Seminarski rad-KORENI STVARANJA EVROPSKE UNIJE-Osnovi prava Evropske Unije, Maturalni radovi od Evropsko pravo

Preuzmite Seminarski rad-KORENI STVARANJA EVROPSKE UNIJE-Osnovi prava Evropske Unije i više Maturalni radovi u PDF od Evropsko pravo samo na Docsity! UNIVERZITET FAKULTET “Koreni stvaranja Evropske unije“ Predmet: Pravo EU Mentor: Student: Prof. Dr. Ime i Prezime Dosije br: Beograd, 2008. SADRŽAJ Docsity.com Čerčil je u svom čuvenom govoru od 19. septembra 1946. godine u Cirihu prokalmovao ideju stvaranja Ujedinjenih država Evrope, gde suštinski preduslov čini francusko-nemačka saradnja. Francuska inicijativa u vidu Šumanove deklaracije od 9.maja 1950. godine predstavlja revolucionarni pomak u oblasti evropskih integracionih kretanja, jer čini prethodnicu stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik. Sama Deklaracija bavi se idejom stavljanja proizvodnje uglja i čelika Francuske i Nemačke pod upravu Visoke vlasti, izvan nacionalne kontrole. Odluke Visoke vlasti su pravno obavezujuće i neposredno primenjljive u državama članicama nove organizacije (EZUČ). Deklaracija proklamuje da Evropa treba da bude izgrađena na federalnoj osnovi. Međuvladina konferencija u Parizu, juna 1950. označila je početak pregovora o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik (ESCS). 2. INSTITUCIONALNO USTROJSTVO EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK (EZUČ) Ugovor o osnivanju EZUČ predstavlja tzv. Ugovor – zakon, što znači da ovaj akt međuanarodnog prava detaljno reguliše nadležnost organa EZUČ. Zaključen je na pedeset godina dok su osnivački ugovori o EEZ i EURATOM sklopljeni na neodređeno vreme. Ugovor o osnivanju EZUČ jeste ugovor između suverenih država i kao takav predstavlja pravni akt međunarodnog prava, ali je njegovo izvršenje dato u nadležnost organima ove međunarodne organizacije, od kojih je Visoka vlast u svom radu nezavisna od bilo kog nacionalnog interesa. Kao protivteg tome, ustanovljen je Savet ministara, sastavljen od predstavnika država članica, koji izražava međuvladin oblik saradnje u EZUČ. Proces odlučivanja Visoke vlasti, međutim, limitiran je donekle obavezom pozitivnog mišljenja, tj. saglasnosti Saveta ministara. Otuda se u teoriji ovakav sistem odlučivanja smatra ograničenom zakonodavnom nadležnosti Visoke vlasti. Supranacionalnost EZUČ izražena je ne samo kroz kompetencije ovog organa, nego i preko doktrine primata komunitarnih normi nad nacionalnim pravom članica. Stepen nadnacionalnosti EZUČ izražen je i kroz sistem finansiranja. Visoka vlast ima pravo ubiranja poreza na proizvodnju uglja i čelika radi pokrivanja troškova funkconisanja Zajednice. Četvorougaoni institucinalni obrazac EZUČ, koji je kasnije usvojen i kao model Evropske ekonomske zajednice, čine još i Parlament i Sud pravde. Članovi Parlamenta se biraju na 5 godina. Parlament ima zakonodavnu i budžetsku funkciju i vrši administrativnu kontrolu. Osnovni zadatak Suda pravde je da se stara o poštovanju pravnog sistema Zajednice kao i da osigura poštovanje prava i tumačenje, primenu Ugovora, kao i kontrolu nad njegovim izvršenjem.Nadležnost Suda obuhvataju i postupak u slučaju propuštanja Visoke vlasti da donese određeni akt, čije je donošenje predviđeno Ugovorom itd. Visoka vlast je zadužena za realizaciju ciljeva postavljenih Ugovorom. Ciljevi osnivanja EZUČ su: Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika država članica putem ukidanja carina i kvantitativnih ograničenja, kontrola cena, ukidanje diskriminatornih mera, državnih subvencija i drugih vidova državne pomoći preduzećima u ovoj oblasti, slobodni promet ovih sirovina, poboljšanje uslova rada, unapređenje investicija i strukturno prilagođavanje industrije uglja i čelika zemalja članica. 3. EVROPSKA ODMBRAMBENA I EVROPSKA POLITIČKA ZAJEDNICA Idejna prethodnica Evropske odbrambene zajednice je plan osnivanja Evropske vojske, koji je avgusta 1950. izneo Vinston Čerčil pred Skupštinom Saveta Evrope. Stvaranje Evropske odbrambene zajednice je pokrenula Francuska, kao način rešavanja pitanja Nemačke i njenog ponovnog naoružavanja. Francuski ministar Pleven sačinio je plan ujedinjenja Zapadne Evrope na vojnom polju osnivanjem Evropske odbrambene zajednice. Funkcionisanje ove organizacije bilo je zamišljeno o principu vojnih saveza. Predviđeno je prenošenje dela suvereniteta država članica i stavljanje pod rukovodstvo evropskog ministra odbrane. Institucionalni model ove organizacie je kao uzor primenio EZUČ, te je bilo planirano da se oforme Komesarijat, Savet, Parlament i Sud. Levenov plan je odobrio Savet Evrope i Nato pakt, te je šest država članica EZUČ potpisalo, maja 1952. god. Ugovor o osnivanju Evropske odbrambene zajednice. Konstitutivna skupština Saveta Evrope je rezolucijom od maja 1952. podržala zamisao političke unije zapadno-evropskih zemalja. Savet ministara EZUČ je na sastanku od septembra 1952. godine podržao projekat stvaranja Evropske političke zajednice i istovrmeno odlučio da Parlament EZUČ preuzme ulogu budućeg Palamenta Evropske odbrambene zajednice, s tim da mu se doda još devet članova. Eropska politička zajednica je trebalo da u orku od dve godine zameni dve sektotske jedinice. EZUČ i Evropsku odbrambenu zajednicu, tako što bi se izvršilo spajanje organa dve zajednice. 6. KORENI STVARANJA EVROPSKE UNIJE LUKSEMBURŠKA KONFERENCIJA Fušeov plan o političkoj uniji država je predviđao saradnju u sferi spoljne politike, odbrane, nauke i kulture, ali uz očuvanje svih prerogativa državne suverenosti i na osnovu jednoglasnog odlučivanja u Savetu. Značaj Fušeovog projekta ogleda se u podsticaju političke saradnje članica Zajednice, jer je odatle kasnije započela praksa redovnih susreta šefova država i vlada članica početkom 70-tih godina. Međutim, Fušeov plan nije uspelo. Posle toga De Golova politika je u Zajednici uzrokovala krizu odlučivanja polovinom 60-tih godina, krunisanu povlačenjem Francuske iz Saveta ministara («politika prazne stolice»). Takođe, Francuska se nije slagala sa predlogom o jačanju budžetskih ovlašćenja Parlamenta Zajednice. Kriza je rešena Luksemburškim kompromisom. Rezultat sporazuma Šestorice iz Luksemburga bio je da u Savetu praktično više nije bilo glasanja, čime je oslabljen nadnacionalni karakter zajednice. U slučaju odsustva jednoglasnosti, Luksemburški kompromis je predvideo da članice u razumnom roku postignu dogovor. Napredak u pravcu stvaranja Evropske unije čini Samit članica Zajednice u Hagu 1-2. decembra 1969. na inicijativu francuskog predsednika Pompidua. Tada je usvojena odluka o stvaranju ekonomske i monetarne unije, kao logičnom nastavku carinske unije članica Zajednice. Davinjon je sačinio izveštaj o Evropskom političkom ujedinjenju koji je prihvaćen na konferenciji u Luksemburgu, oktobra 1970. godine. Tom prilikom doneta je odluka o samostalnom finansiranju Zajednice. Ovaj izveštaj previđa političku saradnju država članica van institucionalnog okvira Zajednice, u okviru Političkog komiteta, koji je imao zadatak da priprema šestomesečne sastanke ministara spoljnih poslova članica. Izveštaj Davinjon je metodom malih koraka trasirao put ka institucinalnoj reformi zajednice. Pokušaj realizacije ekonomske unije članica Zajednice predstavljao je Vernerov plan 1970. koji je dobio ime po tadašnjem ministru spoljnih poslova Luksemburga. Plan je predvideo ostvarenje monetarne unije do kraja 1980. 7. TEMELJI IDEJE O EVROPSKOJ UNIJI – TINDEMANSOV IZVEŠTAJ Proces produbljivanja integracje prati paralelno širenje članstva Zajednice na Veliku Britaniju, Irsku i Dnasku, potpisivanjem sporazuma o pristupanju 22.januara 1972. godine koji su stupili na snagu 1973. Na Samitu članica Zajednice u Parizu, 1974. kada je došlo do odluke o ustanovljavanju Evropskog saveta, koga čine predsednici država i vlada članica. Cilj osnivanja je da se omogući politička saradnja članica, u postojećem institucionalnom okviru, tj. u ovkiru Saveta Zajednice. Na pariskom Samitu zaključeno je da se izradi izveštaj o stvaranju Unije, koji će biti podnet vladama članicama na razmatranje. Tindermansov izveštaj, koji je nazvan po belgijskom ministru spoljnih psolova Leu Tindemansu podnet je Evropskom savetu na razmatranje januara 1976. u obliku projekta o osnivanju Evropske unije. Karakeriše ga nastojanje za poštovanjem osnivačkih ugovora, kao polazne osnove, koji treba da budu dopunjeni novim nadleđnostima Zajednice i jačanjem ovlašćenja komunitarnih organa. ZAKLJUČAK Pariskim ugovorom od 18. aprila 1951. stvoren je prvi nukleus današnje Evropske unije u vidu Evropske zajednice za ugalj i čelnik (EZUČ), a zatim Rimskim ugovorom potpisanim 25. marta 1957. osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Prvobitno su ih činile šest zemalja članica (Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija). Ugovorom o objedinjavanju organa triju evropskih zajednica 1. jula 1967. formirane su Evropske zajednice (EZ) sa jedinstvenom institucionalnom strukturom. Pri tome je svaka do evropskih zajednica zadržala odvojeni pravni subjektivitet na osnovu konstitutivnih ugovora o osnivanju, kao akata ustavnog karaktera. Ugovor o osnivanju EZUČ predstavlja tzv. Ugovor – zakon, što znači da ovaj akt međuanarodnog prava detaljno reguliše nadležnost organa EZUČ. Zaključen je na pedeset godina dok su osnivački ugovori o EEZ i EURATOM sklopljeni na neodređeno vreme. Ugovor o osnivanju EZUČ jeste ugovor između suverenih država i kao takav predstavlja pravni akt međunarodnog prava, ali je njegovo izvršenje dato u nadležnost organima ove međunarodne organizacije, od kojih je Visoka vlast u svom radu nezavisna od bilo kog nacionalnog interesa. Ova dva događaja predstavljaju korene stvaranja Evropske unije.