Vitamini: opšte karakteristike vitamina, uloga, strukture, Slajdovi od Organska hemija

Preuzmite Vitamini: opšte karakteristike vitamina, uloga, strukture i više Slajdovi u PDF od Organska hemija samo na Docsity! 1 Vitamini Vitamini su organska jedinjenja,raznovrsne strukture,neophodna za pravilno funkcionisanje organizma.Naziv vitamin potiče iz 1911godine,kada je poljski biohemečar K.Funk izolovao iz ljuske pirinča kristalnu supstancu i nazvao je vitamin(latinski vita-život, amin-amino jedinjenje)zato što je pokazivala visok fiziološki efekat u lečenju opake bolesti beri-beri,a sadržala je amino-grupu.I vitamini koji su otkriveni kasnije, iako nisu sadržali amino-grupu,zadržali su stari,pogrešan naziv. Danas se vitaminima smatraju priurodni bitni sastojci hrane,koji u vrlo malim količinama pomažu održavanju normalne aktivnosti tkiva.Čovek i životinje vitamine jedino mogu unositi preko hrane jer oni nemaju sposobnost da sintetišu vitamine iz jednostavnih molekula kao što to mogu biljke i mikroorganizni.Za normalnoo funkcionisnje organizma ,vitamini su potrebni u minimalnim količinama,pa je raznovrsna ishrana dovoljan izvor vitamina. Vitamini su veoma heterogena jedinjenja.Jedina zajednička odlika zbog koje se svrstavaju u istu grupu je njihov fiziološki efekat,te oni deluju u vrlo malim količinama.Zbog heterogenosti u hemijskom pogledu,klasifikacija vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti.Naime,razlikuju se u vodi rastvorljivi, i hidrosolubilni vitamini su:vitamin C i vitamini grupe B(B1,B2,B6,B12,PP,pantonenskakiselina,biotin,folnakiselina),aliposolubni: grupe vitamina A,D,E i K. Vitamini se obeležavaju velikim slovima latinice,kao na primer vitamin C, a kada više njih pripagaju istoj grupi ,da bi se razlikovali obeležavaju se još sa arapskim brojevima na primer:A1,A2,D2,D3,B1 itd. Vitamini funkcionišu u sastavu mnogih enzima,koenzima ili prostetičnih grupa enzima,a budući da imaju kataličku ulogu u živom svetu,nazivaju se biokatalizatorima. Provitamini su supstance koje su po hemijskoj strukturi veoma slične pojedinim vitaminima,a koje u životinjskom organizmu preradom prelaze u odgovarajuće vitamine Bolesti koje se javljaju zbog potpunog nedostatka pojedinih vitamina u organizmu nazivaju se avitaminoza,a kada ih je nedovoljno hipovitaminopza. Stanja nastala kao posledica unošenja u organizam vićih količina pojedinih vitamina nego što su potrebne nazivaju se hipervitainoza.Antivitaminima se smatraju supstance koje sprečavaju(inhibišu) dejstvo pojedinih vitamina. Dnevne potrebe ljudi u vitaminima su vrlo različite (od 3mg za vitamin B12 do 100 mg za vitamin C). Vitamini rastvorljivi u mastima Ovi vitamini se nalaze u hrani bogatoj lipidima,kao što su jetra,mlečna mast,jaja i ulja.Veoma se teško izlučuju mokraćom,pa se često pri vitaminskoj terapiji nagomilavaju u organizmu,izazivajući neke neželjne efekte.U ovu grupu spadaju vitamini A,D,E i K Vitamini Hemijski sastav dnevna potreba biohemijska uloga Vitamin D kalciferol 0,005 mg reguliše metabolizam kalcijuma Vitamin A retonol 2 mg učestvuje u procesu vida Vitamin E tokoferol 10 mg štiti lipide membrana od oksidacije 2 Vitamin *K menahinon 1 mg učestvuje u procesima koagulacije Vitamin A (akseroftol) u organizmu prouzrukuje orožavanje epitela sluzokože, disajnih,genitalnih i organa za varenje,što često usled infekcija,dovodi i do smrti.Najvažniji znaci nedostatka ovog vitamina su noćnoslepilo (hipovitamnoza),a kasnije kseroftalmija, ti suvo orožvanje rožnnjače i konjuktiva uz gubitak vida(avitaminoza). U prirodi su pored vitamina A rasprostranjeni i njegovi provitamini α , β i γ karoten.Najvažniji izvori vitamina A su:riba,jetra, žumance,maslac, pavlaka,sir,mleko.Najvažniji izvori karotena su žuto ili crveno obojeno voće i povrće:kajsija,breskva,paradajz,šargarepa i tikva. vitamin A1 = retinol Iz β karotena čovek i životinje sintetišu vitamin A1(retinol).Vitamin D igra važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma potpomažućiresorpciju njegovih jona u crevima mineralizaciju kostiju.nedostatak vitamina D(avitaminoza vitamina D)u dečjem dobu dovodi do pojave rahitisa. Bolest je povezana sa nedovoljnim taloženjem kalcijuma u kostima,usled čega kosti ne učvršćavaju u dovoljnoj meri i deformiŠu se,Izvori vitamina D su riblje ulje,sardine,žumance,džigerica,maslac,i dr. Vitamin E sprečava delovanja slobodnih radikala i peroksida, koji nastaju u metabolizmu na nezasićene bimolekule posebno nezasićene lipide ćelijskih membrana.Prema tome ovaj vitamin deluje kao antiksidans.Ovog vitamina najviše ima u ulju iz klica pšenice i kukuruza i u raznom semenju.Manje ga ima u spanaću,salati i kelju banani i narandži,žumancetu i mesu a još manje u crnoj džigerici,srcu i bubrezima. Vitamin K se nalazi u zelenim biljkama,a sintetišu ga i bakterije crvene flore,pa se njegova avitaminoza retko javlja.Po hemijskom sastavu je derivat naftohinona i sadrži ugljovodonični bočni niz izoprenoidnog porekla.Vitamin K je neophodan kofaktor trombina,enzima koji omogućuje transformaciju krvnog proteina fibrinogena u fibrin.Fibrin je nerastvoreni fibrilarni protein neophodan za stvaranje krvnog ugruška.Stoga nedostatak vitamina K izaziva poremećaje vezane za nemogućnost zgrušavanja krvi,što može dovesti do iskrvavljenja. ---- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU WWW.MATURSKI.NET ---- BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI TEKST