Transferen i profinte cene-Seminarski rad-Ekonomika poslovanja i planiranje-Menadzment2, Maturalni radovi od Ekonomika preduzeća i menadžment

Preuzmite Transferen i profinte cene-Seminarski rad-Ekonomika poslovanja i planiranje-Menadzment2 i više Maturalni radovi u PDF od Ekonomika preduzeća i menadžment samo na Docsity! www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА Е К О Н О М И К А О Р Г А Н И З А Ц И Ј Е И П Л А Н И Р А Њ Е - СЕМИНАРСКИ РАД - Т Е М А: ТРАНСФЕРНЕ И ПРОФИТНЕ ЦЕНЕ Професори: Студенти: Проф. Др илић Бојан Механџиска Кристина 59/99 Проф. Др Весна Милићевић Антонијевић Дарко 13/99 Београд, Децембар 2000. www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu 1. ЦЕНА Да би уопште могли да дођемо до трансферних и профитних цена, најпре морамо објаснити сам појам цене. Дакле, шта је цена? ЦЕНА је новчани израз прометне вредности робе, производа, услуге или права на коришћење природног добра (нпр. земљишта). Она зависи од вредности робе, вредности новца, понуде и тражње. Основне врсте цена које се користе у економској науци су:  Цена понуде  Цена тражње  Цена производње  Цена коштања  Тржишна цена Према економској теорији радне вредности цена је “новчано име рада оствареног у роби” , док новије теорије, које одбацују појам вредности, цену изводе једино из односа продавца и купца у одређеним тржишним ситуацијама. Цена је тако средина између количине новца која се тражи за неку робу (цена понуде) и оне које се може добити за њу (цена тражње). Са развитком капталистичке производње робе настаје нова економска законитост да се цене не крећу око вредности, већ око цене фактора производње (радна снага, капитал) и субјективних настојања да постигну што вишу стопу профита. То се чини сељењем каптала из делатности у којима се постиже мања стопа у гране у којима се постиже виша, односно највиша, стопа профита. Цене се формирају тако да дају подједнак проценат профита без обзира на величину уложеног капитала, његову техничку опремљеност и органски састав. Цена производње садржи цену коштања (то је цена утрошених средстава-сп и плаћене најамнине-пл) и просечан профит-ппф на уложени капитал. Она је за капитализам равнотежна цена око које се крећу стварне тржишне цене. ppf = PF / K cp = sp + pl + ppf Тржишна цена је цена која се формира према дневним променама односа понуде и тражње. Ако је тражња већа од понуде тржишне цене расту изнад цене производње. Аналогно томе, профити www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu производа. Тако на пример, ценовни циљеви могу бити: орјентација на максимализацију профита; орјентација на продају (остварена кроз велики обим продаје или кроз велико учешће на тржишту) или задржавање постојећег стања било због конкуренције или неценовне конкуренције. На тржишту потрошних добара мало је производа на чију тражњу не делује цена. истаживање тражње мора да има за циљ да одреди тржишни потенцијал производа, затим да довољно сазна о конкурентима и њиховим ценама, да одреди домете маркетинг активности итд. Менаџерима остаје да изаберу ону методу за формирање продајних цена која ће највише одговарати захтевима тражње. Методе за које се могу одлучити су:  Метода трошкови плус  Метода стопе рентабилитета  Гранична метода  Метода лимитирајућих фактора Менаџер маркетинга, пре свих осталих, треба да формулише такву политику и стратегију цена које ће на дуги рок стварати довољан доходак како за инвестирање тако и за сам опстанак, раст и развој предузећа. 3. ПРОФИТ Циљ сваког предузећа је да оствари што већи профит. Дакле, профит је резултат укупне активности предузећа и основни покретач његовог раста и развоја. Такође, профит је и зарада власника уложеног капитала. Рачуна се као разлика тржишне цене робе и трошкова производње. Do = cr - (sp + pl) или на други начин, када се од нето производа одузму плате радника. Do = np - pl Пошто се из изложеног види, да се већим трошковима на чиониоцима за производњу добија мањи профит, требало би www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu обратити пажњу на организацију око улагања и производње, односно пружања услуге. Фактори који доприносе на максимализацији профита су:  Мањи трошкови  Квалитет производа  иновације  Боља промоција и дистрибуција  Бољи пласман на тржишту  Повољнија продајна цена  Већа мотивација радног колектива  Предузетничко - менаџерско одлучивање ,итд. Профит је извор акумулације, а њено инвестиционо ангажовање је основа даље експанзије предузећа и стварања нових профита. Управо из ових разлога се профит јавља као мотив менаџерске активности коју прати одређена неизвесност и ризик. 4. МУЛТИНАЦИОНАЛНЕ КОМПАНИЈЕ Мултинационалне (транснационалне, вишенационалне) компаније су компаније које у више од једне земље поседују своје производне или услужне капацитете, које поред матичне компаније у земљи порекла имају и више својих огранака у области производње или пружања услуга. Оне се могу стварати директним инвестирањем од стране националних компанија у производне капацитете у некој другој земљи отварањем огранака (фабрика рафинерија нафте, рудника, али и хотела) или куповином већ постојећих предузећа у другим земљама. Такође може доћи и до разних облика спајања више националних компанија. Предуслов за образовање МНК-а је : располагање великим финансијским капиталом, развијен систем информисања, високи ниво организације, стабилни односи у снабдевању јефиним репродукционим матерјалом, обезбеђена јефтина радна снага и слично. Најчешће је организована као концерн (делатност у више земаља, а управља се из једног центра). Процес стварања ових предузећа у данашњем смислу отпочела је америчка корпорација Сингер (60-их година XиX века), када је изградила своју прву фабрику за монтажу шивећих машина у Глазгову. ипак прави процес интернационализације капитала наступа тек крајем 50-их година овога века. Тада настаје веома брз раст транснационалних компанија огромних размера, са великом www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu економском моћи. Ове компаније захватиле су готово све области привредне активности, постоје у готово свим гранама индустрије, у трговини, банкарству, осигурању, транспорту, угоститељству, туризму. Водеће су силе у петролејској, аутомобилској, хемијској, фармацеутској, машинској и електроиндустији. извесне рационалне особине чине одговарајући склад у транснационалналним компанијама, али истовремено изазивају и низ негативних последица. У зависности од услова у којима делују, оне могу да представљају “моторну снагу светског развоја” , али и да изазивају многе неуравнотежености. У техничко-технолошком смислу предњаче у светским размерама. Својом унутрашњом организацијом конституишу се као релативно високо рационално организован систем који остварује крупна инвестициона улагања, има модерну технологију и процес рада, веома квалификовану и високостручну радну снагу на врху, дугорочно и краткорочно планирање. Све ово истовремено МНК- у пружа изванредне предности на међународном тржишту. Error! Bookmark not defined. Табела 1. Највеће транснационалне компаније у свету 1982. године Све МНК, као што су компаније наведене у табели, вођене својим основним циљем, максимализацијом профита у светским размерама, су најчешће у раскораку са циљевима и интересима већине субјеката светске заједнице. Транснационалне компаније су у могућности да лоцирају инвестициона улагања у оне земље које због нижих трошкова производње (повољнији порески системи, постојање јевтине радне снаге, слабији синдикати) пружају могућности за остварење виших профита; оне успевају да минимизирају пореске обавезе и максимизирају профите кроз прилагођавање интеркорпорацијских или трансферних цена, да избегавају мере које поједине владе спроводе у циљу отклањања привредних тешкоћа (нпр. у платном билансу). Транснационалне компаније не воде рачуна о националним плановима, економским циљевима и социјалним приоритетима. Контрола владе над овим компанијама ограничена је углавном на одлуке о томе да ли прихватити неку компанију, њене услове и њену активност; изван тога, за сада, владе имају мале могућности да утичу на ток развоја и активности компанија, што води својеврсној www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu 6. ИНВЕСТИЦИЈЕ МНК-а У оквиру МНК-а се налазе профитни центри (дивизиони), центри контроле и инвестициони центри. Колико су за транснационалне компаније битни инвестициони центри види се по томе да , ниједна фирма не може да опстане у рату против конкуренције уколико се не бави инвестицијама. Оне служе за проналажење нових, лакших и економичнијих начина производње у виду патената и сл. инвестиција по дефиницији представља улагање средстава из дохотка, кредита, амортизационих фондова и фондова друштвеног стандарда и заједничке потрошње у објекте проширене и просте репродукције и у објекте друштвеног стандарда, односно заједничке потрошње. Постоји више врста инвестиција, од којих су неке:  Економске инвестиције (повећање националног дохотка по становнику)  Привредне инвестиције (улагања у привреду)  Непривредне инвестиције (улагања у непривредне делатности)  инвестиције у друштвени стандард  инвестиције у обртне фондове  инвестиције у основне фондове Један од предуслова инвестиција су инвестициона средства. То су средства која се улажу у инвестиционе објекте намењене репродукцији (производња, промет) или друштвеном и личном стандарду, а која могу бити:  Властита инвестициона средства чији су извори: а) амортизација, издвојена за репродуковање постојећих објеката и опреме; б) издвајање из дохотка за изградњу нових објеката и опреме (проширена репродукција )  Туђа инвестициона средства чији су извори: а) банкарски кредити дугорочног карактера; б) кредити добављача опреме и делова инвестиционих објеката; ц)кредити друштвено-политичких организација (општине, покрајне , републике, федерације). Међутим у пракси инвестирање није тако једноставно као што је теоријски приказано. То значи да руководство предузећа врши инвестирање онда када жели да прошири капацитете, нове производне јединице, или пак када има за циљ замену постојеће опреме или технолошких поступака новом модернијом опремом и www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu савршенијим технолошким поступцима. инвестиције могу бити предузете и у циљу побољшања квалитета производа, побољшање услова рада, повећања извоза, као и ради продора на нова тржишта, увођења иновација, истраживања и др. Економски ефекти инвестиција могу бити различити: повећање количине производа, снижења трошкова производње, пораст продуктивности рада и капитала, јачање конкурентске способности, и тд. Међутим, основни показатељ свих ових ефеката јесте профит кога у овом случају посматрамо као принос на инвестиције у дугом року. Топ менаџмент предузећа, дакле, инвестира ради остваривања профита. Он је заинтересован за начин на који ће нова инвестиција доносити профит током целог њеног животног века. инвестиције такође повлаче за собом подизање животног стандарда, што омогућава задовољавање разноврсних потреба које су стално у порасту. За инвестирање заитересована је и друштвена заједница која доноси мере економске политике које често могу бити ограничавајући фактор инвестиционе политике привредних субјеката. инвестирање мора бити усаглашено са дефинисаним циљевима предузећа. Задатак руководства матичног предузећа је да обезбеди усаглашеност инвестиционих циљева дивизиона, департмана, делова и сл. Односно профитних центара, приходних и трошковних центара, стратегијских пословних јединица, са инвестиционим циљевима предузећа као целине. ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ ТРАЖЊА ДРЗАВНА иНВЕСТиЦиОНи ПОЛиТиКА ТРОСАК УСЛОВи СНАБДЕВАЊА ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ Слика 1. Фактори инвестирања На слици 1. приказан је један од могућих оквира у коме су назначени битни фактори за доношење инвестиционе одлуке. Тај оквир представља пословно окружење које укључује: a) Тражњу- првенствено цене, количине, маркетинг размене и могућности суочавања са различитим тржиштима PROGNOZA CILJEVI INFORMACIJE INVESTICIONI O TRA@NJI KRITERIJUMI RIZIK I PODACI ZA ODLUKA NEIZVESNOST ODLUKU INFORMACIJE O PONUDI PROGNOZA www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu b) Услове снабдевања- првенствено са аспекта трошкова и расположивог капитала, радне снаге, матерјала и новчаних средстава c) Оба ова фактора су под утицајем државних фискалних и монетарних инструмената, цена и прихода и политике међународне размене инвестициона одлука мора да се заснива на прогнозама како тражње тако и извора снабдевања, као и оцени ризика и неизвесности. изнете чињенице показују да се пре коначне одлуке о инвестирању морају извршити значајне припреме. Припрема инвестиционе одлуке је врло одговоран и обиман посао који подразумева израду инвестиционе студије. Такође, руководство матичног предузећа мора бити свесно чињенице да су учесници у реализацији инвестиционог пројекта различити у погледу технолошке опремљености и ефикасности рада. Стога оно мора бирати оне који су способни да брзо и ефикасно раде и да се добро прилагођавају различитим условима изградње инвестиционог објекта. Као што смо већ навели постоје извесне несигурности и ризици у инвестиционом одлучивању. До тога долази јер је окружење предузећа у условима пословања подлежно драстичним променама. То захтева суптилну оцену и добро процењивање ризика од стране врхунског менаџмента предузећа. Минимизирање ризика у инвестиционом одлучивању је неопходно ради остваривања интеграција свих активности: од маркетиншких, преко набавке, управљања трошковима, планирања и развоја процеса, избора технологије, управљање финансијама и кадровима, па до обезбеђења економских аспеката производње. У предузећу са диверзификованом производњом доношење менаџерских одлука само на бази искуства може бити веома ризично. Менаџерском тиму је потребна помоћ да би, на бази објективне оцене јаких и слабих страна предузећа, опасности и могућности које изазивају спољни фактори, дефинисао свој став о ризику и развоју. У том смислу, менаџерски тим предузећа може имати снажну подршку у виду рачунара и разних математско- статистичких метода које ће му понудити одговарјуће решење. www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu трошкова, информације о дозвољеним планским (инвестиционим) трошковима  информације по местима дискреционарних трошкова (расхода), о стварно насталим трошковима, са циљем да их одговорни менаџер контролише  информације по центрима прихода о оствареном обиму и приходу од продаје, што, упоређено са одговарајућим планским вредностима, омогућује контролу доприноса тих делова резултату предузећа  информације по профитним или и по инвестиционим центрима о аналитички рашчлањеним приходима по групама производа, тржиштима и сл., о трошковима реализованих производа по пуним стандардним трошковима или и по варијабилним трошковима, као и о одступањима од стандардних трошкова и о општим трошковима профитног или инвестиционог центра који се покривају из добитка производа пре обрачуна успеха односног дела предузећа, дакле интерне билансе успеха у циљу контроле остварења од стране менаџмента путем планских биланса успеха тих делова за односне периоде. 