Izvori finansiranja preduzeca-Slajdovi-Poslovne finansije-Ekonomija, Slajdovi od Poslovne finansije

Preuzmite Izvori finansiranja preduzeca-Slajdovi-Poslovne finansije-Ekonomija i više Slajdovi u PDF od Poslovne finansije samo na Docsity! IZVORI FINANSIRANJA PREDUZEĆA Prof. dr Predrag Stančić redovan profesor Ekonomski fakultet Kragujevac pstancic@kg.ac.rs Finansiranje preduzeća
Dugoročno finansiranje
Kratkoročno finansiranje Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 2 Struktura i karakteristike pozajmljenih izvora finansiranja
dospevanje (tuđi izvori dospevaju za plaćanje u rokovima ispod uslovima preciziranim ugovorom. Propust da se to plaćanje izvrši daje pravo poveriocima da preuzmu sredstva preduzeća ili da forsiraju njegovu likvidaciju),
pravo na dobitak (Pravo poverilaca na dobitak preduzeća je nezavisno od poslovnog uspeha preduzeća i fiksirano u visini ugovorene kamate i prioritetnije od prava vlasnika - plaća se iz PD),
pravo na sredstva u slučaju likvidacije preduzeća (pravo poverilaca je prioritetno u odnosu na vlasnike /akcionare/ i limitirano na ostatak duga i neplaćenu kamatu),
pravo na upravljanje (Poverioci nemaju neposredno pravo glasa i upravljanja preduzećem, osim indirektno preko nametanja uslova kreditiranja). Diferenciranje po kriterijumu roka Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 5 Dugoročni dugovi - obveznice Obveznica (bond) je menica - obaveza plaćanja određene sume novca (nominalna vrednost obveznice) na određeni budući datum (dan dospeća duga), uvećane za kamatu (prinos - obično procenat od nominalne vrednosti obveznice) u toku trajanja duga. Obeležja:  nominalna vrednost,  rok dospeća, i  prinos /kamata/ - zero coupons bonds koji se preciziraju kroz pisani ugovor između preduzeća i držaoca obveznica /poverilaca/ Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 6 Dugoročni dugovi – obveznice (nastavak)
Ugovor definiše iznos duga, način obezbeđenje duga, staraoca emisije (finansijska institucija – legalni predstavnik držaoca)
Zadaci staraoca su:  potvrđivanje emisije (provera ispunjenosti zakonskih zahteva za zaključivanje ugovora o emisiji)  kontrola ispunjavanja obaveza iz ugovora i preduzimanje zaštitnih mere – utuženje, prodaja založene imovine.
Svaka emisija obveznica mora biti autorizovana / saglasnost saveta direktora a ponekad i većine običnih akcionara/.
Autorizovane obveznice se prodaju  direktno ili  preko posrednika (komision ili kupovina uz popust).
Ukupan broj autorizovanih obveznica se iskazuje u pasivi BS po nominalnoj vrednosti čak. Neprodate obveznice su potencijalna zaduženost - ne zahtevaju novu autorizaciju ili zalaganje imovine, pa se iskazuju kao odbitna vrednost autorizovanih obveznica). Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 7 Dugoročni dugovi – obveznice (nastavak) Osigurane
Hipotekarne  Seniorske  Juniorske Neosigurane
Seniorske (posle osiguranih poverilaca)=> dobar kreditni bonitet Podela prema stepenu obezbeđenja
Zatvorene
Otvorene
Osigurane HV drugih preduzeća
Dohodne (nemaju posebno osiguranje, specifičan tretman kamate, koja se ne mora platiti ali se kumulira – preduzeća u restrukturiranju => visoka kamata).
Subordinantne (juniorske) u odnosu na sve poverioce ali prioritetno u odnosu na vlasnike (skuplji izvor) Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 10 Dugoročni dugovi – obveznice (nastavak) Prema obliku participiranja u dobitku preduzeća dužnika razlikuju se obveznice sa:
fiksnom kamatom (prema tehnici plaćanja kamate postoje:  kuponske (seku se kamatni kuponi koji se naplaćuju kao čekovi); registarske (vlasnik se registruje u preduzeću i u ugovorenim  rokovima mu se šalju čekovi koje on naplaćuje).
