agresivnost, Beleške' predlog Opšta psihologija. Univerzitet u Nišu
Kristina.Kostic
Kristina.Kostic
Questo è un documento Store
messo in vendita da Kristina.Kostic
e scaricabile solo a pagamento

agresivnost, Beleške' predlog Opšta psihologija. Univerzitet u Nišu

10 str.
322broj poseta
Opis
vrste agresivnosti, nacin manifestovanja agresivnosti kod dece, kakovo je to ponasanje agresivnih ljudi.
3.99
Cena dokumenta
preuzmi dokument
Questo documento è messo in vendita dall'utente Kristina.Kostic: potrai scaricarlo in formato digitale subito dopo averlo acquistato! Più dettagli
pregled3 str. / 10
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument

Seminarski rad

AGRESIVNOST

Agresivno ponasanje je vrlo slozena pojava koja se uglavnom menifestira kao nagon, srdzba i napadanje na osobu, objekt ili teritoriju.S obzirom da se takav oblik ponasanja stabilizira u vrlo ranom detinjstvu cak i prije navrsene godine dana zivota. Uzroci agresivnog ponasanja vrlo su slozeni, kao najcesci faktori spominju se obiteljske prilike, neuspesi u skoli, spolne razlike, dobna subkultura te sire drustvene okolnosti. Kako je problem nasilja tesko kontrolisati, pa tako i leciti, vazno je rano uociti potencijalne oblike poremecenog ponasanja i spreciti njegovo razvijanje kako

s vremenom nebi doslo do stabilizacije agresivnosti i pojacavanja njenog intenziteta. Od osobite je vaznosti pravo dobna pedagoska intervencija, a da bi se odredio pravilan nacin delovanja, potrebno je istraziti uzroke agresivnosti. Skola u saradnji s roditeljima moze puno pomoci u smanjenju problema agresivnosti, no da bi resavanje tog problema zaista bilo uspesno, potrebno je poraditi na sirim drustvenim pitanjima- medjuljutskim odnosima i kvalitetu zivota ljudi uopsteno. Agresivno ponasanju u savremen drustvu postaje sve veci problem, stoga im razlicite drustvene delatnosti i institucije poklanjaju sve vecu paznju. Poznati interes za agresivno ponasanje i cinioce koji uticu na njegov razvoj u poslednjih nekoliko decenija su sve intezivniji. Kako se taj oblik socijalnog ponasanja razvija prilicno rano u detinjstvu, veliki deo istrazivanja usmeren je upravo na deciju agresivnost i njen razvoj. UZROCI I RAZVOJ AGRESIVNOG PONASANJA

Tesko je otkriti sve uzroke agresivnog ponasanja i zamrsene odnose medju njima, narocito na tako slozenom polju kao sto je covekova dusa. Medjutim postoji niz faktora za koje se moze tvrditi da svakako predstavljaju potencijalna izvorista problema agresivnosti ( nasledni cinioci npr. u oblikovanju detetovog temperamenta ). Dete koje je vrlo aktivno sklonije je razvitku agresivnosti. Znatan uticaj imaju i neuropsiholoske manjkavosti, te razlike testosterona u krvi kao i visak jednog muskog hromozoma kod nekih osoba.

Situacija u porodici prema mnogima najvazniji je faktor u nastanku decijeg agresivnog ponasanja. Odnosi se pre svega na nepovoljnu emocionalnu situaciju u porodici, posebno onih s nizim socio-ekonomskim statusom, licnost majke ili oca, bracno nezadovoljstvo roditelja. Uzroci agresivnog ponasanja ticu se i odgojnog stila roditelja-ako se roditelji ponasaju agresivno, deca ce usvojiti njihov nacin ponasanja i tako ga i ravijati. Zlostavljanju u detinjstvu na emocionalnom planu daje rezultate potiskivanja straha, bola, ponizenja dok dete moze zakljuciti da je agresivno ponasanje nacin prezivljavanja.

TEORIJA AGRESIVNOSTI

Instinktivisticke teorije predstavnicioveteorije agresivnog ponasanja smatraju posledicom razmerno stabilnog, bioloskog pokrataca instikta.

Psihoanaliticka teorija- prema Freudu, ljudsko ponasanje odredjuju instnkti zivota i smrti. Ta dva suprodstavljena instnkta u neprstalnoj su borbi za prevlast, a ljudsko ponasanje posledica je te borbe. Delovanje smrti izaziva teznju za samounistenje ili autoagresivnost, dok prevlast zivota razlog je da se agresivnost usmeri prema drugima.

Neonaliticka teorija- pokusaj kompromisa izmedju instinktivistikih i sredinskih teorija.

Etioloska teorija- smatra da je agresija urodjeni potencijal. Agresivnost obijasnjava nakupljanje energije u neuralnim sredistima, sto dovodi do eksplozije, bez obzira na spoljasne uticaje.

Kognitivne teorije- strah je najcesca emocionalna reakcija na psihicku i fizicku opasnost, a uobicajna reakcija na strah je beg ili agresivnost. Sta ce pojedinac odabrati zavisi o njegovim intelektualnim procesima u kombinaciji sa emocijama.

Bioloske teorije- predstavnici ove teorije obijasnjavaju agresivnost kao rezultat funkcioniranja odredjenih biolosko-fizioloskih struktura ili promena u organizmu.

VRSTE AGRESIVNOSTI

Manifestaciski oblici agresivnosti vrlo su razliciti i krecu se od obicnog zadirkivanja, ruganja, ignorisanja, do telesnog povredjivanja, krvnih delikata, ubistva i samoubistva.

Fizicka ili verbalna agresivnost- razlikuju se s obzirom na nacin izrazavanja agresivnost.

Manifestna – moze biti primarna, to je neposredan fizicki napad i sekundarna, to je

najpre izraz straha, nastaje zbog dugotrajne frustracije.

Latentna- zavisi od izdrzkljivosti nervnog sastava medjutim spoljasne okolnosti odredice hoce li se ona pojaviti u ponaqsanju te osobe.

Tiha agresivnost- sto znaci odbijanje. • Autoagresivnost:

•..1 Samopovredjivanje- do 4-iri godine cesto je bezazleno ( grickanje, bockanje, cupanje ), kod starije dece pojavljuje se redje, ali postaje ozbilnije ( gasenje opusaka na rukama, zarezivanje ziletom ili nozem ). Neka deca postaju autoagresivna samo zato sto su jako uzbudjena preko boli koji sami sebi nanose.

•..2 Samoubilacki pokusaj- najcesce predstavljaju poziv za pomoc, kaznjavanje sebe ili drugih, igru, bezanje od zastrasujucih i nepodnosljivo bolnih okolnosti i ucenjivanje okoline. Obavljaju se uzimanjem lekova, ostrim predmetima ( rezanjem vena ) skakanje4m s visokih mesta, vesanjem i hladnim oruzjem.

Hiteroagresivnost- usmaerena je prema drugima, izrazava se kroz grizenje, pljuvanje, psovanje, udaranje, mucenje, kradj, bezanje, nasilja, i kod dece retko ubijanje drugih.

Emocionalna agresivnost- usmerena je prvenstveno nanosenju stete ili povrede drugo osobi, a motivisana je snaznim emocionalnim uzbudjenjem. \

Instrumentalna agresivnost- primarni cilj nije povredjivanje nekog drugog vec ostvarivanje nekog zeljeng cilja.

“pomaknuta” agresivnost- usmerena je ne neduzne objekte, a ne na san izvor frustracija: nastaje kada se zbog razlicitih razloga neusudjujemo napasti izvor frustracije ili kada nam je on nedostupan.

Reaktivna agresivnost- ponasanje koje se pojavljuje kao reakcija na razne situacije, najcesce na provokaciju.

Proaktivna agresivost- odsutnost provokacije. • Adaptivna agresivnost- nastaje zbog

izlozenosti, nasilju i agresiji u detetovoj okolini. • Naadaptivna agresivnost- pojavljuje se u vrlo

ranom uzrastu, a njen intenzitet i ozbiljnost s vremenom sve vise rastu.

RAZVOJ AGRESIVNOG PONASANJA

Prvi oblici agresivnog ponasanja pojavljuju se pre navrsene godine dana zivota. U najranijem detinjstvu preovladava instrumentalna,direktna i fizicka agresivnost. Takvi se oblici agresivnosti s odrastanjem postupno smanjuju i ustupaju mesto varbalnoj, idirektnoj i osvetnickoj agresiji koje pocinju preovladavati u skolskom

razdoblju. U skolskom uzrastu dolazi do smanjenja ukupne kolicine agresivnog ponasanja, cemu u najvacoj meri doprinose razvoj samoregulacije i snjome povezan razvoj agresivnosti i razvoj socijalnih vestina. Ako dete ne nauci nove nacine ponasanja, ako ga u agresivnim ispadima okolina svesno i nesvesno podrzava, povremena agresija postace svremenom uobicajni nacin ponasanja.

KARAKTERISTIKE AGRESIVNE DECE

Deca sklona agresivnosti nesigurna, nesrecna, orijentisana iskljucivo na sebe i svoje potrebe. Imaju problema u principiranju socijalnih situacija, uvek sev osecaju ugrozeno. Brzopleto donose zakljucke i ne traze dodatna obijasnjenja o situaciji. Vece znacenje pridaju dominantnosti i osveti nego socijalizaciji, manje ih zanimaju posledice. Neke agresivne reakcije imaju bioloski temelj jer muskarci i zene nemaju jednake potencijale, ali veliku ulogu imaju i posebnosti u odgoju jer se na drugacuji nacin utice na devojcice tj. na decake. Iako u prve dve do tri godine zivota polne razlike u agresivnosti nisu jace izrazene, vec u predskolskom uzrastu one postaju vrlo upadljive, dok se u skolskom uzrastu jos izrazenije. Devojcice su sklonije verbalnoj agresivnosti ( npr. izoliranje pojedinca ), dok decaci pokazuju upadljive oblike agresivnosti koji su zesci, glasniji i odredjeniji.

STABILNOST AGRESIVNOG PONASANJA Istrazivanja pokazuju da je agresivno ponasanje jedan od najstabilnijih oblika ponasanja. Ako postoji vremenska i

situaciska stabilnost agresivnog ponasanja, tada mozemo govoriti o agresivnosti kao o osobini licnosti. Veliki br. istrazivaca pokazuje da je agresija vrlo trajna osobina licnosti koja se moze gotovo uporedjivati sa inteligencijom. Postoje takodje podaci da se stabilnost agresivnost stabilnost agresivnosti povecava s razvojem, te podaci koje upucuju na medjugeneracisku stabilnost i prenos agresivnosti. Rad s decom agresivnog ponasanja zahteva strpljivost, trajnost i kreativnost uz saradnju roditelja, profesora, pedagoga i ucenika. Od velike je vaznosti pravilna pedagoska intervencija,potrebno je otkritietiolgiju tj. razmotriti pojavni tok i oblik, istraziti uzorke agresivnosti. U praksi je primeceno da se iza napadnih oblika ponasanja skriva tajna razlicitog znacenja koju moramo protumaciti; napadni oblici ucenikovog ponasanja zapravo su poziv u pomoc, a svako zove u pomoc na svoj nacin. Pedagog odlucije o nacinu rada nakon upoznavanja ucenika, njegovog problema i uzroka koji ga izazivaju. Program rada za svakog ucenika poseban je i specifican i u svakom slucaju isistira na saradnji s roditeljima, nastavnicima i razredom. Nakon upoznavanja roditelja i njihove situacije upucuje ih u konstruktivno resavanje osobnih problema, po potrebi i porodicno savetovaliste ili neku odredjenu ustanovu. Ucitelji bi trebali prosirivati svoje znanje o uzrocima- posledicama agresivnog ponasanja ucenika jer neznanje moze biti uzrok njihove nespremnosti da u teskim situacijama postupe na pedagoski primeran nacin. Trebali bi povecati samokontrolu, prepoznati prve znake emocija koje ce se pojaviti izvan grenica normalnog i pronalaziti

snagu u sebi da postupe, kad zatreba, i razumom i srcem i zivotnim iskustvom. Roditelje treba pouciti o ulozi roditeljskih i porodicnih saveta u postupanju agresivnog nacina ponasanja, da agresivnost ne suzbijaju agresivnoscu vec emocijama pozitivnog predznaka, pre svaga razumevanjem i tolerancijom, te o vaznosti da ucitelji i roditelji deluju u istom pravcu prema prosocijalnom ponasanju.

ZAKLJUCAK

Obelezja licnosti, porodicne prilike, neuspesi u skoli, nacin provodjenja slobodnog vremena, ucenicki skupovi, zivotna okolina i sire drustvene okolnosti- sve su to faktori

koji cine potencijalne uzroke drustveno neprihvatljivog i nasilnickog ponasanja, a upravo ta slozenost uzroka agresivnog ponasanja ukazuje kako je problem nasilja tesko otkriti, kontrolisati, pa tako i leciti.

Vazno je rano uociti potencijalne oblike poremecenog ponasanja i pravilno se odnositi prema njima, posebno ods strane roditelja i ucitelja koji su detetu u tom ranom detinjstvu najblizi. Skola svojim vaspitnim postupcima moze puno pomoci an otklanjanju porasta agresivnosti, stvaranjem pozeljne pedagosko- psiholoske klime za zdrav rast i razvoj dece i mladih. Davanjem vaznosti i mogucnosti izbora sadrzaja kojice zadovoljiti interese ucenika dace smanjivanju agresivnog ponasanja prema sebi, vrsnjacima i stvarima. Da bi negativna energija svakodnevnog zivota pokrenula pozitivan pristup zivotu, potrebono je okupiti celokupno drustvo i u takvom okruzenju raditi na uspostavljanju ravnoteze i strpljenja u odnosima. Sve to trebalo bi biti praceno vecim glasom reci i dela odraslih jer nema resavanja problema agresivnosti dece bez resavanja celog niza pitanja kvaliteta zivota ljudi u drustvu.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument