Okruzenje-Vezbe-Ekonomika preduzeca-Ekonomija, Vežbe od Ekonomika preduzeća i menadžment

Preuzmite Okruzenje-Vezbe-Ekonomika preduzeca-Ekonomija i više Vežbe u PDF od Ekonomika preduzeća i menadžment samo na Docsity! PREZENTACIJA SA VEŽBI ODRŽANIH: 29.03.2006. ZA VI i VIII GRUPU 30.03.2006. ZA IV GRUPU Glava IV - OKRUŽENJE 1. POJAM I VRSTE OKRUŽENJA Okruženje u širem smislu obuhvata sve pojave i sile van preduzeća. Okruženje u užem smislu obuhvata sve elemente i sile van preduzeća koje utiču na poslovanje preduzeća i na njegov pristup retkim resursima. Specifično okruženje čine elementi koji direktno utiču na poslovanje preduzeća, a najznačajniji su: dobavljači, konkurencija, kupci, distributivni kanali, sindikati i vlada Opšte okruženje čine elementi koji imaju indirektan uticaj na poslovanje preduzeća kroz direktan uticaj na specifično okruženje, a najznačajniji su: vlada, socio-kultura, ekonomski uslovi, tehnologija i fin.resursi 2. OKRUŽENJE KAO IZVOR NEIZVESNOSTI Determinante neizvesnosti okruženja su:  Složenost  Dinamičnost  Bogatstvo resursima Složenost okruženja zavisi od:  broja elemenata okruženja  broja i sličnosti sila koje deluju  načina uspostavljanja veza između elemenata i sila Bogatstvo okruženja resursima izražava se količinom raspoloživih resursa za potrebe preduzeća. Bogatije okruženje odlikuje manja konkurencija za resurse i veća izvesnost nabavke i obrnuto u slučaju okruženja koje je siromašnije resursima. 3. UPRAVLJANJE OKRUŽENJEM Postoje 3 teorije koje, sa svog aspekta, objašnjavaju kako se preduzeće može prilagoditi neizvesnosti okruženja i kako može upravljati svojim vezama sa njim. To su: 1. Kontigentna teorija 2. Teorija zavisnosti od resursa 3. Teorija transakcionih troškova 3.1. KONTIGENTNA TEORIJA Kontigentni (situacioni) pristup polazi od toga da ne postoji univerzalno i najbolje rešenje, već da sve zavisi od situacije. Empirijska istraživanja su pokazala da preduzeća fokusiraju 5 aspekata u borbi sa neizvesnošću okruženja. 3.2. TEORIJA ZAVISNOSTI OD RESURSA Ovaj pristup ističe da je cilj preduzeća da smanji zavisnost od okruženja u nabavci resursa i da utiče na okruženje da se poveća raspoloživost resursa u njemu kroz odnose sa drugim preduzećima. Na taj način se stiče kontrola nad resursima i smanjuje zavisnost od okruženja. Između preduzeća se mogu uspostaviti:  formalne veze kada se tačno definišu metode direktne koordinacije odnosa međuzavisnosti, područja saradnje ... (najviši oblik je zajedničko vlasništvo)  neformalne veze kada postoji prećutni sporazum o metodama indirektne koordinacije odnosa između preduzeća 3.2.1. STRATEGIJE UPRAVLJANJA SIMBIOTSKOM MEĐUZAVISNOŠĆU PREDUZEĆA Simbiotska međuzavisnost postoji između pred. koja posluju u istom proizvodno-prometnom lancu. Moguće strategije upravljanja su:  razvoj reputacije  kooptiranje  strategijske alijanse  merdžer i preuzimanje Strategijske alijanse uključuju sporazum između preduzeća o zajedničkom korišćenju resursa u cilju razvoja novih posl.mogućnosti Mogući su:  dugoročni ugovori o saradnji preduzeća  mrežne strukture i klasteri  međusobno manjinsko ulaganje kapitala  zajednička ulaganja Dugoročni ugovori o saradnji podrazumevaju horizontalno, vertikalno ili konglomeratsko povezivanje preduzeća. Mrežne strukture nastaju između pred. koja su povezana u proizvodno-prometnom lancu (VP povezuju oko sebe druga preduzeća). Klasteri su grupe preduzeća koncentrisane na nekoj teritoriji koje razmenjuju znanja i sl. (pogodno za MSP). Međusobno manjinsko ulaganje kapitala podrazumeva čvršće veze između preduzeća. Npr. japanske mreže preduzeća (keiretsu) mogu biti povezane: vertikalno ili intertržišno (finansijske mreže povezane oko banke), a odlikuju ih dugoročni ekonomski odnosi, preferencijalna osnova i neformalni odnosi. 3.2.2. STR.UPR.KONK.MEĐUZAVISNOŠĆU PREDUZEĆA Konkurentska međuzavisnost postoji između preduzeća koja konkurišu za iste resurse. Moguće strategije upravljanja su:  tajni dogovori i karteli  povezivanje preko trećih organizacija  strategijske alijanse  merdžeri i preuzimanje Tajni dogovori uključuju sporazum o razmeni informacija za nezakonite svrhe, gde se definišu standardi ponašanja konkurenata u vezi cena, osobina proizvoda, visine profita i sl. (standarde obično nameće najjače preduzeće) Karteli znače povezivanje preduzeća radi koordinacije njihovih aktivnosti. Npr. objava drugim članicama o povećanju cena da bi se videlo da li će ostali članovi to slediti Povezivanje preko trećih organizacija, kao formalniji, ali i dalje indirektan oblik koordinacije akttivnosti, podrazumeva da gransko udruženje povezuje članice kroz razmenu informacija, dogovor članica o zajedničkim ciljevima i sl. Takođe se definišu standardi i pravila ponašanja, kao i odnosi između članica. Transakcione troškove izazivaju sledeće kombinacije faktora:  neizvesnost okruženja i ograničena racionalnost ljudi  oportunizam i mali broj partnera  rizik i specifična sredstva Izbor optimalne strategije povezivanja zahteva:  identifikovanje izvora transakcionih troškova i njihove visine  procenu mogućih ušteda u visini transakcionih troškova za različite strategije povezivanja  procenu visine birokratskih troškova za različite strategije povezivanja  izbor strategije povezivanja koja donosi najveće uštede u visini transakcionih troškova uz najmanji iznos birokratskih troškova Transakciona teorija sugeriše da formalne oblike saradnje treba koristiti samo kada postoje visoki transakcioni troš. korišćenja neformalnih oblika povezivanja, tj. kada su prelaskom na formalnije oblike saradnje uštede transakcionih troškova veće od povećanja birokratskih troškova To uključuje 3 oblika povezivanja:  keiretsu  outsourcing  franšizing