Akvaticki testovi toks-Vezbe-Ekologija i zastita zivotne sredine-Biologija, Vežbe' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine. University of Belgrade
house.m.d
house.m.d30 September 2013

Akvaticki testovi toks-Vezbe-Ekologija i zastita zivotne sredine-Biologija, Vežbe' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine. University of Belgrade

PDF (133 KB)
15 strane
1broj preuzimanja
719broj poseta
Opis
Akvaticki testovi toks,Vezbe,Ekologija i zastita zivotne sredine,Biologija,Akvaticki testovi toksicnosti, laboratorijske vezbe
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 15

ovo je samo pregled

3 shown on 15 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 15 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 15 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 15 pages

preuzmi dokument
Microsoft PowerPoint - Vježba 16. Akvatièki testovi toksiènosti.ppt

1

9MHåED $NYDWLþNL WHVWRYLWRNVLþQRVWL

ƒ OTROV – toksin ili polutant

Bilo koja tvar koja se nalazi u vodi i NRMDPRåHNDGMHunijeta u tijela vodenih organizama, svojim VSHFLILþQLPGMHORYDQMHPSURPLMHQLWL njihovo zdravlje.

2

ƒ 7RNVLþQDGMHORYDQMDPRJXELWLOHWDOQDL subletalna.

ƒ Subletalna REXKYDüDMXQSUSURPLMHQHX UDVWXUD]YRMXUD]PQRåDYDQMXSRQDãDQMX pa histološke, biokemijske ili fiziološke promijene.

ƒ Djelovanje otrova ovisi o njegovoj koncentraciji i/ili trajanju trovanja.

ƒ 9HüLQXRWURYDDNRVXXveoma niskim koncentracijama i ako djeluju kratkotrajno normalni homeostatski mehanizmi organizma sposobni su VYODGDWLSDVHRWURYL]OXþXMHL] organizma ili detoksicira tako da ne GROD]LGRRãWHüHQMD

3

ƒ Više koncentracije ili dulja izvrgnutost otrovuPRJXL]D]YDWLRGUH ene reverzibilne fiziološke promijene, a posljedica toga su kratkotrajna narušavanja pojedinih funkcija organizma.

ƒ Pri još višim koncentracijama ili pri duljem trajanju trovanja GRVWLåHVHNULWLþQDID]DNDG GROD]LGRWUDMQLKRãWHüHQMDRUJDQL]PD

ƒ Napokon, od veoma visokih koncentracija i od dugog trovanja organizam ugiba.

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ Vrše se od drugog svjetskog rata. ƒ Cilj im je da se odredi koncentracija spoja u

testu ili razina faktora koji izazivaju štetna djelovanja, na grupi testnih organizama u tijeku kratkotrajnog izvrgavanja trovanju.

4

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ Test se postavlja tako da se grupe

organizama odre ene vrste izvrgavaju SURJUHVLYQRVYHYHüLPNRQFHQWUDFLMDPD toksikantaLGDVHSUDWLRGUH ena reakcija NRMDVHPRåHODNRNYDQWLILFLUDWL reakcija tipa sve ili ništa).

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ .DNRMHVPUWODNRXRþOMLYDLMDVQR GHILQLUDQDãWHWQDUHDNFLMDQDMþHãüHVH YUãHDNXWQLWHVWRYLWRNVLþQRVWLNRMLVX ujedno i testovi akutne smrtnosti.

ƒ Prvenstvena je svrha tih testova da se procijeni koncentracija toksikantaX testu koja je letalna za 50% organizama odre ene vrste unutar odre enog vremenskog razdoblja.

5

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ Ta koncentracija definira se kao srednja

letalna koncentracija (LC50). ƒ Ovisno o trajanju trovanja razlikuje se npr.

24h-LC50, 96h-LC50 itd.

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ Premda se akutnim testovima letalne WRNVLþQRVWLPRJXGRELWLNRULVQLSRGDFL RVRELWRNDGMHULMHþRGMHORYDQMXQRYLKWYDUL ili kad se uspore XMHRVMHWOMLYRVWUD]OLþLWLK vrsta), došlo se do spoznaje da je za potpunije razumijevanje toksikoloških XþLQDNDSRWUHEQRYUãLWLWHVWRYHQDUD]OLþLWLP UD]LQDPDELRORãNHRUJDQL]DFLMHLXNOMXþLWL WHVWRYHNURQLþQRJLVXENURQLþQRJ trajanja.

6

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ Ekološki gledano, promijene ponašanja,

narušena fiziologija ili izazvana sterilnost PRJXLPDWLLVWLNUDMQMLXþLQDNQDSRSXODFLMX kao i naglo ugibanje jedinaka.

7HVWRYLDNXWQHWRNVLþQRVWL ƒ 2þLWLPYDQMVNLP]QDNRYLPDWRNVLþQRVWL DWR VXJXELWDNDSHWLWDJXELWDNUDYQRWHåH promijena obojenosti ili smrt) gotovo uvijek prethode biokemijske ili morfološke promijene u organizmu.

7

ƒ 7HVWRYLWRNVLþQRVWLPRJXVHVYUVWDWL u nekoliko grupa s obzirom: – na trajanje, –QDQDþLQYUãHQMDL – na svrhu vršenja.

Prema trajanju:

ƒ Testovi kratka trajanja – DNXWQLWHVWRYLWRNVLþQRVWL

ƒ Testovi srednjeg trajanja – (VXSNURQLþQL WHVWRYLWRNVLþQRVWL

ƒ Testovi duga trajanja – NURQLþQLWHVWRYLWRNVLþQRVWL

8

Prema vršenju:

ƒ 6WDWLþQLWHVW ƒ Recirkulacijski test ƒ 3ROXVWDWLþQL test ƒ 3URWRþQLWHVW

Prema namjeni:

ƒ Test procijene kvalitete efluensa, ƒ Test relativne osjetljivosti, ƒ Test brzine rasta, ƒ 7HVWSRUHGEHQHWRNVLþQRVWL ƒ Test biostimulacije, ƒ Test bioakumulacije, itd.

9

Laboratorijski uvjeti

ƒ Za izvo enje testova treba imati dobro opremljen laboratorij da bi se osigurali adekvatni uvjeti za vršenje testova WRNVLþQRVWLSUHPDVWDQGDUGQLPSURWRNROLPD

Voda

ƒ Potreban je adekvatan izvor slatke vode ili morske vode dobre kvalitete (koja nije zaga ena).

10

Temperatura ƒ .DNRWRNVLþQRVWYDULUDRYLVQRR WHPSHUDWXULQXåQRMHRPRJXüLWL RGUåDYDQMHNRQVWDQWQLKWHPSHUDWXUQLK prilika u laboratoriju.

ƒ Temperatura u tijeku izvo enja testa ne smije varirati više od 1-2oC.

ƒ Konstante temperaturne prilike mogu se odråavati pomoüu air-condition-a, konstruiranjem malenih hladnih soba, hladnim kupkama…

Svjetlost ƒ 3RWUHEH]DVYLMHWORãüXYDULUDMXRYLVQRR

vrsti organizma. ƒ Fitoplankton, naravno, iziskuje svjetlost GDELPRJODWHüLIRWRVLQWH]D3RMHGLQH åLYRWLQMHL]LVNXMXVDVYLPRGUH HQLUHåLP svjetla i tame, dok neki nemaju potreba za svjetlom.

ƒ ,SDNYHüLQRPVHQDVWRMLRGUåDWLXYMHWL adekvatni onima u prirodi (dnevno-QRüQL ritam rasvjete).

11

Aeracija

ƒ =DYULMHPHDNOLPDWL]DFLMHQXåQDMHaeracija i RSVNUEDåLYRWLQMDNLVLNRP]DSRMHGLQHYUVWHL dok traje test.

ƒ -HGQDYHOLNDWODþQDSXPSDSRJRGQLMHMHRG više malenih akvarijskih pumpica.

ƒ Ako se u cijevima javljaju kapljice ulja potreban je ure aj za njihovo hvatanje.

Izbor vrste ƒ Izbor testnih organizama u velikoj mjeri

ovisi o tome što je svrha samog testa i o PRJXüQRVWLPDODERUDWRULMDXNRMHPVH test vrši.

ƒ ,]ERUYUVWHPRåHELWLL]YUãHQVRE]LURP na: – Stanište (pelagijal, bentos, epibentos) – 7URILþNX razinu (primarni producent,

herbivora, karnivora, detritofagi) – Tip organizama (fitoplankton, NROXWLþDYFL, PHNXãFLþODQNRQRãFLULEH«

12

ƒ ,SDNLPDYLãHþLQMHQLFDNRMHWUHEDX]HWLX obzir pri izboru testne vrste: RVMHWOMLYRVWYUVWHSUHPDWRNVLþQRMWYDULLOL faktorima koji se promatraju. Kako osjetljivost varira me u vrstama treba uzeti vrste širokog raspona osjetljivosti kad god je PRJXüH

2. geografsku raširenost vrste, brojnost i dostupnost u tijeku godine.

