chrome, Firefox, Internet Explorer 9+ or Safari! Preuzmite Google Chrome