infrastruktura, podela infrastrukture, Zusammenfassungen von Informationswirtschaft

Nur auf Docsity: Lade infrastruktura, podela infrastrukture und mehr Zusammenfassungen als PDF für Informationswirtschaft herunter!

URBANA INFRASTRUKTURA

za predavanje korišćena literatura

profesora-

Mirjane Đurđević i

Rajka Korice

Pojam i značenje

Prostorne strukture svrstavaju se u dve osnovne grupe: suprastrukture i infrastrukture.

Urbanu suprastrukturu čine prostorni objekti koji služe stanovanju, radu, rekreaciji i drugim osnovnim ljudskim aktivnostima. Infrastrukturu čine materijalni energetski i informacioni preduslovi za funkcionisanje suprastrukture.

infra - ispod, pod,dole......

Supra- iznad, nad, gore......

struktura - sastav, raspored, sklop

Sa prostornog aspekta infrastruktura bi podrazumevala različite prostorne, tehničke i saobraćajne sisteme koji čine osnovu za funkcionisanje svih korsnika prostora. Funkcija ovih sistema je da vrše prenos ljudi, materijalnih dobara, informacija i energije.

Možemo da razlikujemo dve osnovne grupe mreža, objekata i službi:

Tehničku infrastrukturu , odnosno one sisteme koji obuhvataju mreže i objekte tehničkih sistema – saobraćaj, vodovod, kanalizacija, elektroenergetika, komunikacije, daljinsko grejanje, gasovodni sistem itd.

Društvenu infrastrukturu koja obuhvata mreže i objekte javnih službi – za boravak dece, društvene i socijane institucije, biblioteke, vatrogasne stanice itd.

KLASIFIKACIJE

(A) Prema vidovima potrošnje postoji podela na objekte i mreže individualne, zajedničke i mešovite potrošnje, pri čemu je osnovni kriterijum mogućnost merenja potrošnje i direktnog naplaćivanja izvršene usluge. (B) U odnosu na rang mreže postoji klasifikacija na primarne , sekundarne I tercijarne objekte i mreže. (C) Prema značaju se mogu podeliti na mikro i makro infrastrukturu (D) Prema položaju u prostoru dele se na podzemnu i nadzemnu infrastrukturu.

(E) Za potrebe planiranja i uređenja prostora predlaže se podela tehničkih infrastrukturnih sistema na Hidrotehničke – vodovod, kanalizacija, korišćenje voda i zaštita od voda Saobraćajne – suvozemni, vazdušni i vodni Telekomunikacione – komunikacioni i informacioni Energetske – elektroenergetski, gasovodi, toplovodi i produktovodi

Hidrotehničke –

vodovod, kanalizacija, korišćenje voda i

zaštita od voda

SNABDEVANJE VODOM- vodovodni sistem

Objekti za zahvatanje vode - zahvatne građevine na rekama, jezerima, veštačkim ili prirodnim, prirodnim izvorima, zatim galerije, bunari za zahvatanje podzemne vode, sabirne površine i cisterne za kišnicu i slično

Postrojenja za prečišćavanje vode

Objekti za dovođenje vode od postrojenja za prečišćavanje do grada, zajedno sa komorama za prekid pritiska ili crpnim stanicama

Distributivna mreža - cevna mreža

Rezervoari - objekti za sakupljanje i čuvanje čiste vode Ukopani, poluukopani, vodotornjevi

10

POTREBNE KOLIČINE VODE

srednja dnevna potrošnja vode ili specifična potrošnja u litrima po stanovniku na dan ( l /stan /dan ). (^) Godišnja potrošnja vode po pravilu se povećava usled povećanja broja stanovnika, povećanja njihovog standarda i razvoja industrije. Objekti vodovoda grade se tako da zadovolje potrebe koje se očekuju u budućnosti. Broj stanovnika na kraju projekcionog perioda obično je dat urbanističkim planom i rezultat je demografskih studija. uobičajeni projekcioni period na koji se projektuje vodovodna mreža oko 50 godina

TRANSPORT VODE DO NASELJA I

RASPODELA VODE DO NASELJA

Za transport vode do naselja služi glavna dovodna cev i prateći objekti (crpne stanice..) Raspodela vode u naselju vrši se distributivnom, sekundarnom vodovodnom mrežom na koju se povezuje kućna instalacija. U uličnoj i kućnoj mreži voda je uvek pod pritiskom pre svega jer je to tehnički najpogodniji način - cevi se polažu u zemlju i u zidove u bilo kakvom podesnom položaju bez obzira na pravac toka.

DELOVI SISTEMA ZA ODVOĐENJE

OTPADNIH VODA

1. Mreža kanala za sakupljanje upotrebljenih i atmosferskih voda Sem samih kanala3 ovde spadaju i drugi specijalni objekti kao što su prelivi za rasterećivanje mreže ili retenzioni baseni za smanjivanje oscilacija proticaja vode kroz kanale, kaskade i drugo.
2. Kolektori za odvođenje vode od naselja do ispusta, zajedno sa kaskadama ili crpnim stanicama ako su potrebne.
3. Postrojenja za prečišćavanje otpadne vode pre upuštanja u recipijent
4. Ispusti - objekti za ispuštanje kanalskog sadržaja posle prečišćavanja u prirodni recipijent.

Količina vode koja se odvodi kanalima zavisi od veličine područja koje je opremljeno kanalizacijom i njegovih hidroloških karakteristika, od broja stanovnika priključenih na kanalizaciju, od njihove specifi čne potrošnje vode i od sistema kanalisanja. Pri tome se uzimaju u obzir sve ranije navedene vrste otpadnih voda.

14

Postrojenja za proizvodnju električne energije nazivaju se elektrane , odnosno prema vrsti polazne energije termoelektrane, hidroelektrane, nuklearne elektrane. Uz ove nazive dodaje se i reč toplana, ako se u kombinovanom ciklusu proizvodi i toplotna energija.

ENERGETIKA

Eletroenergetska mreža nadzemna podzemne podvodne niskonaponska visokonaponska

16

Eletroenergetska mreža

• nadzemna
• podzemne
• podvodne  niskonaponska  visokonaponska

Distributivnu mrežu čine trafostanice 10/0.4 KV i distributivni vodovi 10 KV. TS10/0.4 KV mogu se graditi kao slobodnostojeći objekti, ili u sklopu stambenog?!, poslovnog ili industrijskog objekta.

prostornim planovima sagledavaju se potrebni prostori za smeštaj trafostanica 400/110 KV. Problem je obezbediti koridore nadzemnih vodova, dalekovoda 400 KV. U ovim koridorima je moguće graditi objekte pod strogo defi nisanim uslovima. Smatra se da objekat nije pod dalekovodom ukoliko se nalazi na rastojanju većem od 5 m od horizontalne projekcije krajnjeg provodnika.

Nojfert - priručnik za projektovanje, Biologija prostora

DALJINSKO GREJANJE

sačinjavaju tri osnovne komponente: toplotni izvor, mreža daljinskog grejanja i toplotne podstanice.

Unutrašnje instalacije centralnog grejanja koje služe za distribuciju toplote do pojedinih prostorija unutar objekta smatraju se sastavnim delovima samog objekta.

Nosilac toplote u sistemu daljinskog grejanja

• topla voda do 100°C,
• vrela voda do i preko 120°C
• vodena para.

19

PRIRODNI GAS

U poređenju sa ostalim fosilnim gorivima prirodni gas je čist, pogodan i srazmerno jeftin energent, zapravo jedan od najpogodnijih oblika energije za višenamensko snabdevanje toplotnom energijom za grejanje, kuvanje i pripremu tople vode.

“Južni tok" "Turski tok"

20

TELEKOMUNIKACIJE

Klasifikacija zakonska opšte pošta,telegrafa i telefona, i sistemi veza radija i televizije. posebne namene zatvoreni sistemi armije, unutrašnjih i spoljnih poslova, sisteme veze velikih privrednih preduzeća elektroprivrede, železnice itd.

INTEGRISANI TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI

Interenet je najsloženija telekomunikaciona usluga, koja u sebi objedinjuje sve postojeće usluge, koristeći sve resurse klasičnih telekomunikacionih sistema, od telefonskih i kablovskih vodova (standardni i kablovski Internet), preko radio frekventnih veza, sve do satelitskih komunikacija.