HNRORãNXYDåQRVWYUVWH 7UHEDX]HWLYUVWHNDUDNWHULVWLþQH]D HNRVLVWHPHXNRMHPRåHGRVSMHWL GRWLþQDWRNVLþQDWYDU$NRVHQSU odre XMHSRWHQFLMDODQQHJDWLYDQXþLQDN odre enog kemijskog spoja na hladne YRGHQHWRNRYHELWüHRGDEUDQDYUVWD npr. pastrva. Nema standardnih testnih vrsta koje bi se mogle uzeti za sve ekosisteme.

13

HNRQRPVNRLOLUHNUHDWLYQR]QDþHQMH vrste.

5. pogodnost vrste za rutinsko RGUåDYDQMHXODERUDWRULMXWDNRGDVH QMRPHPRJXYUãLWLLNURQLþQLWHVWRYL

-RãMHYDåQRLpoznavanje ponašanja, KUDQLGEHQLKQDYLNDUD]PQRåDYDQMDL åLYRWQRJFLNOXVDUDVSURVWUDQMHQRVWL XLVWUDåLYDQRPSRGUXþMXLHNRORãNR ]QDþHQMHRGDEUDQHYUVWH

ƒ Od toksikanata QDMþHãüHVHLVSLWXMXKODSLYL aromatski ugljikovodici, fenol, pentaklorofenolat, tenzidi, metali i dr.

ƒ 3UDWLVHPRUWDOLWHWåLYRWLQMDSURPLMHQH njihova ponašanja, histopatološke i fiziološke promijene njihova organizma.

14

Izvo enje testova

ƒ Svaki test se sastoji od kontrole i pet test- koncentracija.

ƒ Ako se rabi koje drugo otapalo osim vode, WUHEDXNOMXþLWLLGRGDWQXNRQWUROXVWLP otapalom u onim koncentracijama u kojima RQRXWHVWXVOXåL

ƒ 7HVWMHQXåQRL]YRGLWLGYDSXWDDOLMH najbolje ako se izvrše tri ponavljanja.

Preliminarni test

ƒ .DGVHL]YRGHWHVWRYLVWRNVLþQLP WYDULPDQHSR]QDWHWRNVLþQRVWLJRWRYR XYLMHNMHQXåQRSURYHVWLSUHOLPLQDUQLWHVW LRGUHGLWLNRQFHQWUDFLMHNRMHüHVHX]HWL u izvo HQMXNRQDþQRJWHVWDWRNVLþQRVWL

ƒ Koncentracije se biraju u nizu tako da su logaritamski odijeljene s velikim razmakom vrijednosti (npr. o,o1, o,1, 1, 10, 100 mg/L ili ppm).

15

.RQDþQLWHVW ƒ Za odre ivanje LC50 primjeren broj test- åLYRWLQMDWUHEDL]YUJQXWLQDMPDQMHSHWRULP koncentracijama zaga ivala ili efluenta u geometrijskoj progresiji.

ƒ 8SRWUHEDYLãHRGSHWNRQFHQWUDFLMDPRåH SUXåLWLGRGDWQHSRGDWNHLRPRJXüLWLXåH L]UDþXQDYDQMHJUDQLFDVLJXUQRVWLRNRVUHGQMH koncentracije.

ƒ 'DELVHPRJOHL]UDþXQDWLSULKYDWOMLYH granice sigurnosti za LC50 definitivni test treba zadovoljiti ove kriterije:

1. svaka koncentracija testne tvari ima biti EDUHPYHüDRGLGXüHYHüH koncentracije WUHEDXNOMXþLWLNRQFHQWUDFLMHXNRMLPDMH manje od 35% test-åLYRWLQMDXJLQXORLOLX NRMLPDVHQHSRMDYOMXMXXþLQFLNRMLVH promatraju, te koncentracije u kojima je YLãHRGåLYRWLQMDXJLQXORLOLMHQDQMLPD XRþHQWRNVLþQLXþLQDN

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 15 pages

preuzmi dokument