Docsity
Docsity

Pripremite ispite
Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u


Nabavite poene za preuzimanje
Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan


Školska orijentacija
Školska orijentacija

Seminarski rad odgovori na pitanja za prvi kolokvijum 2014, Ispiti od Telekomunikacioni sistemi

pitanja - pitanja

Tipologija: Ispiti

2014/2015

Učitan datuma 03.12.2015.

TheRock94
TheRock94 🇸🇷

1 dokument

Delimični pregled teksta

Preuzmite Seminarski rad odgovori na pitanja za prvi kolokvijum 2014 i više Ispiti u PDF od Telekomunikacioni sistemi samo na Docsity! BHMCOKA NIKOJIA EJIEKTPOTEXHHKE H PA€UYHAPCTBA CTPYKOBHHX CTY/IHMJA CEMHHAPCKH PAJI 13 nipejiMeTa /lusajH EJIEKTPHUHOT OCBETJBEIBA I Konokeujym“ IIpodecop: CTy,IeHTH: /ip HBana Baajuh-HayMoBcka САДРЖАЈ Светлост као физичка и чулна појава................................................................................ 1 Фотометријске величине и њихове јединице.................................................................... 3 Оптичке перформансе ока. Оптичко пројектовање. ....................................................... 5 Електрични извори светлости. ............................................................................................ 7 Светиљке ................................................................................................................................ 10 Литература ............................................................................................................................. 12 Дизајн електричног осветљења „I Колоквијум“ 3 Фотометријске величине и њихове јединице Питање 16: Генерисање светлости топлотним зрачењем. − Како молекули гаса, тако се и молекули чврстог предмета налазе у сталном кретању. Услед судара са суседним молекулима, ослобађа се енергија чији део упија сваки од њих. Апсорбовану енергију молекули ослобађају у виду зрачења. Зато се овако зрачење, проузроковано унутрашњом енергијом, односно топлотом тела назива топлотно зрачење. Питање 17: Генерисање светлости луминисцентним зрачењем. − Луминисценција настаје при електричном пражњењу кроз гасове и металне паре. Услед деловања овог поља, доћи ће до усмереног кретања слободних електрона. Слободни електрони дају део кинетичке енергије валентном електрону. Питање 18: Опиши две класе електрона. − Прву класу чине електрони који припадају унутрашњим орбитама. Другу класу чине електрони који се крећу по спољашњој орбити (валентни електрони). Питање 19: Шта су луминисцентне материје? − То су материје које имају особину да апсорбују краткоталасно ултраљубичасто зрачење и затим га конвертују у зрачење већих таласних дужина, које припадају видљивом делу зрачења. Питање 20: Навести основне фотометријске величине и њихове јединице. − Светлосни флукс (Ф [lm]), Светлосна јачина (I [cd]), Осветљеност (E [lx]), Сјајност(L [cd/m 2 ]). Питање 21: Светлосни флукс (дефиниција, формула, јединица). − Светлосни флукс представља снагу зрачења, који емитује светлосни извор светлости у свим смеровима. Ово зрачење људско око вреднује као светлост према криви осветљености људског ока. Јединица је лумен. Формула је:  =  ∙  () ∙ ()   Питање 22: Просторни угао (дефиниција, формула, јединица). − Просторни угао представља меру величине простора у облику купе или пирамиде. Јединица је стерадиан [st]. Формула:  = !" Питање 23: Изведи формулу за пун просторни угао. Ω = $%&'(!" = 4 ∙ * ∙ !" !" = 4* [ ,] Питање 24: Светлосни интензитет (дефиниција, формула, јединица). − Светлосни интензитет представља светлосни флукс обухваћен просторним углом. Јединица је кандела. Формула је: . =  Дизајн електричног осветљења „I Колоквијум“ 4 Питање 25: Шта значи тачкасти светлосни извор. − Тачкасти извор је извор чије су димензије занемарљиве у односу на растојање од тачке посматрања. Питање 26: Осветљеност (дефиниција, формула, јединица). − Осветљеност је сразмерна са светлосним интензитетом, а обрнуто сразмерна са квадратом растојања извора и тачке (посматрача). Ознака је Е. Јединица је лукс [lx]. Формула:  =   Питање 27: Сјајност (дефиниција, формула, јединица). − Сјајност је једина фотометријска величина коју око непосредно осећа, па представља мерило светлосног утиска. Јединица је [cd/m2]. Формула: / =  "   =   Питање 28: Принцип рада инструмента за мерење светлости. − Први принцип се састоји у томе да спектар светлости скенира, односно