Study with the several resources on Docsity
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Prepare for your exams
Study with the several resources on Docsity
Earn points to download
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Community
Ask the community for help and clear up your study doubts
Discover the best universities in your country according to Docsity users
Free resources
Download our free guides on studying techniques, anxiety management strategies, and thesis advice from Docsity tutors
U skripti su pitanja sa odgovorima za drzavni ispit
Typology: Study notes
1 / 48
This page cannot be seen from the preview
Don't miss anything!
- objedinjene sve skripte uz dopunu iz preporučene literature-
USTAVNO UREĐENJE Definicija Republike Srbije? Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Grb, zastava i himna? Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb se koristi kao Veliki grb i Mali grb. Himna Republike Srbije je svečana pesma „Bože pravde“. Izgled i upotreba grba, zastave i himne se uređuju zakonom. Teritorija i granica Republike Srbije? Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, a granica nepovrediva i menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava. Ljudska prava i slobode? Ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom su: dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, pravo na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravo na slobodu i bezbednost, čovečno postupanje sa licem lišene slobode, ograničeno trajanje pritvora, pravo na pravično suđenje, pravo na državljanstvo, slobodu kretanja, slobodu misli, savesti i veroispovesti, nepovredivost stana, zaštitu podataka o ličnosti, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, izborno pravo, sloboda okupljanja i udruživanja, pravo na rad, na imovinu, na nasleđivanje, na obrazovanje, na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na penzijsko osiguranje i dr. Ravnopravnost svih oblika svojine? U Republici Srbiji garantuje se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Podela vlasti u Republici Srbiji? Uređenje vlasti se zasniva na podeli vlasti na zakonodavnu (Narodna skupština), izvršnu (Vlada) i sudsku (sudovi). Odnos ove tri grane vlasti se zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna. Osnovna funkcija državnog organa koja ima zakonodavnu vlast je donošenje zakona. Zakonodavnu vlast vrši Narodna skupština. Osnovna funkcija državnog organa koja ima izvršnu vlast je neposredno i konkretno obavljanje mnoštva državnih poslova kojima je cilj izvršavanje zakona. Izvršnu vlast vrši Vlada. Sudska vlast ima funkciju očuvanja i zaštite utvrđenog pravnog poretka. Sudska vlast u Srbiji je nezavisna i pripada posebnim državnim organima - sudovima. Šta je Narodna Skupština Republike Srbije? Narodna Skupština Republike Srbije (ili Parlament) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodnu Skupštinu čini 250 narodnih poslanika, izabranih na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, čiji mandat traje 4 godine. Izbore raspisuje predsednik RS.
Organi autonomne pokrajine su:
obrazuju dve ili više gradskih opština. Grad vrši nadležnosti opštine i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni. Organi grada su:
vrsta i opis posla koji treba da se obavlja, mesto rada, vreme trajanja ugovora, dan početka rada, radno vreme, novčani iznos osnovne zarade. Zaposleni je dužan da poslodavcu dostavi sva dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad, a poslodavac je obavezan da ga prijavi organizacijama nadležnim za poslove zapošljavanja, zdravstvenog osiguranja i penzijskog i invalidskog osiguranja. Ugovor se potpisuje na određeno ili neodređeno vreme. Prava zaposlenih? Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, prava po osnovu bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti i dr. Obaveze zaposlenih? Zaposleni je dužan: da svesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; poštuje organizaciju rada i uslove i pravila poslodavca; obavesti poslodavca o svim bitnim okolnostima koje mogu uticati na obavljanje poslova; da obavesti poslodavca o svakoj vrsti opasnosti koja može ugroziti život i zdravlje ili izazvati materijalnu štetu. Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu? Bezbednost i zdravlje na radu podrazumevaju postojanje mera koje sprovodi poslodavac u cilju održavanja zdravlja svojih zaposlenih (fizički i psihički zdrava sredina, sredstva za rad, oprema za ličnu zaštitu), kao i da zaposlene obavesti o rizicima tokom rada. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
Probni rad? Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad koji može da traje najduže 6 meseci. Zaposleni koji u toku probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu. Radni odnos na određeno vreme? Radni odnos na određeno vreme se zasniva kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, privremeno povećanje obima rada (traje najduže 12 meseci), radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog (traje do povratka privremeno odsutnog zaposlenog). Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je radni odnos zasnovan. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom? Radni odnos na određeno ili neodređeno vreme se može zasnovati sa nepunim radnim vremenom. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu. Zaposleni koji kod jednog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom, može kod drugog poslodavca zasnovati radni odnos i tako ostvariti puno radno vreme. Primeri - na radnom mestu predviđeno radno vreme je kraće od punog (zaposleni radi nepuno), radi dopune radnog vremena (do punog radnog vremena), priroda i organizacija posla (2 zaposlena sa nepunim radnim vremenom npr.) Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom? Radni odnos na poslovima koji čine štetno dejstvo a ne mogu se otkloniti vremenom ekspozicije (radno vreme) ili zaštitom na radu (maske, kecelje, UV filteri). To su teški fizički poslovi, poslovi koji se obavljaju pod zemljom ili vodom, pri visokoj ili niskoj temperaturi, pod uticajem štetnih UV ili jonizujućih zraka... Ovakvo radno mesto može da zauzme samo lice koje je predhodno ispunilo posebne uslove u vidu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i životne dobi. Zaposleni su obavezni da po organizaciji rada (jednom godišnje) obavljaju organizovane sistematske preglede. Zaposleni koji ne ispunjava ocenu radne sposobnosti se upućuje na lakše radno mesto ili na invalidsku komisiju. Ugovor o delu? Može se zaključiti sa licem koje će da obavlja poslove koji nisu iz njegove delatnosti, a predmet rada im je izrada ili popravka; samostalno izvršenje fizičkih poslova ili intelektualnog angažovanja (doktori koji rade kao profesori u srednjim medicinskim školama npr.) Dopunski rad? Zdravstveni radnik koji je zaposlen u jednoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi (puno radno vreme); ima pravo da sa svojim ili nekim drugim poslodavcem (direktor zdravstvene ustanove ili osnivač privatne prakse) zasnuje ugovor o dopunskom radu, koji se zaključuje se u pisanom obliku i na vreme od 12 meseci. Jedan primerak originala ugovora se dostavlja Ministarstvu zdravlja. Zdravstveni radnik mora obavljati poslove van svog punog radnog vremena; u ukupnom vremenu koje ne može biti duže od 1/3 punog radnog vremena. Ugovor o dopunskom radu je opravdan: zdravstvene usluge nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, zdravstvene usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem ali je ovo jedini način da se organizuje njihovo pružanje, pružanje zdravstvenih usluga licima koji nemaju svojstvo osiguranog
najmanje 24h neprekidno, koristi se nedeljom (ako je neophodno raditi na svoju slobodnu nedelju – slobodan dan). Godišnji odmor zaposlenih? Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana ima pravo da koristi odmor posle 6 meseci neprekidnog rada (tu spada i PSR, ako se desi). Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Godišnji odmor može da se koristi u 2 dela, s tim što se prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 3 nedelje koristi u kalendarskoj godini, a drugi deo godišnjeg odmora najkasnije do 30. juna naredne godine. Praznici koji su neradni, PSR, plaćeno odsustvo – ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Ne može se odreći prava na odmor, niti mu se može uskratiti, nakon prekida radnog odnosa, poslodavac je dužan da izda potvrdu o nekorišćenom broju dana godišnjeg odmora. Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora u odnosu na posao. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom stiže najkasnije 15 dana pre datuma početka odmora. Izmena datuma početka odmora, može biti promenjena najviše 5 dana pre početka, od strane poslodavca. Za vreme godišnjeg odmora zaposleni prima zaradu koju je ostvario u mesecu u kojem koristi godišnji. Ako poslodavac ne omogući korišćenje godišnjeg, zaposleni ima pravo nadoknade štete u visini prosečne zarade u predhodna 3 meseca. Odsustva zaposlenih? Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i dr. u ukupnom trajanju do 7 dana u toku kalendarske godine. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 5 radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice, odnosno na 2 radna dana u slučaju dobrovoljnog davanja krvi. Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). U slučaju neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta? Zaposlena žena ima pravo da odsustvuje sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo) i radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana (1. i 2. dete), odnosno 2 godine (3. i 4. dete). Porodiljsko odsustvo započinje na osnovu nalaza nadležnog lekara najranije 45, a obavezno 28 dana termina za porođaj i traje do navršena 3. meseca od dana porođaja. Po isteku porodiljskog odsustva zaposlena žena ima pravo da odsustvuje sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Poslednjih 8 nedelja trudnoće, žena ne sme da radi prekovremeno i noćne smene. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad? Zaposleni je dužan da (najkasnije u roku od 3 dana) od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad o tome poslodavcu dostavi potvrdu nadležnog lekara koja sadrži i vreme privremene sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, potvrdu umesto zaposlenog dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu. Državni i verski praznici? Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade u uvećanom iznosu ukoliko postoji obaveza rada u dane praznika.
Državni praznici Nova godina (1.i 2.januar); Dan državnosti (15.februar – Sretenjski ustav i početak 1. srpskog ustanka); Praznik rad (1. i 2. maj); Dan pobede (9.maj – dan kapitulacije nacističke Nemačke) – praznuje se radno; Dan primirja u prvom svetskom ratu (11.novembar) Verski praznici prvi dan pravoslavnog Božića (7.januar); pravoslavani uskršnji praznici (Veliki Petak i drugi dan Uskrsa); pravoslavci (prvi dan krsne slave); katolici (za verske praznike tj. 25. decembar i katolički Veliki Petak i drugi dan Uskrsa); muslimani (prvi dan Ramazanskog bajrama i Kurbanskog bajrama); jevreji (prvi dan Jom Kipura) Radno se praznuju pored Dana pobede (9. maja) i Sveti Sava (27. januara) i Vidovdan (28. juna). Ako datum praznika padne u nedelju, praznuje se narednog dana. Zarada (naknada zarade, primanja) i kad zaposlenom ne pripada naknada za odsustvovanje? Zarada se sastoji od zarada za obavljeni rad (osnovna zarada, dela zarade za radni učinak i uvećana zarada) i zarada koja je doprinela poslovnom učinku poslodavcu (nagrada, bonus). Zaposleni ima pravo na naknadu tokom odsustva – praznik kad je neradan dan, dani godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, službeni put, vojne vežbe, poziv državnog organa, PSR (65% – bolest, 100% - trudnice, povreda na radu, profesionalno oboljenje), naredba državnog organa (poslodavac ne poštuje bezbednost na radu), sklapanje braka, porođaj supruge, teža bolest člana uže porodice, smrt užeg člana porodice (5 dana), dobrovoljno davanje krvi (2 dana). Zaposleni nema pravo na naknadu tokom odsustva – odsluženje vojnog roka, odsluženje kazne zatvora (do 6 meseci), rad u inostranstvu (međunarodna saradnja, diplomatija), privremeno upućivanje na rad kod drugog poslodavca, izbora/imenovanja na funkciju u državnom organu (nemogućnost obavljanja posla zbog novih obaveza). Uvećanje zarade zaposlenog? Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu i to:
Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih (sporazumno rešavanje spornih pitanja u procesu otkaza)? Pravnik dostavlja zaposlenom rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Sporna pitanja između poslodavca i zaposlenog rešava arbitar koga strane u sporu određuju sporazumom, iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora (rok za pokretanje postupka – 3 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja). Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja (za vreme trajanja postupka zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos). Ako arbitar ne donese odluku u roku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno. Rešenje arbitra je konačno i obavezujuće za obe strane. Zaposleni može da ovlasti sindikat da spor pokrene pred nadležnim sudom. Arbitar ne mora biti pravnik, njemu se obraćaju strane koje žele da reše neki spor sporazumno bez suda. Strane treba da vode računa o njegovoj stručnosti u vezi sa predmetom spora. Odluka arbitara je obavezujuća. Kolektivni ugovori? Kolektivnim ugovor uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, izmene i dopune kolektivnog ugovora i međusobni odnosi i druga pitanja od značaja za učesnike kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor se zaključuje kao opšti, poseban i kod poslodavca. Opšti kolektivni = zaključuje se na nivou Republike, obično ispred udruženja poslodavaca i sindikati koji se osnovani na teritoriju RS, te važe za sve njihove članove. Njime se utvrđuje minimum prava i obaveza zaposlenih i poslodavca. Posebni kolektivni = zaključuje se na nivou Republike Srbije (zaključuju udruženja poslodavaca i sindikata koji su osnovani za te ciljane grane, grupe ili delatnosti) Poseban = zaključuje se na nivou autonomne pokrajne ili lokalne samouprave (zaključuju udruženja poslodavaca i sindikata koji su osnovani za te ciljane grane, grupe ili delatnosti). Ovi ugovori konkretizuju prava i obaveze za određenu delatnost (moraju da prate taj minimum prava garantovan zakonom). Njime se uređuje specifičan položaj zaposlenih u određenim grupama (npr. za zdravstvo). Ne mogu se utvrđivati nepovoljnija prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca od onih predviđenih opštim kolektivnim ugovorom. Kod poslodavca = zaključuje se kod poslodavca, konkretizuju dalje prava i obaveze (koja su utvrđena opštim i posebnim kolektivnim ugovorom), konkretno za ciljnu oblast posla, u okviru preduzeća/ustanove gde se obavlja rad (moraju da prate taj minimum prava garantovan zakonom). Zaključuje se i za svaku zdravstvenu ustanovu. Preraspodela zaposlenog lica? Zaposleno lice se raspoređuje na radno mesto po ugovoru o radu. U toku rada, radnik može da bude premešten na rad na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (poslodavac može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada). Odgovarajućim poslom se smatra posao za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kom zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude (rok za izjašnjavanje ne može da bude kraći od 8 dana). Poslodavac može da ponudi zaposlenom izmenu ugovora o radu i u slučaju premeštaja u drugo mesto rada ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca (mogućnost zaključenja ugovora o dopunskom radu).
Zaposleni može biti premešten na radno mesto sa nižom stručnom spremom u slučaju nekih vanrednih stanja, npr. epidemija. Poslodavac može da rasporedi radnika i na i u drugo mesto i bez radnikove saglasnosti. Raspored rada, radno vreme i zdravstvene zaštite za vreme štrajka? Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi, utvrđuje osnivač, za zdravstvene ustanove koje osniva Republika – ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, a za vreme epidemija i otklanjanja posledica prouzrokovanim elementarnim nepogodama i vanrednim prilikama utvrđuje nadležni ministar. Zdravstvena ustanova je dužna da za vreme štrajka obezbedi minimum procesa rada koji obuhvata obavljanje redovnih vakcinacija prema utvrđenim rokovima, sprovođenje higijensko-epidemioloških mera za vreme trajanja epidemije zarazne bolesti, dijagnostiku i terapiju hitnih i akutnih oboljenja, povreda i stanja, uzimanje, obradu i davanje krvi i produkata od krvi, snabdevanje najvažnijim lekovima i medicinskim sredstvima i zdravstvenu negu i ishranu hospitalizovanih bolesnika. Zabranjeno je organizovati štrajk u zdravstvenim ustanovama koje pružaju HMP.
uz pristanak pacijenta ili na osnovu odluke suda. Pacijent ili zakonski zastupnik ima pravo na kopiju medicinske dokumentacije i snosi troškove njene izrade. Lica koja neovlašćeno i bez pristanka pacijenta ili zakonskog zastupnika, raspolažu i iznose u javnost ove informacijama čine krivično delo. Dete sa 15 godina sa sposobnosti rasuđivanja ima pravo na poverljivost podataka. Nadležni zdravstveni radnik ima pravo da te podatke saopšti zakonskom zastupniku (roditelj, staratelj, hranitelj) u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje Ko obezbeđuje zaštitu prava pacijenta? Zaštitu prava pacijenta obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, preko savetnika za zaštitu prava pacijenata i Saveta za zdravlje. Dužnosti svakog pojedinca na zaštiti i unapređivanju zdravlja? Svaki građanin je dužan da čuva i unapređuje svoje zdravlje i zdravlje drugih ljudi, kao i uslove životne i radne sredine. Svaki pojedinac je dužan da u okviru svojih znanja i mogućnosti pruži drugome prvu pomoć, odnosno obavesti hitnu medicinsku službu radi ukazivanja pomoći. Dužnosti pacijenta u postupku pružanja zdravstvene zaštite? Pacijent je dužan da aktivno učestvuje u zaštiti, unapređenju i očuvanju sopstvenog zdravlja, da u potpunosti i istinito informiše zdravstvene radnike o svom zdravstvenom stanju, da se pridržava uputstava, da poštuje prava drugih pacijenata, da se sa poštovanjem i uvažavanjem odnosi prema zdravstvenom radniku, da blagovremeno obavesti zdravstvenu ustanovu o otkazivanju termina i svakoj promeni ličnih podataka. Transplantacija? Predstavlja medicinski postupak dobijanja ćelija, tkiva, organa (živ ili kadaver donor) radi presađivanja i upotrebe drugog lica kome je neophodno za očuvanje zdravlja i života. Podrazumeva procedure uzimanja, doniranja, obrade, očivanja, karantina, distribucije, presađivanja i praćenja neželjenih pojava i reakcija. Pokriva je OZO.
ZDRAVSTVENE USTANOVE, LICENCA, LEKARSKA KOMORA Šta čini zdravstvenu službu? Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe (privatna praksa), kao i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost. Vrste zdravstvenih ustanova? Može osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice pod uslovima propisanim zakonom. Mogu se osnovati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini kao:
