Komunalna higijena-Skripta-Higijena-Medicina 10, Rezime od Undefined

Preuzmite Komunalna higijena-Skripta-Higijena-Medicina 10 i više Rezime u PDF od Undefined samo na Docsity! re 7 NI - Mo- 1 osu PESTIUDA , POLI HLOROVANI BIFENILI DIORGANI | TOKA ČI ELEMENTI | RADIONUKLIDI PCE (POL ELOROVANI BIFEMILI) SU MESA ORGANOKLORNIH JEDI OJ ENJA ANTROPO - GENOG POREKLA HAMENSKI PROIŽVEDENI U INDUĆTRIJI +: PERI ETEKTNI £U ZA GAĐI “ VAČU < TU GPADANU DDT, ALORI NN, DIELORIHy) HLORDAN ,DIOKSINI . U POTREBA | PROIZVODNJA MIJA ZA TRAN EFORHATORE | KONDEZATDRE , SIHTEMA ZA E IH DRAULIKU ; PLASTIČNE MAKE . U NECONTAM|!NIRAANOJ ATMOSFERI IKONE: /M IE 0,002 -15na]| m2 , Mogu 2aa,Ti ZEMLJIŠTE PADAVINAMA. MANWE HLOROVAJI P M, ž : Lgiui Modu DA $€ NAPOMDAŠU AO Dies ALE co pih pakao do ii TOKOM NATO AGRESIJE KOHTAMINIRAL HUSREDINU 12 j SAROVE NAFTE < 1 ZEMLJIŠTA IDU U VOODTOKEVE. SFORNATORA, SAGOREVALJEM U KRAGUJEVCU ŽE izLio Više PUTA PIRALEH KOJI DAJE POLUTAKTE : — PIRAKEN U kEROKOLU — DIOK&NE s ka tukniće _ METILEN MLORID PROSIRMU SE DALJE OD IZVORA KRDHTAMIHACIJ — FOZGEN — MLOoROFoRM POD U HRANI — MOŽE ŠEUNETI 1 IE ŽIVOTNE EREDINE LAKCEM | BERAHE — RRUDENTALN O PRI PROIZVODNJ i HRAHE (UREĐAJI FA RASBLADNOM TEČNOSTI) | Pin — PRELA2V0M POD IZRUBALAZE U HRAHU (REG KU RAJUCI MAX DOZVORJENE RONE U HRFFNI SU! | MA? Mleo do Amg\ny JAJARez kpuske No Odmgiko Meso do2mgjl RUPE školjke No Homojfkg ZK TORAČNE LUPLTANCE SE ODREĐUJE DNEVNI UNOS KOJI LEMOŽE TOLERISATI HTDI \L PROČENJENI DREVNI UNOS (EDI ) . U EvRopi TDI ZA PCĐ JE oD 0,05) "ia: EDI Za PC u JAPANU JE veLiu (H2 ug | dam) zBos RIBE, ; Bi oLošku ere * HRONICNA PROFE MONALNJA EK&POZI CIJA —P IR A KOŽE | OKA y BOLOVI U TRĐUKU | POVIŠEN KOLESTEROL AZEM HDL RREeRG6EnI SU ZA ZIVOTINJE , NE ŽNAFEPOUZDANO ZA LJUDE. PRODUKTI SAGORE VANJA PIRALENA DOVODE DO TANINE PIGMENTALIJE KOŽE | OŠTEĆENJE = REŠPIRAT: ORGANA V CHS. DIYOKSINI — TODD SLABO RA STUORLJIU U VODI (TETRAHORO Di BEN ZA -P-DiOKHA HN) \MA ARANITET ZATLO | SEDIMENT VODE | MGUMULI RA SEU ORGAN IZIMU . JELKA KATASTROFA JE PILA U SEvEžu (ITRUSK) A9 46. 60D . DOVODI DO TRANŽITORNOG POVEĆANJA HEPATIČKIH ENZIMA, DLAGE PERIFERNE NEURO PATIDE + MOZE POVESTI DO KAR NOM A PAUJARNOG TRAKTA, LIMFORETIKULO ERAMOMA \ MIJEO\DNE KEUKEMI JE. POVEĆAVA RIBA OD KUS 1 dV OBOLJENJA - : DROSEŠNA TLLESWA DOXA. ZA POJAVU KAM PTOHA JE OD AO-Ž5 ng \ko ZA TCOD. NONCe&gTRIŠU SE U MASNOJ RIBA: 257. OLOKANA SE STVARA PRI A ORLEUALJI OTPADACA . 9451: IEUNETO._ PUTEM KRME. PRARCOJI 1 INDUSTRIJE ILI Iž POLJOPRIVREDE. MOBU NASTATI |ZOTPADA | AMBALAŽE , PRalenm POS02) U Kumuinioi Po; HQ, Cd, AS U NAMIRNICAMA > VISE [6 IMA U BILJNIM NIMIRN ICAMA . TOKOM WATD PDouMa OVANJA DosPELe U IZNESE RDUĆINE Cd, Će, GU \ Zn u NAMIRNICE (ZASTAVA > VRAGUJEVAC , KCRUŠIK - VALJEVO | IZ ČAČKA ) . Poveca NIJE dd ( Pb uTlu oko DUNIMA . KĐhČINE OVIH METALA £U POVEĆANE U MOBILNOJ FRAKCIJI — U KAMO RASA DČVIM JEEDINJEDJI MA > , DROM OTROVNOG ULJ4k — U SPANIJI A 384 PROIZVEDENO I iutač ris KKURIKKHNO ĆA 27. FATE NOM 1 OTROVANO SE VISE og do Deo U PIKO GONNA UMRLO JE LII LJUDI. SMILUJE SE U DFaZE: — MGUTNA - MESEC - EDEM PLUCA (EOZINOFILIŠA | GROZNICA | OSIP; MIALGIJ — \NTERMEOLJRRNA = DOL MES > NIALGIJE | MRS RUJENJE (TRANSKMIHAZEA, SICCA CY, — HRONICKA —PERIFERNE NEUROPH (E, IHLODICKNI E PATIT, KLE RODERIM \ PULMOHALNA HAPERTEHNZIJI KD IJ A Mod — AUN - RADIONUKLIDI — 62 PRROBKA | 200 vEšNIŠKIK ( ekvAo VESTACRI EK ( NUKLEARN OB < KONTAM INACIJA NASTAJE PRI | E . —HUKKEARNIM PROBAMA 1 EKSPERIMENTIMA [PREKO BOO — UPOTREBI NUKLEARKI | ? _ S. VA NUKKEARNIH REKTORA — UPOTREBI RIMAONUKLIDA U \NDU STRAŽE | TEHNICI, KJ Mena > a Nui. GoRivK Pi IA EU osNezyo F zeko : Poste ČERNOBILIK ERROEI NUE LIDA U ZEMLJIŠTU POSLE TEMIRAKJA ORUŽIA GO:TIH G0D DUBLJE N kočio iRox SRO Ho ate DigELnk ko RADI ONUICUDA . PRODIRU SvE. : l SORBUJE RADI M LJ E a sE elik: U MA&HOM TKA, BA će GEES u, Ji OK MONTMRRILOKT Z poi: : (D\T-U ZIVOTINJA - rapneen a: ARG ea \ NBUSTRIISKU RADINUKL: OTPAD NASTAJE PRI PRERAMI ; PEPELA TERMVOELEKIRAMY Fr | TDPLAN k KOI EOMREDENJ 0 AMET a \RONTAĐU NACIJA RATA O NUICUDIHA JE DUGOTRAŠNA, NE RALPADAJU FE U LANCU |BHRAHE nar M ČOVEKA | TRANSFEIL \LMPREBU PNIJNE ( STOČARSKE PROVAVOD NJE PRIMENA FOSEATN IH DUBRIVA POVEĆAVA NIVO \LONTAMINACIJE DER SKDRŽI URAN. GODIŠNJE SE UNESE 20-0093 URAN PO HEKTARU > DVA URAN SADRŽI 225-U r 232-U. RASPASA FENA 240-Pb, 2foPo, 226 RA | 222-Rn. | MINERALNO BUBRIVO MNOGI ČSlbt i SR-Q0 u XEMLJIŠTE ProLoški ZBASAINI SU ONI KoJi: Ks pan — maju VELI FISTONI PRINOS (NASTAŠU U VEUKOJ KOUČIKI) rod BEE — DuGovREME POLURASPADA I S — APSORMUJU U RESP. |L GIT-U S, SRI — \žzlučuju MLeKOM | DAŽIMA eo ao O ( : — ZRORŽAVAJU UMESU | \2>NUTRICAMA PečuRxs \ BODICE SEICONTAMINIRAJU U ĆUMI , KAO 1 SUMKE ŽIVOTI NJE. U MLeKO VECINA Jl PROLAZ + ROD ŽIVOTINJA JE VREME POLURASPADA KRACE ČESTO NEGOKVO LJUDI, (U Mlexu JE ODNOS €$ SRI ! Cs437 20/33. (U MESU SE NaKUPLJA ADA CS 1 A3ŽCS VREME RASPADA ZAO PHO DANA |A ZA At CS AN.O00 DANA - : : KLonTRoLA: RAMI IKLUIJE U HRAMI VRSI SE D PUTA GODASKIJE , DožvoLjEN NIVOE GRVŽBE, JFRUKA | KROMPIR, KAD | NAMIRNICE IZ UVOXŽA . ČRANICA GODIŠNJEG UNOSA RHDIONUKUDA (GGU)= GDs GDS GEN EFEKTI VNE DOZE ZA STMNOVINISTUO m" L(e )nng ZRAŽENA KAO A17- OO PRDPI SAANI H GRANICA e (C)nimg _očelavANE EFEKTIVNE DOXE POJEDINI ČNOM U NOŠENJU RADIO HUKL DA \NGESTIJOM ZA STAINOVNISTVO U STAROSNOJ GRUPI. STAROSNE GRUPE SU | Oe, 3-6 Gf-14 | A12- Nt ( >i*a \ZVEDENE KLON CENTRALE RATA ONUKUDA U KHRHVI (Ik) \Kh = 66u iN M -\WolučinA HRANE KLU?U TOKOM A GODINE M unese POJEDINAC \ ZVEDENE KOHCENT RADION. U VOR Eh PIČE IKh Tka=G66Uy — GRANICA GODISNJE G UNOSA RADioN- i NGESTIJOM Vo PROSEČNO GODIŠNJE U NOŠENJE VODE PO STANOVNIKU ( +201) + iv Mk o -I0A- i ERU STRANJA IZAZIVA AGRE IJU NAORONNU : POSTO AGRESIDA NIJE PONAŠANJA OSOĐDA MORA DA PROHMAŽH MEHRAHIZME EGO ODĐDRANE BI BRE RALA ONI STITE 60 OD AH RSKTOZNOSTI . MOGU DITI VESTI NESVESIJI > MEHANIZMI ODDRANE SU ! A. POT SIIVANJE - NEOSTVARENA ŽELJA | PRAĆEN a, : iL A STRAHOM SE NESVE DULJE U PSIHU - KONFUKT NIJE RESE | TRELI NOVU ENERGIJU - BELI 1. SUDHMACJA — SLABI JEDNU ZELJU | ŽAMEDJUJE JE DRUGOM REALHIJOM 2. \LOMPENZAČIJA - VID SUBHMALJE. JAEASE POZITIVNA ' OSb PRIKRIVA NEGATIVNA - DINA KOJOM £E kh. \OERTIFIRAČIJA - POISTDVETI $€ SA NEKOM 060BoM,; GRUPOM ILI Po >. Požirivan 2'E MEKAN VZkM ARO SU IDEKTHAKAGUONI" MODELI POZITIVNI 5. EGOĆENTRI ZAM — PRETERAMJA ORUPIRAHOST £OBOM Gb: RAMONKH2ZKCIJA —PRIBEGAV NEPOŽELJNOS PORAŠANJA - 3. PROJEKRUJA - SVOJE OSOPAN E KOE 303 SE NE FVIBAŽU PRIPILLJE DRUGIMA. 8. NEGATIVIZAM - 050BA WE.BDPIJA 1 NEGIRA + POSTOJI ŽELJA DA PAŽNJA NA OSORU. JA DA SE SKRELE 9. POME RANJE - PREMEŠTA NEPRIJATNU EMDUDJU SA JEDNO 6 ObJEKTA NA DRUGI. NO, REKETIVNE FORMA CIJA — MODILIŠE TEŽNJE FUPRETHE OD NEOSTUARENE. KA. REGRESIJA — VRAČANJE NA RANDJE FAZE RoJE £U MiLE PRIJAFNE (REKREACIJA) AD. KONVERZIJA - PRELA* PAK. ENEREDE U TELE HJI LIM PTO . A3. PONIŠTENJE - MAGIJKKO MIŠLJENJE. Poni ŠTAVA NEPRIJATNE ŽELJE | RUTU RUMA *. NA. PORICMNJE - NEGIRA SE M1 SAO, IDEJA ČIM POČNE DA PRODIRE U VEST. JE Sor T Je SOGORLNO PRIHJATIJ VIM REŠENIM A UMESTO (U SMERENE SUNA IAČRKNJE OTPORNO STI ORGANIZIVA I PAMJAQUIJU NEGATIVIJIH FAKTORA KOMU HRLNE | RADNE SREDINE. MOGUĆNOST POBOLJŠANJA ČOVEKOVE FREDIHE JE PRIMARNA MERA - A. PRIMARNA PREVENCIJA — IMI NOST DOĐRO 1 STRUČNO INFORM FA4K (RODITELJ. . SARŠTRNU, TRIBINE, TV | ŠTAMPA). | TIM! PAIHSATRI , PAKOLOZA | OCI: RADHICI , MEDICTEHHIČARI , TIM MORA DA - RADI M ILONTINU ITETU , JERE DUGOTRAJAN PROCEŠ PREVENCIJE. 2. ŠEKCUNDARNA — RANO OTICRIVA \ NEČI OBOLELOG | SPREČAVA LIRENJE BOLESTI NA OKOLIMU - PRIMENJUE SE | SVUOTERAPIJA (MEBULUDSKU ODNOST) 1 PSAHOTERAPI IK | FARMMCOTERAPI JA | REEDUKATIVHE METODE, TIM! PAKOTERAPEUTI SOUIKLNI RADNIKI REEFDUKCATDR, PEDAGOG, MED. SESTRA RADE LU OBLASTI. DINAMIKE U POROMAU ,KLUPĐU, PTSPAKZERU | DR. 2, TERUJARNK — SPREČAUA POJAVU REGUDIVA; PRIPREMA USLOVE ŽIVOTA | OKO - Liu, PoRABICU DA PRIHVATE POLE NICA + TI M E SE SMRNJUJE REMDU ALI Derek. PREvENUJA POČIKJE 205 U PRAŠKOM SKVETO VHUSTU — UPOZHAVKJJE SA ORBOLJENJIM A GENETMUM , O PSAHAČKIM, BOCI DALANIM | EKONOMSKIM FAKTORIMK K.DJI MOGU UTICATI WA RAK, PORLOM CU | PUŠEVNI ZIVOT TRUDNICE — ZABRINUTOST ZA DETE | M ATERI IKI STATUS | TELEBNJI IZGLED, MEPOŽELJNA XRUDNOCA U OKCHNI . TRUDNICE UPOZIJATI £K PRAVILNIM STILOM ZIVOTA ( ISHHRLAHA, RATAM RADA, ODMORA, SEKS. AACTIV NOST) , SA POSEPONIM OSURTOM NA. PAMČILU STMTUS | ZDRAVLJE TRUDNICE + ZAŠTITI (HOD TERETA | TOKHANA . Vom. - N05- PUERPERIJUM — POSEBNO VULHERADILAH, RAZVOJ EMOGON.VEZE JA D ŠK ORARMONICNIM ODHOSIMK JE DUKOVKI TUMELJ ZA Živor Li ČNogTI i DECA — ROMATELJI MOGU DA PRIMETE ČU DNE POSTUPKE DETETA rkGREHUNOST \Z nSOUJIAMLNOG UTERUSA. | PREUZMU OD6OVORNO ST - REPRE . SAUR TAGA Nisu POŽELJNE. INE S METOVALETA ZA DEGU | OMLADIH U - POlEPN PUDERTE AD POSTOJE MNOGI KD Ko TETA o U PUB TU TADOLESLEN 9, TAD POHVALE, oN PukTi OKO IDEWTI * OKOLINA TREBA DA PODRŽI ae a \ NAGRADE | DOZVOLE LAMOINICDATIVE. E iPecu uz RADRICU —NOČKI RAD (TEŽAK FIZICI OMoGBu ČIT RADNIKU NEEMETAN RAD STIMULA MJE. STU LJUOA - USAMLJEKOST, ODRAČENOST, E PRIPREMITI ZA PERIOD STAROSTI, NAPRAVITI A JERE Pogia KRIZE: PStHoLosku in ž > > PODRŠKU \ DOMUPNOST ZDRAVE E Mužbt. AR PORODIČNI MIJE | PRUŽATI |M ETETOM U PORODICI ([ TEŽNJU DA iZAbU RODTELJA | VARPI - RAD, LOŠI RADKI UHLOY ( INTERPE ; \UZ DOBRE UHLOVE I ER4OHALHi ODHoOH'. | PRAVILA REŽIM RAĐA-( ODMORA, KATA STROFE — IZAZIVAJU STRESNU ATURLI JU. NAETAJE STRAH PANIKA ;A MNOGI NEMAJU Iškusrvo. NE MOGU Dk PREDVIDE DALJE KORSEKVENCE . POSTADU SUGEHMI PI NINI AGRESIVNI | SA MACUTNIM BOLOM >A LVOJE BULUNJE, OKUPLJAJU sE U GRUPE. PRIMI UDAR MCUTNOG SrRAKA DE. PORA ZANAJU ĆI TRASE NEKOlKOMIN DOŠ -h. U DRUGOJ FAX DOLKH DO SMIRIVANJA (ADAPTACE — A RAZ RePRIĆ I ' — RAZPRAZLI [v s VAJU DOGAĐAJE, DOK. SUDRUGI PAŠULHI, REGRE KA VIJI PAMTE, ob i PoSTRAUMAT&U PERIOD (fi FAZA) poste LATENTNOG PERIDDA POKUĆAVA SE DA SE RAUOKALNO PREVAŽIDE ANNUDXNOST: ČESTE SU HEURDZE, GHUOBOLJE 1 MALMCGRLOST 1 PDRNIGNE PAKOTIČNE REMCO DE (PARAKKOIDHA | DEPRESKAVHA - MERE PREVENCIJE ! — SMANJITI FAKTOR IZNENAĐENJA (SE IZIMO GRAFIKA PREDVIĐAHJA , ALARIMI (U RUDHIC MA). — E DUKDVATI STANOVNIŠTVO U TEHNICI SAMO POMOĆI | POMOĆI DRUGIMA — ODAVEŠTENJE O PRIRODI 1 RAŽMERANA NESREĆE PRAVILKO — POMOĆ POSTRAUMITIZOVANOM POVRŠNOM PAHOTERAPIJOM ,TRLAŽNA SLUZIA | STRUONKR 1 MORALNE EKIPE DA BUDUOBE ZPEĐENE. RATOVI i LOG RONTI NU IRAHE ŽIVOTNE UGROŽENOSTI (SER LjENASTI ,LOSE | SHRARE V NESANICE IKVLJAJU SE MNOGI POREMEĆAJI. | Gum SE OSEĆA) VLLUVI CE, ZALOGI, DEPRESIVNOSTI | OSECADJ ZA SUMDDNELNE POTREBE. DSOPBA PRIPEGAVA NEGACIO \LJ PROJEKCIJE ICRAVI CE NA-DRU GOG, QoLaži DO SUKOBA U PORONM CI. \EĆČITI RUPOKE PSAMACICE RAKHE UZPOSTEPE NO KOMUNICIRANJE MEĐU NARODIMA > KL E TREBA SEČATI, DASE WE Psi POKOVILO. o ' UČINITI DA ŠE ZBU Ze RomrTELJ | DEĆA | IDRAČNI DRUGOVI 1 OSTRLU > KOMUKIKA (UJAKA ŠA DRUGIMA NAROČITO U OKOME FTDIE SVAHE+HODIJO * MERE !'-STRATEGIJA: DRUŠTVA DA ĆE KONFUICII REŠAVAJU MIRNIM PUTEM - —u NAPREBENJE SVESTI POJEDINCA | GRUPE — POBOLJŠANJE USLOVA RAOR 1 ZIVOTA — (Bolt USLOVI FA ADAPTACIJU LIČNOSTI — RESOCLOKLNZALIK PAHOPATA — SPEWRCČCNE MERE:  "ht — M06 - 159. KLROoHOkiI ZAM | MERE PREVEH JE. AlicosolL zam JE POREMECAJ PR: KOME PONOWIJENK PONZUUAKO IK KbcogoLnIKPI GA [Mr NEPOVEJAN EFEKAT NA PSiKOSOMATSKO ZORAVLJE, NA RADNU EPOSOBNOST ( ADRPINCIJU > POKA zu9u Zn ke TELE SnjiH 1. PSA ČI OSTECENJA NARUŠAVAJU Stol SOWJALNI STATUS * DEGRADIRAJU ŽVŠJU PORODICU > UZROCI: A. ČOVEK. - GENETSKA VREM SPO ZU CIJA iNESPOLOBNOCT PODNOŠENJA FRIETRAKCIJA \NFRRIORNOST | BE 6 00 REALNOSTI , IMITACIJE (DOLA 2. SREDINA — MODELI RAKJUCK ULOGA. EKONOMSKI | SO JALNI PROBLEMI", PORORA CNN 1 \NTERPER SONALNI , PRIKU KTPNJE OO ORUPE AliROHOLL ARA >. AHRLOBOL- U MARJIM DOZAMA SMANJUJE TENZIJU | HAPETDET POMAŽE DA SE € AVLADAJU \WeHRiJE (KON ' VA PIT + (UA NEKE DELUJE UF EUFO MIČNOj kN DRUGE MRZDVOlgNO - š BRxo SE RESORBUJE U Zelutu "CREVIMA Više OD 907. PRELNA U kRo (i OKHOISE FE U JETRI PO QO9 rH 20. PržENJE DOM. MkokoLA DAJE ALESKoLEMIJU O(5 PROMILA > DČAŠICE RACIJE A gy, (OML) 1 Z00mL vida Ii oo ML PIVA . KLKOHok VXAZIVA 1. MRUTNO OPIŽENO STANJE - KRATRSTRAŠNI DUŠEVNI POREMECAD U ZAVISNOSTI 00 Weolačine slokoLA | | I FAZA KAROG PIŠAHSTVA (0,5-45%) JL Faza PRAVOG PIJANSTVA (15-2457, i FRZA NARKOTIČKROG DELOVANJA 02.08) \Y.KOMATOZNA FAXA D. MRVE ZMM NAA 2. PAxe I PRETOEGKOMANSKA —PERIOMAČNO PIJENJE , POVIŠENK TOKERANCIAA KA ALicokoL PSUAČKA ZAVISNOST, ALKOHOLNA: AMN Ex1 Ja \ GURATAC KOHTROLE , PAD TOLERANCIJE o NEMOGUĆNOST APSTINEN GDJE M TOKSIKOMANSKA — SOMATSKE P£44I KeoHokn!i GRSTRITIS | ČIRUKA DETRE PAN RE KTIFIS, RAROI OMOPATI JE rt M POoTENCI JA, NEUROPATIJE. CČEgTro sE : FPVLJA MAUTHO NAPIT STRKJE, DEU RIUMTREMENS, SKA k AORA < . L Prde: SKA DEMENOLA VO RNE UMMUTOKTI | KoRsAkoVLJEVE PUHOZE , \MeRE PREVEN UJE! — U_RANOM DETINJ STVU U PORODI U, U Šo“ — TIM STRUČNJAKA I NASTAVNI" 1 RODITELJI —P RAZŽV DANJE ZD RAUOG STILA ZI UOTK — DECA IMLADI TREBA DA UPOZNAJU DINAMIKU ! METAMORFOXU RAIVOJA SOPSTVENE HČENOSTI 1 DA UVEZPDAVAJU O OBASTRANJE | SAVLA DAVANJE PREPREKA ! KU HU ROkoSrU 840 BRA ČADI apel Boa ŠER OBIČAJI UTICATI NA BORBU < E SUPSTANOE SUONE (DJE KRKO A JE XAVISNOST OD DRUGA. PSIHORKTIVNE SU | bio M brata SVESTI iMuskjEenJE (OPAZANJE | RASPOLOŽENJE |K UJEDNO SMANJUJE jp ee opreka DEPRESIJU | VECINA PROUZROKUJE EUFONIJI | TO POSTAJE OLNOVNI MOTIV XA ZLOUPOTRERU . \IZROG NASTANILA * parovi . Poplažni UNICAJU = — INNICELCE ADOLESCENTI PRIDAJU DROGU . k Ž LRARNSAJO OEbTITET ODGOVORNO, RDRPTREU) | PORODI ČNI PROBLEMI ; Loše DRUSTVO I KREŠE SREDINA > OBICAJI , DOSTU PROST DRCGI, ZAKLON SKE MERE | ŠikoLA 8. FARIMMKO DIAM S EFEKAT DRUGE : PRODUKTI BILJNOG, ŽIVOTI NJSKOG | MINE RA - PARTIVI PSTRNCE SU PREPRRISANI Rk be So EEL 1 ZABAU NJU PSA EK 1 EDECICU ZANA SNUOST. Miš CERN RAZVOJ — RAŽVIJ ORGAKA | HA STEMA 1 Čula. MOZME AŽREVA DO G: GODIHE. RAžArOŠ PLUĆA IEMAŠVECI U PUBERTETU +1IP DISANJA POSTAJE DOLJOKOSTANI( DEČKU) 1 hr GORNJA KDSTALNI (DEVI ČICE) NAMEFNME ZLEZDE ( TOKHle MAH DošEžU Do fiO-/A GOD « Pokni OR SANI HE RARLIAJU IMAJVIŠE MPUBERTETU . ŠRLE U PURERTETU ULPORKVA RAK, KRVNI 6U Dovi sU UZI NEGO KOD ODRASLIH + (CS SE VEONA OSETLJAV+ Moze ce RA2VITI PRaLA2NE HPERTENZIJA + A3. KARA CTERI Site PAHOLOMUDMNOG RAZVOJA ŠKOLSKE I > Dete # OMLADINE | I u Ško.sti peRioo- 4 -126op. DECA PomaBnšu dicolu | Posrevizađu Im sE Zak SPE, UČENJE , ODGOVORNO PONAŠKKJE , PROMENA IAČINA ZIVOTA - D STAVLJEKU TE DETINJETVO, IGRA IV HGURNOST POROMCE + DOLA bo SKZREVAIIJA MOZGA . š DECAPOHAIU RAMUBONMNIJK ŠTO ROMTELJE FEINJENARUDE > ka ; VokR2Zuu \NTLRELOVALJE ZA PRAVILA, UREDNOSTJ LOGIČNO RAKUDIVMIF MN PEP I I TARJA SE. U SPOLTIVIJA BO J GODINE POTPUHMO:. POSTU NEZAVIEHA , SOCIJA + : LU ŽUJU FE | FPOKOBNA KU DA UČE \ ZA SPORI“ : Poči ng | TERASE IDENTIFIKACIJA Sf ROMATEIAMA | NASTAVNICIMA | ZATIM \OtnriFlhCra BOLNOSTI. ŠTUKHLAU € PRI areLJSTUA > Kpoke SLEN CIJA — INTEZAVNE TELEsnE 1 PIHEKE PROMENE , To JE PRELAZKA FAZA . i (A RAVA — MA 44 6op. ž D, SREDNJE 15-12 6op : 2. KASA A9-22.600: : Osovine Hčnosri su: — EGocenriučkogr (Može boči po AGREHLNOSTI ,BeŽMJE DD KUĆE) — UHUTRAŠKJA BORBA CZEU DA ĆAČU VK. PRIVILEGIJU DETINJETLA ; u AL 10DA RUDE ODRASTAO) : — KABILIN VEGETATIVNI &15TEM- č — BORI FU | PRECOMJI , MLDGANTHI | POTOSIJUJU DRLEZ — Zrile DA £E OSMOSTALE : — PAŽNJA VIGILNA p ČESTO KUUMORNI [LJ BezvoljH i — MIŠLJENJE JE PRO APSTRAKTNA , PA KREKTIVNO — PORUŠIWAJU DA STERNU PREDSTAVU O SEBA SAMOM — MRI ZA IDENTITETE — POLNA IDENTIFIKACIJA SA RODITEGONMA |ETBG POLA. — | — ERomkA JE OBUKE DUŠEVNOG DOXIVLJAJK | ZALJUBLJENOET — SANJARENJE | | jem IDERLI ANDA Huai (OBLAČENJE, POKAŠAKJE) — SEKSUALNI NAGON — ZALJUBIJUJU ĆE U STARIJE OSViE — PARUZAM - POSMATRMIJE FEIPE U OGLEDALU : — MEGATIVIZAM — GEJE PESMIĆLENO , GuĆEME, — UTICAJ PRUŽENJA — ŽELJA DA DOPADANJEM | 4AMO DOPAĐAHEI — ZEle DRAŠE ITAKU (KEROJHU PO DVI AI — MDRAŽU NA IXADERU ZANIMANJE — MDŽE LAKO DOĆI NO DEUKVENUJE ,D0 TRUDNOC E AGU, FAKTORI RIZAKLA | PREVENUJA POREME CAJA RAGA | RAZVGDIK ŠKOLSKE DECE | OMLADINE M GENETSU - UTIČU NA TEMPO RASTA | DRANITIVNU VIHAHU. VIHNADO Ž600INE JE UTELNOJ POVEZANOSTI SK VISKOM RODMATELJA - MOGU (ENAHEDITI RADNE Mosieu PIA! GEHETIČKCO SRVUETD VALITE DO SPECORLAN UTICAJ RASE — RAGE RAŽUKE U KONSETITUCIH, BRZINI RASTA oK GRADI TALA > o“ ho oh. —hh0 - 2, HORMOHSKI UTICAJI — STR TIROIDNI HORMONI (TSH , PNSULN 1 POLK; HORMOHK, hi. ISHRANA - DECA ILDIR GLADUJU RAKU LPURIJE, KASNI PUBTRTET 5. [DOkESTI - USPORAVMAU IRA$T | RAZVOJ G. PsamwoLoški - EMOGONALNO RASTUREHA PORODICA, ALROKOLI ZAM NEDOSTATAK ROMTELJSKE LJUBAVI , RGIDNI ODNOSI, PREVIĆE AUTRITETI. PREVEHCU AR 1 PODRŠKA | RAZUM EVANJE DECE | A-DOLELEBNATK , DOVOLJHO Hu BRvi \W PRUŽITI ,; PREUSMAERITI ENERGPU KA POZITIVNE $OALJALIJE HAILE, POTENURATI. SOCUIZIKN ZAVU, BORISA PROTIVU JRDGE, ALO HOLIXMR | PUŠENJA | SELEUK ENO VASPITANJE | PODRŠKA U RIŽVOJU IDENTITETA PoMOCI DEGU PRI IZP>ORU ZANIHANJA, POTEHEA RATI IGRU KoD PREDSICOLLALE DECE UČENJE RRDZI BRU -. TIM STRUČNJAKA | PRRIJATAR PEDAGOG | PAKOLOG, NALTRUNI U, Posle FA XE RASTA \ RAZL DECA ULAZE M PERIOD INTE ŽIVNOG Priokos OG PREODRA ŽKK | STIČU REPRODUKTIVNU £Po sob 0ST. (GEHETSU FAKTORA, \SHRANA ) OBOLJENJA, SOUIMNI FAVTDRI | ICU MA | PORODI CA UTIČU Nik OVAJ RAŽUOJ | RIETA —P AKTUWAC IJA IHPOTALAMO-IHPOFIŽNO BOHADNE OSOVI NE Počerk« PUPE UZ Cerne 20 POLNIK HORMONA + NASTAJU PRINAVRNE | LEKUNDARKE POLNE DODANE. PSA -H RDSTIŽU NIVO ODRASLE OSORE U 1K.GOoDANI > TE STOSTELON — POVECAVA SE OKO AS-\+Goo.—? MASUUNI ZA ZA DEČA RA ESTRIHMN OL—P FEMIHIZAVOA + PAD ESTRADI CLA MOZE iZAžVATI PRED MEH GUME DE PREMIJE, A-PORASTTE STOLTERONA KORESAVNOSTI MB STURIBRU IN . (Roo CEvoJEtA PUDERTEf POČINJE 12-12 MEseui REG PRE HEEO KOD DEČAKA ( Prv. Al 6., DEEKU 136.) RAZVIJAJU ĆE PoLni OR6 Moi | REPROPUKLIJMA JE MOGUĆA . ' SenuND. POLJE OSOBI KE DECAKA ! ICOSMATOST i PRADA | PRICOVI , RAZVOD HHRLCACAMNI * VE KARIN KSK, GLAS MUTIRA - VZA 2AVA UŽNEMIRENOST KOMPLEKSE. JAVLJAJU SE 3 \ AkHE. = Kop pevojčica * MENARIHA , DIEMENOREŠN (Urperosr | GLAVOBOLJE ) , LOSAVI kTokr RAZVOJ DOZU \ CARU CE: OgETOJIVE SU. Počinje Razuod SEK SUPLNOSTI i WOEHTITETA - OČEVI POsebHO PoTEHCI RA2U VORNTITET MUŠKARCA KOD DEČAKA - DEČANI £E KAŠE UŽBUBU2U MA STIMULANSE | SMATRAJU DA SU ŽUDNJA LJUBAV ODVOJENI , (A PEvoOSČItE TEŽE DA POVEŽU, Nea Beže 00 seHsuaLnosi (KuyieE) oK ORUGI IMEHIRKJU FEX HM 0 LE. U GREDNJOD ADOKESLEN CUA. MASTURDALI ZR JE ČESTA | NIKU RETICA NI PROLAMNIA HOMOKE HK LUMLNA 1 SLLULŠTVA > X DRuvlačuosr mesu Pobovi Ma POMRŽEDA SE SAULADA STIH OD HE IZVEH lo (TI NEPOŽHATD(Z | HEUSPEHA .PROČEHJUJU SE OSOBINE DRUG IH - PRJA STX ISKUSTVA OBIČNO M AG.GOMNI + POTREPNA JE EDUKACTIA MLAI+ NA E Pri DošLo No Neše kg ENE TRUDNOCE ;A- Hi POLNJIH PooLE STV. POTREBNO JE PREPOZNATI | RAZHE WASTRIAFHOSTT. j PRgvenatzA POČINJE RANO U GENETSKIM FHMETOVALJETIMA .) P ' ) PA KROZ PRAČENJE TRUDNICA | POROMLJA | DONJA - PATROMAJNE SLUTPE DAJU U PUSTVA MRI CI: s , \ PORODI U (ZAM SE NEGUJE 1 OOGAJA DETE - LDRMWST: ZAŠTITA PREDĆKOLSKE DECE ČINE AMPULANTE | DIGPAJZER PEMLATRIJE - [u Će OBivlj A PREGLED DECE HSTEMAT&KU U ZDRAVOM bELJ | LECEDECA u PoLeSnoOM Pelu. VARUHKUJE SU OBAVELJE | £PROVODE FE PO ZAKONU . LAZAŠTITU UČEKIKA ŽADUZEN JE ŠKOLU DNIŠPAJTER , BBADROLJE JE DA U VEDI m CIOLANA- POSTDZI SICĐLSILA ADVIISULMITA - I OPOLTJE