подели на велики број делова уског појаса таласних дужина, да би се затим извршила мерења одзива сваког од тих делова. Други принцип се састоји у примени вишеслојних филтера који се постављају испред фотодетектора. Питање 29: Шта је фотодетектор? − Фотодетектор је оптоелектронска направа која енергију оптичког сигнала конвертује у електрични сигнал који се манифестује кроз фотострују. Питање 30: Луксметар. − Луксметар је инструмент за мерење осветљености. Конструисан је да мери компоненту осветљености у правцу који се поклапа са осом цилиндричног кућишта у којој је смештен фотодетектор. Дизајн електричног осветљења „I Колоквијум“ 5 Оптичке перформансе ока. Оптичко пројектовање. Питање 31: Одбијање (рефлексија) светлости; подела. − Појава одбијања светлости се састоји у томе да се део светлосног флукса који падне на неку површину одбије, односно врати у полупростор упадне светлости, преостали део светлосног флукса се упија, или што је случај са провидним телима делимично упије, а делимично пропусти. Постоје четири начина одбијања: усмерена, дифузна, полудигузна и мешовита. Питање 32: Усмерена рефлексија. − Овај тип рефлексије се јавља код угланчаних металних површина и стаклених или пластичних огледала, спреда покривеним танким слојем метала. Код усмерене рефлексије је упадни угао светлосног зрака једнак одбијеном, при чему упадни зрак, нормала и одбијени зрак припадају истој равни. Питање 33: Дифузна рефлексија. − Овај тип рефлексије се јавља код храпавих површина или површина материјала образованих од веома сићушних кристала. Сваки зрак који падне на те ситне честице се рефлектује по правилу усмерене рефлексије, али пошто су неравне рефлектовани зраци ће се распрштати у свим правцима. Питање 34: Полудифузна рефлексија. − Овакав тип рефлексије се јавља код матираних металних површина, површина пресвучених емајл-лаком и усмерено рефлектујућих површина, накнадно механички третираних. Расподела светлосног интензитета је делимично усмерена, при чему се максималан светлосни интензитет има у правцу одбијеног угла који је једнак упадном. Питање 35: Мешовита рефлексија. − Највећи број метала представља мешовите рефлекторе, јер их карактеришу нека од комбинација усмерене, дифузне или полудифузне рефлексије. Питање 36: Тотална рефлексија − Она представља облик усмерене рефлексије, која настаје онда када зраци стигну до раздвојене површине неког проводног материјала и ваздуха под упадним угловима који су већи од критичног угла и уместо да пређе у ваздух, усмерено се рефлектују и врате у провидни медијум. Питање 37: Пропуштање (трансмисија) светлости. − Пропуштање светлости може бити правилно и дифузно. Провидне материје пропуштају светлост правилно, односно при проласку кроз њих светлост остаје у облику упадног светлосног угла. Прозрачне материје пропуштају светлост дифузно. При проласку кроз њих светлост се распршава. Питање 38: Упијање (апсорција) светлости. − Апсорција је појава која има одлучујућу улогу у одређивању боје предмета. Предмет осветљен белом светлошћу има боју оног зрачења која његова површина одбија или пропушта. Дизајн електричног осветљења „I Колоквијум“ 8 Питање 50: Стаклени балон сијалица са ужареном нити. − Стаклени балон сијалица са ужареном нити може бити провидан, матиран, опализован, мателизиран и обојен. За разлику од провидних, матиране и опализоване сијалице дају дифузну светлост без бљештања. Питање 51: Подела извора са ужареном нити. − Извори са ужареном нити могу бити: извори за општу употребу, рефлекторски извори и халогени извори. Питање 52: Рефлекторски извори. − Рефлекторски извори су посебни извори које се разликују од стандардних или по облику, или по изведби, или и по облику и по изведби. Балон ових извора је са унутрашње стране делимично метализиран, тако да они зраче светлост у унапред дефинисаном делу простора. Питање 53: Објасни халогени кружни регенеративни циклус. − Већа температура нити халогеног извора доводи до још интензивнијег испаравања волфрама. Међутим, његови атоми се не таложе на балону, него у додиру са халогеним елементом образују једињење у облику гаса, који круже балоном. Када овај гас дође близу нити, под утицајем њене високе температуре се дели на волфрам, који се таложи на нити и на халогени елемент који продужава овај регенеративни циклус. Питање 54: Предности и мане халогених извора. − Предности су: компактност, сталност светлосног флукса у току експлотације, већа светлосна искористивност, беља светлост и дужи век трајања. Мане је неопходност пажљивог руковања. Питање 55: Карактеристике флуоростцентних цеви. − Тос у извори који се састоје од стаклене цеви, чија је унутрашња страна превучена слојем флуоросцентног праха. Цев је на оба краја затворена подношцима, од којих сваки садржи по два контакта за прикључак у одговарајућа грла светиљке. Питање 56: Компактни флуо извори. − Због дужине флуоросцентних цеви ретко су се употребљавале. Компактни флуо извори представљали су њено решење јер су развијене цевчице пречника само 12mm, код којих је зид цеви био скоро у додиру са струјама електрона и јона, насталим при електричном пражњењу. Ово је постало могуће повећавањем термичке изрджљивости флуоросцентног праха. Питање 57: Врсте предпојасних справа. − Врсте предпојасних справа су: компензовани слој, капацитивни спој и дуо спој цеви. Питање 58: Карактеристике натријумових извора ниског притиска. − Основно пуњење представља таложење натријума на зид цеви. Помоћно пуњење је мешавина аргона и неона. Да би се одржала радна температура цев се ставља у стаклени балон са вакуумом. Унутрашњост балона се премазује танким слојем индијум-оксида. Спектар светлости је изразито монохроматски. Дизајн електричног осветљења „I Колоквијум“ 9 Питање 59: Карактеристике метал-халогених извора. − Велика светлосна искористивост, израђују се као светлосни извори беле боје, боје дневног светла и топле боје. Индекс репродукције износи од 65 до 85. Користе се за осветљење излога и продавница, као декоративно осветљење. Питање 60: Примена натријумових извора високог притиска. − Натријумови извори високог притиска користе се за осветљење саобраћајница, тунела, спортских терена, паркинг простора и других великих површина. Распрострањено се користе и у јавном декоративном осветљењу и то највише за осветљење индустријских хала. Дизајн електричног осветљења „I Колоквијум“ 10 Светиљке Питање 61: Шта је светиљка? − Светиљка је направа која служи за расподелу, филтрирање или претварање светла извора светлости које и уједино садрже потребне делове за ношење, причвршћивање, за заштиту и погон светлосног извора. Питање 62: Који су најважнији захтеви које светиљка треба да испуни? − Најважнији захтеви су ношење и погон извора светлости, постизање жељене расподеле светлосног флукса који емитују извори светлости, смањење сјајности извора светлости, додатне опреме, заштита од штетних утицаја околине, као и заштита околине, одржавање радне температуре, једноставна монтажа и одржавање, висок степен искоришћења, естетика... Питање 63: Основни делови светиљке. − Основни делови светиљке су: рефлектори, рефрактори, дифузори, штитници и филтери. Питање 64: Рефлектори. − Код највећег броја светиљки јавља се усмерени тип рефлектора. Најчешће се израђују од полираног алуминијума велике чврстоће, а у новије време се користи и вакуумска метализација. Постоје параболични и сферни рефлектори, као и комбинација оба. Питање 65: Рефрактори. − Рефрактор је могућа варијанта протектора светиљке, који користећи појаву преламања светлости, усмерава светлост да се значајно редукује или чак елиминише светлосни флукс у зони бљештања, уз његово истовремено повећање у жељеним деловима простора испод светиљке. Питање 66: Дифузори. − Дифузори распршују светлост у више смерова и смањују бљештање повећањем површине из које светлост излази из светиљке. Користе се за осветљење просторија и радних површина јер елимише појаву бљештања. Питање 67: Штитници. − Штитници су елементи који смањују или отклањају директан поглед на изворе светлости у светиљци и додатно усмеравају светлост. Код светиљки за унутрашње осветљење се примењују штитници у облику растера. Питање 68: Растери. − Постоје ламеларни, мрежасти растери и растери у облику концентричних кругова. Ламеларни растери представљају скуп вертикалних трака постављених нормално на уздужну осу светиљке са флуо цевима. Мрежасти растери представљају скуп вертикалних трака постављених уздуж и попречно и сакривају флуо цев. Растери у облику концентричних кругова у потпуности елиминишу бљештање. Питање 69: Материјали за израду светиљки. − За израду светиљки користе се челик, алуминијум, пластика и стакло.
Docsity logo



Copyright © 2024 Ladybird Srl - Via Leonardo da Vinci 16, 10126, Torino, Italy - VAT 10816460017 - All rights reserved