изборном већу филолошког факултета универзитета у ..., Skripte od Poezija

Preuzmite изборном већу филолошког факултета универзитета у ... i više Skripte u PDF od Poezija samo na Docsity! 1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На основу Одлуке Изборног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду бр. 1979/1 од 3.7.2019. године, а у складу са чланом 70 Закона о високом образовању Републике Србије и чланом 116 Статута Филолошког факултета Универзитета у Београду, изабрани смо у Комисију за припрему извештаја о кандидатима коју су се јавили на конкурс за избор доцента за ужу научну област Хиспанске и хиспаноамеричке студије, предмет Шпанска књижевност и култура, који је објављен у листу „Послови“, бр. 843–844, од 21.08.2019. Задовољство нам је да Изборном већу Филолошког факултета поднесемо следећи И З В Е Ш Т А Ј На конкурс се пријавиo један кандидат: др Жељко Донић, досадашњи асистент за исти предмет на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Др Жељко Донић приложио је потребну документацију, библиографију и радове. Жељко Донић рођен је 1982. године у Смедеревској Паланци а основну школу и гимназију завршио у Великој Плани. Основне студије шпанског језика и хиспанских књижевности завршио је 2007. године на Катедри за иберијске студије Филолошког факултету у Београду, са просечном оценом 8,70. Мастер студије из хиспанских књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду 2009. године), са просечном оценом 9,17, одбранивши мастер рад са темом Неопопуларизам у песништву Генерације 1927. Предмете на докторским студијама, смер наука о књижевности, положио је у периоду 2010-2014, са просечном оценом 9,75. Докторску дисертацију Рецепција шпанске поезије на српском говорном подручју одбранио је 2018. (менторка проф. др Јасна Стојановић). Жељко Донић је као стипендиста Шпанске агенције за међународну сарадњу и Министарства спољних послова Шпаније похађао курс шпанског језика (C2) и хиспанских култура на Аутономном универзитету у Мадриду (јун/јул 2008). Колега Донић је у 2006. и 2007. радио као преводилац у предузећу Аутоплан, као и на пројектима ОЕБС-а и Омбудсмана Каталоније, а сарађивао је са Радио-телевизијом Србије, шпанском телевизијом (TVE) и листом El País. Од 2007. до 2012. радио је као библиотекар и сарадник у настави за шпанску књижевност, језик и културу на Катедри за иберијске студије нашег факултета. Током сарадничког рада на катедри држао је часове вежби из предмета 2 Увод у хиспанистику, Увод у студије шпанског језика, Шпански језик 1, Шпански језик 2, Версификација, Siglos de oro: културно-историјски контекст. Хиспанске културе 1, Хиспанске културе 3, Хиспанске културе 4. У периоду од 2012. до 2018. године два пута је изабран у звање асистента за област шпанска књижевност и култура на Катедри за иберијске студије. Током асистентског рада држао је часове вежби из предмета: Хиспанске културе 1, Шпанска књижевност 3 (средњи век), Шпанска књижевност 4 (ренесанса). Увод у шпанску версификацију и превођење поезије. Жељко Донић је у мају 2019. године гостовао на Катедри за шпански језик и књижевност Факултета за друштвене и хуманистичке науке Универзитета Етвеш Лоранд у Будимпешти (Мађарска). Колега Донић је коуредник едиције Bibliotheca Hispania, издавачке куће Партенон из Београда, у којој су преведена и објављена два кола класика шпанске и хиспаноамеричке књижевности. Добитник је пет субвенција за превод дела са шпанског и класичног шпанског језика Министарства културе и спорта Шпаније (2010, 2012, 2015), као и субвенције за превод Министарства културе Mексика (Conaculta 2015). Кандидат говори шпански, енглески и француски, а служи се португалским и италијанским језиком. Области његовог професионалног интересовања и истраживања су народна књижевност, шпанска поезија, версификација, традуктологија, средњи век и ренесанса, Генерација '27. БИБЛИОГРАФИЈА Др Жељко Донић је уз пријаву приложио следећу бибилиографију, као и саме радове: Необјављени академски радови Неопопуларизам у песништву Генерације 1927. Необјављен мастер-рад, одбрањен на Филолошком факултету у Београду 2009. Аутор је у мастер раду поставио себи за циљ да тзв. неопопулризам сагледа у књижевноисторијском контексту и илуструје га примерима из остварења најзначајнијих аутора шпанске песничке „Генерације 27.“ Неопопуларизам се као тенденција најснажнје осећа код аутора пореклом из Андалузије (нарочито Ф. Гарсија Лорке и Р. Албертија), а сама Андалузија, њена култура и фолклор, постају важна тема њиховог песништва. Рад је захтевао темељно упознавање са делима у којима се елементи траже, али и шире познавање шпанске традиције, то јест усмене књижевности. Жељко Донић је овим радом показао зрелост у истраживању и висок степен стручности када је у питању шпанска народна поезија, али и ауторска поезија писана по узору на њу. 5 књижевности и култури, односно, на сагледавање деловања шпанског елемента на домаће писце, што је у дисертацији и наговештено у случају Гарсија Лорке (код Д. Ерића, Д. Колунџије, Д. Јовановића-Данилова и других). Докторски рад Жељка Донића поставља темељ и трасира пут за даља проучавања рецепције шпанске поезије у српској средини. Неопходно је полазиште и референтна основа за сва слична испитивања у наредном периоду (регион, појединачни шпански песници, рад одређених преводилаца, традуктолошка питања). Списак објављених научних и стручних радова Монографије / уџбеници Далибор Солдатић, Жељко Донић, Свет хиспанистике: увод у студије, Београд: Завод за уџбенике, 2011. 244–280. ISBN 978-86-17-17672-1. (M42). Чланци у научним часописима и зборницима Жељко Донић, „Преводи Песме о Сиду на српском говорном подручју (прилог за рецепцију шпанске средњовековне епике)“, Наслеђе, часопис за књижевност, језик, уметност и културу, Година XV/Број 41, Крагујевац: ФИЛУМ, 2018, pp. 139–156. ISSN 1820-1768 (M24). Željko Donić, “Una aproximación comparativa: la equivalencia métrica en la traducción de los versos españoles a la lengua serbia”, Colindancias: Revista de la Red de Hispanistas de Europa Central, núm. 9, 2018, pp. 93-113, 2018, ISSN 2067-9092 (M23). Жељко Донић, „Превод и рецепција старе шпанске романсе у српској културној средини“, Наслеђе, часопис за књижевност, језик, уметност и културу, Година XIV/Број 36, Крагујевац: ФИЛУМ, 36, 2017, pp. 121–136. ISSN 1820-1768 (M51). Željko Donić, “Contribución a la bibliografía de traducciones de la poesía hispanoamericana en la lengua serbia”, in: A. Pejović et al. (coordinadores), Estudios hispánicos en la cultura y ciencia serbia (Actas de la Primera conferencia nacional de hispanistas serbios - Facultad de Filología y Artes, Universidad de Kragujevac, 28-29 noviembre 2014), Kragujevac : Filološko-umetnički fakultet Univerziteta, 2016. pp. 403-412. ISBN 978-86-85991-98-1 (M63). Жељко Донић, „Прилог за библиографију превода шпанске поезије на српском (српскохрватском) говорном подручју”, in: Анали Филолошког факултета, Књига XXVI, свеска I, 2015. pp. 149–172. ISSN 0522-8468 (M52). Željko Donić, “La imagen del rey moro en El Libro de los enxiemplos del Conde Lucanor et de Patronio de don Juan Manuel”, in: B. Ulašin, (editor), ¿Quo vadis, Romanística? (Actas de las III Jornadas de Estudios Románicos, celebradas del 19 al 21 de septiembre de 2014 en la Universidad Comenius de Bratislava (Eslovaquia), Madrid: Ministerio de Educación, Cultura y Deporte, Subdirección General de 6 Cooperación Internacional, Agregaduría de Educación, Embajada de España en Eslovaquia/Bratislava: Universidad Comenius de Bratislava, 2014. pp.70–81. ISBN: 978-80-223-3731-1 (M33). Жељко Донић, „Дечији фолклор у неопопуларистичкој и авангардној поезији Федерика Гарсије Лорке и Рафаела Албертија in: З. Пауновић, и B. Дојчиновић (уредници), Филолошка истраживања данас, Том IV: Парадигме, утицаји, рецепција, Београд: Филолошки факултет, 2013, pp. 223–235. ISBN 978-86-6153-146-0 (M14). Željko Donić, “Some Observations on History and Perspectives of Spanish- Serbian/Serbian-Spanish Oral Poetry Translation”, in: J. Nikolić & D. Soldatić, (Eds.) Avances en el estudio de la literatura oral = Advances in Oral Literature Research (Zbornik radova s međunarodne konferencije AELO35 održane od 24. do 26. novembra 2006. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu), Beograd: Filološki fakultet, 2013, pp. 439–448. ISBN 978-86-6153-174-3 (M33). Жељко Донић, „Романса у контексту шпанске књижевности XX века“ in: М. Анћелковић, (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности (Зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу), Година III/Том 2, Крагујевац: ФИЛУМ, 2012.pp. 209–217. ISBN 978-86-85991-40-0 (M45). Прикази Željko Donić, “La colección Bibliotheca hispania de la casa editorial Partenon: primera colección de clásicos hispánicos”(Reseña), in: Vol. I/Número 1, Beoiberística - Revista de Estudios Ibéricos, Latinoamericanos y Comparativos, Belgrado: Facultad de filología, 2017, pp. 205‒210 ISSN: 2560-4163 (Online). Стручни радови Željko Donić, „Prvobitna španska narodna lirika: jarcha, cantiga d’amigo, villancico“, in: Španska narodna lirika: (XI-XVII vek), izbor, prepev sa mosarapskog, galisijsko- portugalskog, katalonskog i kastiljanskog, beleške i pogovor Željko Donić, Beograd, 2018. ISBN 978-86-7157-827-1 Željko Donić, „Muvašaha i harća: poezija suživota i suživot poezije u srednjevekovnom Al-Andalusu“ in: Ž. Donić (ur.) Mosarapske harće: Biseri rane hispanske lirike, izbor, prepev sa starošpanskog, predgovor i beleške Željko Donić, Beograd: Tanesi, 2015, pp. 9–33. ISBN 978-86-81567-95-1. Жељко Донић, „Кнез Луканор, дон Хуана Мануела: успон шпанске средњовековне прозе“, in: Дон Хуан Мануел, Кнез Луканор, превод са старокастиљанског, предговор и белешке Жељко Донић. Београд: Партенон, 2014, pp. 11–41. ISBN 978-86-7157-681-9. 7 Жељко Донић, „Старе шпанске романсе и њихов препев на српски језик“, in: Ж. Донић (ур.), Старе шпанске романсе, избор, превод са кастиљанског, предговор, белешке и глосар Жељко Донић, поговор Јасмина Николић, Београд: Партенон, 2011, pp. 11–33. ISBN 978-86-7157-565-2. Коауторска монографија Свет хиспанистике: увод у студије (Далибор Солдатић, Жељко Донић, 2011) представља општи преглед историје, културе и уметности, намењен студентима хиспанистике на првим годинама студија. У поглавлљу „Ликовне уметности у Шпанији и Хиспанској Америци“ Жељко Донић даје свеобухватан приказ ликовних уметности на шпанском говорном подручју, од најстаријих познатих трагова до данашњих дана. Поред осврта на сва важнија дела и ауторе који су на том простору обележили историју уметности, приказане су и сложене културне, економске и историјске прилике и епохе, са намером да се осветли стваралачки процес и/или његова подређеност историјском каузалитету. Поглавље о историји хиспанске музике писано је са циљем да хиспанску музику представи у ширем историјском и културном контексту и треба га посматрати као рад хиспанисте а не музиколога. На српском језику су ретке студије које се баве хронолошким приказом шпанског музичког стваралаштва, а подаци о њему у у историјама музике с наших простора, уколико их уопште има, своде се на неколике реченице или штура поглавља. Преглед указује на све значајније личности и феномене који су ту уметност обележили кроз историју. Како је пажња рада усмерена на контекст у коме су дела настајала, аутор не улази у детаљније описе њихових музичких особина који би захтевали сложенију музичку терминологију и превазилазили оно што подразумева културно-историјски преглед. Рад „Преводи Песме о Сиду на српском говорном подручју (прилог за рецепцију шпанске средњовековне епике)“бави се најстаријим, најпознатијим, као и јединим интегрално сачуваним јуначким спевом средњовековне шпанске књижевности и његовим присуством у нашој средини. Слабе историјске, културне и економске везе Србије и Шпаније условиле су да шпанска средњовековна епика доста касно уђе у хоризонт очекивања домаће читалачке публике: прво с кратким написима и одломцима у антологијама (1963, 1972), а од средине осме деценије XX века и са интегралним преводима Песме о Сиду (1975, 1991). У раду се полази од естетике рецепције и теорије књижевности немачког мислиоца Ханса Роберта Јауса, односно његовог става да методски одговор на питање на шта одговара књижевни текст и зашто га читалац у одређеном времену схвата на један, а у неком каснијем на други начин, не захтева само реконструкцију унутар- књижевног хоризонта очекивања што га импликује дело, већ и анализу ван- књижевних очекивања, норми и улога, посредованих светом у коме се живи. У чланку су, уз анализу најважнијих метричких и стилских особина препева, и оцену превода, приказане историја и посебности процеса рецепције дела у српског културној средини. 10 Рад „Старе шпанске романсе и њихов препев на српски језик“ се у свом првом делу бави настанком и развојем старе шпанске романсе у културно- историјском смислу, док је други део конципиран као својеврстан традуктолошки опит, трагање за „средњим путем“ у превођењу народне поезије. Полазећи теоријски од ставова аутора какав је А. Берман, аутор даје властито мишљење о препеву народне поезије, етноцентризму превода, као и конкретним проблемима превођења старе шпанске романсе. Други део рада такође садржи метричку анализу шпанског и српског осмерца на којој се заснивају избор и карактеристике стиха које ће као преводилац искористити у препеву прве антологије старих шпанских романси на српском језику. „Кнез Луканор, дон Хуана Мануела: успон шпанске средњовековне прозе“ предговор је преводу дела Кнез Луканор дон Хуана Мануела. У њему су целовито и поступно представљени различити видови живота и дела овог средњовековног аутора. Студија се бави коренима, утицајима и развојем шпанске средњовековне уметничке прозе, са нарочитим освртом на најважније дело Хуана Мануела, збирку егземпела Кнез Луканор и њеним утицајем на каснију шпанску прозу. Предговор „Mувашаха и харћа: поезија суживота и суживот поезије у средњевековном Ал-Андалусу“ бави се проблематиком коегзистенције и утицаја у мултиетничком и мултиконфесионалном друштву југа Шпаније, којим су у средњем веку доминирали Арапи. Аутор анализира специфичне економске, политичке и културне прилике у којима настају и прожимају се мувашаха и харћа, песничке форме учене арапске и народне хиспанске традиције. Кроз тумачење друштвено-историјског контекста, у раду су дате релевантне информације о поменутим облицима – стил, теме, метрика, аутори, са посебним освртом на сложеност политичке ситуације у којој се развијала књижевност на простору Ал-Андалуса. Стручни рад, поговор „Првобитна шпанска народна лирика: jarcha, cantiga d’amigo, villancico“ представља исцрпну прегледну студију о најважнијим облицима најстарије шпанске лирске поезије сакупљене у периоду од 12. до 17. века. У уводном делу студије аутор представља разноврсност језика и традиција на Иберијском полуострву током средњег века, изводећи закључке о везама, сличностима и утицајима сродних песничких облика какви су харћа, девојачка песма и виљансико. Ови облици потом су обрађени појединачно, с нагласком на њихове метричке, језичко-стилске и тематске особине, те кратким освртом на историју превођења шпанске лирске народне поезије код нас. Учешће на научним скуповима и конференцијама – Прва национална конференција Хиспанистика у српској култури и науци, одржана на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 28-29. новембра 2014. године. Представио рад: Contribución a la bibliografía de traducciones de la poesía hispanoamericana en la lengua Serbia. 11 – Међународна конференција III Jornadas de Estudios Románicos, 19-21. септембар 2014. на Универзитету Коменски у Братислави, Словачка. Представио рад: La imagen del rey moro en El Libro de los enxiemplos del Conde Lucanor et de Patronio de don Juan Manuel. – Трећи научни скуп младих филолога Србије (Савремена проучавања језика и књижевности), Крагујевац, ФИЛУМ, 12. март 2011. године. Представио рад: Романса у контексту шпанске књижевности XX века. – Међународна конференција Филолошка истраживања данас, Београд, Филолошки факултет, 26-27. новембар 2010. године. Представио рад: Дечији фолклор у неопопуларистичкој и авангардној поезији Федерика Гарсије Лорке и Рафаела Албертија. – Међународна конференција AELO35 (Avances en el estudio de la literatura oral = Advances in Oral Literature Research), Београд, Филолошки факултет, 24-26 новембар 2006. године. Представио рад: Some Observations on History and Perspectives of Spanish-Serbian/Serbian-Spanish Oral Poetry Translation. Књижевни преводи и препеви Са шпанског на српски: Španska narodna lirika: (XI-XVII vek), izbor, prepev sa mosarapskog, galisijsko- portugalskog, katalonskog i kastiljanskog, beleške i pogovor Željko Donić, Beograd, 2018. ISBN 978-86-7157-827-1 Viljaurutija, Havijer, Nostalgija za smrću i druge pesme, izbor i prepev sa španskog Željko Donić; pogovor Bojana Kovačević Petrović. Beograd: Partenon, 2017. ISBN 978- 86-7157-764-9. Ećeverija, Esteban, Klanica; Zarobljenica, prevod sa španskog, pogovor i beleške Dalibor Soldatić; stihove prepevao Željko Donić, Beograd: Partenon, 2016. ISBN 978-86- 7157-736-6 Анхел Лејва, Хосе, Три четвртине, превод са шпанског Жељко Донић, Нови Сад, Адреса, 2015. ISBN 978-86-80268-02-6. Mosarapske harće: Biseri rane hispanske lirike, izbor, prepev sa starošpanskog, predgovor i beleške Željko Donić, Beograd, Tanesi, 2015. 149 str. ISBN 978-86-81567-95-1. Дон Хуан Мануел, Кнез Луканор, превод са старокастиљанског, предговор и белешке Жељко Донић. Београд, Партенон, 2014. ISBN 978-86-7157-681-9 Лопе де Вега, Ново умеће писања комедија у ово време, превод са шпанског, белешке и поговор Владимир Карановић, стихове препевао Жељко Донић, поговор Јасна Стојановић, Београд, Партенон, 2013. ISBN 978-86-7157-639-0. 12 Hierro, José, Biblioteca, traducción de Željko Donić = превод Жељко Донић ; prólogo de Antonio Hernández = предговор Антонио Ернандес. Belgrado, Instituto Cervantes, 2012. 109. стр. ISBN 978-86-908925-4-9 Старе шпанске романсе, избор, превод са кастиљанског, предговор, белешке и глосар Жељко Донић; поговор Јасмина Николић, Београд, Партенон, 2011. 320 стр. ISBN 978-86-7157-565-2 Istorija sveta, priredio Karlos Gispert, Pirot: Pi-Pres, 2009. стр. 696-775. ISBN 978-86- 6023-059-3 Glorija Sanhuan, Sagorevanje masti, prevod Marina Ljujić i Željko Donić, Beograd, IPS, 2007. ISBN 978-86-7274-194-0. Са португалског на српски: Beijograd: izbor iz ljubavne poezije na portugalskom jeziku, priredili Oriana Alveš, Andre Kunja, Maja Španjević, Beograd, Službeni glasnik, 2011. str. 11; 13; 15; 21; 37; 45; 77; 79. ISBN 978-86-519-1062-6. Са српског на шпански: Crnjanski, Miloš, “Lamento por Belgrado” traducido al español por Željko Donić in: Miloš Crnjanski, Lament nad Beogradom = Lament for Belgrade = Lamento pour Belgrade = Il lamento di Belgrado = Lamento über Belgrad = Lament nad Belgradem = Lamento por Belgrado, preveli, translated by Goefrey N. W. Locke... [et al.], Beograd: Tanesi, 2010, pp. 169-181. ISBN 978-86-81567-19-7. Petrov, Aleksandar, “El lamento por el Jerusalén serbio” traducido al español por Željko Donić in: Miloš Crnjanski, Lament nad Beogradom = Lament for Belgrade = Lamento pour Belgrade = Il lamento di Belgrado = Lamento über Belgrad = Lament nad Belgradem = Lamento por Belgrado, preveli, translated by Goefrey N. W. [et al.], Beograd: Tanesi, 2010 pp. 183-187. ISBN 978-86-81567-19-7. Kusovac, Nikola “Ensayo sobre la pintura de Momo Kapor (1937-2010)” Traducido al español por Željko Donić, in: Idem, pp. 188-190. -------“La muerte de la madre de los Jugović” in: AELO35 (Advances in Oral Literature Research), Зборник радова, уредници Јасмина Николић и Далибор Солдатић, Београд, Филолошки Факултет у Београду, 2013. pp. 446-448. ISBN 978-86-6153-174-3. Преводи песама у књижевној периодици: Лејва, Хосе Анхел. „Три четвртине“; „Атеље у Лућани“, „Мигранти“, „Дрво смрти“, са шпанског превео Жељко Донић, in: Златна греда, 15, бр. 169/170, 2015. pp. 13. Алкантариља, Марија. „Нисам оно што увек кажем да јесам“, „Немају сви градови газду“, in: Златна греда. 16, 177/178 2016. pp. 41-42. 15 Стојановић. Филолошки факултет, Београд, Катедра за иберијске студије (2009). 20. Члан комисије за одбрану мастер рада кандидаткиње Марине Палавестрић, на тему „Драмске врсте и подврсте у шпанској књижевности барока“, менторка проф. др Јасна Стојановић. Филолошки факултет, Београд, Катедра за иберијске студије (2009). Учешће у пројектима – Сарадник на пројекту TEMPUS REFLESS “Reforming Foreign Language Studies in Serbia” REFLESS 511366. (Project number: 511366-TEMPUS-1-2010-1- RS-TEMPUS-JPCR): адаптација српске верзије Европског језичког портфолија (ELP) за студенте филологије. (2012) – Сарадник на пројекту PROTRAD (Programa de Apoyo a la Traducción), Código del proyecto: CNCA.FONCA.04S.04.PROTRAD.CC.027.14(14), Fondo Nacional para la Cultura y las Artes, México. (2014-2017) Уреднички послови и рецензије превода  Ко-уредник едиције Bibliotheca Hispania издавачке куће Партенон из Београда (са Изабелом Бељић и Снежаном Јовановић), у којој су преведени и објављени класици шпанске и хиспаноамеричке књижевности: I коло: Лопе де Вега, Ново умеће писања комедија (2013); Дон Хуан Мануел, Кнез Луканор (2014); Емилија Пардо Басан, Мајка природа (2014); Луис де Гонгора, Изабране песме (2015); Бенито Перес Галдос, Фортуната и Хасинта (2015); Естебан Ећеверија, Кланица § Заробљеница, 2016; Рикардо Гуиралдес, Дон Сегундо Сомбра (2016); Маријано Асуела, Обесправљени, 2016; Маријано Хосе де Лара, Костумбристички чланци (2016); Алонсо Херонимо де Салас Барбадиљо, Селестинина кћи (2016). II коло: Алфонсо Рејес, Сабрана дела, III (2017); Хавијер Виљаурутија, Носталгија за смрћу и друге песме (2017); Росарио Кастељанос, Место девет звезда (2017); Бенито Херонимо Фејхоо, Критички преглед општег знања, (2017); Висенте Бласко Ибањес, Оријент, (2018); Бенито Перес Галдос, Златна фонтана, (2018); Шпанска народна лирика (2018). Орасио Кирога, Приче о лудилу, љубави и смрти (2019), Емилија Пардо Басан, Горуће питање (2019).  