distribucija aorista i imperfekta u novinarskom stilu ..., Vežbe od Odnosi s javnošću

Preuzmite distribucija aorista i imperfekta u novinarskom stilu ... i više Vežbe u PDF od Odnosi s javnošću samo na Docsity! 153 1. Uvod Distribucija glagolskih oblika podrazumijeva, između ostalog, i mo- gućnost korištenja različitih vremenskih glagolskih oblika za istu ili sličnu semantičku vrijednost. Kombiniranje i zamjena glagola u cilju iznalaženja adekvatnog oblika za jedan od funkcionalnih stilova, kao i frekvencija upotrebe u različitim stilovima, upravo je fokus ovog istraživanja. Aorist se rijetko upotrebljava u publicističkom stilu, a u administrativnom i naučnom funkcionalnom stilu je neupotre- bljiv, upravo zbog doživljenosti radnje koju aorist predstavlja, što je suprotno od osnovnog načela naučnog, pa i administrativnog sti- la – a to je objektivnost. Aorist je prisutan manje u razgovornom DISTRIBUCIJA AORISTA I IMPERFEKTA U NOVINARSKOM STILU SAVREMENOG JEZIKA A I D A K R Š O 8 1 1 . 1 6 3 . 4 * 3 ’ 3 8 S T R U Č N I R A D Sažetak: Aorist, a posebno imperfekt, sve se rjeđe javljaju u standardnom jeziku, ali ne jednako u svim stilovima. U ovom radu, na osnovu ekscerpiranih podataka iz većeg broja izvora, prikazana je upotreba aorista i imperfekta u novinarskom stilu savremenog jezika, s pretpostavkom da se upravo u tom stilu ta dva glagolska oblika najrjeđe upotrebljavaju, za razliku od književnoumjetničkog stila gdje su još uvijek relativno stabilni. Ključne riječi: aorist, imperfekt, savremeni jezik, novinarski stil, glagoli K N J I Ž E V N I J E Z I K 2 5 / 1 - 2 154 stilu i publicističkom, a jedino je zadržan u književnoumjetničkom stilu, što je i razumljivo. Navedene pojave obuhvaćene su pojmom distribucija. 1.1. Referencijalna funkcija novinarskog stila / doživljenost aorista Jezičke karakteristike novinarskog stila uslovljene su njegovom usmjerenošću na mnogobrojne adresate (čitaoce) različitog porije- kla, obrazovanja, socijalnog statusa, kao i činjenicom da njegovi tek- stovi nastaju u veoma kratkom vremenskom roku. Novinarski stil obiluje žurnalizmima, tj. ustaljenim frazama, šablo- nima, što ne ostavlja prostora za opis doživljene radnje, a time nema ni potrebe za upotrebom aorista kao doživljenog preteritalnog obli- ka. Stoga možemo govoriti o automatizaciji jezičkih sredstava. No- vinarske fraze predstavljaju sredstvo koje pojednostavljuje čitaočevo razumijevanje i omogućava novinaru da u najkraćem roku napiše neki tekst u kojem je osnovna nit informacija, a da ne bi bilo neja- snoća, novinari treba da biraju jasne, precizne i tačne izraze. S obzirom na to, obrađeni korpus obuhvata dnevne novine koje su usmjerene na informaciju. Stoga se izdvaja prva jezička funkci- ja novinarskog stila, a to je referencijalna ili funkcija saopćavanja. Tekstovi u navedenom stilu teže da budu sažeti, aktuelni, objektivni, informativni, izuzetno, ako se tekstom svjesno udaljava od osnov- ne – informativne funkcije, pa prelazi u drugu funkciju, agitaciono- propagandnu „koja posebno dolazi do izražaja u političkim komen- tarima i analizama” (Tošović 2002: 304). Ovim dođosmo do druge jezičke funkcije novinarskog stila, a to je konativna, ubjeđivačka ili ideološka funkcija. Unutar novinarskog stila razlikuju se informativni i analitički žan- rovi. U dnevnim novinama objavljuje se i intervju, reportaža, fe- 157 A i d a K R Š O D I S T R I B U C I J A A O R I S T A I I M P E R F E K T A U N O V I N A R S K O M S T I L U S A V R E M E N O G J E Z I K A re” (Anić 2007: 116), portparol, ili PR (odnosi s javnošću; eng. public relations) Razlog zbog kojeg je vrlo rijetka upotreba aorista u novinskim tek- stovima jeste princip aktuelnosti. Aktuelnost je ono što je imperativ u pripremi tekstova za dnevne listove. Tekst mora donositi uvijek svježe informacije, pratiti dešavanja, a novinar treba biti na pra- vom mjestu i u pravo vrijeme, a uz to je često prisutan u novinama „сензационалистички метод пласирања информација” (Tošović 2002: 305). Zbog aktuelnosti informacija koje se u maksimalno krat- kom roku plasiraju javnosti, nema vremena za oslikavanje subjektiv- nih stanja aktera nekog događaja, odnosno, nema aorista koji sadrži doživljenost radnje. Informaciju o nekom događaju prenosi novinar prema iskazu svjedoka ili je na drugi način došao do podataka o ne- kom događaju. 2.1. Aorist u informativnom žanru publicističkog stila S obzirom na činjenicu da: „облик аориста служи или за увођење читаоца или слушаоца у одређену слику, или зато да помјери његову пажњу (istakla A. K.) са једне слике на другу, а и чињеница да је аорист у функцији средства за помјерање тока приче (ista- kla A. K.)” (Piper i dr. 2005: 426), rijetko se koristi u novinarskim tekstovima, posebno u informativnom žanru, gdje su informacija i obavještenje na prvom mjestu. U takvim tekstovima ne može se ni očekivati upotreba preteritalnih oblika koji izražavaju određenu notu subjektivnosti. Rijetki primjeri aorista u informativnom žanru novinarskog stila nalaze se u dijelovima obavještenja ili informacija u kojima su citirane nečije riječi, ili manje zvanične informacije: „Ot- kud baš ova ovako kisela, a šećera ni za lijeka – malo iznenađen pro- komentirao je degustaciju domaćih jagoda Pavić. Pade tako u vodu i uvijek prisutna tvrdnja da je domaće i najslađe. Valjda tek kada je sebe dobro čuo šta izgovori, načelnik je pokušao izgladiti vlastitu ne- promišljenost…” (DA2). K N J I Ž E V N I J E Z I K 2 5 / 1 - 2 158 3. Imperfekt u novinarskom stilu Imperfekt u novinarskom stilu rijedak je preteritalni oblik. Čak i pre- teritalni oblici za označavanje sadašnjosti o kojima je bilo riječi vrlo su rijetki u novinarskom stilu, posebno u informativnom žanru. Mo- žemo se nadati da će se naći pokoji primjer imperfekta i aorista u no- vinarskom stilu u daljim analizama odabranog korpusa koji obuhvata mnogo više stranica tekstova dnevnih listova, mada treba napomenu- ti da je izostajanje imperfekta i aorista u novinarskom stilu i oprav- dano. U informativnom stilu koji ima cilj dati obavještenje, stil koji je ispunjen novinarskim frazama, bez osobnosti autora, s kratkim no- vinskim izvještajima, nije ni mjesto ni prilika za glagolske oblike koji- ma se označava doživljena radnja, upravo oblici aorista i imperfekta. Stoga je skoro nemoguće naći primjere imperfekta i aorista, pa čak ni u analitičkom žanru novinarskog stila. Izuzetak su primjeri kojima se autori tekstova u naslovu metaforički koriste glagolskim oblikom za doživljenju radnju tipa: „Šta to bješe državotvorna smrt?” (Dn. 2) 4. Morfosintaksička podudarnost vremenskih glagolskih oblika Aorist se kombinira s perfektom i prezentom. U kombinaciji s perfektom – „обликом перфекта исказана радња представља догађајни оквир унутар којег се извршила радња именована аористом” (Piper i dr. 2005: 425). Aorist je morfološki podudaran s oblikom prezenta. Tu se on često javlja na početku ili na kraju nesvr- šenih nizova prezenta, a značajna je upotreba aorista u pripovijeda- nju prilikom vremenskog transponovanja oblika prezenta. Aorist se nekad nalazi na početku i na kraju pripovjedačkog niza. Ovim pre- teritalnim glagolskim oblikom daje se „оквир одређене слике која се устројава низом презентских облика” (Piper i dr. 2005: 426). Imperfekt ne mora uvijek označavati radnju koja se dešavala u proš- losti. Stevanović napominje: „Али се њим, ређе истина, означавају 159 A i d a K R Š O D I S T R I B U C I J A A O R I S T A I I M P E R F E K T A U N O V I N A R S K O M S T I L U S A V R E M E N O G J E Z I K A и радње које се врше у садашњости, тј. у време говора, као у случајевима на које је раније код нас (У Граматици Т. Маретића) указивано и какви су: Одакле ви бесте? и Како се звасте?” (Ste- vanović 1969: 635). Kovačević djelimično podržava konstataciju da je „имперфект усамљена појава” i da je „врло редак и налази се углавном код писаца који негују класични језик…” (Kovačević 2009: 149). Međutim, on govori o upotrebi imperfekta „и то не само у књижевноумјетничком него и у разговорном стилу” (Kovačević 2009: 149), naglašavajući da je česta upotreba imperfekta od glago- la biti i od glagola zvati se, u sintaksičko-semantičkim kontekstima tipa: Koje bijaše godište?... Kako se zvaše? Za potvrdu ovoga Kova- čević je naveo mnogo primjera koji zaista pokazuju da se i imperfek- tom može označiti sadašnjost. Sadašnjost koja je iskazana oblikom imperfekta podrazumijeva da su se sagovornici poznavali odranije ili da su neke informacije bile nekada davno poznate jednom od sa- govornika. Po tome se ipak imperfekt razlikuje od običnog prezenta koji ne podrazumijeva nikakve ranije informacije iz prošlosti. Zbog tog „prizivanja sjećanju” imperfekt se ne može u potpunosti zami- jeniti prezentom. Nije isto reći: Kako se zvaše? i Kako se zoveš? U prvom slučaju govornik pokušava da se sjeti imena sagovornika, kao da ga je već ranije poznavao ili ga još poznaje, ali mu je ime zabravio. U dugom slučaju uobičajeno je pitanje kod upoznavanja ili uzimanja podataka, bez pokazivanja ikakvog višeg interesovanja za sagovorni- ka ili postojanja dodatnih informacija iz prošlosti. Međutim, Kova- čević i dalje ide i pronalazi način na koji bi ipak prezent mogao biti adekvatna zamjena za imperfekt. Značenjska modalna komponenta o kojoj govorimo, a posjeduje je imperfekt, izražava se „партикулом хомоформном с дисталном демонстративном замјеницом оно,… Где смо оно стали… Који сам ја оно лек узимао…” (Kova- čević 2009: 152). Za imperfektivne oblike glagola biti i zvati se Kova- čević je naveo mnogo primjera s internetskih stranica koje predstav- ljaju i dijelom razgovorni jezik, jer se radi o blogovima, privatnim internetskim dnevnicima i tekstovima koji ne podliježu lektorskim ispravkama. To je još jedan podatak da je imperfekt živ, bar kada su u pitanju navedeni glagolski oblici. To su podaci o imperfektu u K N J I Ž E V N I J E Z I K 2 5 / 1 - 2 162 Oslobođenje Osl. http://www.oslobodjenje.ba/kun/ preuzeto, 14. 10. 2014. Dani Dn.1 http://www.bhdani.ba/portal/demo/836; Dani, 21. 06. 2013; str. 71; Faruk Šehić, Poezija i revolucija, preuzeto, 30. 10. 2014. Dn.2 https://www.bhdani.ba/portal/clanak/888/fokus/ sta-to-bjese-drzavotvorna-smrt, Piše: Ðorđe Kra- jišnik; BH dani; Fokus; Hair-česma; preuzeto 30. 10. 2014. Literatura Jahić, ... 2000 Jahić, Halilović, Palić: Gramatika bosanskoga jezika, „Dom štampe”, Zenica, 2000. Kovačević 2009 Ковачевић, Милош: Огледи из српске синтаксе, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2009, стр. 149. цитат (Станојчић, Поповић 1992; 385) Piper i dr. 2005 Пипер, Антонић, Ружић, Танасић, Поповић, Тошовић: Прилози граматици српскога језика, Синтакса савременога српског језика, Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска, Београд, 2005. Stevanović 1969 Стевановић, Михаило: Савремени српско- хрватски језик, (Граматички системи и књижевнојезичка норма) II. синтакса, Београд, 1969. 163 A i d a K R Š O D I S T R I B U C I J A A O R I S T A I I M P E R F E K T A U N O V I N A R S K O M S T I L U S A V R E M E N O G J E Z I K A Tanasić 1991 Tanasić, Sreto: Glagolski oblici u jeziku novinske reklame, Зборник радова са научног скупа Jezik i stil sredstava informisanja, Društvo za primijen- jenu lingvistiku BiH, Filozofski fakultet u Sarajevu, Odsjek za žurnalistiku Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, Udruženje novinara BiH, Sarajevo, 1991. Tošović 1995 Tošović, Branko: Stilistika glagola, Lindenblatt, Wuppertal, 1995. Tošović 2002 Тошовић, Бранко: Функционални стилови, Београдска књига, Београд, 2002.