RAT PROTIV TARENTA I PIRA, Skripte od Istorija

Preuzmite RAT PROTIV TARENTA I PIRA i više Skripte u PDF od Istorija samo na Docsity! RAT PROTIV TARENTA I PIRA Rimljani su ratovali sa Galima i pošto su otklonili opasnost od njih, zavladali su Lacijumom. Poslednji grčki grad koji se suprotstavljao Rimu bio je Tarent u južnoj Italiji. Pošto su videli da im treba pomoć odlučili su da se obrate Epirskom kralju Piru. Na skupštini je čovek po imenu Meton izigravao pijanicu ispred kojeg je išla frulašica. Svi su pljeskali ili se smejali i niko ga niko ga nije zaustavljao, a kada je nastala tišina obratio se svima rečima da je dobro što pordžavaju zabavu, ali da će se svi još više nauživati slobode kada dođe Pir. Tako potvrdiše odluku da pozovu Pira. Pir je voleo razgovore sa Kinejem, koji mu je po njegovim rečima više gradova pribavio pričom nego on oružjem. Zato je cenio razgovor sa njim. Kinej ga je navodio da ne ide u rat, jer i sada ima sve vreme i bogatstvo da uživa bez svih muka i krvoprolića koje rat donosi. Ali, Pir je imao svoje nade i želje za velika osvajanja. Poslao je Kineja u Tarent sa 3000 vojnika, zatim je ukrcao 20 slonova, i 3000 konjanika i 20000 pešadije, 2000 strelaca i 500 praćara. Ali usput su doživeli buru i jedva se spasili sa svega 2000 pešaka, mali broj konjanika i 2 slona. Pir je znao da u ratu sa Rimljanima može da računa na pomoć Samnita, Lukanaca, Bruta i nekih Ilirskih plemena. Pošto je izgubio 285. p.n.e. Makedoniju, a nije imao dovoljno novca da regrutuje vojsku za ponovno osvajanje Makedonije, planirao je da pomogne Tarentu, pa da posle toga ode na Siciliju i preotme je od Kartagine. Posle toga bi zauzeo ceo jug Italije i tako bi sakupio dovoljno novca da izgradi snažnu vojsku za osvajanje Makedonije. Čim je stigao Pir je imenovan za stratega autokratora, što znači vrhovnog komandanta sa neograničenim ovlašćenjima. Sproveo je mere discipline, zabranio pijanke i proslave i zatvorio javna šetališta. Pir je u bici kod Herakleje pobedio Rimsku vojsku pod zapovedništvom Publija Valerija Levina. Prema Dionisiju poginuo je 15000 rimljana i 13000 Pirovih vojnika. Pir je u bici izgubio najbolji deo vojske, prijatelje i generale, kojima je verovao i sa kojima je išao u mnoge ratove. Bio je to primer Pirove pobede. Pobedio je, ali je sam imao velike gubitke. Pregovore sa Rimljanima o zatvorenicima vodio je Gaj Fabricije za koga je Kineja rekao da ga Rimljani najviše cene jer je bio častan čovek i valjani vojnik, ali veoma siromašan. Zato mu je Pir u znak prijateljstva ponudio zlato koje je Fabricije odbio. Sutradan je hteo da ga prestatraši slonom, ali ni to iznenađenje mu nije uspelo. Za večerom je Kinej spomenuo Epikura i njegovu školu što je oduševilo Fabricija, a Pir je bio zadivljen sa njime i poželeo ga za prijatelja. Ali on ne pristade na to uz reči da bi bilo loše za kralja da bude uz njega, jer bi ubrzo svi želeli da im on bude kralj umesto Pira. Pir se nije naljutio već je poslao nešto zarobljenika sa njim na razmenu. Posle toga kada je Fabricije bio konzul došao mu je čovek koji je nosio pismo od kraljevog doktora, u kome je obećavao da će otrovom ubiti Pira ako mu oni obećaju nagradu što je završio rat bez opasnosti za njih, ali je Fabricije najvećom brzinom poslao pismo Piru i upozorio ga na zaveru. Kada se uverio da je to istina Pir je zauzvrat oslobodio neke zarobljenike bez naknade, ali mir nisu sklopili jer je uslov bio da se Pir povuče sa vojskom iz Italije. Posle bitke Pir je dobio pojačanje sa juga Italije. Na njegovu stranu prešli su osim Lukana, Samnita i Bruta i grčki gradovi Lokri i Kroton. Grci u Regiju su se pobunuli protiv Rimljana, ali su bili pobijeni. Pir je napredovao kroz Lukaniju i Kampaniju. Usput je zauzeo mnoge manje gradove Kampanije. Publije