dohodne
Participirajuće (pored fiksne kamate obezbeđuju u pravo učešća u dobitku). Oblici participiranja mogu e svesti na tri vrste:  direktne (ugovorom o emisiji se pored fiksne kamate precizira i % participacije u dobitku)  indirektne (konvertibilne i varanti) Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 11 Struktura i karakteristike sopstvenih izvora finansiranja
trajno vezani za preduzeće, odnosno nemaju preciziran rok dospeća
Subordiniran u odnosu na dugove
Sopstveni kapital po poreklu:  eksterni (uplaćen od strane akcionara kao legalnih vlasnika preduzeća) i  interni (izvor redovno poslovanje - akumulirani dobitak i amortizacija ) Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 12 Obične (redovne) akcije Akcionari legalni suvlasnici preduzeća srazmerno broju akcija koje poseduju
pravo na dividendu, čiji je iznos zavisi od ostvarenog neto dobitka i odluke o njegovoj raspodeli;
pravo preče kupovine (preemptive right) iz dodatnih emisija akcija
pravo učešća u raspodeli ostatka likvidacione vrednosti firme u slučaju stečaja (posle kreditora i povlašćenih akcionara);
pravo na ograničenu odgovornost;
pravo glasa o bitnim pitanjima preduzeća;
pravo prodaje akcije bez ograničenja. Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 15 Obične (redovne) akcije (nastavak)
Prednosti  Trajna vezanost za preduzeće  Nema obaveze plaćanja dividende (ako nema dobitka)  Mogućnost otkupa akcija na slobodnom tržištu povoljno utiče i na finansijsku fleksibilnost.
Nedostaci  oporezivost dividendi  take over Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 16 Plasman emisije običnih akcija
javna prodaja - celokupan posao se poverava specijalizovanoj finansijskoj instituciji (investicioni bankar), ili
privatni plasman. Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 17 Privatni plasman Predstavlja direktnu prodaju nove emisije HV jednom ili nekolicini kupaca (preduzeća ili IB). Obično je privatni plasman vezan za obveznice i preferencijalne akcije a ređi je kod običnih akcija. Privatni plasman ima dve nesumnjive prednosti
Ušteda u troškovima (niži troškovi pripreme emisije, izbegavanje provizije za prodaju, nema obaveze registracije na berzi, itd.).
Ušteda vremena – od trenutka emisije do prodaje protekne mnogo manje vremena jer izostaje priprema prospekta o emisiji, registracija na berzi, zbog direktnog dogovora nemoraju se publikovati niza bitnih informacija koje su poslovna tajna preduzeća, lakše se menja ugovor između emitenta i kupca. Neodostaci privatnog plasmana se ogledaju u tome što privatno prodate HV
Nisu u prometu na sekundarnom tržištu (osim ako je portfolio veći od 100 miliona USD),
Ograničenja držaoca (restriktivne klauzule)
Relativno visoka stopa prinosa kojom kupci uslovljavaju kupovinu. Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 20 Pravo na otkup nove emisije Odluka:
vrednost dodatne emisije sa pravom preče kupovine; Razlozi za emitovanje akcija putem prava • obezbeđenje izvora za rast preduzeća; • težnja ka smanjenju zaduženosti i izbegavanju visokih kamata; • pomeranje strukture kapitala u korist sopstvenog kapitala; • niži troškovi emisije.
razloge za emisiju;
rok za prihvatanje prava (date of record) -kratak (oko 20 dana) - rights on (ex rights – bez prava)
rok za iskorišćenje prava (obično nekoliko meseci). Ponuda akcija sa pravom podrazumeva određivanje:
cene akcije iz dodatne emisije (1-20% niža od TC)
broj prava za kupovinu jedne akcije iz dodatne emisije Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 21 Vrednost prava •Period rights on 100-115pravom sa akcija Cena akcija TC − Mogućnost kupovine po nižoj ceni od tržišne =>vrednost Vlasnik prava može da: •iskoristi pravo •proda pravo •ne iskoristi pravo (dopusti da propadne) Primer: Pri TC akcija od 115,00 AD nudi akcije iz nove emisije po ceni od 100,00 uz korišćenje 4 prava, rok za prihvatanje 20, a za realizaciju 60 dana din. 3 N prava vrednost Teorijska = + = + = 141 •Period ex rights - TC pada za teorijsku vrednost prava (115-3) din. 3 100-112 N pravom sa akcija Cena akcija TC prava vrednost Teorijska == − = 4 Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 22 Plan reinvestiranja dividende Dividenda – primanje iz Neto dobitka po osnovu vlasništva nad akcijom Pravo izbora akcionara
Gotovina (dvostruko oporezivanje)
Obične akcije - plan reinvestiranja dividende na bazi  postojećih (“starih”) akcija  Pretpostavljene nove emisije (oblik emisije i plasmana novih akcija) Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 25 Plan reinvestiranja dividende (nastavak) Reinvestiranje na bazi postojećih akcija: Dividenda akcionara koji su prihvatili reinvestiranje se prenosi na banku (zastupnika), koji za taj iznos umanjen za proviziju kupuje na sekundarnom tržištu akcije i prenosi ih akcionarima na srazmernoj osnovi. Posledica: ušteda u posredničkim troškovima i nepromenjen obim sopstvenog kapitala Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 26 Plan reinvestiranja dividende (nastavak) Reinvestiranje na bazi nove emisije akcija: Za dividendu akcionara koji su prihvatili reinvestiranje izdaju se nove akcije i prenose akcionarima (obično uz diskont od 5% - zbog uštede u posredničkim troškovima). Posledica: transformacija neto dobitka u sopstveni kapital =>obima sopstvenog i ukupnog kapitala preduzeća. Napomena: u oba slučaja akcionari plaćaju porez na ukupan iznos deklarisane dividende i porez na kapitalni dobitak u slučaju kasnije prodaje ovih akcija. Preispitivanje politike dividendi Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 27 Neosigurani kratkoročni izvori Nema zalaganja imovinskih delova kao uslova za dobijanje kredite
Obaveze prema dobavljačima
Ukalkulisane obaveze Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD
Jednokratni kredit
Kreditna linija
Revolving kredita 30 Neosigurani kratkoročni izvori (nastavak) Obaveze prema dobavljačima
Nastaju spontano (na otvoren račun)
Besplatan izvor Ukalkulisane obaveze (porezi, doprinosi, zarade)
Nastaju spontano kroz poslovanje
Plaćaju se periodično Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD
Troškovi propuštenih kasa skonta
Prolongiranje isplata zarada period Diskontniperiod Kreditni * diskonta% diskonta % Troškovi −− = 360 100 31 Neosigurani kratkoročni izvori (nastavak) Jednokratni kredit
Za unapred određenu namenu sa rokom 1-9 meseci
Kamatna stopa fiksna ili promenljiva, plaća se unapred (diskontni kredit) ili po dospeću
Kamata zavisi od boniteta dužnika Kreditna linija
Ugovara se max godišnji iznos raspoloživog kredita koji se ne garantuje (zavisi od gotovine kojom banka raspolaže)
Kamatna stopa je promenljiva a zavisi od boniteta dužnika (primarna+premija za rizik), plaća se unapred (diskontni kredit) ili po Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD (primarna+premija za rizik)
Plaćanje kamate unapred povećava efektivnu kamatu dospeću
Jednom godišnje dužnik mora da obezbedi So=0 (obezbeđuje namensko korišćenje)
Kompenzacioni saldo (10-20%) povećava efektivnu kamatu )ioni S(Kompenzac-kamate IznosGlavnica kamate Iznos stopakam.Efektivna o− = 32 Osigurani kratkoročni izvori (nastavak) Zalaganje potraživanja
Potraživanja od kupaca kao likvidna imovina predstavlja zalog za kredit
Kreditor ima pravo naplate potraživanja i regresa od dužnika u slučaju neneplativosti
Kredit se odobrava u Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD  Fiksnom iznosu (kreditor analizira potraživanja i bira najlikvidnija – posebno pravo zaloge, a kredit iznosi 85-90% zaloge)  Maksimalnom iznosu (kreditor uzima u zalogu sva potraživanja – opšte pravo zaloge, a kredit iznosi 50-75% zaloge)
Založena potraživanja se plaćaju preduzeću (dužniku), koji gotovinu prenosi banci ili direktno banci
Cena kredita je vrlo visoka – na primarnu kamatu se dodaje premija 2-5% i provizija banke 1-3% (na ukupnu zalogu za pokriće troškova provere potraživanja) 35 Osigurani kratkoročni izvori (nastavak) Zalihe kao kolateralno obezbeđenje
Utržive i nesklone kvarenju zalihe (sirovine, materijal, roba) su zalog za kredit
Pravo zaloge može biti  Opšte (zalogu čine sve zalihe, uz uslov da su stabilne po obimu i ceni). Pošto kreditor teško kontroliše nivo zaliha, kredit obično iznosi ispod 50% vrednosti zaliha po Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD knjigama. Cena kredita –primarna kamata + premija 3-5%  Posebno (zalogu čine neke vrste zaliha-posebno vredne i tačno identifikovane). Dve mogućnosti Preduzeće raspolaže zalogom, ali ima obavezu da iznos za prodate zalihe istog dana prenese na račun kreditora. Kredit obično iznosi 80-100% nabavne vrednosti. Cena kredita – primarna kamata + premija 2% Kreditor zalihe uzete u zalogu poverava na čuvanje javnom skladištu (ili posebnom skladištu preduzeća). Cena kredita – primarna kamata + premija 1-3%, koje dodatno uvećavaju troškovi skladištenja, osiguranja i transporta (1-3%) 36 Osigurani kratkoročni izvori (nastavak) Faktoring
Prodaja potraživanja uz diskont koji preuzima ceo posao i rizik naplate (ugovor bez rekursa). Moguć je i ugovor sa rekursom, gde faktor ne pruzima rizik nenaplativosti
Tehnički faktor otvara račun prodavca potraživanja (slično depozitnom) na koji uplaćuje gotovinu  U trenutku ili pre ispostavljanja fakture kupcu, a na taj iznos obračunava kamatu (tekuća tržišna kamata + 2-5%) do trenutka naplate kupljenog potraživanja Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD  Na eventualni saldo na tom računu faktor plaća prodavcu potraživanja tekuću tržišnu kamatu
Za uslugu faktor naplaćuje 2-4% nominalne vrednosti kupljenih potraživanja, često uz formiranje obavezne rezerve (5-10% vrednosti potraživanja) kao osiguranja od gubitaka zbog vraćene robe ili naknadnih popusta.
Obračun po faktoring poslovima se vrši mesečno 37