scripta 5 razred biologija, Skripte od Biologija

Preuzmite scripta 5 razred biologija i više Skripte u PDF od Biologija samo na Docsity! 5. РАЗРЕД 1. АУТОТРОФНА – организми сами себи стварају храну процесом фотосинтезе (морају да имају хлоропласте у ћелијама) – БИЉКЕ, НЕКЕ БАКТЕРИЈЕ, АЛГЕ 2. ХЕТЕРОТРОФНА – узимају готову храну; а) биљоједи – готова храна је биљка б) месоједи – храна је месо в) сваштоједи – храна је месо и биљка г) сапротрофи – храна је угинула органска материја – ГЉИВЕ, ГЛИСТЕ, НЕКЕ БАКТЕРИЈЕ д) паразити – живе на или у другим живим бићима и узимају њихове тел.течности (крв) 3. МИКСОТРОФНА – могу да узимају готову храну, али и да врше фотосинтезу – ЗЕЛЕНА ЕУГЛЕНА, БИЉКЕ МЕСОЖДЕРКЕ ЖИВОТИЊСКА (ЧОВЕЧЈА) ЋЕЛИЈА БИЉНА ЋЕЛИЈА Ћел.мембрана (даје облик, штити, пропушта материје) Ћел.мембрана (даје облик, штити, пропушта материје) / Ћел. зид (даје чврстину –целулоза) Цитоплазма (транспорт материја) Цитоплазма (транспорт материја) Једро (контролише деобу, органеле, чува наследни материјал) Једро (контролише деобу, органеле, чува наследни материјал) Митохондрије (врше ћел.дисање) Митохондрије (врше ћел.дисање) Центриоле (обављају деобу) / / Хлоропласти (садрже пигмент хлорофил-врше фотосинтезу) / Вакуоле (чувају храну створену фотосинтезом) Ћелију открио Роберт Хук, биљну ћелију први посматрао Матијас Шлајден, а животињску Теодор Шван. Према броју ћелија које их граде, деле се на: 1. ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – састављени из само 1 ћелије која врши све функције – СВЕ БАКТЕРИЈЕ, ПРАЖИВОТИЊЕ(АМЕБЕ, БИЧАРИ, ТРЕПЉАРИ, СПОРОЗОЕ), ЈЕДНОЋ.АЛГЕ И ЈЕДНОЋ.ГЉИВЕ 2. ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – састављени из великог броја ћелија које су повезане Начини исхране: Грађа ћелије: ТКИВО - скуп ћелија истог порекла, улоге, величине...Жив.-покровно, нервно, мишићно.. Биљно-проводно, палисадно... ОРГАН – скуп ткива које врше исту улогу, жив.- мозак, плућа, кожа...биљно- корен, цвет... СИСТЕМ ОРГАНА – скуп органа који врше исту улогу, жив. -Нервни систем, мишићни сис. Биљни-вегетативни систем органа ОРГАНИЗАМ – скуп свих система органа – животиња, биљка или човек МОНЕРЕ (једноћелијски, немају једро, већ расут генетички мат. - БАКТЕРИЈЕ) ПРОТИСТЕ (једноћелијски, имају једро- ПРАЖИВОТИЊЕ, СЛУЗАВЕ ГЉИВЕ, ЈЕДНОЋ.АЛГЕ) БИЉКЕ (вишећел. имају једро, углавном аутотрофи) ЖИВОТИЊЕ (вишећел.имају једро, хетеротрофи) ГЉИВЕ (вишећел.имају једро, најчешће сапрофити - ПЕЧУРКЕ, НЕКЕ БУЂИ, КВАСЦИ, ЛИШАЈЕВИ) ВИРУСИ на граници живог и неживог не дишу, не хране се, само се размножавају и то у живој ћелији БОЛЕСТИ: жутица, грип, беснило, дечја парализа, сида немају ћелијску грађу, само протеински омотач у коме је генетички мат. ВАКЦИНАЦИЈА Класификација у царства: Вируси: ОПРАШИВАЊЕ ОПЛОЂЕЊЕ Процес преношења полена са једног цвета на жиг тучка другог цвета ИСТЕ ВРСТЕ. Процес спајања мушке полне ћелије из полена са јајном ћелијом из плодника тучка. ВРШЕ ГА : Ветар Вода Животиње Човек НАКОН ТОГА: -из плодника настаје ПЛОД - из семеног заметка настаје СЕМЕ - из оплођене јајне ћелије настаје КЛИЦА ПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ је размножавање репродуктивним органима биљке, тј. спајањем мушких и женских полних ћелија. БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ је размножавање вегетативним органима биљке или њиховим деловима и не укључује полне ћелије. Нпр. 1. Кореном – малина, купина, шљива, крушка 2. Стаблом (столоне – јагода), (луковица – лала, лук), (кртола – кромпир), (ризом – перуника) 3. Листом – бегонија, афричка љубичица 4. КАЛЕМЉЕЊЕ – размножавање зељастих и дрвенастих биљака у пољопривреди ( једна биљка је калем, друга подлога), добијају се жељене особине, бољи принос. Карл Лине увео систематске категорије у које су сврстана сва жива бића према припадности. ВРСТА је група јединки која се међусобно укршта и даје плодно потомство. СИСТЕМАТСКЕ КАТЕГОРИЈЕ ПРИМЕРИ ВРСТА Јабука Пшеница РОД Јабука Пшеница ПОРОДИЦА Ружа Трава РЕД Ружа Трава КЛАСА Дикотиле Монокотиле ТИП (РАЗДЕО) Цветнице Цветнице ЦАРСТВО Биљке Биљке ОДЛИКЕ РАЗНОВРСНОСТ  Једноћелијске, колонијалне, вишећелијске  Немају прави корен, стабло, листове  Ћелије нису организоване у ткива  Већина су аутотрофи (мало је паразита)  ЗЕЛЕНЕ  МРКЕ  ПРШЉЕНЧИЦЕ  ЦРВЕНЕ Процеси: Систематске категорије: Алге: ОДЛИКЕ РАЗНОВРСНОСТ  Грађа: зељасто стабло са листићима, немају корен већ ризоиде  Размножавају се сменом бесполне генерације (спорама) и полне (мушке и женске полне ћелије)  ЈЕТРЕЊАЧЕ  ЛИСНАТЕ МАХОВИНЕ  ТРЕСЕТНИЦЕ ( стварају тресет, једну врсту угља) ОДЛИКЕ РАЗНОВРСНОСТ  Грађа: корен, подземно стабло(ризом), надземно стабло и листови  Размножавају се сменом бесполне генерације (спорама) и полне (мушке и женске полне ћелије)  ПРЕЧИЦЕ  РАСТАВИЋИ  ПАПРАТИ Грађа: имају корен, стабло, лист и семе (немају цвет и плод) Размножавају се полно ГИНКО ЦИКАСИ ЧЕТИНАРИ -имају листове у облику иглица - ЧЕТИНЕ -имају смолу која штити од смрзавања -стварају шишарке у којима се налазе мушке и женске полне ћелије ЦРНИ БОР, БЕЛИ БОР, ЈЕЛА, СМРЧА, ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА, ТИСА, ТУЈА, АРИШ Маховине: Папратнице: Голосеменице: ИМАЈУ СВЕ БИЉНЕ ОРГАНЕ, ЈЕДИНЕ БИЉКЕ КОЈЕ ИМАЈУ ЦВЕТ И ПЛОД МОНОКОТИЛЕ Грађа: стабло зељасто, жиличаст корен, лист углавном непотпун, плодови често сушни, цветови се опрашују најчешће ветром, семе је монокотиледоно ПОРОДИЦА ЉИЉАНА (лала, љиљан, зумбул...) ПОРОДИЦА ТРАВА (ливадарка, јежевица, житарице) ДИКОТИЛЕ Грађа: стабло зељасто или дрвенасто, корен најчешће осовински, лист потпун, плодови сочни и сушни, семе дикотиледоно ПОРОДИЦА ЉУТИЋА, КУПУСА, ЛЕПТИРЊАЧА, ГЛАВОЧИКА, ПОМОЋНИЦА, УСНАТИЦА, РУЖА, БУКВИ... ГЉИВЕ - једноћелијске или вишећелијске - вишећелијски имају тело - МИЦЕЛИЈУМ које је грађено од ћелија - ХИФА - хране се сапрофитски - хетеротрофно - мало њих живи у симбиози или су паразити КВАСЦИ ПЛЕСНИ (БУЂИ) ПЕЧУРКЕ ћелијски зид је грађен од ХИТИНА КОРАСТИ ЛИШАЈЕВИ ЖБУНАСТИ ЛИСТАСТИ размножавају се деловима тела или расплодним телашцима лишај је симбиоза: 1. модрозелене бактерије или зелене алге- врши фотосинтезу 2. гљиве- упија воду и минерале Скривеносеменице: Гљиве: Лишајеви: