agnus deiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, Beleške' predlog Istorija umetnosti
nepoznat korisnik
nepoznat korisnik

agnus deiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, Beleške' predlog Istorija umetnosti

5 str.
14broj poseta
Opis
sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 5
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.

Универзитет у Београду

Филозофски факултет

одељење за историју уметности

семинарски рад

агнус деи - Франсиско де Зурбаран

Милица Карапанџић ИУ14/51

Франсиско Зурбаран је један од водећих уметника шпанског барока. Познат је по великом броју религиозних тема чији опус карактерише каравађовски натурализам као и

изражена употреба тенеброза. Рођен је 1598. године у граду Фуенте де Кантос на југу покрајине Екстремадура. Крштен је исте године 7. новембра. Како је већ као као дете почео да црта користећи креду, отац га је послао 1614. године у Севиљу код сликара по имену Педро Диаз де Виљануева као ученика. У Севиљи је Зурбаран упознао многе потоње сликаре савременике. Један од његових првих радова из овог периода јесте Безгрешно зачеће. Након 1617. живи и ради у Љерени недалеко од родног места где се и жени прво са Маријом Пает која умире на рођењу њиховог трећег детета, а затим 1625. са удовицом Беатрис де Моралес. 1626. године Зурбаран потписује уговор са игуманом доминиканског манастира Сан Пабло ел Реал у Севиљи где се обавезује да ће насликати 21 слику за 8 месеци. 14 слика припада циклусу из живота Светог Доминика док су на осталим приказани Свети Бонавентура, Свети Тома Аквински и 4 црквена научитеља. Недуго затим 1628. године поново добија поруџбину за манастир реда Блажене Госпе где је у клаустеру манастира израдио 22 слике. Као већ афирмисани сликар на позив градске управе Севиље сели се тамо 1629. године. Одлази у Мадрид 1634. године где добија поруџбину од краља Филипа IV да за велику салу Биен Ретиро палате наслика циклус од 12 Херкулових задатака и 2 сцене са представама одбране Кадиза. Ове слике су уједно и једине познате које је Зурбаран радио за краља као и једине из његовог опуса са митолошком и историјском тематиком. Након што је по други пут остао удовац жени се по трећи пут 1644. године такође са удовицом Леонор де Тордер, а 1658. године се сели у Мадрид где и умире 1664. године.

До 30тих година XVII века Зурбаран је свој стил већ оформио у Севиљи. Није познато да ли је био у прилици лично да види Каравађова дела, али је свакако изузетно приметна употреба кјароскура и тенеброза која карактерише оба уметника. Оно што са мало већом сигурношћу можемо рећи је да је Зурбаранов стил сликања свакако био стимулисан и подстакнут утицајима савремених шпанских барокних сликара попут Дијега Веласкеза и Хосе де Рибере. Стил свакако пригодан за тематику којом се бавио у свом стваралаштву те највећи избор тема заузимају мртва природа и религиозни портрети са предствама монаха, светитеља и апостола. Централни део заузима једна фигура моделована готово скулпторски са великом пажњом посвећеном детаљима која се највише огледа у приказима одеће однодно наборима драперије. Софистицирана мешавина реализма и верске сенизбилности налази потврду у правилима за сликаре контрареформације са сабора у Тренту 1545-1563. Зурбаран је био јако популаран у монашким редовима у Севиљи и у суседим областима те не чуди чињеница да је највише радио по манастирима како је његоц стил био погодан за велике серије циклуса. У позној фази стваралаштва приметан је утицај Бартоломеа Мурила.

Агнец (латински агнус деи) односно јагње Божије првенствено се односи на јеванђеље по Јовану 1:29 где Јован Крститељ видевши Исуса како му прилази изговара: "Гле, Јагње Божије Које узима на Се гријехе свијета!" Христово страдање на Голготи у

хрићанској теолошкој доктрини схваћено је као савршена жртва коју је Бог принео за искупљење свог народа. Жртвовање јагњади је играло важну улогу у религиозном животу Јевреја. Иста порука се преноси кроз исти симбол; Мојсије у Египту, Аврамово жртвовање Исака. Спасоносна Христова жртва се одиграва у свакој души где пут спасења подразумева борбу са грехом као и прихватање сопственог крста. Ова тема распрострањена је у хришћанској уметности још од раног хришћанства.

У музеју Прадо у Мадриду налази се слика Агнус деи коју је насликао Франсиско де Зурбаран. Рађена у периоду од 1635. до 1640. године техником уља на платну ово је један од 6 насликаних верзија са мотивом јагње Божије и по мишљењу многих најлепша. Крајње

поједностављена структура слике на којој је представљена црна позадина са сивим столом на којој лежи јагње, још живо што закључујемо због одуства крви. Јагње је постављено тако да гледа на леву страну, има благо повијене рогове док су све четири ноге везане. Ноге су репрезентативно безане дијагонално чиме праве визуелну реминисценцију на знак крста. очи су отворено од којих ми можемо да видимо само једно које доста говори о стању у коме се јагње налази. Оно је резигнирано такорећи већ помирено с судбином која му долази и по питању које ништа не може да уради. Осветљење на слици је дијагонално постављено и долази из левог горњег угла. Како је представа лишена сваког реторичког садржаја као год и религиозних атрибута поставља се питање да ли је ово заправо слика мртве природе иако се већина историчара уметности и ликовних критичара сложила да је у питању тематика агнеца. Зурбаран није дао назив овој слици, док јесте другима из ове серије које такође садрже и религиозне симболе попут ореола. Посматрач би пред овом сликом свакако лако могао да закључи да је у питању слика мртве природе или обична представа животиње. Али ако кренемо даље од формалне анализе долазимо до дубљег духовног садржаја прожетог већом мистичном нотом управо због одабира уметника да слику структурише овако једноставно. Слика у исто време пружа осећај лепоте као год и нелагоде, сажаљења и страха.

Литература:

https://en.wikipedia.org/wiki/Francisco_de_Zurbar%C3%A1n

https://www.britannica.com/biography/Francisco-de-Zurbaran

https://www.museodelprado.es/en/the-collection/art-work/agnus-dei/795b841a-ec81-4d10- bd8b-0c7a870e327b

http://www.saintmarksphiladelphia.org/sermons/2017/1/15/agnus-dei

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.