Akm 2.kolokvijum, Beleške' predlog Razvojna politika preduzeća. Sveučilište nije definirano
deadpoet
deadpoet

Akm 2.kolokvijum, Beleške' predlog Razvojna politika preduzeća. Sveučilište nije definirano

13 str.
206broj poseta
Opis
Andragogija komunikacija i medija, skraćeno za kolokvijum
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument

VERBALNA KOMUNIKACIJA

• Određenje pojma:

Rot: Jezik je izgrađen, veoma fleksibilan i moćan sistem govornih simbola. Govorni simbol je reč.

Sosir: Jezik je sistem međusobno povezanih znakova tako da vrednost jednog znaka zavisi od prisustva drugih znakova. Ova odrednica je preuzimana dalje od strane drugih autora, koji su je na neki način usložnjavali, nalazi se u osnovi svih definicija.

Kasirer: Upotrebom jezika i imenovanjem se raščišćava i sređuje haos neposrednih uticaja. Jezik postaje jedno od osnovnih duhovnih sredstava pomoću koga se za nas odvija napredak od pukog sveta osećaja do sveta opažaja i predstava.

Funkcije jezika: Komunikacija ljudi i u prostornoj i u vremenskoj dimenziji.

Opšte karakteristike (Janićijevic, Bugarski):

• Jezik je sistem- logički je konzistentan i zasnovan na nizu pravila.

• Jezik je ograničen – ograničenost proističe iz činjenice da je sastavljen iz određenog broja znakova koji se kombiniju.

• Jezik je proizvoljan – ne postoji objektivna veza izmedju stvari ili ideje i jezičke jedinice.

• Jezik je konvencionalan – rezultat je dogovora među ljudima.

• Ima dve manifestacije – govor i pismo. Ove dve manifestacije jezika su upućene različitim čulima i među njima nema potpune ekvivalencije. Govor je auditivno – temporalni, a pismo vizuelno – spacijalni medij. Jezik se primarno ostvaruje u govoru, a sekundarno u pismu.

-Sputavajući momenti upotrebe jezika u komunikaciji odraslih (jezik je stvarnost) :

• Jezik je statičan a stvarnost je dinamična, reči se ne menjaju tako brzo kako se menja stvarnost.

• Jezik je ograničen a stvarnost je praktično neograničena, ne postoje reči za svu raznolikost i šarolikost prirode.

• Jezik je apstraktan a stvarnost je konkretnija. Što je reč apstraktnija, to je njena veza sa stvarnošću manje direktna. Sto je reč bliže denotativnom značenju, to je manja mogućnost za nesporazum.

-Može doći i do zloupotrebe jezika: 1. apstrakcija na nepromenljivoj ravni, zaglaviti se na jednom nivou apstrakcije koji je

visok ili nizak 2. preterana identifikacija, nesposobnost da se vidi razlika, preterano uopštavanje 3. dvostruko vrednovana procena – mišljenje u krajnostima 4. nesvesna projekcija – nečiji iskazi su iskazi o njemu samom, uvek je u osnovi tako

1

-Teorije o jeziku (Đorđević, Janićijević) :

LINGVISTIČKE – teorije o čovekovom sistemu simbolizacije u komunikaciji. Lingvistika kao nauka o jeziku daje opise i objašnjenje jezika kao simboličkog sistema u čovekovom komunikacionom ponašanju.

PSIHOLINGVISTIČKE – o čovekovoj sposobnosti da se ponaša simbolično. Psiholingvistika je nauka koja proučava kako ljudi mogu da izvode te odnose u kodnom ponašanju. Skiner najuticajniji. Čovek se aktivno razvija (bitno za andragogiju).

SOCIOLINGVISTIČKE – objašnjava i predviđa kako je simbolično ponašanje povezano sa društvenim ponašanjem (kontekst, način govora, društveni motivi za komunikaciju, varijacije u upotrebi, jezičke promene - društvene promene).

-Nastanak jezika i jezičkih grupa:

-Jezik nastaje iz potrebe ljudi da međusobno komuniciraju, a razvijao se i uobličavao, artikulisao upravo kroz tu komunikaciju. Loveći i radeći zajedno, pre svega da bi se prehranili i opstali, razvijao se i način ljudske komunikacije. Smatra se da je u početku to bilo pomoću pokreta ruku i čitavog tela, a potom i glasovnim jezikom. Ljudi su fonetski jezik, nesumnjivo najsavršeniji način međusobnog sporazumevanja, razvijali kao rezultat potreba proisteklih, ne samo iz razvoja, već i najprimitivnijih oblika ljudske egzistencije. Razvijajući sposobnosti jezičkog opštenja, ne samo da je olakšana egzistencija prvobitnih ljudi, nego je to imalo posledice i na razvoj kulture i civilizacije uopšte, u raznim delovima sveta.

Izvor svih jezika: NOSTRATIČKI JEZIK, XV milenijum pre nove ere – mešanjem plemena kao i nastankom prvih klasnih država počinju da se stvaraju velike jezičke porodice kojima pripadaju jezici današnjih naroda.

-Najpoznatije jezičke grupe:

Hamitsko – semitska: Severna Afrika i zemlje Bliskog Istoka u Aziji. Osnovna osobina je fleksija, menjanje oblika reči i značaj konsonanata.

Tursko – mongolska: odlikuje je aglutinacija; dodavanjem raznih pokazatelja osnovi reči menja se njeno značenje i određuje položaj u rečenici. U Srednjoj Aziji.

Kinesko – tibetska: Istočne zemlje Azije. Svaka reč predstavlja zaseban koren a gramatički odnosi se određuju rasporedom reči u rečenici.

Indoevropska: Evropa i delovi srednje Azije. Osobina je krajnje razvijena fleksija, pripadaju joj slovenski, germanski, baltički, romanski, keltski itd.

Kušitska: Centralna Afrika.

Ugro-finska: mađarski, finski. Nastajali su na području od Sibira do Severne Evrope.

2

Jezik i govor:

Nalaze se u odnosu dijalektičkog jedinstva, ali nisu ekvivalentni, oni se prepliću. Nema govora bez jezika, a jezik počinje govorom.

Sosir – jezik je ono sto je naučeno, a govor je upotreba tog znanja.

-4 dihotomije jezika i govora:

1. Jezik je društven – govor je individualan. Jezik koji čovek zna, socijalan je i u ontogenetskom smislu, tj. u smislu njegovog saznanja. Naučio ga je jer se našao u datoj sredini u kojoj se koristi taj jezik.

2. Jezik je nenameran – govor je nameran

3. Jezik je pasivan, zbir onoga što je naučeno – govor je aktivan. Budući da je govor nameran, individualni izbor iz tog zbira pažljivo prikupljenog znanja, on je aktivan.

4. Jezik je homogen, znakovi jezika su nepromenljivo povezani u sistem – govor je heterogen. Jezik je homogen i celovit samo unutar društva, ali ne i unutar pojedinca. Ne može se predvideti kada će i šta neko reći. To varira zavisno od raznih psiholoških, fizioloških, fizičkih faktora.

-Odnos jezik – govor korespondira sa odnosom socijalno – individualno (Tomić)

RETORIKA I BESEDNIŠTVO

-Odnos retorike i besednistva:

-Odnos retorike i besedništva je ustvari odnos teorije i prakse – retorika je skup pravila, to jest teorija o lepom govoru – besedništvo.

-Retorikom se uči za besedništvo

-Besedništvo – praktično pridržavanje tih pravila

-Nisu isti pojmovi – dobar retoričar ne mora biti dobar besednik

-Besedništvo se određuje kao komunikaciona veština ubeđivanja i pridobijanja slušalaca elokventnim govorom sa utvrđenim pravilima kojih se valja pridržavati.

- Retorika je upotreba jezika kao veštine ubeđivanja, koja se zasniva na organizovanom znanju.

Cilj je da se estetski uobličen govor primeni u postizanju nekog efekta:

• Izmena misljenja slušalaca

• Izlivanje snažnih emocija

• Nadgovaranje protivnika u smislu takmičenja

-Ciceron – tri zadatka govornika:

3

• Da dokaže svoje teze

• Da utiče na volju slušalaca

• Da im priredi uživanje

-Za Aristotela je retorika pronalaženje svih mogućih sredstava za ubeđivanje. Postoji razlika između ubeđivanja i nagovaranja. Nagovaranje se povezuje sa emocijama, dok ubeđivanje sa razumom. Ubeđivanje pretpostavlja otpor slušalaca.

Beseda ima:

• svoj sadržaj

• svoju formu

-Po sadržaju to može biti bilo koji sadržaj govora kako Kvintilijan ističe. Forma je ono po čemu se beseda razlikuje od bilo kog elokventog govora. Besede se oslanjaju na retorska pravila. Istorija besedništva počinje tek onda kada se ono počelo učiti kao veština (Đurić).

-Tri vrste besede:

Aristotel izdvaja vrste besede prema predmetu i cilju:

Političke (deliberativne) – cilj je korisno ili štetno. Grci su ove najviše cenili. Nema slaganja o hronološkom određenju nastanka sudskih i političkih, a obe su se razvijale sa: 1. razvojem demokratije (u tiranskim drustvima potiskivano je besedništvo); 2. burnim istorijskim razdobljima. Karakteristika političke je da se govornik obraća predstavnicima naroda ili okupljenom narodu, a sa razvojem masovnih medija i celom narodu. Cilj je ne samo da se narod ubedi nego i da se podstakne na željenu akciju ili da se odvrati od neke akcije.

Sudske (forenzičke) – Cilj je pravedno – nepravedno. Koraks i Tisije su ustanovili. Poseban impuls u razvoju dalo je uvođenje porotnog suđenja. To je uticalo da sudska beseda ne deluje samo na razum, već i na emocije.

Prigodne (epideiktičke) – Cilj je čast ili sramota. Zajednička odlika je da hvale ili kude nekog ili nešto, vec prema prilici.

Vrste : 1. enkomiume – pohvalne besede u slavu pojedinca

2. panegirike – svečane besede pred okupljenim narodom

3. epitafi – posmrtni govori.

Spadaju i crkvene, vojničke, pozdravne, zdravice, ljubavne, pogrdne...

• Javljaju se i u kombinovanom obliku.

4

-Prvo se javlja laičko besedništvo, vezano za egzistencijalna pitanja i prvobitnu zajednicu. Svako je ne samo imao pravo nego i obavezu da nauči veštinu besedništva – na primer u antičkoj Grčkoj cilj obrazovanja je bio savladati veštinu besedništva!

Koraks – prvi udžbenik retorike.

Prva struktura govora na 5 delova:

• Uvod (Eisodos)

• Izlaganje problema (Katastasis)

• Dokazivanje (Agones)

• Dodatne napomene (Parekbasis)

• Zaključak (Epilogos)

-Za Koraksa se vezuje i nastanak osnovnog metoda koji se zove EIKOS (argument iz verovatnog). Osnovna karakteristika eikosa je težnja relativiranja istine. Dalje su ga razvijali Tisija i Sofisti.

-Elementi forme besede:

• Predmet i priprema besede (inventio)

• Organizovanje govora (dispositio)

• Stil (jezik) besede (elocutio)

• Izlaganje (držanje) govora (actio)

I. Predmet i priprema besede

Predmet (noseći element besede)

Cilj – svrha besede

Priprema besede:

• Razmišljanje o predmetu

• Prikupljanje materijala

• Argumenti koji će se koristiti

• Koncept besede

• Pamćenje pripremljenog govora – uključuje i namernu improvizaciju ozbiljno pripremanog govora

II. Organizovanje govora: obuhvata uvod (10%), razradu (izlaganje predmeta i dokazivanje, 85%), zaključak (5%).

5

III. Stil (jezik) besede:

• Govorni i/ili pisani stil (govoriti i/ili čitati)

• Vrste stila:

- zbijen, sadržajan (ATIČKI)

- kitnjast i razvodnjen (AZIJSKI)

- prema emocijama može biti jednostavan, usmeren, uzvišen

IV. Izlaganje (držanje) govora:

• Glas – artikulacija, akcenat, akustični elementi, intonacija, glasnost, tempo, boja glasa

• Gestovi i drugi neverbalni znaci

• Ilustrovanje onog o čemu se govori

SAVETI ZA JAVNI NASTUP

• Ne govoriti opširno (ne postavljati pitanja)

• Ne govoriti dugo i poštovati vreme

• Ne biti dosadan

• Vladati sobom (self menadžment)

• Uvežbati govor

JEZIK I PISMO

Koja je najgrublja podela istorije?

Praistorijsko doba – bez pisma. Između 500 000 do 1 000 000 godina.

Istorijsko doba – sa pismom. Traje tek nešto više od 5 000 godina.

-Pismo je kriterijum podele!

-Pisana reč omogućava i horizontalnu i vertikalnu komunikaciju (vreme, prostor i na daljinu). Jezik je samo preduslov, a pismo je nosilac kulture.

-Kroz istoriju se javljaju i primeri zalaganja protiv pisane reči, iako je u savremenom svetu visoka svest o značaju pisane reči (deca se opismenjavaju najranije moguće, a čine se andragoški i ne samo andragoški napori iskorenjavanja nepismenih odraslih) - npr. Sokrat

6

-Šta je pismo?

• Grafička prestava jezika (Kulundžić)

• Sistem usvojenih znakova kojima ljudi izražavaju svoje misli (Milovanović)

• Sistem organizovanih konvencionalnih znakova koji se prenose putem jezika (Bugarski)

Pismo je KOD – komunikološki aspekt.

-Vigotski „vestačko pamćenje“ čovečanstva

-Najsavrseniji oblik pisma je alfabet (azbuka, abeceda).

Alfabet je skupina slova ili fonograma u kojoj za svaku glasovnu artikulaciju postoji poseban grafički znak.

-Karakteristike alfabeta (Bugarski):

• Jednostavnost (nema mešanja dva različita nivoa)

• Ekonomičnost (samo tridesetak slovnih znakova)

• Prilagodljivost (svim jezicima)

-Naša 30 a neke 24, 23 ili 22 slovna znaka

-Pomoću samo 24 slova abecede raznim kombinacijama moguće je napisati fantastičan broj reč- i.

-Posebna oblast je „pismo u šiframa“ , primer : Bilov kriptogram iz 1819 godine.

G E R M A N I K U S

1 2 3 4 5 6 7 8 9 0

-Kako je nastalo pismo?

RAZVOJ INDIREKTNE KOMUNIKACIJE ODRASLIH

-Najelementarniji oblici „pisanja“:

Mnemotehnička sredstva i znaci

To su razni predmeti i znaci do kojih se dolazi pomoću tih predmeta, a može ih razumeti samo onaj koji ih je sačinio i oni koji su njihova značenja saznali od tvorca. Naziv je od grčkih reči sa značenjem pamćenje i sećanje. Komuniciranje ovim znacima je najelementarniji oblik u stadijalnom razvoju pisma.

Najrasprostranjenije mnemotehnicko sporazumevanje:

1. Kamenje (Romi nomadi, severno američki indijanci)

2. Trava (svežnjevi - Aborižzini)

3. „govor“ cveća (vrsta, boja, količina, položaj) 7

4. Tetovaža

5. Zanatski znakovi

6. Uniforme

7. Drugi predmeti (zastava, jabuka, limun, kafa, nakit...)

-Značajan i razvijeniji stadijum o indirektnoj komunikaciji:

1. KIPUI ili kvipui ili kvipusi: to je „pisanje“ pomću čvorova na uzetu. Glavno uže je bilo obično dugo 30ak cm ali su poznati i duži. Uzice koje su vezuju uz glavno uže nisu duže od 60 cm. Čvorovi su se vezivali na različite načine i u različitim oblicima (sa različitim značenjima). Primer : indijansko pleme iz Meksika, koji se zovu Hvičolci.

2. Raboši ili Rovaši: drvene palice raznih oblika, na njih se pomoću različitih zareza ili recki „upisuju“ razne beleške (najčešće matematičkog karaktera)

-Dalji stadijumi u razvoju pisma:

Ljudska predpismenost prolazi kroz faze:

1. Piktografsko

2. Ideogrami

1.Piktografsko pismo : naziva se „slikovno pismo“. Sastavljeno je od slika i crteža. Ređanjem sličica sa denotativnim značenjem iskazivane su misli. Znaci su se vezivali za pojmove, a ne za pojedine glasove. „Pisano“ je na kostima, rogovima i kamenu. XIV – najstariji crteži su tada nađeni, a najčuveniji je Altamara (pećina u Španiji).

2.Ideogramsko pismo : tokom vremena, oblik nacrtanih predmeta se uprošćava i znaci sve manje podsećaju na dati objekat. Ideogrami su znaci koji su se razvijali iz piktograma. I današnje pismo je nastalo od njih. Primeri savremene upotrebe piktograma i ideograma: a) u naukama; b) u svakodnevnom zivotu.

-Nastanak prave pismenosti – prva pisma: Prava pismenost nastaje kada znaci dobijaju svoju fonetsku vrednost.

Najstarija (prava) pisma:

1. Kinesko – na jugoistoku Azije

2. Egipatsko – na severoistoku Afrike

3. Hetitsko – mala Azija

4. Protoindijsko – u danasnjem Pakistanu

5. Klinasto – dolina reke Eufrata i Tigra

8

6. Kritsko – na najvećem ostrvu Egejskog mora

7. Feničansko – krajnja istočna obala Sredozemnog mora (današnja Sirija)

-Opšte karakteristike starih pisama:

• Nastajale su istovremeno

• Ranije se reč „hijeroglifi“ vezivala samo za egipatsko pismo, dok se danas tako nazivaju i stara i naučna jos neobjašnjena pisma.

4 smera pisanja:

1. s leva na desno

2. s desna na levo

3. bustofedonski (bus-vo, strofe-okrećem)

4. spiralan smer (plus, x)

1. KINESKO PISMO:

Sredinom drugog milenijuma pre nove ere njihovi prvi hijeroglifi su se pojavili. Ono je bilo sačinjeno od slika predmeta pretvorenih u stilizovane znakove, od kojih su neki imali i glasovnu vrednost. Najstarije je „PAK-VA“. Sastoji se od znakova koji su kombinovani od troredih dužih i kraćih vodoravnih crtica. Duže se nalaze po jedna u redu, a kraće po dve. Raznim kombinovanjem dobijala su se 64 znaka. Bilo je to pismo ograničenih mogućnosti – došli su do 100 000 znakova, sredinom 20. veka oko 50 000, a danas oko 10 – 5 hiljada znakova. Kinesko pismo se proširilo na Koreju i na Japan.

2.EGIPATSKI HIJEROGLIFI

Hieros-sveti, glypho – režem, uklesavam

"Sveto pismo" ili "sveti znaci" – koristili ih sveštenici i vladajući krugovi, do opšte upotrebe nikada nije došlo. "Uklesani znaci" su se prvobitno zvali. Tek kasnije grčki pisci (Klement Aleksandrijski) daju naziv hijeroglifi.

Nazivali su ih sveto pismo, sveti znaci ili uklesani znaci. Kasnije su ih grčki pisci nazvali hijeroglifima. U novije vreme tom rečju se nazivaju znaci svih najstarijih pisama. Nazivi sveto pismo i sveti znaci potiču od mišljenja da su oni najadekvatniji znaci na hramovima. Njima su se koristili egipatski sveštenici u magijske svrhe i ima mnogo simboličkih znakova. U početku je bilo namenjeno samo sveštenicima i vladajućim krugovima, a do opšte upotrebe nije došlo. U početku su to bile slike predmeta, a čitanje je bilo kao rešavanje rebusa. Hijeroglifi su se od piktografskog razvijali do fonetskog pisma. Nasuprot Kinezima, Egipćani su bili praktičniji i nisu težili umnožavanju znakova. U estetskom smislu, pismo je bilo lepše, svaki znak je slikan pažljivo, slikarskim veštinama i talentom. Bilo ih je oko 3.000, a u svakodnevnoj upotrebi oko 100. Znaci su dobili fonetsko značenje, a pisali su se samo suglasnici, pa ne znamo kako su se izgovarale reči. Često dolazi do zabune jer reči sa istim konsonantskim kosturom imaju različito značenje (na primer: m n h može da znači: papirusova biljka, mladić i vosak). Dešifrovanje je

9

otežani i zbog toga što je nekada iza, a nekada ispred reči stavljan ideogram, a nekada se ne stavlja u opšte, pa se ne zna kada je hijeroglif fonetski znak, a kada ideogram.

-Karakteristike:

• U početku su to bile slike predmeta ili pojava. Čitanje je ličelo na rešavanje rebusa. Od izrazitih piktograma postepeno se razvija do gotovo pravog fonetskog pisma.

• Egipćani su bili praktičniji i smanjivali su broj znakova, 3000 u početku a u svakodnevnoj upotrebi nekoliko stotina. Vodili su računa o lepom pisanju.

• Pri fonetskom pisanju pisali su se samo suglasnici

-Problemi pri dešifrovanju :

• danas ne znamo kako su se izgovarale pojedine reči jer se vokali stavljaju proizvoljno

• isti konsonantski kostur ima različita značenja (M-N-H-papirusova biljka, mladić, vosak)

• nekada ispred, a nekada iza reči stavljan je ideogram pa se ne zna kada je hijeroglif fonetski znak a kada je ideogram

• teško je pročitati jer je njihov jezik izumro

-Najveće zasluge za dešifrovanje :

Francuski naučnik Francois Champollion-Šampolion 1790-1832

Pomoglo mu je znanje koptskog jezika koji je nastao iz staroegipatskog, a brat mu je bio profesor grčkog jezika i arheolog.

3. FENIČANSKO PISMO

U užim istorijskim krugovima smatra se da je ovo pismo najstarije alfabetsko fonetsko pismo. Nastalo je u blizini Egipta na istočnoj obali mora, na teritoriji Sirije – Fenicija. To je bila mala zemlja, po prirodi narod koji je u njoj živeo bio je prakričan, snalažljiv, usmeren na trgovinu. Oni su bili trgovački posrednici na Sredozemnom moru, plovoli su do Britanije i Afrike, bili su i gusari. Ovaj narod imao je značajnu ulogu u širenju pismenosti. Oni su vodeći računa o trgovačkim transakcijama koje su zapisivali, znatno uprostili pismo, tako da se ono moglo lako naučiti. Kaže se da su Feničani svet naučili pismenosti. Oni su stvorili fonetski alfabet od 22 slova. Na temelju ovog pisma izgrađena je grčka i latinska abeceda i istočnjačka pisma (arapska). Reč alfabet je sastavljena od prva dva slova (alfa i beta), a to su preinačena imena prva dva slova feničanskog pisma (alef – bik i bet – kuća). Od ovog pisma razvili su se derivati.

Za njih se kaže da su svet naučili pismenosti zato što:

• je njihova pokretljivost uticala na širenje pismenosti i pismene komunikacije

10

• praktični, pojednostavili pismo i stvorili fonetski alfabet-22 slova

• na temelju njihovog kasnije su nastala grčka i latinska abeceda na Zapadu i arapsko pismo na istoku.

Dakle,

-feničansko pismo je najstarije alfabetsko, fonetsko pismo

-iako je taj alfabet pratemelj svih naših savremenih fonetskoh pisama (abeceda, azbuka ili alfabeta) u njemu se još uvek ne susreću vokali. Njih će uvesti u pisanje tek Grci.

Komunikacija brojevima

Javila se potreba da se posebnim znacima beleže kvantitet-količina, razmera stvari i slično.

Sistem znakova brojeva čini matematički kod

-Arapski brojevi : Poreklom su iz Indije. Do Evrope došli preko Arapa. Devet grafičkih znakova i nula. Početkom 16. veka dobili sadašnji oblik (posle uvođenja štampe).

Do tada je korišćeno:

• u direktnoj komunikaciji, ruke i prsti (prekrštene ruke na grudi-100 000)

• korišćene su i tabele za računanje. One su imale povučene linije koje su značile određena brojeve.

• u nekim krajevima sve do 18. veka upotrebljavana su slova sa brojnom vrednošću. Da bi slova imala značenje cifre obeležavana su posebnim znakom iznad i tačkama koje su stavljane ispred i iza svakog slova.

Materijal i pribor za pisanje

-Razvoj pismenosti i obrazovanja je u diraktnoj vezi sa razvojem materijala i pribora za pisanje.

-Tragalo se za materijalom koji će zadovoljiti sledeće zahteve :

• da primi što više pisanog teksta

• da postojanost teksta bude što duža

11

• da se može proizvoditi u što većim količinama

Najstariji materijali na kojima se pisalo: kamen, životinjske kosti, oklopi kornjača, školjke, glina i drugi materijali.

Kamen-stane pećina, motivi iz lova, POSVUDA PO SVETU, zadržalo se i danas kao materijal za pisanje

Pločice od mekane gline - Mesopotamija, Krit, pisalo se po takvim pločicama a onda su se sušile na suncu ili u pećinama. Očuvane sve do danas

Premazane drvene pločice - Grčka, Rim, premazivale se voskom, vrstom bele boje, kredom, gipsom, voštane pločice su se mogle ponovo upotrebljavati. Bogatiji ljudi su koristili pločice od slonove kosti za ispisivanje važnijeg teksta ili teksta za svečane prilike.

-Najkvalitetniji- papirus i pergament

Papirus - dobar, relativno jeftin, Egipćani, od biljke papirus, oko 3,5 hiljade godina u upotrebi, i u Grčkoj i Rimu. Pravljen je u obliku traka koje su se savijale, do 10 metara, pisana knjiga u obliku svitka KILINDROS (grčki) ili ROTULUS (latinski). Na oba kraja se nalazio štap tako da se prilikom čitanja tekst sa jednog odmotavao, a na drugi namotavao.

Pergament - to je tanka, specijalno obrađena koža. U početku su se od kože pravile trake ili u obliku svitka, a kasnije u obliku listova koji su slagani u sveske – kodekse, što se smatra početkom izgleda savremene knjige. Pergament vezivan u listove je preteča današnje knjige. Knjige pisane na pergamentu zovu se KODEKSI. Danas imaju neprocenjivu vrednost. Više boja: za običnu upotrebu-žućkasto-bela; luksuzna namena- purpurna; vladari i crkveni poglavari- crna. Pergament je skuplji od papirusa, ali je i bolji (duže traje, nije se lomio, moglo se pisati na obe strane, nožem se mogao strugati tekst i preko ostruganog dela pisati novi tekst). Zbog lepote i kvaliteta pergament ima neprocenjivu vrednost. U 17. veku on je prepustio mesto papiru, koji je jeftiniji i praktičniji.

U odnosu na papirus pergament je: trajniji, nije se lomio, moglo se pisati sa obe strane, mogao se ponovo ispisivati (sastruže se)

Slabost: skupoća materijala

Papir - Izuzetno značajan u razvoju pismenosti, obrazovanja i kulture uopšte. Proizvodnja počela u Kini 105. godine. Kinezi su dugo čuvali tajnu. 750 g. Arapi su saznali. Preko njih veština preneta u Evropu tek u 12. veku.

-Značaj Arapa: usavršili tehnologiju proizvodnje papira, počeli da proizvode obojeni papir, izmislili A4 format i pakovanje od 500 listova koje se zove RIS.

12

-Širenjem štamparske veštine raste i potreba za papirom. U savremenom dobu umesto klasičnog papira koriste se drugi materijali.

Razvoj pribora za pisanje:

Stari narodi Azije, Vavilonci, Asirci pisali su štapićima od drveta, metala i kosti (STILUSI ili GRAFIJUMI). Egipćani su pisali četkicama. Kasnije se pisalo raznim prirodnim perima. U traganju za praktičnim sredstvima želelo se: skratiti vreme u pisanju i prepisivanju i povećati broj kopija teksta.

Sa razvojem materijala, razvijala su i sredstva za pisanje. U početku su to bili štapići od drveta, metala ili kosti sa oštrim vrhom, a pisalo se po pločicama od mekane gline. Pisaljka se zvala grafijum ili stijus. Pisalo se i na čvrstim materijalima ili na koži i drvetu, a uz pomoć četkica, ptičijih pera, a od druge polovine 18. veka, metalnim perom. U potrazi za praktičnim sredstvima za pisanje, ljudi su težili da skrate vreme za pisanje. Ta težnja dovodi do pronalaska pisaće mašine (Henri Mil), koja se vremenom usavršila.

1780-metalna pera

1790-olovka

1884-nalivpero

1900-nalivpero u danačnjem obliku

1714-pisaća mašina - englez Henri Mil

13

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument