48737147 montessori, Beleške' predlog Konstruktivistička pedagogija. University of Nis
Goca.Todorovic
Goca.Todorovic14 June 2016

48737147 montessori, Beleške' predlog Konstruktivistička pedagogija. University of Nis

DOC (116 KB)
9 strane
1broj preuzimanja
439broj poseta
100%on 1 votesbroj ocena
Opis
Montesori
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 9
ovo je samo pregled
3 shown on 9 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 9 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 9 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 9 pages
preuzmi dokument

MONTESORI

Osnovna parola Montessori metoda je :

"Pomozi mi da to uradim sam" .

MONTESORI METODA

Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta, vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi, zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori. Vec poznat i priznat u svetu, ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu, osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života.

Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja, te u dodiru sa decom različitih kultura. Ono što je uočila za svu decu, označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva.

Te univerzalne karakteristike su:

-sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna

Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod.

Upijajući um - Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči, do treće godine nesvesno, a od treće svesno. Npr. kako dete uči govoriti. Roditelji ga ne podučavaju, jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. Od treće godine javlja se detetova volja. Proces učenja je aktivan, a ne pasivan. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. od štednjaka i drugih aparata. Vrtić nije samo priprema za život, već život u svim duginim bojama.

Razdoblja posebne osetljivosti- Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Npr. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti, pogledati, opipati i slično. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. Kada dovoljno upozna taj svet, neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje -osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta

Deca žele učiti - Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak, osetila i mišići , te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. Npr. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače, ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu.

Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju, a drugi da tu nema mesta igri. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali, ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Ona je češće upotrebljavala reč rad. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta.

Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja, tokom kojih uče na kvalitativno različit način. Prva faza traje do šeste godine, druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um, a od treće svesan um. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta.

Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. Nažalost, odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama, na kraju to učine umesto njega. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki". Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju; deca peru, brišu. Svi alati su na dohvat ruku deteta.

Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Atmosfera je bez autoriteta, mirna i ozbiljna. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red, čistoću, čuvanje stvari. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline, a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta, neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. Ona slaže materijal tako, da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu, a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. dečija okolina je udešena tako, da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama, kojima može dete samo da vlada. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima, dolazi upravljanje stvarima”. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu.

Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja, vec period od rođenja do seste godine. Jer to je period kada se formira inteligencija, najvažnije čovekovo oruđe. I ne samo njegova inteligencija, nego i celina njegovih psihičkih snaga... Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć, a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja, a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. Usvajanje informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje, pisanje, računanje) na isti prirodan

način na koji dete uči da hoda ili priča. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji.

U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina:

prvo, dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano);

drugo, pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje, tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno.

U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali, koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije, a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. Uz ovo, detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju, biraju, probaju, a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom, razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici.

RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI

Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. U njenom središtu je dete, a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je .

Marija Montessori je uočila da dete, kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. To gotovo meditirajuće, dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja, dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera, kako je navodila Marija Montesori , postaje “novo” dete.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje.

Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost, a zato i jednaka prava. Dete ima ogroman zadatak pred sobom, ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka, da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije, stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. M.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta, da odrasli redovno rade sa nekim ciljem, oni hoće da svojim radom postignu nešto, i to na ekonomični način.Dete, koje radi isto tako koncentrisano, obično nrma praktičnog cilja, njegov cilj je razvijanje snage, vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost). Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za

psihicki razvoj. Ovo M.Montessori naziva "spiritualni embrio", analogno fizickom embrionu; onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta, tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta, koji se na rodjenju ne vidi. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem - ljudima i stvarima i (2) sloboda. Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi, tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. M.Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. Radeći s decom, Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane", hrane za njihov "upijajući um", kojom će ona sama sebe izgraditi. Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj, pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. Detetov psihicki razvoj, prema M.Montessori, ne desava se slucajno, vec prema odredjenom "dizajnu", tj. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti, koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. Dakle, ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti, kroz kontakt sa okruzenjem, gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. M.Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj, a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje"

Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali u detetovom zivotu kada je ono apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa izuzimanjem ostalih. Oni se kod deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem odredjene akcije, bez ociglednog razloga, sve dok se, zbog ovih ponavljanja, potpuno nova funkcija ne pojavi eksplozivnom snagom". Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. Ova ljubav ne spada u emocije, nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. M.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes.

Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja.

Drugi fenomen, "mozak koji apsorbuje", opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. Znaci, ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog, apsorbujuceg procesa. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije), da razume i da zakljucuje. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike, koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili

rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam, religiju, socijalne navike, tehnicke predispozicije, predubedjenja i, u stvari, sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti." Život pojedinca od rođenja do 18. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. godine * od 6. do 12. godine * od 12. do 18. godine Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um, dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. Dete svojim culima upija sve nesvesno, bez izabiranja, neumorno i neograničeno. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom, koja upija sve, ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. Um deteta upija utiske, ugrađuje ih u sebe, samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. Marija Montesori tražila je da se malome detetu, od rođenja do dobi od 3 godine, pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet, svet koji ga okružuje, sve u njemu. Drugo razdoblje, od 3. do 6. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove, sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. Sve više se razvijaju razumevanje i volja, dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. "Upijajući um", koji pomaže stvaranju osobnosti deteta, tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu, i duhovnu izgradnju.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima, mora razviti volju. Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. Red je strukturni zakon svemira, koji se uz pomoć doslednog, ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava, odnosno kako je ona govorila, u ukupnom svemiru, naći sredstvo svog zdravlja.

Izmedju 6-9.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi, drustvu. U periodu 9-12, dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja , ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu, ono moze da dosegne granice univerzuma. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta, a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju, kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama.

Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja, onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu, nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. Adolescentni otpor, uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu, nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima.

Na osnovu svega, Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije, baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta, da se razvije i

zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju stecenog, nagomilanog znanja). Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja.

MONTESORI MATERIJAL

Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado, intezivno i trajno bave. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način, kako da se njime služi. Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih.

Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način, dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. Za vreme takve prezentacije, nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju, a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh, kada deca sama koriste materijal, su veće. Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. S vremena na vreme je pogodno, a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih, konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju.

Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju, navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog, postepenog, sistematskog vežbanja, svestranog obzira na sva čula, samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece.

Primer montesori materijala:

Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima, ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete, a ne materijal. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine

koja se zove Montesori-pedagogija. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih, šarenih, veselih i maštovitih igara". Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto. Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. Na taj način deca uče čekati na red, što je u životu realnost. Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu, te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. Kriterijumi Montesori pribora i materijala:

- dostupnost detetu - podsticanje aktivne detetove delatnosti - primerenost potrebama i sposobnostima - mogućnost uočavanja pogreške u radu

Kao takav, on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana:

- vežbe praktičnog života - vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti - vežbe za podsticanje govora - vežbe matematike - vežbe kosmičkog vaspitanja - upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava, prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1.Prakticni, koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici, cetke, posude i materijali kao sto su voda, brasno, pirinac itd. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji, razvijanju koncentracije, paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika.

2.Senzorski, za sve uzraste. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja, tezina, oblik, tekstura, velicina, zvuk, miris itd. 3.Akademski, koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje, pisanje, matematika, geografija, botanika, zoologija, istorija, umetnost itd. Osim ovih materijala, deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. Po zelji, deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik.

Dr. Montessori je napisala: "Istina je, mi ne mozemo napraviti genija. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna, sigurna i izbalansirana individua."

NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA

- Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti, ispravni i u dobrom stanju svo vreme.

- Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice, perlice za nizanje, prostije edukativne slagalice), najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem, kako od strane nastavnika, tako i od strane dece.

- Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu.

- Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje, a ne prisilno. U ovom slucaju, nastavnik mora biti model a ne autoritet.

- Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut.Dete se ne prisiljava da deli materijal. Ako su u pitanju interesi cele grupe, tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta.

- Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici.

- Lose ponasanje se tretira odlucno, ali tako da se detetova licnost ne povredi. Koristeci princip opservacije, nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo), u prvom pokusaju.

POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA

Montesori metoda je indirektna metoda rada, jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi, 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. Mlađa deca uče od starijih, a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada, uočava se sve veće samopouzdanje, osećaj poverenja i radosti. Rađa se “novo dete”. Uočljiv je duh poštovanja, ljubavi, kooperacije i mira među decom.

MONTESORI PROGRAM TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja heterogene dobi odeljenja homogene dobi motivacija ličnim razvojem, motivacija vaspitačem, intrinzična motivacija ekstrinzična motivacija samokontrola pogreške vaspitač kontrolira iskustveno učenje vaspitač podučava učitelj je posmatrač i usmeruje učenika vaspitač je u središtu i dominira učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu sloboda kretanja i rada određena mesta rada za stolom samodisciplina vaspitač disciplinira uzajamno pomaganje vaspitač pomaže nekoliko prekida rada neprestano prekidanje rada deca biraju vežbe vaspitač određuje rad individualni tempo rada vaspitač određuje tempo sloboda samostalnog otkrivanja vaspitač predaje naglasak na konkretnom naglasak na apstraktnom realni život "igranje uloga"

PRIMERI MONTESORI RADIONICA

VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA

PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4,5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta. 2.Predmeti kao što su poklopac, šoljica, ekser, itd.. 3.Prazan list papira. 4.Olovka. 5.Prekrivač. PREZENTACIJA 1.Pozvati dete, imenovati rad, pokazati gde stoji materijal. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane. 2.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas, sa tobom da uradim nešto posebno. Napisaću tajnu poruku na listu papira, ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila.” 3.Položiti objekte preko prekrivača, držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti, zamoliti dete da ih imenuje. 4.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr. poklopac), zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano. Kad pogodi šta je napisano, zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom. 5.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete. 6. Po završetku, zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta. PREZENTACIJA 1.Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi. 2.Objasniti detetu šta se namerava uraditi. 3.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime. 4.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--- “ 5.Tražiti od deteta da to isto ponovi

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 shown on 9 pages
preuzmi dokument