Docsity
Docsity

Pripremite ispite
Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u


Nabavite poene za preuzimanje
Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan


Školska orijentacija
Školska orijentacija

Архаика archaica 1, Vodiči, Projekti, Istraživanja od Arheologija

casopis arheologija

Tipologija: Vodiči, Projekti, Istraživanja

2015/2016

Učitan datuma 13.01.2016.

samardzijasanja27
samardzijasanja27 🇸🇷

4.5

(2)

15 dokumenti

1 / 228

Delimični pregled teksta

Preuzmite Архаика archaica 1 i više Vodiči, Projekti, Istraživanja u PDF od Arheologija samo na Docsity! PBeorpaa 2007 IU EU EE Tozuna 1, 6poj 1. Hs30aeau: PMJIOZOPCKH QAKVJITET APXEOJIOIIKA Ki ae Huka JbyGuHa 18—-20 11000 BEOTPAJI 3a u3soaeaua: PORE h ETO Koli PULA MupocaB JIazuh NET TVI LR Hukoja Tacuh Aga M. PomaHuyK DEI CoB Vis oSvli) JVOKE hE JAKO EZ TEK Pita a Vs SLI Murja TymTuH UYenomMup MapkoBuh Ilpeeoo: Mapuna eV DV TOJ: E AO SLOJEVI RIE EK ISL ZeB Muyrena BborjnaHoBufi TexuuuKa o6paoa: poj: (EK usi PEN LTe a UT B KOZA TEK E RK [Opski alli 11000 BEOI PA/I e—mail: archaica(Xf.bg.ac.yu ISSN 1820-3628 VJIK 902(497.11) ARCHAICA 1 Editor Miroslav Lazić Belgrade 2007 Faculty of Philosophy Archaeological Collection Први број часописа АРХАИКА припремљен је и штампан средствима додељеним током 2006. и 2007. годи- не за материјалне трошкове пројекта Археолошка грађа – основа за проучавање културног континуитета у праисторији и антици на територији Србије (ев. бр. 147041Д), који финансира Министарство за науку Републике Србије. Одобрено 28. XII 2006. године, на седници Наставно–научног већа Филозофског факултета у Београду, одлуком бр. 23/1–XXIV/9. The Faculty of Philosophy Archaeologi- cal Collection, Belgrade, was founded nearly eighty years ago, in 1929. Its founders, Prof. Mi- loje Vasić and Sir Charles Hyde, intended it as a teaching base, enabling the students of archae- ology at Belgrade University to be trained in practical archaeology through a direct encounter with diverse artefacts made by ancient artists and craftsmen. Meanwhile the Collection has grown into one of the largest and best known university collections of archaeological Þ nds in Europe, providing training for generations of students. It has been recognized among the leading research institutions concerned with the study of the ar- chaeological past of Serbia. The challenging development of ar- chaeology as a discipline and the role of the Ar- chaeological Collection in the education of stu- dents and young scholars require a responsible response. The Archaeological Collection, there- fore, sees as its foremost mission the starting of a scholarly journal worthy of Serbian archaeology and the Faculty of Philosophy. ARHAICA is a modern journal to be pub- lished annually with the intention of acquainting the scholarly community at home and abroad with new achievements in Serbian archaeology and related Þ elds of study. A thus conceived ARHAICA looks forward to foreign contributors to help it keep up as must reading for those inter- ested in ancient peoples in the territory of Serbia and the neighbouring region. Belgrade, November 2007 Мирослав Лазић Археолошка збирка Филозофског фа- култета у Београду основана је пре непуних осам деценија – 1929. године. Њени оснивачи, проф. др Милоје Васић и сер Чарлс Хајд (sir Charles Hyde) желели су да студентима архео- логије на Београдском универзитету омогуће непосредан сусрет са разнородним рукотво- ринама древних уметника и занатлија, како би се што боље обучили за практичан рад у археологији. У протеклом периоду, Збирка је стасала у једну од највећих и најпознатијих универзитетских колекција археолошких на- лаза у Европи, у којој су обучаване много- бројне генерације студената Београдског уни- верзитета. Упоредо с тим, стекла је и значајан углед међу водећим научно-истраживачким институцијама које се баве проучавањем ста- рина на територији Србије. Развој српске археолошке науке и уло- га Археолошке збирке Филозофског факулте- та у образовању студената и младих научника обавезују. У том смислу, покретање научног часописа какав заслужују српска археологија и Филозофски факултет, примарни је задатак Археолошке збирке. АРХАИКА ће бити савремен часопис, штампан као годишњак у намери да се науч- ној јавности у земљи и иностранству прикажу нова достигнућа у српској археологији и њој сродним научним областима и дисциплинама. Тако замишљена, АРХАИКА очекује и стране ауторе који ће својим прилозима допринети да она остане незаобилазно научно штиво о старим народима на територији Србије и у њеном окружењу. Београд, новембар 2007. Реч уредника / Editor’s word АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА КОД МИХАЈЛОВЦА1 Миодраг Сладић Филозофски факултет, Београд Aпстракт: Кула код Михајловца, истраживанa у оквиру пројекта Ђердап II, спада у локали- тете који чувају најстарије трагове насељавања на обали Дунава. Припада позној култури Лепенског вира и потпуно се, са свим атрибутима, уклапа у културни комплекс Лепенски вир – Скела Кладовеј. Појава неолитске грнчарије у горњим слојевима наговештава ново доба, које је донело другачији приступ решавању егзистенцијалних проблема и другачију архитектонску креативност. Сличности између локалитета Кула и других налазишта на подручју Ђердапа, нарочито оних на Корбовском и Великом острву, показују да су у позном мезолиту и раном неолиту становници овог широког простора живели истим или врло сличним начином живо- та. Кључне речи: позни мезолит, неолит, огњиште, станиште, шатораста конструкција, кера- мика, Лепенски вир, Скела Кладовеј. Почетком осамдесетих година прошлог века реализован је пројекат изградњe друге хидроцентрале на Дунаву, код Кусјака. Дуг приобални појас од Кладова до Кусјака, угрожен подизањем нивоа реке, био је претворен у велико археолошко радилиште на коме су, током више година, обављана заштитна истраживања. Био је то период великог успона српске архео- логије, у коме је Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду имао значајну улогу у истраживању угрожене зоне од Брзе Паланке до Кусјака. Академик Д. Срејо- вић и проф. др А. Цермановић-Кузмановић били су главни руководиоци ових вишегодишњих испитивања. Међу многобројним налазиштима на поменутом простору посебно се издваја околина Михајловца, са локалитетима широког хронолошког распона, од позног мезолита до раног средњег века (Кула, Књепиште, Ушће Каменичког потока, Мора Вагеи, Кеј). Ова територија дуго је била у жижи интересовања стручњака Центра за археолошка истраживања, при чему 1 Текст је настао у оквиру научно-истраживачког пројекта Археолошка грађа – основа за проучавање културног кон- тинуитета у праисторији и антици на територији Србије (ев. бр. 174071), који реализује Филозофски факултет у Београду, а финансира га Министарство за науку Републике Србије. 10 је колега С. Станковић дао велики допринос, истражујући налазишта на подручју Кусјака (Борђеј) и Михајловца (Ушће Каменичког потока, Књепиште и Мора Вагеи). Локалитет Кула, о коме ће бити речи у овом тексту, налази се на високој дунавској тераси узводно од Михајловца. Као и многа друга налазишта, ископаван је током неколико кампања, од 1980. до 1984. године. Стога је потребно нешто рећи о планирању и динамици археолошких истраживања овог локалитета, који је заузимао велику површину са дебљином слоја од готово 3,0 m. ТОК ИСТРАЖИВАЊА У оквиру овог значајног пројекта, 1980. године започета су истраживања на Кули, када је екипа Центра за археолошка истраживања испитивала неколико налазишта у близини ушћа Слатинске реке, а упоредо је вршила и стална рекогносцирања дунавске обале. Пошто је то била прва година истраживања у оквиру пројекта чија је реализација планирана на дуже време, упознавање обале било је неопходно, мада су претходну проспекцију терена обавили стручњаци Археолошког института из Београда и Народног музеја Крајине у Неготину (Vasić i Janković 1971). Обала Дунава, међутим, често скрива разне драгоцености, тако да том прили- ком нису уочени културни остаци које је касније, са више среће, открила екипа Центра. У јед- ној од тих акција, на одсеку дунавске обале у селу Михајловац, на сеоској плажи и у високом дунавском профилу откривени су тамномрки укопи и већа количина уломака праисторијске керамике. Одмах је уследио наредни корак и на Кули су изведена прелиминарна сондажна ископавања, односно постављено је неколико мањих сонди изнад раније примећених укопа (Сладић 1984). Археолошко налазиште на Кули ускоро је заинтересовало ширу научну јавност. На- име, у току истраживања сонди постављених изнад уочених укопа, у подножју профила ви- соког скоро 3,0 m, примећен је део лобање чији је надочни лук, прекривен зеленом патином, извиривао из обалског наноса. Малом интервенцијом утврђено је да је у питању део масивног надочног лука људске лобање. Одмах је одговарајућом сондом обухваћен простор око ње и убрзо је установљено да се ради о лоше очуваном скелету у згрченом положају (ibid.: сл. 199; Микић и Сладић 1994: Т. I). Остаци скелета скренули су пажњу својом робусношћу, нарочито дебљином лобање и оштрином надочних лукова. Упоредо са овим малим ископавањем, даљом проспекцијом обале пронађено је неколико артефаката из мезолитског доба, односно више наковања (речних облутака са функционалним оштећењем у центру), као и кварцитних одби- така. Тада је постало јасно да се у моћном културном слоју на Кули налазе значајни остаци из далеке прошлости овог краја. Јуна месеца следеће, 1981. године, уследила су нова ископавања, када је у зони проб- них сонди истражених претходне године отворено осам контролних сонди (сонде I–VIII), укупне површине 96 m². Тада се потпуно показало сво богатство културног слоја на Кули, како из раног средњег века (Јанковић 1986: 445–447) тако и из дубоке праисторије, односно из мезолитског и раног неолитског доба. У најнижем стратуму откривени су и најстарији трагови првобитне архитектуре, тј. остаци полукружних шаторастих конструкција. АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 13 потребан за сигуран живот. И сам локалитет Кула подељен је коритом тзв. Плавиначког по- тока, који оживи у сезони киша. Његово ушће, са нагомиланим материјалом који је ерозијом спран са узвишења у залеђу, учинило је да се узводно од њега формира затон, односно широки вир који воду лагано окреће у смеру казаљке на сату. Анализом остатака фауне из мезолитског слоја Куле својевремено се бавио палеозоо- лог Ш. Бекењи (Bökönyi).2 Он је сматрао да је ово подручје било изузетно богато разноврсном рибом, нарочито ципринидним врстама (деверика и шаран), затим анадромним (јесетра и ке- чига), а ређе езоксидним (штука) и силуридним врстама (сом). Изглед овог крајолика у мезо- литу сигурно је био другачији него данас. Долина уз реку била је шира, а брдовито залеђе, обрасло густим шумама, чувало је значајне изворе хране. Бекењи је такође показао да су шуме биле богате фауном (јелен, срна, дивља свиња, а откривени су и остаци дивље мачке, куне, јазавца, мрког медведа, лисице, вука, пољског зеца и дабра). Мећу остеолошким узорцима најзаступљенији је био јелен, што је сасвим разумљиво због употребе коже, меса, као и кости и рогова доброг квалитета, од којих су житељи Куле израђивали оруђе. Дунав је снажно утицао на геолошку структуру овог подручја. Готово на свим лока- литетима дуж обале на којима су вршена археолошка ископавања могу да се запазе трагови великих наплавина, манифестованих моћним наслагама речног шљунка и слојевима иловаче. Примарни слој (здравица) на Кули углавном се састоји од мркозелене и мркосиве иловаче по- мешане са већим и мањим кречњачким стенама. Пошто залеђе чине махом стене кречњачког састава, међу којима врло ретко могу да се нађу жиле квалитетнијег материјала, становници мезолитских насеља на Кули користили су сировине које им је доносио Дунав. То су углавном облуци, кварцитна заобљена језгра, кремена језгра, језгра рожнаца, затим облуци пешчара, шкриљца и стене са лискунастим примесама. Наравно, не треба занемарити ни утицај поме- нутих река и потока, који су ерозијом спирали геолошки материјал са брдовитог залеђа, наро- чито у периодима отопљавања. КУЛТУРНО НАСЛОЈАВАЊЕ КУЛЕ Културни слој на налазишту достиже дебљину од приближно 3,0 m, а карактерише га наслојавање неколико хоризоната. Профили свих контролних сонди показују врло јасну и из- диференцирану слојевитост. Уочава се да су и културни и геолошки слојеви углавном хоризон- тални, са благим падом према Дунаву. Насељена површина сигурно је била знатно већа, али је ерозија велике реке учинила своје, односећи драгоцена материјална сведочанства о култури људи који су се задржавали на овом делу њене обале. Чак и летимичним погледом на културну стратиграфију Куле могу да се разграниче че- тири културна хоризонта, који се разликују по боји и структури седимента, као и по садржају. Најстарији је мезолитски хоризонт, у чијим позним фазама се појављује и материјал каракте- ристичан за рани неолит, затим следи хоризонт из старијег гвозденог доба са многобројним 2 Крајем осамдесетих година прошлог века Ш. Бекењи је боравио на Филозофском факултету у Београду, с циљем да обради животињске коштане остатке са локалитета истраживаних у оквиру пројекта Ђердап II. Том приликом анализирао је и коштане остатке са Куле, дајући ми на увид писмени запис о резултатима својих запажања. М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 14 отпадним јамама, па хоризонт из римског периода, са констатованом трасом римског пута и спорадичним налазима, и хоризонт из раног средњег века, са укопаним колибама и каменим пећима. У првим слојевима испод хумусног покривача налажен је материјал из недавне про- шлости (XVIII–XIX век). Већ смо поменули да најстарији културни хоризот на Кули припада позном мезолиту и почетку новог раздобља, тј. неолита. Овај рад обухвата управо те периоде, односно живот пр- вих становника овог дела дунавске обале, уз напомену да је посебна пажња посвећена начину подизања станишта. Најстарији хоризонт, дебљине од 0,60 до 0,80 m, глиновитог је састава. Његову основну карактеристику представља различита боја седимента. У најстаријој фази (Кула I) он је мркожуте боје, а у млађој фази (Кула II), у којој се већ препознају неке манифестације раног неоли- та, је тамније црвенкастомрке боје. Узан слој при повр- шини обележава најмлађу фазу овог хоризонта (Кула III) и прелази у црвенкастобраон боју. Количина налаза из ових периода на површини локалитета није свуда једнака, што поприма карактер хо- ризонталне стратиграфије. То је сасвим разумљиво ако се има у виду да је површина са стаништима била знатна, а популација релативно мала. Интензитет настањивања у појединим деловима локалитета временом се мењао, у зависности од природних услова и тренутних потреба житеља. Различитим бојама у најстаријем хоризонту одго- варају и разлике у културном садржају, у шта се савршено уклапа и архитектура. Анализом тих параметара добијена је периодизација најстаријег културног хоризонта. У том смислу, јасно се препознају три фазе развоја првих на- сеља на Кули, означене као Кула I, Кула II а–б и Кула III. У подели друге грађевинске фазе на две подфазе (а и б) пре- судну улогу одиграле су нијансе у изради огњишта, која чине основне структуралне елементе стамбених објеката (сл. 3). КАКО СУ СТАНОВАЛИ ПРВИ ЖИТЕЉИ КУЛЕ ? Остаци архитектуре у насељу на Кули, било да је привременог, сезонског или сталног карактера, дају значајан прилог познавању ове врсте стваралаштва. Они нису бројни, али от- кривају потребе првих насељеника, којима је Дунав, са обиљем хране, чинио основу егзистен- Сл. 3. Стратиграфска ситуација у блоковима IIIf 28, 29 и 30: а – станиште бр. 1 (Кула I); b – станиште бр. 2 (Кула II); c – концентрација камена (Кула III) Fig. 3 Stratigraphic situation in Blocks IIIf 28, 29 and 30: а) House 1 (Kula I); b) House 2 (Kula II); c) concentration of stone (Kula III) АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 15 ције, па су на његовим обалама проналазили ослонац за свој опстанак. И природно окружење, односно шумом обрасло залеђе, сигурно је представљало неку врсту заштитне баријере. Из тих разлога, током позног мезолита и раног неолита овде су организована и прва седелачка на- сеља. Овај простор је касније, у халштатском периоду, служио за одлагање отпадног материја- ла из неког, за сада непознатог насеља у околини, о чему сведоче бројне јаме са поломљеном грнчаријом, а у римском периоду добио је транзитни катактер, са путем који је ту пролазио, и тек у раном средњем веку поново је постао интересантан за настањивање, што показују мно- гобројни остаци плитко укопаних станишта. Из позног мезолита и раног неолита потичу трагови неколико стамбених објеката и у наредним редовима приказаћемо све релевантне податке о њиховој позицији и конструктив- ним елементима. ОСТАЦИ НАСЕЉА ИЗ ФАЗЕ КУЛА I Трагови најстарије фазе мезолитског хоризонта (Кула I) леже готово на здравици и карактеришу их две врсте објеката: полукружне шаторасте конструкције и пространа станишта трапезасте форме, са великим пра- воугаоним огњиштима. И поред тога што се реконструк- ција живота на Кули донекле креће у домену претпостав- ки, најмаркантнији мезолитски налази управо су остаци стамбених објеката. Полукружне шаторасте конструкције Полукружне конструкције састављене су од ређа- ног камена различитих димензија и вероватно предста- вљају привремена склоништа, односно шаторе, распона 2,50 и 2,80 m. Имали смо прилику да у I сектору, у сонда- ма VI и VII, откријемо две такве конструкције, које су ле- жале готово на здравици. Луком су биле окренуте према реци, тј. ка југоистоку, можда због заштите од ветра који и данас дува из тог правца. Са унутрашње стране обе кон- струкције, на приближно 1,20 m од најистуренијег дела лука, нађена су по два камена. Камење је највероватније имало функцију учвршћивача стуба на који су налегале притке из полукружног зида, које су држале кровни пок- ривач. Трагови коља нису уочени, што може да се објасни агресивним хемијским саставом седимента на Кули. Шаторасте конструкције вероватно су биле покривене кожом ослоњеном на подлогу од коља и при дну причвршћеном каменим облуцима, који су и назначавали обрисе објеката (сл. 4). Описане конструкције су врло близу једна другој и представљају остатке првих стам- бених објеката на Кули који су, највероватније као импровизована пребивалишта, привремено коришћени у сезони риболова. Сл. 4. Основа шаторасте конструкције у сонди VI Fig. 4 Plan of a tent-like structure in Trench VI М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 18 гао да се помера лево и десно. Б. Јовановић ове троугаоне елементе везује за почетак неолит- ског периода (Jovanović 1971), мада, судећи по томе што се јављају у најстаријем, акерамичком хоризонту Куле, почетак њихове употребе треба датовати у старији период, односно у позни мезолит, када је риба била и основни извор исхране. У делу квадрата IIIf 30 према јужном профилу, а нарочито према југоисточном углу (D) откривена је група облутака, ломљеног камена, животињских костију, алатки од кости и неколико перкутера. Влажан глиновити седимент знатно је отежавао прецизнији рад, па стога нису могли да се нађу трагови било каквих елемената који би показивали да је простор око огњишта био покривен (сл 6). Можда се у распореду затеченог камена у основи крије решење овог проблема, али је веома тешко дати било какав децидиран одговор. Станиште бр. 3 Овај објекат је такође истраживан парцијално, а откривен је, као и претходни, на прос- тору III сектора. Наиме, у контролној сонди бр. 1 (димензија 5 х 1 m), која је постављена уз профил у зони велике халштатске јаме, на самом дну ископа налазило се неколико већих, луч- но постављених облутака. Камен је нађен у северозападном углу сонде, без других пратећих детаља, па се није могло ни наслутити да је у питању североисточни угао још неоткривеног објекта. Тако постављен камен представљао је учвршћивач угаоног стуба, што су потврдила ископавања током наредне кампање. У истом нивоу откривене су алатке од кости и рога, као и велики двореди харпун од рога (Sladić 1986: Fig. 7/28, 34, 37, 38), минијатурно шило од танке шупље кости (ibid.: Fig. 7/31), итд (T. I/4). Сл. 7. Поглед на блокове IIIе 25, 26 и f 26, са основом станишта бр. 3 Fig. 7 View of Blocks IIIе 25, 26 and f 26, with the plan of House 3 АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 19 Као и у претходном случају, богати мезолитски налази налагали су да се у што краћем року предузму нова ископавања и истражи простор у западном залеђу сонде бр. 1. Током на- редне кампање отворена је велика истражна површина од 75 m², у нади да ће се добити од- говор на многа постављена питања (сл. 7). Рад се одвијао у квадратима IIIе 25, 26 и IIIf 26. У том културном стратуму, скоро на здравици, нађен је велики стамбени објекат са импозантним правоугаоним огњиштем од ломљеног камена плочастог облика, димензија 125 х 50 m (сл. 8). Откривање огњишта јасно је показало да је постојало и друго станиште на овом стамбеном нивоу. И доиста, у каменим конструкцијама на теменима доста пространог трапезоида, кон- статована су места за подножја стубова, оивичена каме- ном ради учвршћења. Мора се, међутим, приметити да нису сва подножја учвршћивана каменом истог промера јер је око стубова на источној страни објекта камен знат- но већих димензија (сл. 9). Унутар трапезоидне површине коју су оцртава- ле учвршћене основе стубова спорадично је констато- ван покретни материјал, али знатно више изван објекта, у његовој непосредној близини. Северно, северозападно и западно пронађено је обиље фрагментованих алатки од кости и рога, међу којима се нарочито издваја налаз харпуна (ibid.: Fig. 7/37). На 1,10 m од северозападног угла, у квадрату IIIе 25, откривен је велики камени об- лутак дужине око 0,40 m, са удубљењем у средини. Око њега се налазило обиље покретног материјала – длето од рога, камени бат, цео рог срндаћа, неколико фрагменто- ваних животињских костију и 48 зуба шарана. Уз само огњиште, и то поред његовог југозападног угла, нађен је камен мањих димензија, са удубљењем у средини, за који се може претпоставити да је служио за оштрење алатки од кости и рога. Поређењем овог и претходно описаног објекта (бр. 1) запажа се њихова знатна слич- ност. Огњишта су правоугаона, велика и једнако су оријентисана управно на ток реке. У њи- ховој конструкцији постоје, међутим, и извесне разлике. Док је у првом случају огњиште на- прављено од композитног материјала, камена и делом од земље, код огњишта у објекту бр. 3 није био такав случај. Оно је правилно зидано од насатично постављених плочастих камених блокова већег и мањег промера, тако да у потпуности подсећа на огњишта из мезолита Ђерда- па. Такође је померено из центра станишта према широј страни трапеза, на којој је највероват- није био улаз, и то сигурно због несметаног изласка дима са огњишта. Последице коришћења огњишта могу да се препознају само у сивкастој боји основе његове унутрашњости. Иако у оба случаја нису откривени трагови надземног покривача, у објекту бр. 3 констатована су ме- ста на којима су били пободени угаони диреци. Кровни покривач овог станишта вероватно је био од коже или неког другог материјала, који је разнет после напуштања објекта. Сл. 8. Огњиште у станишту бр. 3 Fig. 8 Hearth in House 3 М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 20 Сл. 9. Основа станишта бр. 3 Fig. 9 Plan of House 3 АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 23 од насатично постављених дебљих и тањих камених пло- ча, приближне оријентације север – југ (сл. 12). Оријен- тација каменог блока одступа од оријентације огњишта јер има позицију северозапад – југоисток, с тим што је његова базична страна окренута ка северозападу, па се може претпоставити да је био пободен у под станишта уз северну, ужу страну огњишта. Место поред огњишта да- вало му је посебну симболику која није била утилитарног карактера, односно био је инструмент за задовољавање духовних потреба становника овог простора. Издужена пирамидална форма блока, са оштрим врхом окренутим према небу, показује да је имао улогу неког посебног ат- рибута. Но, то је тема коју на овом месту нећемо запо- чињати. Однос између старије (Кула I) и млађе фазе (Кула II), у којој је установљен описани објекат, могао се егзактно истражити једино пресеком кроз објекат до здравице. Најсврсисходније је било означавање пресека преко огњишта, с тим што је ископавана северна страна станишта, а јужна је остављена за утврђивање страти- Сл. 13. Основа станишта бр. 4 Fig. 13 Plan of House 4 Сл. 12. Огњиште у станишту бр. 2 Fig. 12 Hearth in House 2 М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 24 графских репера. На овом делу локалитета оба стратума заједно, и старији и млађи, имали су укупну дебљину од приближно 0,70 m. Испод слоја са запеченом земљом (лепом) уочени су црвеномрки слој са расутим угљеном и слој црвенкастожуте нијансе, који представљају после- дицу високе температуре приликом горења објекта (сл. 11). Ти слојеви належу на мезолитски стратум дебљине око 0,20 m, који има специфичан мркожућкасти глиновити седимент и у коме је нађен ломљени камен различитог формата. Седимент лежи на сивом глиновитом и стерил- ном геолошком слоју, са примесама ситнијег и крупнијег ломљеног камена, који има одлике сипара, што јасно указује на климатске промене током мезолитског доба. Ако добро протумачимо поруке које нам доноси слика овог пресека, можемо закљу- чити да је од престанка старијег насеља из позног мезолита до оснивања млађег, неолитског насеља протекао известан период у коме на Кули није било стамбене активности. Приказана стратиграфија овог малог исечка документована је прецизним археолошким истраживањима и показује да два слоја належу један на други, али без уочљивих трагова девастације старије, позномезолитске фазе. Сл. 14. Сонде IX–XII, са остацима станишта бр. 4 (а), бр. 5 (b), бр. 6 (с) и бр. 7 (d) на I сектору Fig. 14 Trenches IX–XII, with remains of Houses 4 (а), 5 (b), 6 (с) and 7 (d) in Sector I АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 25 Станиште бр. 4 Остаци овог станишта манифестују се запеченом земљом аморфног састава, која је најпре откривена у сонди IХ, а касније и у њеном западном проширењу, као и у сон- ди ХII (сл. 13). Деструктивност седимента била је очигледна и допуштала je да се габа- рит станишта реконструише само делимич- но. Из грађевинских трагова могло је да се закључи да је станиште било правоугаоног облика, приближне оријентације север – југ, са благим одступањем од севера према ис- току (11°). Од свих конструктивних детаља који су помогли при реконструкцији осно- ве, релативно сигурно дефинисана је само југозападна страна. Њу су оцртавали трагови изгорелог коља у лепу, констатовани и у сонди XII (сл. 14/а). Хипотетички, може се сматрати да је установљена и југоисточна страна ста- ништа, коју је означавала релативно равна ивица зоне са запеченом земљом. У западном про- ширењу сонде, ближе југоисточној страни објекта, откривено је мање правоугаоно огњиште, израђено од ломљеног камена плочастог облика. Огњиште је било димензија 0,60 х 0,35 m, оријентисано у правцу североисток – југозапад, и наликовало је огњишту из станишта бр. 2 у блоку IIIf 28, 29. Једина разлика уочена је у оријентацији. ОСТАЦИ НАСЕЉА ИЗ ФАЗЕ КУЛА IIB Станиште бр. 5 Овај објекат припада хоризонту становања који карактеришу станишта са „ватришти- ма” елипсоидне форме. Констатован је у сонди Х, у њеној северној ниши, а мањим делом и у сонди ХI (сл. 14/b, 15). Његова оштећена основа указује на приближно правоугаону форму идентичне оријентације као код станишта бр. 4, коју одређују остаци два угла – југозападног у сонди Х, у коме је констатовано подножје изгореле греде кружног попречног пресека, и севе- розападног, у сонди ХI. Елипсоидно ватриште, димензија 0,50 х 0,30 m, откривено је готово у центру објекта; приближно је исте оријентације као и огњиште из станишта бр. 4, а у његовој близини, са јужне стране, откривена је алатка већих димензија, израђена од јелењег рога, која обликом асоцира на првобитна рала. Станиште бр. 6 Остаци овог станишта откривени су у северном проширењу сонде IХ и у сонди ХI, у којој је констатован његов већи део. Као и претходно, било је снабдевено елипсоидним „ватриштем”, величине 0,45 х 0,30 m, постављеним у близини северозападне стране објекта, скоро исте оријентације као и огњиште из станишта бр. 5 (сл. 14/с). Обриси овог станишта Сл. 15. Основа станишта бр. 5, са елипсоидним ватриштем Fig. 15 Plan of House 5, with oval Þ replace М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 28 Непоремећеност културног и геолошког наслојавања омогућила је да већ на први поглед закључимо да се на овом налазишту ради о издвојеним фазама у оквиру најстаријег културног хоризонта, који се јасно оцртавао глиновитом структуром и који је на појединим местима достизао дебљину и до 0,80 m. Најстарију фазу (Кула I) карактерисала је земља мрко- жућкасте боје, млађу (Кула II) земља црвенкастомрке боје, а најмлађу (Кула III) одликовала је земља црвенкастобраон боје, са структуром која је наизглед била маснија. Истраживањем се испоставило да разлика није само у боји седимента већ и у кул- турном садржају. Најнижи, жућкасти слој садржи материјалне остатке из позног мезолита, а горња два слоја, црвенкастомрке и црвенкастобраон боје, из периода у коме се као весник новог раздобља појављује фрагментована неолитска грнчарија. Најстарију културну фазу (Кула I) карактерише материјал својствен позном мезолиту, што се нарочито препознаје у обради кварцита који, заједно са рогом јелена, представља ос- новну сировинску базу за израду оруђа. Артефакти од кварцита (Т. III/10, 27) израђивани су у мезолитској традицији која потиче још из времена насеља на Власцу (Sladić 1986: Fig. 6/24, 25). Аналогије налазимо управо у материјалу из друге фазе развоја власачког насеља, што не мора да значи да су ове две насеобине истовремене, већ је можда у питању традиционалан начин израде артефаката од кварцита. Због структуре, обрада овог материјала веома је специ- фична, тако да се на њему не могу пратити све еволутивне промене у развоју технологије ок- ресивања. Осим кварцита, ту је и ретко оруђе од кремена (ibid.: Fig. 6/20) (Т. III/1, 6, 7), затим паркутери – ударачи, алатке неопходне у процесу окресивања (Т. III/28), као и оруђе од кости и рога (ibid.: Fig. 7/28, 34, 37, 43) (Т. I/2–5, 8; T. II/4), итд. У архитектонском смислу, овој фази припадају шаторасте конструкције и станишта 1 и 3. У стаништима су грађена огњишта великих димензија, својствена култури Лепенског вира, која су својом дужом осовином окренута управно на реку. По остацима подножја стубова уо- квирених већим камењем ради учвршћења, можемо претпоставити да се ради о доста великим објектима који наликују шаторима. Насеље није горело, па трагови нису конзервирани ватром и једноставно су нестали у влажној и киселој средини. По карактеристикама архитектуре и покретних налаза, најстарију фазу (Кулу I) може- мо определити у културу позног мезолита, која је у суштини изразито литичка, без присуства керамичког материјала. Сведоци овог времена сахрањени су у гробoвима бр. 3 и 4 (сл. 7), о чему поуздано говори положај скелета, као и гробни прилози. У најстаријем насељу на Власцу констатовано је чак шест гробова са покојницима сахрањеним у идентичном положају. Расути зуби ципринида у пределу стомака покојника у гробу бр. 4 доказују да је примењен идентичан погребни ритуал као у 19 гробова са Власца, који су сасвим поуздано стратификовани у фазу Власац Ia и Ib (Срејовић и Летица 1978: 79). Традиција је у овом случају сигурно одиграла пресудну улогу и то је оно што одликује ову културну фазу. Млађа фаза, означена као Кула II, разликује се по структури и боји земље од претходне. Трагови пожара уочавају се на скоро читавој површини налазишта, па можемо констатовати да је насеље из ове фазе имало трагичан епилог. Боја овог дела слоја можда је последица поме- нутог пожара или извесног наслојавања геолошке природе. Не треба, међутим, искључити ни могућност артифицијелне природе, односно људске активности и примене другачијег начина привређивања, који је, на првом месту, укључивао узгој житарица. Због тога је културна зби- вања у овој фази далеко теже реконструисати. АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 29 Фази Кула II припадају станишта бр. 2, 4, 5, 6 и 7. За упознавање начина градње најзна- чајнији подаци прикупљени су на подручју I сектора, у сонди IХ и у њеним проширењима према северу и западу, као и у сондама Х, ХI и ХII. На том делу локалитета добро је очуван стратиграфски однос између станишта из II фазе, који наглашавају зоне са запеченом земљом и огњиштима. Иако су биле доста оштећене, те зоне јасно су указале на величину и облик ста- ништа. Разлика у нивоима на којима су лежала, као и у изгледу и конструкцији огњишта, омо- гућила је прецизнију периодизацију ове фазе. Сигурно се могу издвојити две подфазе: старија, са малим правоугаоним огњиштима (а), и млађа, са елипсоидним, поплочаним „ватриштима” (b). Ова ватришта или, како их И. Радовановић назива, огњишта са кружно поплочаним реци- пијентом (Радовановић 1997: 60) појављују се и на левој обали Дунава: у Разврати (Razvratа), стратум II, на Корбовском острву (Ostrovul Corbului), стратум II, хоризонт VII, и у насељима на Великом острву (Ostrovul Mare) на 873 и 875 km. То јасно показује да је целокупно подручје Ђердапа у далекој праисторији живело истим или сличним начином живота. За културно оп- редељивање ове фазе од пресудног значаја је и појава неолитске грнчарије (Т. IV/1–6). Други покретни налази из ових фаза не разликују се много од старијег материјала. Сировине за изра- ду оруђа су исте: кварцит (Sladić 1986: Fig. 6/17, 27) (T. III/25), кремен (ibid.: Fig. 6/6, 8–10, 18, 19) (T. III/3, 8) и рог јелена (T. I/1, 7; T. II/1–3, 5, 6). Стамбени остаци из две најстарије фазе настањивања (Кула I и Кула II) структурално се разликују. Једина сличност је у облику огњишта, која су у обе фазе правоугаоне форме, али имају потпуно другачију оријентацију и димензије. За разлику од огњишта из старије фазе (Кула I), млађа огњишта (Кула II) знатно су мања и постављена су под косим углом у односу на реку. Фаза означена као Кула III, која је уследила после рушења насеља из фазе II, предста- вљена је веома танким црвенкастобраон слојем и није оставила трагове дуготрајног настањи- вања. Ситуација констатована на терену указује на могућност да је одједном нестао интерес за боравак на овом делу обале. Он је, међутим, и даље био значајан због риболова, али је коришћен само као успутна станица. Та претпоставка заснована је на чињеници да су кул- турни остаци из фазе III могли да се препознају у разбацаним гомилама камена, поломљеног највероватније при обради алатки. У истом слоју налажен је кремени (Sladić 1986: Fig. 6/5, 7, 11–16, 21) и кварцитни материјал, нарочито комади са остатком кортекса (ibid.: Fig. 6/22, 23) (T. III/9, 11–13, 15, 17, 18, 20, 22). Поново помињемо вредан налаз одбитка од опсидијана (Т. III/2), врло ретке врсте вул- канске стене налик стаклу, која је прву практичну примену добила у неолиту. На великом прос- тору који је захватао комплекс Старчево–Кереш–Криш нису постојала изворишта опсидијана и најближа лежишта била су у карпатском горју (Makkay 1996). Опсидијан је, без сумње, пред- стављао ретку и цењену сировину у раном неолиту српског Подунавља (Лепенски вир, Доња Брањевина – Дероње, Голокут – Визић) (Радовановић 1992: 289; Шарић 1999: 230), румунског Баната, локалитет Куина Туркулуј (Cuina Turcului) (Radovanović et al. 1984: 77) и северног дела централног Балкана (Благотин, Ливаде – Каленић, Симића страна – Чучуге, Поповића брдо – Заблаће), што показују детаљне анализе окресаног литичког материјала (Шарић 1999). У фази III јавља се и неолитскa грнчаријa (Т. IV/1–6). У том периоду започиње живот неолитских насеља низводно од Михајловца, на пространом делу између ушћа Каменичког М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 30 потока и Замне (Stanković 1986: 447, 448, 467–470). С друге стране, неолитским становницима на Кули узан простор уз реку није омогућавао узгој цереалија, које су постале један од главних чинилаца егзистенције. * * * Налазиште на Кули, осим великих сличности са насељима културе Лепенског вира (Власац, Падина, Хајдучка воденица, Лепенски вир), има много додирних тачака и са насељи- ма културе Скела Кладовеј (Schela Cladovei), која је карактеристична за области на левој оба- ли Дунава у Ђердапу. Због тога је В. Боронеанц све мезолитске локалитете ђердапске регије објединио у јединствен комплекс Лепенски вир – Скела Кладовеј (Boroneanţ 1989: 477). Осим Скеле Кладовеј, где је први пут откривена, ова култура је захватала шири простор обале и ду- навска острва. Локалитети су откривени и у Икоани (Icoana), Ветерани тераси (Veterani terasa), Разврати (Răsvrata), у пећини Клименте (Climente), Алибегу, на Банском и Корбовском остр- ву. На тим налазиштима заступљена је јединствена култура заснована на тардиграветијену, типичној култури мезолита медитеранског типа (Гарашанин 1997: 12 ), чији је крај уследио почетком неолита, односно у време трајања културе која је у традиционалној терминологији означена као Старчево–Кереш–Криш. Сигурније праћење развоја културе Скела Кладовеј било је могуће на локалитету Мехединци (Mehedinţi), на Корбовском острву, где је утврђено чак седам стамбених стратума који су јасно издвојени по облицима огњишта (Моgoşanu 1978: 336–337, Fig I). Поједини архитектонски детаљи, као што су кружна поплочана огњишта која више подсећају на ватришта, као и избор сировина за израду оруђа (кварцит, спорадично кре- мен, рог јелена и кост папкара), указују на велику сличност овог насеља са насељем на Кули. У том смислу нарочито је значајно поменути да се на Корбовском острву, изнад последњег, седмог стратума, са елипсоидним „ватриштима”, појављује камен помешан са поломљеним костима и кварцитом, а отприлике на истој дубини јављају се и први налази неолитске кера- мике (ibid.: 342). На Кули је забележена идентична ситуација и због тога посебно напомињемо да су на нивоу друге фазе (подфаза IIb) откривена два таква „ватришта”, у стаништима бр. 5 и 6, а из фазе III потичу спорадичне зоне нагомиланог камена, са местимичном појавом уломака јелењег рога, костију, одбитака од кварцита и неолитске грнчарије. * * * С обзиром на добру истраженост мезолитских и неолитских насеобина на обалама Дунава у пределу горњег и доњег Ђердапа и на све сличности које потврђују постојање је- динственог културног комплекса, утврђена је њихова периодизација и хронологија. На Кули, нажалост, нису вршене радиокарбон анализе, али судећи по назначеним сличностима са поме- нутим налазиштима може се, са мање или више сигурности, одредити упоредно-хронолошка позиција овог локалитета у оквиру ђердапске регије. Међу многим научницима који су се бавили овим проблемом, И. Радовановић је, уз Д. Срејовића, М. Гарашанина, Б. Јовановића и др., дала велики допринос његовом разрешењу (Радовановић 1992; idem 1997: 55–67). Периодизација ђердапског мезолита коју је она уста- новила представљена је табелом (Радовановић 1997: 58) на којој је, између осталог, назначено могуће време појаве материјала из раног неолита, опредељеног у период између 3. и 4. фазе развоја мезолита Ђердапа, односно приближно у средину VII миленија. Насеља на Кули ау- торка је сврстала у фазе 3, 5 и 6. АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 33 БИБЛИОГРАФИЈА Babović, Lj. 1986 Zbradila–Korbovo, Compte–rendu des fouilles en 1981. Стр. 95–132 у Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет. Bonsall, C. еt al. 1997 Mesolithic and Early Neolithic in the Iron Gate: palaeodietary perspective. Journal of European Archaeology 5 (1): 50–92. 2002 Dating human bones from the Iron Gates. Antiquity 76/291: 77–85. Boroneanţ, V. 1973 Recherches arheologiques sur la culture Schela Cladovei de la zone des „Portes de Fer’’. Dacia 17: 5–39. 1982 General Survey of Epipaleolithic (Mesolithic) Research in Romania (1978-1981). Mesolithic Miscellany 3/1: 11–12. 1989 Thoughts on the Chronological Relations Between the Epipaleolithic and the Neolithic of the Lower Danube. Pp. 475–480 in The Mesolithic in Europe: papers presented at the third international symposium, Edinburgh, 1985, ed. C. Bonsall. Edinburgh: J. Donald. Vasić, R. 1986 Compte–rendu des fouilles du site prehistorique a Velesnica 1981–1982. Стр. 264–288 у Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки институт, Народни музеј, Филозофски факултет. Vasić, R. i Janković, Đ. 1971 Desna obala Dunava od Kladova do Prahova. Arheološki pregled 13: 107–113. Гарашанин, М. 1997 Лепенски вир после тридесет година. Стр. 1–17 у Археологија источне Србије. Научни скуп „Археологија источне Србије”, Београд – Доњи Милановац, децембар 1995, ур. М. Лазић. Центар за археолошка истраживања 18. Београд: Филозофски факултет. Јanković, Đ. 1986 Le site d’habitation medieval Kula pres du village Mihajlovac. Стр. 443–446 у Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет. Jovanović, B. 1971 Elements of the Early Neolithic Architecture in the Iron Gates Gorge and their Functions. Archaeologica Iugoslavica IX: 1–9. 1971a Chronological Frames of the Iron Gate Grup of the Early Neolithic period. Archaeologia Iugoslavica X: 23–38. 1983 Hajdučka Vodenica, praistorijska nekropola. Starinar XXXIII–XXXIV (1982–1983): 305–313. М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 34 Јовић, В. 1997 Геолошке и геоморфолошке карактеристике источне Србије. Стр. 21–30 у Археологија источне Србије, Научни скуп „Археологија источне Србије”, Београд – Доњи Милановац, децембар 1995, ур. М. Лазић. Центар за археолошка истраживања18. Београд: Филозофски факултет. Makkay, J. 1996 Theories about the Origin, the Distribution and the End of the Koros Culture. Pp. 35– 49 in At the Fringes of Three Worlds. Hunter-Gatherers and Farmers in the Middle Tisza Valley, ed. R. Kertész, J. Makkay, L. Télas. Szolnok: [Damjanich Museum]. Микић, Ж. и Сладић, М. 1994 Остаци мезолитског човека из Куле у Ђердапу. Зборник Филозофског факултета (Београд) XVIII: 37–46. Mogoşanu, F. 1978 Mesoliticul de la Ostrovul Corbului, o nouǎ aşezare de tip Schela Cladovei. Studii şi cercetári de istorie veche şi arheologie, julie-septembrie: 335–351. Nikolić, N. i Zečević, J. 2001 Blagotin – Istraživanja 1989–1999: кatalog izložbe. Beograd: Filozofski fakultet, Centar za arheološka istraživanja. Радовановић, И. 1992 Мезолит Ђердапа, докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду. 1997 Мезолит и неолит источне Србије. Стр. 55–67 у Археологија источне Србије. Научни скуп „Археологија источне Србије” Београд – Доњи Милановац, децембар 1995, ур. М. Лазић. Београд: Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања. Radovanović, I. et al. 1984 The chipped stone industry from Vinca, Excavations 1929–1934. Beograd: Centar za arheološka istraživanja. Сладић, М. 1984 Михајловац – Кула, Праисторијско насеље. Стр. 201–303 у Ћердапске свеске II, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет. 1986 Kula pres Mihajlovac. Un site prehistorique. Стр. 432–442 у Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет. Сладић, М. и Јовановић, С. 1997 Остаци старијенеолитских насеља са подручја Књажевца. Стр. 167–175 у Археологија источне Србије. Научни скуп „Археологија источне Србије”, Београд – Доњи Милановац, децембар 1995, ур. М. Лазић. Центар за археолошка истраживања 18. Београд: Филозофски факултет,. Срејовић, Д. 1969 Лепенски Вир. Београд: Српска књижевна задруга. АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 35 Miodrag Sladić The architecture of early prehistoric settlements on the site of Kula at Mihajlovac Summary Excavations on the site of Kula at Mihajlovac were conducted (1980–84) as part of the project Djerdap II and they provided valuable evidence for the transition from late Mesolithic to early Neolithic. In addition to this oldest horizon at the site, another three were identiÞ ed: of the early Iron Age, of the Roman period with the established route of a road forming part of the defence system on the limes, and the early medieval horizon. Apart from the abundance of movable archaeological material recovered from the deposits of the earliest horizon, consisting of artefacts of bone, antler, quartzite, ß int and Þ red clay, the most important discovery were the remains of houses. They were very useful in establishing the internal chronology of the horizon, which was divided into three phases (Kula I–III). In the earliest phase (Kula I) two types of houses existed: semicircular tentlike structures and large trapezoidal houses with monumental hearths perpendicular to the Danube. This phase, virtually on the subsoil, is basically aceramic and, according to all indications, belongs to the Þ nal Mesolithic, as shown not only by the architecture but also by the movable material based on quartzite and, partly, ß int, antler and bone tools. The Þ nds of harpoons suggest that the diet of the inhabitants was predominantly aquatic, which is characteristic of Mesolithic subsistence. М. Сладић АРХИТЕКТУРА РАНИХ ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА... 1979 Protoneolit – kultura Lepenskog Vira. Стр. 33–76 u Praistorija jugoslavenskih zemalja II, ur. A. Benac. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Centar za balkanološka ispitivanja. Срејовић, Д. и Летица, З. 1978 Власац – мезолитско насеље у Ђердапу I. Београд: Српска академија наука и уметности. Stanković, S. 1986 Localite Knjepište - une station du groupe de Starčevo. Стр. 447–452 у Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки институт, Народни музеј и Филозофски факултет. 1986а Еmbouchure du russeau Kamenički potok – site du groupe de Starčevo. Стр. 467–471 у Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић. Београд: Археолошки иститут, Нородни музеј и Филозофски факултет. Трипковић, Б. 2001 Улога опсидијана у неолиту: утилитарни предмети или средство престижа? ГСАД 17: 21–42. Цвијић, Ј. 1921 Ђердапске терасе. Глас Српске краљевске академије CI, први разред 43: 1–33. Шарић, Ј. 1999 Кремена индустрија најстаријих земљорадничких култура на тлу Србије, Докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду. 38 М. СладићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла II / Plate II 39 М. СладићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла III / Plate III 40 М. СладићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла IV / Plate IV 43 креће се од Протостарчева I–II (idem 1990), преко Старчева II, са акцентом на ранији период (Станковић и GreenÞ eld 1992), до Старчева IIa-b (Станковић 1992). Најновије анализе кера- мичког инвентара са Благотина прецизирале су датовање, на основу кога је овај локалитет по- везан са завршном фазом Протостарчева, односно Протостарчевом II (Nikolić i Zečević 2001). АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА Окресани камени артефакти представљају најтрајније, а понекад и једине доказе о боравку човека на одређеном простору. На археолошким налазиштима често су праћени и налазима алатки којима су вршени припрема и обликовање језгара, одбијање са језгара, као и накнадно обликовање оруђа ретуширањем. Изузев трагова на самим окресаним артефактима, податке о начину њихове израде, као и о њиховом накнадном обликовању и прилагођавању употреби пружају и поменуте алатке коришћене у тим процесима. За израду наковања, перку- тера и ретушера користе се камен, кост, рожина и дрво (Семенов 1957; Crabtree 1970; Renfrew and Bahn 1991). На основу примерака откривених на локалитету Благотин, за сада могу да се издвоје следеће категорије (Шарић 2006): 1. наковњи; 2. наковњи-перкутери; 3. перкутери (директна перкусија); 4. перкутери-ретушери; 5. ретушери. Наковањ представља мању или већу плочасту камену платформу о коју је директним ударом могло да се врши одбијање са језгра, и то углавном одбитака, односно на коју је пола- гано језгро са кога су директним или индиректним ударом скидани одбици. Карактеристика наковња који је служио као подлога је релативно правилно кружно удубљење коничног пресе- ка, настало као резултат силе удара која се са језгра преносила на подлогу (Jélinek 1976). Било је обичајено и коришћење пљоснатих речних облутака код којих није било потребно накнадно обликовање, а уколико је модификовања и било, рађено је озрњавањем (нарочито на пример- цима од пешчара) и приглачавањем. Пешчар је често коришћен јер је због кластичне (псамитске) структуре имао израже- није апсорпционе способности, иако су у употреби били и кварцит, конгломерат и габро. Наковњи са Благотина заступљени су са три примерка. Примерак бр. 261 (Т. I/1) на- чињен је од конгломератног речног облутка, а примерак бр. 125 (Т. I/2), у облику високе за- рубљене пирамиде, израђен је приглачавањем од ситнозрног пешчара. Код њега су се карак- теристична удубљења појавила на свим бочним површинама, на врху, па чак и на самој бази. Изузетак међу наковњима, када је реч о врсти материјала, представља скоро квадарски нако- вањ од кварцита сивобеле боје (бр. 265, Т. I/3), који потиче из земуничког објекта ЗМ 03. Наковњи-перкутери су на локалитету Благотин такође заступљени са три налаза. При- мерак Ц-1126 (ЗМ 07; Т. I/4) је овалног облика, а начињен је од ситнозрног пешчара. На њему је приметна деколорација као последица дужег излагања ватри. Наковањ-перкутер бр. 1916 Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 44 (ЗМ 06; Т. I/5) израђен је од кварцита тамносиве боје, док је примерак бр. 1362 од кварцлатит- ског облутка (ЗМ 06; Т. I/6). Осим карактеристичних удубљења, на сва три примерка уочава се истрвеност ужих бочних рубова, што указује и на употребу у процесу одбијања са језгра. На Благотину су перкутери најзаступљенија категорија оруђа, са укупно 15 примера- ка. Перкутер Ц-536 (ЗМ 06; Т. II/1) је, заправо, језичаста секира од зеленосивог ситнозрног пешчара, у секундарној употреби. Изразита оштећења на бочним рубовима настала су као по- следица њене употребе у процесу израде окресаних артефаката, када је коришћена као перку- тер. Из земунице ЗМ 06 потиче и перкутер Ц-1102 (Т. II/2), од великог облутка гранодиорита, затим бр. 1389, од благо приглачаног облутка брече (Т. II/3), као и бр. 266 (Т. II/4) и бр. 1382 (Т. II/5), од благо приглачаних облутака кварцлатита. Осим типичне истрвености рубова, на два примерка (Ц-1102; Т. II/2, и бр. 1382; Т. II/5) уочавају се и карактеристичне микробразде. У земуници ЗМ 07 нађен је мањи фрагмент перкутера од габроидне стене (бр. 1376). Реч је о приглачаном речном облутку на чијој бочној страни се уочава површинска истрвеност наста- ла услед рада на језгрима. Мали кугласти перкутер (бр. 1354; Т. II/6) начињен је озрњавањем, велики дискоидни перкутер је од речног облутка рожнаца тамноокер боје (Ц-1103; Т. III/1), а перкутер у облику кратког бата (Т. III/2) је од приглачаног ситнозрног пешчара сиве боје. На њему и на примерку Ц-1103 (Т. III/1), осим истрвености рубова, уочавају се и микробразде. Посебну групу чине перкутери од кварцита, од којих примерци бр. 1987 (Т. III/3) и бр. 2199 (Т. III/4) потичу из земунице ЗМ 06. На многим палеолитским налазиштима широм Европе, источне и јужне Африке налажене су веће или мање кварцитне кугле и често су опре- дељиване као ловачко оружје – боле, као алатке за разбијање кости, пројектили за бацање, гла- ве буздована или као алатке коришћене у обради биљне хране. Експериментални радови које су обавили Шик и Тот (Shick and Toth 1993: 130–133) недвосмислено су показали да је реч о перкутерима од кварцита, који скоро савршен сферни облик добијају након релативно кратко- трајне употребе, чак и ако је комад на почетку имао потпуно неправилан полигонални облик. Да би се формирала правилна кугла била су потребна, у просеку, само четири сата интензи- вног коришћења у одбијању, што је последица специфичне структуре кварцита и равномерног трошења његове површине. На основу наведених експеримената, може се претпоставити да су примерци бр. 1987, 2199, 2206 (Т. III/5), 2123 (Т. III/6), 2042 (Т. IV/1) са Благотина били у раној фази коришћења, док је примерак Ц-1100 (Т. IV/2) претрпео употребу која је свакако била дужа од четири сата. Пронађена су само два перкутера-ретушера (бр. 1383, ЗМ 07; Т. IV/3; бр. 1400, ЗМ 04; Т. IV/4), а оба су од облутака ситнозрног пешчара. Истрвеност рубова указује на одбијање са језгра директном перкусијом, а микробразде на ретуширање пресијом. Ретушери су на Благотину заступљени са три примерка, а сви су од речних облутака, с тим што је примерак Ц-1122 (Т. IV/5) од гранитпорфира, примерак бр. 1729 (Т. IV/6) од пешчара, а с.н. 8 (Т. IV/7) од амфиболита. Ретушер од пешчара служио је у процесу директног ретуширања, а примерци од гранитпорфира и амфиболита у процесу ретуширања пресијом. Са укупно 2349 артефаката од окресаног камена, Благотин представља релативно бо- гато неолитско налазиште, карактеристично и по изузетно великом броју кварцитних артефа- ката. Они се јављају са скоро потпуно развијеном типолошком сликом, у којој су заступљени комади сировинског материјала, прејезгра, језгра, неретуширани и ретуширани одбици и сечи- ва, стругачи, постушке, перфоратери, оруђе са јамичастим ретушем и „ољуштено” оруђе. АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 45 Процентуални односи сировинског материјала су следећи: – рожнац: 1004 ком. (42,74%); – кварцит: 1311 ком. (55,81%); – кварц: 29 ком. (1,23%); – беле стене различитог постанка: 3 ком. (0,12%); – опсидијан: 2 ком. (0,08%). Типолошко-морфолошка анализа, у спрези са сировинским материјалом, дала је резул- тате који су приказани на табели 1. сировине тип оруђа рожнац кварцит кварц беле стене различитог постанка опсидијан УКУПНО сировински материјал (нодуле, облуци) 3 ком.= 0,12% 185 ком. = 7,87% 188 ком. = 8,00% прејезгра 3 ком. =0,12% 14 ком. = 0,59% 17 ком. = 0,72% језгра 45 ком. =1,91% 75 ком. = 3,19% 120 ком. = 5,10% одбици и сечива за припрему језгара, одн. подмлађивање језгара 23 ком. = 0,97% 5 ком. = 0,21% 28 ком. = 1,19% неретуширани одбици 529 ком. = 22,52% 917 ком. = 39,03% 19 ком. = 0,80% 1465 ком. = 62,36% неретуширана сечива 253 ком. =10,77% 75 ком. = 3,19% 8 ком. = 0,34% 3 ком. = 0,12% 2 ком. = 0,08% 341 ком. = 14,51% ретуширани одбици 23 ком. = 0,97% 15 ком. = 0,63% 38 ком. = 1,61% ретуширана сечива 59 ком. = 2,51% 3 ком. = 0,12% 1 ком. = 0,04% 63 ком. = 2,68% стругачи 19 ком. =0,80% 10 ком. = 0,42% 29 ком. = 1,23% пострушке 1 ком. =0,04% 2 ком. = 0,08% 3 ком. = 0,12% перфоратери 8 ком. =0,34% 1 ком. = 0,04% 1 ком. = 0,04% 10 ком. = 0,42% оруђе са стрмо ретушираним преломом 8 ком. = 0,34% 8 ком. = 0,34% оруђе са длетастим ретушем 6 ком. = 0,25% 6 ком. = 0,25% геометријски микролити 7 ком. =0,29% 7 ком. = 0,29% оруђе са јамичастим ретушем 10 ком. = 0,42% 6 ком. = 0,25% 16 ком. = 0,68% „ољуштено” оруђе 3 ком. =0,12% 2 ком. = 0,08% 5 ком. = 0,21% комбиновано оруђе 1 ком. =0,04% 1 ком. = 0,04% пројектили 1 ком. =0,04% 1 ком. = 0,04% chopping tools 2 ком. =0,08% 2 ком. = 0,08% УКУПНО 1004 ком. =42,47% 1311 ком. = 55,81% 29 ком. = 1,23% 3 ком. = 0,12% 2 ком. = 0,08% 2349 ком. = 99,95% Табела 1. Заступљеност основних типова окресаног оруђа и сировинског материјала на локалитету Благотин Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 48 Глобуларна микројезгра Нађено је 11 глобуларних микројезгара, од којих је седам израђено од различитих ва- ријетета рожнаца (Т. IX/1–3), а четири од кварцита (Т. IX/4–6). Глобуларна микројезгра имају више од једне платформе с обзиром да је одбијање вршено из више праваца, што и доводи до мање или више правилног глобуларног облика. Сва језгра су служила за израду кратких одби- така, а угао платформе има вредности 80о (1 ком.), 85о - 90о (3 ком.), 90о (4 ком.) и 95о (1 ком.). Глобуларна језгра Глобуларних језгара има седам, од којих је пет израђено од рожнаца (Т. IX/7–9), а два од кварцита (Т. IX/10). И код глобуларних језгара стандардних димензија примењиван је исти начин израде као и код микројезгара. Сви примерци су коришћени за израду одбитака, а на језгрима бр. 1328 (T. IX/9) и бр. 879 делимично је сачуван кортекс речног облутка. Угао плат- форме има вредности 80о (1 ком.), 80о - 90о (2 ком.) и 90о-100о (1 ком.). Квадарска микројезгра Нађен је само један примерак израђен од кварцита (Т. X/1), облика карактеристичног за квадарска језгра, са правоугаоним пресецима по свим осама. Делимично сачуван кортекс упућује на експлоатацију кварцита из примарног налазишта. Језгро је служило за израду се- чива. Платформа је кортикална, а угао платформе износи 90о. Квадарска језгра Нађена су само два примерка од рожнаца (Т. X/2, 3). Језгро Ц-1078 (T. X/2) има једну препарирану платформу са које је вршено одбијање кратких сечива, а израђено је од плочасте нодуле. Језгро бр. 1352 (T. X/3) израђено је од речног облутка, па је платформа са које су ски- дани одбици кортикална, док је платформа са које су одбијана сечива грубо препарирана само одстрањивањем кортекса. Угао платформе има вредност 85о - 90о (на Ц-1087) и 90о - 95о (на бр. 1352). Биполарна („ољуштена”) микројезгра Уз квадарска, само једно „ољуштено” микројезгро представља најређи тип (Т. X/4). Језгро је од рожнаца, а служило је за израду одбитака. Платформа је карактеристична, уска, линијска. Неправилна микројезгра Пронађено је 16 примерака, од којих су четири од рожнаца, а 12 од кварцита. Основна карактеристика овог типа је да је одбијање вршено са више страна и из више праваца, што је оставило неправилан облик језгра. Платформа се често не обликује посебно, већ се користи негатив претходно скинутог одбитка или сечива. Ни на једном од четири микројезгра од рожнаца примарна платформа није препари- рана, већ је изведена скидањем једног већег одбитка (Т. X/5–7). Сви примерци су служили за израду одбитака, а на примерку бр. 891 (Т. X/7) делимично је сачуван кортекс речног облутка. Угао примарне платформе има вредности 70о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.) и 90о (1 ком.). АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 49 Неправилна микројезгра од кварцита имају једнаке морфолошке одлике, а због кара- ктеристичне структуре стене неправилан облик језгра још је израженији (Т. X/8, 9; Т. XI/1–3). На осам језгара примарна платформа је формирана скидањем једног већег одбитка, а на чети- ри је грубо препарирана. Сви примерци су коришћени за израду одбитака, а угао платформе има вредности 55о (1 ком.), 60о (1 ком.), 70о (2 ком.), 50о - 70о (1 ком.), 70о - 80о (2 ком.), 80о (1 ком.), 80о - 90о (1 ком.), 90о (1 ком.) и 95о (1 ком.). Неправилна језгра Пронађено је 29 неправилних језгара, од којих је 13 од рожнаца, а 16 од кварцита. И на неправилним језгрима од рожнаца, стандардних величина, приметно је постојање примарне платформе, која је на три примерка грубо препарирана, док на осталих 10 предста- вља равну, односно благо конкавну површину, формирану скидањем једног одбитка (бр. 381, бр. 380, Ц-1070/1, Ц-1070/2; Т. XI/4–7). Служила су углавном за израду одбитака, осим два примерка са којих су одбијана уска сечива. На два језгра сачуван је кортекс речног облутка, а на једном – кортекс који указује на експлоатацију из примарног налазишта. Угао платформе има вредности 65о (1 ком.), 60о - 70о (1 ком.), 70о - 80о (1 ком.), 75о (2 ком.), 90о (4 ком.) и 100о (1 ком.). Међу 16 језгара од кварцита, на 10 је платформа формирана скидањем једног или два одбитка, док је на шест извршена груба препарација. Језгра су у већини случајева служила за израду одбитака (Т. XII/1–6), а једно, уједно и највеће језгро (Т. XII/7), са димензијама 8,8 cm x 7,0 cm x 4,7 cm, искоришћено је за израду масивних сечива. Само на једном примерку остао је сачуван кортекс речног облутка. Угао платформе има вредност 60о (1 ком.), 70о (1 ком.), 70о - 75о (1 ком.), 75о (1 ком.), 80о (2 ком.), 85о (1 ком.) и 90о (5 ком.). Фрагментована језгра Нађено је и седам фрагментованих језгара којима не може да се одреди тип, а на осно- ву сачуваних негативних фацета јасно је да су служила за израду одбитака. ОДБИЦИ И СЕЧИВА ЗА ПРИПРЕМУ ЈЕЗГАРА, ОДНОСНО ПОДМЛАЂИВАЊЕ ЈЕЗГАРА Пронађено је 28 примерака одбитака и сечива, од којих су 23 од рожнаца, а пет од кварцита. Одбици и сечива којима је вршено такозвано подмлађивање језгра, што подразумева обликовање нове платформе (Т. XIII/1–6), као и промену оријентације језгра како би се равно- мерно трошило (Т. XIII/7, 8), један су од пратећих елемената који указују на израду артефаката од окресаног камена на одређеном простору. Њихове дужине износе од 2,5 cm до 5,1 cm, ши- рине од 0,7 cm до 5,0 cm, а угао платформе има вредност 60о (1 ком.), 65о (1 ком.), 70о - 75о (1 ком.), 75о (2 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.), 85о (2 ком.), 85о - 90о (3 ком.), 90о (3 ком.) и 95о - 100о (1 ком.). Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 50 НЕРЕТУШИРАНИ ОДБИЦИ Изузетно велики број неретушираних одбитака од рожнаца (529 примерака) и кварцита (917 примерака) и незнатна количина одбитака од кварца (19 примерака) директна су последи- ца израде артефаката окресивањем у оквиру самог насеља. Погодан примарни облик одбитака омогућавао је да се многи примерци користе и без накнадног ретуширања (Т. XIII/9–18). С обзиром да je пронађенo 529 одбитака од рожнаца, изненађује да су трагови упо- требе изражени само на 10 примерака. Употребна политура, заобљеност руба и микробразде закошене у односу на руб, што указује да су артефакти коришћени у процесу сечења, изра- жени су на шест одбитака (Т. XIV/1–6). Употребни микромаргинални ретуш на благо конкав- ним рубовима два одбитка (Т. XIV/7, 8) настао је услед њиховог коришћења приликом обраде предмета кружног пресека, од дрвета, рога или кости. Одбитак бр. 853 (Т. XIV/9) коришћен је као пострушка, о чему сведоче употребни микромаргинални ретуш, заобљеност левог руба и микробразде управне на руб. Употребна политура, заобљеност оба руба на дисталном крају и микробразде управне на уздужну осу одбитка бр. 1334 (Т. XIV/10) резултат су коришћења овог артефакта као перфоратера – сврдла. Дужина неретушираних одбитака од рожнаца креће се између 1,5 cm и 5,5 cm, а ши- рина од 1,1 cm до 3,8 cm. Угао платформе има вредност 45о (1 ком.), 50о (2 ком.), 50о - 55о (1 ком.), 55о (3 ком.), 60о (19 ком.), 65о (14 ком.), 65о - 70о (2 ком.), 70о (36 ком.), 70o - 75о (4 ком.), 75о (32 ком.), 75о - 80о (4 ком.), 80о (49 ком.), 80о - 85о (5 ком.), 85о (50 ком.), 85о - 90о (16 ком.), 90о (45 ком.), 90о - 95о (1 ком.), 95о (12 ком.), 95о - 100о (2 ком.), 100о (8 ком.), 105о (1 ком.), 110о (3 ком.) и 115о (1 ком.). На Благотину је нађено чак 917 неретушираних кварцитних одбитака. Типови језгара су потврдили да су за одбијање кварцита коришћени исти технолошки поступци као и за рож- нац, тако да кварцитни одбици не показују посебне и специфичне карактеристике (Т. XV/1– 16). Због неравне површине и јаке рефлексије употребни трагови нису могли да буду уочени, а на основу облика одбитака претпостављено је да су у процесима сечења, стругања и бушења коришћени на исти начин као и неретуширани одбици од рожнаца и кварца. Дужина кварцитних одбитака износи између 1,3 cm и 7,0 cm, а ширина од 1,1 cm до 4,2 cm. Угао платформе има вредност 50о (5 ком.), 55о (2 ком.), 60о (17 ком.), 65о (19 ком.), 65о - 70о (2 ком.), 70о (45 ком.), 70о - 75о (5 ком.), 75о (37 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (56 ком.), 80о - 85о (3 ком.), 85о (41 ком.), 85о - 90о (4 ком.), 90о (71 ком.), 95о - 100о (2 ком.), 95о (15 ком.), 100о (13 ком.), 105о (4 ком.), 110о (3 ком.), 115о (3 ком.) и 125о (1 ком.). НЕРЕТУШИРАНА СЕЧИВА Са 341 примерком, неретуширана сечива су по бројности друга категорија окреса- них артефаката на Благотину. Пронађена су 253 примерка од рожнаца, 75 од кварцита, осам од кварца, три од белих стена различитог постанка и два од опсидијана. Међу неретушира- ним сечивима на Благотину, микросечива су заступљена веома мало и не могу се убројати у доминантне карактеристике ове индустрије (Т. XVI/1–4). Већина неретушираних сечива је фрагментована, али је уочљиво да су правилна, уска, дужине до 7,0 cm (Т. XVI/5–15). АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 53 Код осам целих примерака дужина се креће између 1,9 cm и 6,1 cm, а ширина од 1,7 cm до 5,8 cm. Угао платформе износи 60о (2 ком.), 70о (2 ком.), 80о (1 ком.), 80о - 85о (1 ком.), 85о (1 ком.), 90о (2 ком.) и 95о (1 ком.). РЕТУШИРАНА СЕЧИВА На Благотину су пронађена 63 ретуширана сечива, и то 59 примерака од рожнаца, три од кварцита и један од кварца. Код сечива од рожнаца микромаргинални ретуш заступљен је на 38 примерака. Ди- ректан континуиран микромаргинални ретуш на једном рубу примењен је на два сечива (Т. XXI/1), директан парцијални на једном рубу – на 12 сечива (Т. XXI/2–7), инверзан контину- ирани ретуш на једном рубу – на три сечива (Т. XXI/8, 9), инверзан парцијални на једном рубу – на осам сечива (Т. XXI/10–13), а инверзан дисконтинуирани ретуш на два сечива (Т. XXI/14, 15). Директан парцијални ретуш на оба руба изведен је на два сечива (Т. XXI/16, 17), а комби- нација директног парцијалног ретуша на једном рубу и инверзног парцијалног на другом рубу – на три сечива (Т. XXI/18–20). На једном сечиву изведен је бифацијални микромаргинални ретуш на једном рубу (Т. XXII/1), а на пет сечива – различите комбинације микромаргиналног ретуша: – инверзан континиуран + директан парцијалан (Т. XXII/2, 3); – директан континуиран + инверзан парцијалан (Т. XXII/4); – директан континуиран + наизменичан (Т. XXII/5); – директан парцијалан + директан дисконтинуиран (Т. XXII/6). Нормалан директан ретуш као континуиран, односно парцијалан на једном рубу при- сутан је на четири сечива (Т. XXII/7–10), а на оба руба само на једном сечиву (Т. XXII/15). Нормалан инверзан ретуш, као континуиран, односно парцијалан на једном рубу, изве- ден је такође на четири сечива (Т. XXII/11–14). Полустрм до стрм ретуш налази се на два сечива: на сечиву бр. 137 (Т. XXII/16) као ди- ректан парцијалан на једном рубу, а на сечиву бр. 987 (Т. XXII/17) као директан континуиран на једном рубу, а инверзан континуиран на другом рубу. Најређа врста ретуша, тј. љуспасти ретуш је као директан примењен само на једном сечиву (Т. XXII/18). На девет сечива јавља се комбинација различитих врста ретуша: – инверзан, континуиран, микромаргиналан до нормалан, на оба руба (Т. XXII/19); – директан, континуиран, нормалан + директан, континуиран, полустрм до стрм (Т. XXII/21); – директан, континуиран, микромаргиналан до стрм, на оба руба (Т. XXII/20); – директан, континуиран, нормалан + инверзан, континуиран, микромаргиналан (Т. XXII/22); – инверзан, парцијалан, уздигнут + директан, континуиран, полустрм (Т. XXII/23); – инверзан, дисконтинуиран, микромаргиналан до нормалан + директан, парцијалан, микромаргиналан (Т. XXII/24); Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 54 – инверзан, парцијалан, микромаргиналан + инверзан, дисконтинуиран, микромарги- налан до полустрм (Т. XXIII/1); – бифацијалан, парцијалан, љуспаст и микромаргиналан + инверзан, парцијалан, љус- паст (Т. XXIII/2); – бифацијалан, парцијалан, нормалан + бифацијалан, дисконтинуиран, микромаргина- лан и нормалан до уздигнут (Т. XXIII/3). Осим микромаргиналног ретуша, који је на већини сечива изведен веома прецизно, све остале врсте ретуша углавном су грубе, неправилних негативних фацета. Ретуш чија је функција прилагођавање артефакта за усађивање у дршку композитног оруђа присутан је на шест сечива (Т. XXI/11, 15; Т. XXII/9, 10, 17; Т. XXIII/1). Ретуш на прок- сималном крају сечива Ц-1025 (Т. XXIII/3) и бр. 172 (T. XXIII/2) класичан је пример сужавања алатки за усађивање у дршку од дрвета, кости или рога, при чему је примерак Ц-1025 ко- ришћен као нож, а бр. 172 као стругач, о чему сведочи заобљеност руба на дисталном крају. Употребни трагови у виду политуре, заобљености руба и закошених микробразда, који су последица коришћења сечива као саставних делова композитног оруђа, присутни су на десет сечива. Употребни трагови на сечиву бр. 112 (Т. XXI/8) настали су услед коришћења артефакта као ножа, а заобљеност руба, политура и микробразде управне на ретуширани руб на сечиву бр. 173 (Т. XXII/13) због употребе у процесу стругања. Дужина седам целих ретушираних сечива од рожнаца креће се између 2,8 cm и 8,6 cm, а ширина од 1,1 cm до 2,1 cm. Угао платформе има вредности 70о (3 ком.), 70о - 75о (1 ком.), 75о (2 ком.), 75о - 80о (2 ком.), 80о (6 ком.), 80о - 85о (2 ком.), 85о (4 ком.), 85о - 90о (2 ком.), 90о (6 ком.), 90о - 95о (2 ком.) и 95о (3 ком.). На Благотину су пронађена само три ретуширана кварцитна сечива. На сечиву бр. 1071 (Т. XXIII/4) примењен је директан парцијални микромаргинални ретуш, на сечиву бр. 1657 (Т. XXIII/5) неправилан директан континуиран, а на сечиву бр. 1435 (Т. XXIII/6) директан конти- нуиран неправилан полустрми ретуш. Због неправилне површине и јаке рефлексије, трагови употребе нису уочени ни на једном примерку. Сва три сечива су фрагментована, дужине од 2,3 cm до 2,9 cm и ширине од 1,1 cm до 1,4 cm. Угао платформе износи 100о (1 ком.). На једином ретушираном кварцном сечиву (Т. XXIII/7) примењен је неправилан пар- цијалан бифацијални микромаргинални ретуш, без изражених трагова употребе. Угао плат- форме износи 80о - 85о. СТРУГАЧИ Нађено је 29 стругача, од којих је 19 од рожнаца, а 10 од кварцита. Сви стругачи из- рађени су на одбицима, а јављају се следећи типови. Стругачи на одбицима Овај тип оруђа заступљен је са 25 примерака. На осам стругача ретуш је директан, полустрм и на дисталном крају формира кон- вексан руб. Фацете су неправилне на шест примерака (Т. XXIII/8–11), а на два су ламеларне, полуконвергентне до конвергентне (Т. XXIII/12, 13). АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 55 Директан полустрми ретуш присутан је на још шест примерака, али на њима формира прав руб, мање или више закошен у односу на осу одбитка (Т. XXIII/14–18). Фацете су напра- вилне, осим код стругача бр. 145 (Т. XXIII/17), на коме су ламеларне паралелне. На једном одбитку директан уздигнути ретуш ламеларних конвергентних фацета фор- мира срцолики облик одбитка, на коме је затим изведен нормалан директан ретуш, који се са дисталног краја шири и на оба латерална руба (Т. XXIII/19). На одбитку бр. 675 (Т. XXIV/1) директан уздигнут и полустрм до стрм ретуш пружа се са дисталног краја на десни руб као директан, а на леви руб као наизменичан ретуш. Негатив- не фацете су неправилне, а ретуш је прецизан. Трагови употребе у виду политуре, заобљености рубова и микробразда управних на ретуширану површину изражени су на седам примерака (Т. XXIII/9–11, 13–16). Локацијом употребних трагова на десном рубу, а не на дисталном крају, од осталих стругача издваја се примерак бр. 1022 (Т. XXIII/19). На стругачу на Т. XXIII/14 употребна политура на углу који формирају десни руб од- битка и ретуширан дистални руб још један је доказ да је овај тип оруђа често коришћен и у пословима резања. Дужине 12 целих примерака од рожнаца крећу се између 1,5 cm и 4,0 cm, а ширине од 1,3 cm до 4,1 cm. Угао платформе на стругачима од рожнаца има вредност 60о (2 ком.), 65о - 70о (1 ком.), 75о (1 ком.), 80о (2 ком.), 85о (2 ком.), 85о - 90о (2 ком.) и 90о (1 ком.). Ретуш на 10 кварцитних стругача је неправилан директан, уздигнут до полустрм и лоциран на дисталном крају, где формира конвексан руб на шест примерака (Т. XXIV/5–8), док на једном формира прав руб (Т. XXIV/9). Изузетак је стругач бр. 1990 (Т. XXIV/10), који на дисталном крају има изузетно груб бифацијални ретуш у комбинацији директног полустр- мог и инверзног љуспастог ретуша. Сви примерци су цели, дужине између 2,7 cm и 5,6 cm, а ширине од 1,6 cm до 3,3 cm. Угао платформе износи 50о (1 ком.), 65о (2 ком.), 85о (2 ком.) и 90о (1 ком.). Двојни стругачи Нађен је само један примерак израђен употребом инверзног, неправилног уздигнутог ретуша на проксималном и дисталном крају неправилног одбитка (бр. 307; Т. XXIV/2). Упо- требни трагови нису изражени. Груби дискоидни стругачи на кортикалним одбицима Наласком два примерка од рожнаца и два примерка од кварцита, локалитет Благотин сврстао се уз Лепенски вир и Књепиште (Шарић 1998; idem 2000), на којима је такoђе евиден- тиран овај веома редак тип стругача. На оба стругача од рожнаца, дорзална страна је под кортексом речног облутка. На од- битку бр. 723 (Т. XXIV/3) проксимални крај је одломљен, док се дужином целог руба пружа директан груб полустрми ретуш. И на одбитку бр. 859 (Т. XXIV/4), на дорзалној страни је сачуван кортекс речног облутка, док се на рубу налази веома груб наизменични ретуш. Ни на једном од ова два стругача нису изражени трагови употребе. Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 58 Сви примерци су фрагментовани, дужине од 2,4 cm до 5,2 cm и ширине од 1,0 cm до 1,7 cm. Угао платформе има вредност 60о (1 ком.), 80о (1 ком.) и 85о (2 ком.). ГЕОМЕТРИЈСКИ МИКРОЛИТИ Геометријско оруђе на Благотину заступљено је са шест трапеза и једним сегментом, а сви примерци су израђени од различитих варијетета рожнаца. Трапези Четири примерка су класични трапези са закошеним трансверзалним ретушем на пре- ломима. На сечивима бр. 898, бр. 7 и бр. 719 (Т. XXVI/15–17) ретуш је на оба прелома дирек- тан, а на сечиву бр. 2268 (Т. XXVI/18) на оба прелома је инверзан, с тим што се делимично протеже и на дужој страници. Трапез бр. 453 (Т. XXVI/19) изузетан је по употреби ретуша и на ужој страници, која је формирала конкавни руб, и једину директну аналогију има у примерку из Велеснице (Шарић 1998: 202, Т. VII/10.), односно у тарденуазијенском материјалу са локалитета Лапош у Руму- нији (Paunescu 1970). Употребни трагови у виду политуре праћене закошеним микробраздама изражени су на неправилном трапезу на коме је ретуш изведен само на једном прелому, док је на другом крају остављен примарни руб, настао након одбијања са језгра (Т. XXVI/20). Сегменти Само један сегмент формиран је употребом директног нормалног до полустрмог рету- ша (Т. XXVI/21). Употребни трагови изражени су у виду карактеристичне троугласте површи- не под политуром, која је праћена заобљеношћу руба и закошеним микробраздама. ОРУЂЕ СА ЈАМИЧАСТИМ РЕТУШЕМ Пронађено је 16 примерака, од којих је 10 израђено од различитих варијетета рожнаца, а шест од кварцита. На четири сечива (Т. XXVII/1, 2) и једном одбитку (Т. XXVII/3) примењен је директан парцијалан микромаргинални ретуш, а такође на четири сечива (Т. XXVII/4, 5) и једном одбитку (Т. XXVII/6) инверзан парцијалан микромаргинални ретуш. Трагови употребе нису изражени ни на једном артефакту од рожнаца. Цео је само артефакт бр. 2239 (Т. XXVII/3), дужине 3,4 cm и ширине 2,2 cm, док се дужина фрагментованих артефаката креће у границама од 1,2 cm до 3,8 cm, а ширина од 1,1 cm до 2,1 cm. Угао платформе има вредност 55о (1 ком.). Микромаргинални парцијални ретуш примењен је као инверзан на два кварцитна од- битка (Т. XXVII/7), а као директан такође на два одбитка (Т. XXVII/8, 9). На два одбитка изве- ден је парцијални директни уздигнути ретуш (бр. 1681; Т. XXVII/10). На кварцитним одбицима са јамичастим ретушем, због неправилне површине и изра- жене рефлексије, нису могли да се уоче трагови употребе. Дужина два цела примерка износи 2,7 cm и 3,0 cm, а ширина 3,2 cm и 3,4 cm. Дужина фрагментованих примерака креће се до 3,5 cm. Угао платформе има вредност 80о (3 ком.) и 85о (1 ком.). АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 59 „ОЉУШТЕНО” ОРУЂЕ На локалитету Благотин „ољуштени” артефакти нису заступљени у значајнијем броју. Пронађена су три одбитка од рожнаца (Т. XXVII/11, 12) и два од кварцита (Т. XXVII/13, 14), са карактеристичним негативним фацетама супротстављеним из проксималног и дисталног смера. Трагови накнадне употребе нису изражени ни на једном артефакту. Дужина примерака од рожнаца износи од 1,9 cm до 2,7 cm, а ширина од 1,9 cm до 2,7 cm, док је дужина кварцитних примерака од 2,6 cm до 3,6 cm, а ширина од 1,8 cm до 2,1 cm. Угао платформе код рожначких одбитака има вредност 85о (1 ком.) и 90о (1 ком.), а код квар- цитних 85о и 90о. КОМБИНОВАНО ОРУЂЕ Само један примерак на одбитку од рожнаца (бр. 2257; Т. XXVII/15) сјединио је у себи функције три алатке: двојни стругач + пострушка + оруђе са јамичастим ретушем. Директним уздигнутим ретушем на проксималном крају и стрмим на дисталном крају формиран је двојни стругач. Директан нормалан до уздигнут ретуш на десном рубу формира пострушку, а парцијалан директан микромаргинални на левом рубу формира оруђе са јами- частим ретушем. Трагови употребе нису изражени. “CHOPPING TOOLS” Пронађена су два артефакта која представљају прави анахронизам (Михаиловић 1993: 13–16) и изузетну појаву у односу на све друге локалитете са којих потиче материјал обрађен у овом раду. Реч је о речним облуцима на којима је примењен парцијалан бифацијални ретуш скидањем већих грубих одбитака, који су оставили неправилан цикцак руб наспрам кога је остала неоштећена површина под кортексом речног облутка, погодна за држање у руци (Т. XXVII/16; Т. XXVIII/1). Оба артефакта су коришћена као ударачи, за грубље врсте послова, а о томе сведочи и груб употребни ретуш формиран на сечиву већег артефакта (Т. XXVIII/1) ПРОЈЕКТИЛИ Као тип окресаних артефаката који у оквиру старчевачке културе нема јако упориште, пројектили су на Благотину заступљени једним примерком који је, као и “chopping tools”, изу- зетна и тешко објашњива појава. Реч је о одбитку на коме је комбинација директног уздигну- тог до стрмог ретуша формирала два трансверзална права и закошена руба, што му даје форму веома високог трапеза (бр. 2241; Т. XXVII/17; Šarić 2005а). Такав тип трапеза није у сваком случају коришћен као саставни део композитног оруђа, а директне аналогије има у пример- цима са мезолитских и неолитских налазишта у Скандинавији (Müller-Karpe 1968; Sieveking 1975; Brindley 1986). Географски и културно два знатно ближа аналогна примерка потичу из Старчево – Криш комплекса, са румунског локалитета Куина Туркулуј (Cuina Turcului) – Ду- бова (Dubova) (Paunescu 1970). Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 60 И поред аналогија на територији Румуније, појава трансверзалне стреле на Благотину могла би да представља типичан случај конвергентне еволуције у технолошким поступцима који, независно од периода, географског простора и културне традиције, резултују идентич- ним решењима у процесу израде, а нарочито у коначном облику артефакта. *** Oд 2349 окресаних артефаката cа Благотинa, чак 1343 примерка су се налазила у ок- виру стамбених објеката обележених као земунице ЗМ 03, ЗМ 04, ЗМ 06 и ЗМ 07. У земуници ЗМ 03 пронађено је 11, у земуници ЗМ 04 – 189, у земуници ЗМ 06 – 759 и у земуници ЗМ 07 – 384 окресаних артефаката. У свакој од ове четири земунице, осим ретушираних и типо- лошки јасно дефинисаних артефаката, нађен је и већи број необрађених комада сировинског материјала, језгара и неретушираних одбитака и сечива. Уз поменутих 14 примерака оруђа за израду окресаних артефаката, намеће се несумњив закључак да су се у оквиру ових објеката налазила не само радна места већ праве радионице. На 32 артефакта трагови горења изражени су у тој мери да се ни за један примерак не може рећи да је на њему вршена термичка обрада ради побољшања цепљивости. С друге стране, пет примерака потиче из земунице ЗМ 04, а два из земунице ЗМ 06, за које постоје уверљиви докази да су биле радионице и где је било веома могуће да је, приликом израде ок- ресаних артефаката, део одбитака доспео у огњиште и пламен. Сви остали примерци потичу са различитих површина и из различитих откопних слојева, што би био још један посредан доказ да концентрација нагорелих артефаката са Ушћа Каменичког потока указује на разарање ако не целог, онда бар једног дела насеља. Квалитетан сировински материјал, кога је на Благотину било у великим количинама, није био довољан да индустрија у целини остави утисак и квалитетног рада. Ипак, сечива су веома заступљена у индустрији окресаног камена на Благотину, а њи- хово учешће од 14,51% неретушираних и 2,68% ретушираних примерака делује релативно скромно само због изузетно великог броја одбитака од рожнаца и кварцита, који су везани за несумњив положај радионица у земуничким објектима ЗМ 04, ЗМ 06 и ЗМ 07. Знатна укупна заступљеност сечива, као и број сечива са израженом политуром последица су природних услова који су у благом побрђу око Благотина омогућавали развитак земљорадње. Стандар- дизација облика и појава великог броја сечива, краћих (са израженом политуром) и дужих (на којима може да буде изражена политура, али у мањем обиму него код кратких сечива), нису карактеристике само старчевачке културе. Реч је о појави произашлој из промене економике, тј. о све већем значају земљорадње и гајењу житарица, које су сечене правим срповима, са већим бројем укосо усађених кратких сечива или геометријских микролита, и композитним ножевима у које је, паралелно са осом дршке, било усађено једно, два или више дужих сечи- ва. Доминацију макролитских сечива, посебно оних са политуром (“sickle-gloss”), Р. Трингам објашњава новим функцијама оруђа, које су однеле превагу над функцијама које су нудила микролитска сечива, и њихову појаву уочава у раном и средњем неолиту Грчке, односно у оквиру културе Караново I, као и у старчевачкој култури (Tringham 1968). О ловној економици, која није била напуштена, а вероватно је добрим делом била ба- зирана на замкама и оружју од материјала који није сачуван, међу окресаним артефактима посредне податке пружа налаз трансверзалне стреле. АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 63 Trajković, Č. 1988 Topole – Bač. Pp. 99–100 in The Neolithic of Serbia, Archaeological Research 1948-1988, ed. D. Srejović. Beograd: The University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaeological Research. Tringham, R. 1968 A preliminary study of the early neolithic and latest mesolithic blade industries in southeast and central Europe. Pp. 45–70 in Studies in Ancient Europe, ed. J. M. Coles and D. D. A. Simpson. Leicester: Leicester U.P. Crabtree, D.E. 1970 Flaking Stone with Wooden Implements. Science 169: 146–153. Шарић, Ј. 1998 Прилог проучавању артефаката од окресаног камена старчевачке културне групе. ГСАД 14: 197– 212. 2000 Kremena industrija najstarijih zemljoradničkih kultura na tlu Srbije. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. 2005a Projektili od okresanog kamena u praistoriji na tlu Srbije. Starinar LV: 9–33. 2005б The chipped stone assemblage. Pp. 155–170 in Karmanski Sergej 2005 Donja Branjevina. A Neolithic Settlement Near Deronje in the Vojvodina (Serbia) 10. Trieste: Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli–Venezia Giulia. 2006 Камене алатке коришћене у изради окресаних артефаката током неолита на тлу Србије. ГСАД 22: 197–210. Winiarska-Kabacinska, M. 1995 Functional Analysis of the Stone Tools from Maszycka Cave. Jahrbuch des Römisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz 40/1 (1993): 241–244. Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 64 Josip Šarić Chipped stone artefacts from the site Blagotin–Poljna Summary Chipped stone artefacts are the most enduring and often the only evidence of human presence in a place, and on archaeological sites they often occur in association with tools used for core preparation and shap- ing, for knapping the core and subsequent retouching. Except for scars left on artefacts themselves, information about the manner of their manufacture, subsequent shaping and modiÞ cation to suit the intended purpose is provided by the tools used in the process. For making anvils, percussors and retouchers, stone, bone, antler and wood are used. From the examples discovered on the site of Blagotin, the following classes may be identiÞ ed at present: 1. anvils 2. anvils-percussors 3. percussors (direct percussion) 4. percussors-retouchers 6. retouchers With a total of 2349 chipped stone artefacts, Blagotin is a relatively rich Neolithic site, and it is also characteristic for a remarkably large number of quartzite artefacts producing an almost completely developed typological picture, which includes pieces of raw materials, precores, cores, unretouched and retouched ß akes and blades, scrapers, sidescrapers, perforators, tools with a notched retouch and “peeled” tools. Relative proportions of the raw materials used are as follows: – chert: 1004 pieces (42.74%) – quartzite: 1311 pieces (55. 81%) – quartz: 29 pieces (1.23%) – white rock of varied origin: 3 pieces (0.12%) – obsidian: 2 pieces (0.08%) Typological and morphological analysis coupled with the raw materials has given the results shown in Table 1. Of 2349 chipped stone artefacts from Blagotin as many as 1342 were found within residential struc- tures labelled as pit dwellings ZM 03, ZM 04, ZM 06 and ZM 07, which yielded 11, 189, 759 and 384 artefacts respectively. Apart from retouched and typologically unambiguous artefacts, each of the four pit dwellings yielded a large number of unworked pieces of raw materials, cores and unretouched ß akes and blades. When the above 14 tools for making chipped stone artefacts are added, it clearly follows that these structures housed not just working places but true workshops. Thirty-two artefacts show traces of burning to the extent that none can be said to have been heat- treated for improving ß aking quality. On the other hand, Þ ve pieces come from ZM 04 and two from ZM 06, two pits convincingly proved to have been workshops where debitage could have easily ended up in the hearth or Þ re. All other examples came from different sections and different excavation layers, which may be another circumstantial proof that the concentration of scorched artefacts at the conß uence of the Kamenički Potok is АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) 65 indicative of the destruction of the settlement, if not of the entire then at least of a part of it. The raw material of good quality, abundantly available at Blagotin, was not enough for the industry as a whole to give the impression of Þ ne craftsmanship. Nonetheless, the presence of blades in the chipped stone industry of Blagotin is signiÞ cant and their proportions of 14.51% unretouched and 2.68% retouched appear as comparatively modest only in relation to the exceptionally large number of chert and quartzite ß akes, which are related to the unquestionable location of workshops in pits ZM 04, ZM 06 and ZM 07. The signiÞ cant pres- ence of blades and the number of blades with a marked polish should be ascribed to the natural environment of Blagotin, gentle hillsides favourable to agriculture. A standardization of shapes and the presence of a large number of blades, both shorter (with a marked polish) and longer (on which polish may be marked but less than in shorter), is not characteristic only of the Starčevo culture. It is a phenomenon resulting from a shift in the economy reß ected in the increasing importance of agriculture and the growing of cereal crops harvested with straight sickles, with a number of short blades or geometric microliths obliquely Þ tted into the handle, and with composite knives with two or more blades Þ tted parallel with the axis of the handle. The predominance of mac- rolithic blades, especially those with a polish (“sickle-gloss”), Ruth Tringham explains by the new functions of tools which now prevailed over the functions offered by microlithic blades, and she detects their appearance in the Early and Middle Neolithic of Greece, and in Karanovo I and Starčevo cultures. The hunting economy, which was not abandoned but probably largely depended on traps and weapons made of perishable materials, is indirectly suggested by the Þ nd of a transverse arrowhead among the ß aked artefacts. In the Early and Middle Neolithic chipped stone industry in Serbia, Blagotin is a speciÞ c case both by the Þ nds of archaic chopping tools and by the artefacts such as a rough discoid scraper on a cortical ß ake, a trapeze with the concave narrower side and the transverse arrowhead. Whether the presence of these artefacts is the result of cultural inß uences or they are lonely examples of convergent evolution is yet to be shown by fu- ture research and comparison with other lithic assemblages. At any rate, the blade industry did not mean a total and Þ nal break with the microlith and trapeze industries of Mesolithic cultures, as suggested by R. Tringham. The Neolithic brought about a certain degree of standardization reß ected in the reduced number of basic tool types, with blades coming to the fore and being mostly used in composite tools, although often assuming the character of multipurpose tools. This multipurpose use is obvious from usewear marks even for artefacts such as scrapers and sidescrapers, tools with a steep-retouched break or burinate retouch, and especially intense is the use of tools combining the functions of up to three basic tool types. The evolutionary trend of chipped stone artefacts during the Early and Middle Neolithic, and the site at Blagotin is just one of the representatives, shows clear signs of the stagnation and decline of the industry, presaging the inevitable end in the long evolution of that kind of tools and weapons. УДК 903.21.01 (497.11 Благотин)’’634’’ Ј. Шарић АРТЕФАКТИ ОД ОКРЕСАНОГ КАМЕНА СА ЛОКАЛИТЕТА БЛАГОТИН – ПОЉНА 68 Перкутери Percussors Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла III / Plate III 69 Перкутери (1–2); перкутери-ретушери (3–4); ретушери (5–7) Percussors (1–2); percussors-retouchers (3–4); retouchers (5–7) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла IV / Plate IV 70 Прејезгра (1–2); конична микројезгра (3–8) Precores (1–2); conical microcores (3–8) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла V / Plate V 73 Цилиндрична микројезгра (1–5); цилиндрична језгра (6–9) Cylindrical microcores (1–5); cylindrical cores (6–9) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла VIII / Plate VIII 74 Глобуларна микројезгра (1–6); глобуларна језгра (7–10) Globular microcores (1–6); globular cores (7–10) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла IX / Plate IX 75 Квадарска микројезгра (1); квадарска језгра (2–3); биполарна „ољуштена” микројезгра (4); неправилна микројезгра (5–9) Cuboid microcores (1); cuboid cores (2–3); bipolar “peeled” microcores (4); irregular microcores (5–9) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла X / Plate X 78 Одбици и сечива за припрему, односно за подмлађивање језгара (1–8); неретуширани одбици (9–18) Flakes and blades for core preparation or rejuvenation (1–8); unretouched ß akes (9–18) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XIII / Plate XIII 79 Неретуширани одбици Unretouched ß akes Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XIV / Plate XIV 80 Неретуширани одбици Unretouched ß akes Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XV / Plate XV 83 Неретуширана сечива Unretouched blades Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XVIII / Plate XVIII 84 Ретуширани одбици Retouched ß akes Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XIX / Plate XIX 85 Ретуширани одбици Retouched ß akes Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XX / Plate XX 88 Ретуширана сечива (1–7); стругачи на одбицима (8–19) Retouched blades (1–7); scrapers on ß akes (8–19) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXIII / Plate XXIII 89 Стругачи на одбицимa (1, 5–10); двојни стругачи (2); груби дискоидни стругачи на кортикалним одбицима (3–4, 11–12) Scrapers on ß akes (1, 5–10); double scrapers (2); crude discoid scrapers on cortical ß akes (3–4, 11–12) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXIV / Plate XXIV 90 Двојне пострушке (1); једноструке пострушке (2–3); перфоратери на одбицима (4–7, 12–13); перфоратери на сечивима (8–11) Double sidescrapers (1); single sidescrapers (2–3); perforators on ß akes (4–7, 12–13); perforators on blades (8–11) Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXV / Plate XXV 93 “Chopping tool” Ј. ШарићАРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007) Табла XXVIII / Plate XXVIII МИНИЈАТУРНЕ НЕОЛИТСКЕ ПОСУДЕ СА ИЗЛИВНИКОМ/СИСКОМ И ЊИХОВА УПОТРЕБА Војислав Филиповић Београд Апстракт: Питање појаве и функције минијатурних неолитских посуда са изливником/сиском у српској археологији до сада није расправљано у већој мери. Једино је проф. Милоје Васић, 1936. године, одредио овакве посуде, без обзира на њихову величину, као неку врсту лампи на уље. Данашњим увидом у број и функционалне карактеристике минијатурних посуда са сиском, чини се да оне не могу представљати неку врсту лампи, нити да су употребљаване за држање или промет течности. На основу етнолошке, посебно етномедицинске литературе и чињенице да је широм Балканскога полуострва лечење димом разних биљака било широко распрострањено, минијатурне посуде могу се сагледати и у другачијем светлу. У том контексту, ови предмети нису врста посуда већ неолитске луле. Кључне речи: неолит, минијатурне посуде са сиском, лампа, лула, етнологија, лечење, кађење, пу- шење, ароматичне траве. Проблему функције минијатурних неолитских посуда са изливником/сиском у домаћој археологији до сада није посвећивана посебна пажња. Додуше, у неколико радова аутори су се бавили питањима појаве и функције минијатурних посуда у најширем смислу, уз краћи осврт и на овакве посуде за изливање (Летица 1967; Љамић-Валовић 1983). С друге стране, број до сада објављених примерака је веома мали, што можда представља један од разлога незаин- тересованости стручњака за ову проблематику. Такође, поједини примерци публиковани су у временском размаку већем од 70 година, тако да није било лако сагледати њихову реалну количину, нити их повезати једне са другима. Веће неолитске посуде са изливником/сиском такође нису привукле пажњу истражи- вача, а питањима њихове функције највише се бавио проф. Милоје Васић још, сада давне, 1936. године (Васић 1936: 22 и даље). Већ на почетку свог језгровитог прилога, он је нагласио да употреба ваза са кљуном или са сиском није поуздано одређена (ibid.) и покушао је да их објасни као посуде које су коришћене као лампе, односно као нека врста неолитских жижака, а сисак је одредио као место за постављање стењака, тј. фитиља. Ни код једне посуде Васић не наводи да је сисак служио за изливање течности, чак се и противи тој идеји, а као један од ар- гумената помиње аналогије са жишцима из I миленијума старе ере, са територије Грчке (ibid.).
Docsity logo



Copyright © 2024 Ladybird Srl - Via Leonardo da Vinci 16, 10126, Torino, Italy - VAT 10816460017 - All rights reserved