8. ФРЕНЧАЈЗИНГ БИЗНИС Специфичан облик МНК-а је френчајзинг који је започео своју делатност са продајом аутомобила и бензиским пумпама (прописан законом у УСА 1879 год.). Френчајзинг 90-их година овога века у УСА запошљава 5 мил. радника у око 500000 фирми које остварују приход од око 500 милијарди долара. Он представља ланац бизниса који, по истоветном технолшко- организационом моделу, обавља одређене пословне делатности. Једна од тих фирми је власник тог модела (френчајзор). Он уступа право другим фирмама да, под одређеним условима обављају деланост по њеном технолошко-организационом моделу. Најпознатији френчајзори су познате америчке фирме: МцДоналдс, Цоца-Цола, Холидаyинн и др. Друге фирме у том пословном ланцу називају се френчајзи. Углавном су френчајзори успешне фирме са високим пословним рејтингом. Њихов првенствен интерес је да на дуги рок обезбеди задовољавајући приход од уступања свог модела другим фирмама корисницима френчајзинга. www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu Услови уступања и коришћења се законским прописима и уговром даваоца и корисника френчајзинга се дефинише законским прописима.Они се своде на:  Дефинисање надокнаде за коришћење модела френчајзора. Најчешће се остварују учешћем френчајзора у оствареном прихоу његовог корисника, надокнадом за коришћење уступљених просторних капацитета, машине и опреме; коришћење услуга стручних кадрова из домена маркетинга, технологије производње, обуке кадрова итд.  Успостављање ефикасне контроле коришћења френчајзинга-стална контрола примене модела у пракси (контрола-квалитета производа и услуга, дефинисање политике цена, одабирање и обуке кадрова, дизајн просторних капацитета, распоред рекламе и промоције и праћење економско-финансијских информација). На овај начин френчајзор дугорочно чува углед своје фирме  Провера способности коришћења френчајзинга-то уступање френчајзинга је нека врста инвестирања. Зато је одабир лица или фирми врло битна. испитује се да ли су компетентни за обављање такве врсте посла. Досадашња искуства праксе показују да су у оваквим бизнисима мањи ризици пословних промашаја, из разлога што се базирају на провереним и уходаним пословним моделима, иза којих стоје тимови високо стручних и искусних бизнисмена, тј. менаџера. Међутим, то не значи да је у њима пословни ризк искључен, поготову ако се зна да корисник френчајзинга има повећане трошкове коришћења модела френчајзора, и да сам сноси последице свог успешног или неуспешног рада у бизнису. Предности френчајзинга: могућност коришћења угледа и искуства фирме френчајзора; марке његових производа и услуга; освојено тржиште; уходана технологија и организација рада; кадровска, финансијска и менаџерска подршка; заједничке рекламе и промоције; самосталног располагања нето профитом. Непогодности френчајзинга: немогућност самосталног мењања модела френчајзора (технологије, организације рада, квалитета и асортимана производа и услуга); обавезност контроле од стране френчајзора; обавезност плаћања френчајзору на време уговорени проценат оствареног прфита и надокнаде других његових услова; немогућност уступања тог френчајзинга трећем лицу, без сагласности www.puskice.co.yu www.puskice.co.yu френчајзора; немогућност самосталног вођења политике продајних цена; ограничена могућност предузимња ширих подухвата. 9. ЗАКЉУЧАК У току нашег истраживања, наишли смо на доста литературе која недовољно објашњава појмове ове теме - трансферну и профитну цену. Заправо, пронашли смо само објашњење за трансферну цену, док термин “профитна цена” нисмо нигде пронашли. У разговорима са стручним људима из области економије, организације и осталих сродних наука, сазнали смо да се такав термин и не појављује. Такође смо сазнали, да постоји само метода која се назива “ profits priceing” , а не и сама профитна цена (profits price). Желећи да презентујемо, у најбољем светлу, нашим колегама задату тему, потрудили смо се да све из ове области сазнамо. Надамо се да ће неки стручњаци уложити труд, да овај термин (профитна цена) дефинишу , да би у будућности могли боље да се информишу људи који се или који ће се таквим видом пословања бавити. Услед недостатка времена, због касног сазнања о некој додатној литератури (“Priceing” и часопис “Књиговодство”) на задату тему, нисмо били у могућности да, и поред велике жеље за тим, напишемо нешто више и приближније о терминима-трансферна и профитна цена. 10. ЛИТЕРАТУРА