Рецензент превода: – антологије песама Луисе де Гонгора и Арготеа, Изабране песме, избор, превод предговор и белешке Бранислав Прелевић, Београд: Партенон, 2015. – пикарског романа Алонса Херонима де Салас Барбадиља, Селестинина кћи, превод са шпанског, поговор и белешке Владимир Карановић, 2016. 16 – антологије песама Хулија Ерере и Рајсиха, Златне луне и напуштени паркови, избор, превод предговор и белешке Бранислав Прелевић, Београд: Партенон, 2017. – збирке Орасија Кироге, Приче о лудилу, љубави и смрти, превод са шпанског, белешке и поговор Снежана Јовановић, Београд: Партенон, 2019. Културне и ваннаставне активности  С групом дипломираних хиспаниста и студената хиспанистике 2008. године основао Друштво хиспаниста које окупља студенте хиспанистике.  Учествовао у реализацији и извођењу кратких комада шпанског писца и редитеља Фарада Лака, фебруар-мај 2004. године. Институт Сервантес.  Учествовао у реализацији и извођењу представе Судија за разводе Мигела де Сервантеса, у извођењу студентске групе Филолошког Факултета; режија Јасмина Николић и Саломе Монастерио Моралес, Филолошки факултет (први пут изведена 23.03.2005.)  Учествовао у реализацији и извођењу представе Спрдњица о дон Кристобалу, Федерика Гарсије Лорке, студентске позоришне трупе Катедре за иберијске студије „Померени театар“ у режији Христине Васић (први пут изведена 21. септембра 2007). ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ Жељко Донић одржао је приступно предавање на тему „Мувашаха и харћа: поезија суживота у средњевековном Ал Андалусу“. Предавање је одржано 15.10.2019. године и оцењено оценом 5 (пет). ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР На основу пажљивог увида у биографију, библиографију и радове пријављеног кандидата, комисија констатује да др Жељко Донић у потпуности испуњава све услове за избор у звање за које конкурише, има одличне референце, искуство и одговарајућу стручну оријентацију ка научноj области за коју је конкурс расписан, имајући у виду потребе Катедре за иберијске студије. Целокупним својим радом на факултету колега Донић је показао велику истрајност и преданост, изразиту склоност ка бављењу науком о књижевности, као и смисао за педагошки рад. Његово веома добро познавање и разумевање материје, досад објављени радови и одбрањена докторска дисертација Рецепција шпанске поезије на српском говорном подручју чине га профилисаним научником који је драгоцен Катедри, између осталог и због опредељења ка проблематици која у нашој хиспанистичкој академској средини досад није била довољно покривена (средњи век и песништво). Посебно подвлачимо чињеницу да је Жељко Донић надахнут и талентован преводилац који је на српски превео више капиталних 17 дела, већином са старошпанског или класичног шпанског (сви ти наслови су на списку обавезне лектире за студенте Шпанског језика и хиспанских књижевности). Похвално је што у том послу колега увек има на уму упоредне паралеле са српском традицијом, како оном народном, тако и уметничком. Такође је на шпански преводио наше песнике. Жељко Донић је поуздан сарадник и кооперативан колега. Комисија са задовољством предлаже Изборном већу Филолошког факултета да у звање доцента за ужу научну област Хиспанске и хиспаноамеричке студије, предмет Шпанска књижевност и култура, изабере кандидата Жељка Донића. У Београду, 15.10.2019. КОМИСИЈА др Јасна Стојановић, редовни професор др Владимир Карановић, ванредни професор др Ксенија Шуловић, ванредни професор