ИНТРАКРАНИЈАЛНА ХЕМОРАГИЈА
(проширено)
Интракранијално крварење још увек спада у водеће узроке неонаталног морбидитета
и морталитета.
Склоност ка крварењу услед изложености асфиксији и порођајној трауми -главни
етиолошки чиниоци доводе до интракранијалног крварења у раном неонталном
периоду (првих 7 дана живота).
Крварење може бити у мождане коморе, субдурални или субарахноидални простор,
хемисфере малог мозга.
КРВАРЕЊЕ У МОЖДАНЕ КОМОРЕ
-интравентрикуларна хеморагија ИВХ-
Најчешће код превремено рођене деце, главни разлог трајног оштећења мозга.
У сложеној етиопатогенези руптуре крвних судова СГМ (субепендимни герминативни
матрикс) и настанку ИВХ , централно место има асфиксија. У настанку учешће имају
фактори пренатални и интранатални као и постнатални поремећај гасне
размене( болест хијалиних мембрана). ИВХ се ретко виђа у терминске новорођенчади.
У приближно 80% случајева крв се из СГМ продире у бочне мождане коморе.
Најтежи облици подразумевају присуство крви у целом коморском систему,
субарахноидалном простору мозга и кичмене мождине.
Услед дилатације коморског система у току ИВХ развија се и постхеморагични
ХИДРОЦЕФАЛУС.
Клиничка слика и дијагноза
Скоро увек настаје током првих 72 сата од довршења порођаја.
Катастрофални ток ИВХ – у неколико сати или минута развија се кома, престанак
дисања и срчаног рада.
Степенаст ток ИВХ – измена стања свести, смањена моторна активност,
генерализована хипотонија мишића. Конвулзије, напета фонтанела и анемије упркос
понављаним транфузијама.
Дијагностика: ултразвучни преглед мозга, лумбална пункција( малинаст изглед
ликвора, повишен број Ер, пораст концентрације протеина, хипогликорахија.
Превенција, терапија прогноза: избегавање хиоксично исхемичног стреса током
порођаја.
Лечење подразумева очување нормалне гасне размене и стабилност системске
циркулације.Као покушај зауставњања постхеморагичног хидроцефалуса долазе у
обзир понављане лумбалне пункције.
Смртност се креће у распону од 10-60%, трајни поремећај психомоторног развоја у 20-
90 % преживеле новорођенчади.
