Analiza konkurentnosti u Srbiji - Diplomski - Bankarstvo i finansije, Završni rad' predlog Bankarstvo i finansije. Univerzitet u Beogradu
smoreni.juzer
smoreni.juzer

Analiza konkurentnosti u Srbiji - Diplomski - Bankarstvo i finansije, Završni rad' predlog Bankarstvo i finansije. Univerzitet u Beogradu

80 str.
1000+broj poseta
Opis
Diplomski rad iz oblasti bankarstvo i finansije na temu analiza konkurentnosti u Srbij.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 80
ovo je samo pregled
3 prikazano na 80 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 80 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 80 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 80 str.
preuzmi dokument
Microsoft Word - Master diplomski rad- Kostic Jelena.doc

UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA

POSLEDIPLOMSKE STUDIJE MASTER

STUDIJE

Master studijski program: Poslovna ekonomija

MASTER RAD

"ANALIZA KONKURENTNOSTI U SRBIJI SA OSVRTOM

NA BANKARSKI SEKTOR I SEKTOR OSIGURANJA"

Mentor: Student:

prof. dr Zoran Jeremić Jelena Kostić

broj indeksa M9286/08

Beograd, 2009. godina

Sadrţaj:

UVOD

GLAVA I

KONKURENCIJA U SRBIJI .......................................................................................... 1

1. Pojam konkurencija ........................................................................................................ 2

2. Pojmovi konkurencija i konkurentnost ........................................................................... 6

3. Stanje i ocene konkurencije i konkurentnosti ................................................................. 8

4. Zakon o zaštiti konkurencije ......................................................................................... 19

5. Pravo konkurencije u Srbiji i Evropskoj Uniji.............................................................. 27

5.1. Drţavna pomoć ................................................................................................... 31

6. Finansijski sektor u Srbiji u 2008. godini ..................................................................... 36

7. Pokazatelji trţišne koncentracije................................................................................... 38

GLAVA II

KONKURENCIJA U BANKARSKOM SEKTORU................................................... 41

1. Uĉesnici na trţištu banaka ............................................................................................ 42

2. Zbirni bilansi banaka..................................................................................................... 43

3. Bilansne kategorije banaka ........................................................................................... 47

4. Bilansni pokazatelji banaka .......................................................................................... 53

GLAVA III

KONKURENCIJA U SEKTORU OSIGURANJA ...................................................... 57

1. Uĉesnici na trţištu osiguranja ....................................................................................... 58

2. Zbirni bilansi osiguravajućih društava .......................................................................... 60

3. Bilansne kategorije osiguravajućih društava ................................................................ 64

4. Bilansni pokazatelji osiguravajućih društava................................................................ 69

ZAKLJUĈAK

LITERATURA

UVOD

Trţište neke zemlje toliko je razvijeno koliko na njemu funkcioniše konkurencija.

A konkurencija se mora podsticati, pa i štititi mehanizmima i standardima koji su

primereni ekonomiji usmerenoj ka razvoju trţišne ekonomije i ka evropskim

integracijama.

MeĊutim, prema većem delu meritornih ocena, komparativna meĊunarodna

konkurentnost srpske ekonomije je na veoma niskom nivou:

- sa jedne strane sporo napredujemo u izgradnji trţišta i jaĉanju institucija trţišne

ekonomije,

- sa druge strane drugi su daleko više napredovali ne samo u ekonomskim reformama,

već i u procesu jaĉanja institucija trţišne ekonomije.

Jaĉanje trţišta i zaštita konkurencije u današnjoj Srbiji predmet su veoma

raznorodnih kontroverznih analiza i pristupa. Deo nesporazuma oko zaštite konkurencije

proistiĉe iz površnog shvatanja i nerazumevanja mehanizama savremene trţišne

ekonomije, njenih regulatornih mehanizama i institucija odavno razvijenih u Evropi, a

prethodno u SAD. Srbija će tek biti suoĉena sa mnogim izazovima od kojih će izgradnja

institucija i jaĉanja trţišta zahtevati mnogo resursa- energije vremena i znanja, pa i

politiĉke volje i odgovornosti za reforme. Troškovi ovih reformi i tranzicije uopšte u

najvećoj meri zavisiće od mera i aktivnosti preduzetih na planu razvoja i zaštite

konkurencije.

Prema Lenjinu 1 , trţišni sistem se moţe uništiti ako mu se eliminiše konkurencija i

uništi novac. Naime, tada i nema trţišnog sistema, pa se prirodno nameće potreba

ekonomskog arbitriranja, preraspodele i administrativno regulisane razmene i

vrednovanja dobara i usluga. Sistem koji ostane bez konkurencije i kome se nametnu

ekonomski monopoli kao i poredak u kome otkaţu funkcije sigurnog i stabilnog

novĉanog sistema, ne moţe da opstane.

1

B Drašković, V. Vuković, "Trţišne strukture i zaštita konkurencije", Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija,

Beograd, 2008. godina, strana 4

GLAVA I

Konkurencija u Srbiji

1. Pojam konkurencija

2. Pojmovi konkurencija i konkurentnost

3. Stanje i ocene konkurencije i konkurentnosti

4. Zakon o zaštiti konkurencije

5. Pravo konkurencije u Srbiji i Evropskoj Uniji

5.1. Državna pomoć

6. Finansijski sektor u Srbiji u 2008. godini

7. Pokazatelji tržišne koncentracije

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

1. Pojam konkurencija

Šta je to konkurencija? Da li postojanje velikih neminovno dovodi do nestanka

konkurencije? Da li konkurencija moţe da postoji samo ukoliko su svi igraĉi na trţištu

mali? Priliĉno davno, jedan od najboljih poznavalaca ove problematike, nobelovac

Dţordţ Stigler, utvrdio je da konkurencija jeste nadmetanje, rivalitet izmeĊu

konkurenata, tj. pritisak koji svaki od igraĉa trpi na trţištu. Što je veći pritisak, veća je

ekonomska efikasnost.

Reĉ konkurencija potiĉe iz latinskog jezika (concurentia) i znaĉi suparništvo,

takmiĉenje, nadmetanje.

Sa pravnog aspekta 2 , konkurencija je sistem u kojem svaki privredni subjekt

nastupa na trţištu svojom privrednom inicijativom, tako da meĊu njima nastaje privredno

takmiĉenje.

U subjektivnom smislu konkurencija oznaĉava privredni i pravni reţim u kome je

svakome priznata sloboda privredne inicijative, a u objektivnom smislu onaj u kome je

osigurana prisutnost na trţištu više takmiĉara, s'tim da su meĊusobno nezavisni.

Sa ekonomskog aspekta 3 , u uţem smislu, konkurencija je niz uslova za ponašanje

i odnose privrednih subjekata u sferi razmene, prilikom formiranja trţišne cene, pa se

s'obzirom na razliĉitost uslova i ponašanja formiraju razliĉiti tipovi konkurencije.

U širem smislu, konkurencija je ukupnost produkcionih odnosa koji se izraţavaju

razmenom i prometom.

2 "Pravna enciklopedija", Savremena administracija, Beograd, 1979. godina, strana 563

3 "Ekonomska enciklopedija", Savremena administracija, Beograd, 1984. godina, strana 525

2

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Trţišne strukture u savremenim privredama karakteriše nekoliko vrsta

konkurencije: monopol, oligopol, polipol. 4

Po definiciji pravne nauke 5

monopoli su krupne privredne organizacije koje u

sistemu trţišne privrede, zbog svoje privredne snage u pojedinim delatnostima, posluju

bez konkurencije i time ovladavaju izvesnim trţištem.

Po definiciji ekonomske nauke 6

monopol je trţišno stanje pri kojem na strani

ponude postoji samo jedan prodavac, a na strani traţnje mnoštvo kupaca. Pored ovog

pojma postoje i sledeća trţišna stanja:

- monopson - trţišno stanje pri kom se na strani traţnje pojavljuje samo jedan kupac, a na

strani ponude mnoštvo prodavaca.

- bilateralni monopo l- trţišno stanje pri kojem i na strani ponude i na strani traţnje

postoji samo po jedan uĉesnik.

Oligopol je trţišno stanje pri kojem postoji nekoliko prodavaca na strani

ponude i više kupaca na strani traţnje, tj. grupa prodavaca kontroliše trţište. Pored ovog

pojma postoje i sledeća trţišna stanja:

- oligopson - trţišno stanje pri kojem postoji nekoliko kupaca na strani traţnje i više

prodavaca na strani ponude, tj. grupa kupaca kontroliše trţište.

- bilateralni oligopol - trţišno stanje pri kojem postoji nekoliko prodavaca na strani

ponude i nekoliko kupaca na strani traţnje, tj. grupa prodavaca i kupaca kontroliše trţište

i na strani ponude i na strani traţnje.

Trţišno stanje u kojem postoje dva prodavca naspram velikog broja kupaca- duopol.

Trţišno stanje u kojem postoje dva kupca naspram velikog broja prodavaca- duopson.

Trţišno stanje u kojem postoje tri prodavca naspram velikog broja kupaca- triopol.

Trţišno stanje u kojem postoje tri kupca naspram velikog broja prodavaca- triopson.

Trţišno stanje u kojem postoje ĉetiri prodavca naspram velikog broja kupaca- tetrapol.

Trţišno stanje u kojem postoje ĉetiri kupca naspram velikog broja prodavaca- tetrapson...

4

D. Dašić, "Principi ekonomike", Fakultet za poslovno pravo, Beograd, 2004. godina, strana 129 5

"Pravna enciklopedija", Savremena administracija, Beograd, 1979. godina, strana 715 6

"Ekonomska enciklopedija", Savremena administracija, Beograd, 1984. godina, strana 548

3

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Polipol i polipson su sinonimi za potpunu konkurenciju na trţištu.

Potpuna konkurencija je trţišno stanje gde postoji veliki broj prodavaca i kupaca

na trţištu.

Polipol je trţišno stanje gde postoji neograniĉen broj uĉesnika na strani ponude

robe i usluga.

Polipson je trţišno stanje gde postoji neograniĉen broj uĉesnika na strani traţnje

robe i usluga.

Tabela 1: Tržišna struktura prema obliku konkurencije

Potpuna konkurencija Ograniĉena (nepotpuna) konkurencija Ne postoji konkurencija

↓ ↓ ↓

Polipol Oligopol Monopol

Mnogo firmi dominira trţištem Nekoliko firmi dominira trţištem Jedna firma dominira trţištem

Izvor: D. Đ. Dašić, "Principi ekonomike", Fakultet za poslovno pravo, Beograd, 2004. godina, strana 129

Istorijat borbi protiv monopolistiĉkih situacija je u Srbiji kratak i veoma

neuspešan. Uz to, ni javnost ni politiĉari nemaju dovoljnu dozu zainteresovanosti da se

bore protiv netrţišnih ponašanja i u onim granama gde je to relativno lako dokazivo i

ostvarljivo. U Americi se pre stotinak godina govorilo kako dekadencija i korupcija

politiĉkog sistema "demokratiju pretvaraju u plutokratiju" ili u vlast krupnog kapitala.

Svaka sliĉnost sa današnjom Srbijom i njenim "uspehom" u borbi protiv jako loših

monopolistiĉkih pozicija je nenamerna.

Monopoli, monopolistiĉko ponašanje, dominantne pozicije na trţištu- sve su to

reĉi koje se poslednjih meseci mogu ĉuti i u Srbiji kada je nešto u privredi loše. Jedno je

taĉno, svi navedeni termini su posledica nedovoljne konkurencije u razliĉitim

delatnostima, bilo koje privrede, pa tako i srpske i po pravilu takve netrţišne situacije

proizvode manje ili veće negativne efekte. Takvih netrţišnih situacija u Srbiji ima dosta,

gotovo u svakoj privrednoj grani. TakoĊe, kapital srpske privrede je jako koncentrisan u

rukama velikih firmi, posebno u razvijenim delovima kao što su Beograd i Vojvodina.

4

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Ipak je mnogo netaĉnih i proizvoljnih konstatacija vezanih za ranije navedene

termine, jer nije isto ako se neko naĊe u dominantnoj poziciji na trţištu i ne

zloupotrebljava je i ako je dominantan u svojoj branši i zloupotrebljava je. Najevidentnija

zloupotreba je formiranje visokih marţi i ostvarivanje neuobiĉajenih profitnih stopa od

strane onoga ko se nalazi u privilegovanoj poziciji, što rezultira višim cenama od

normalnih, manjoj kupovnoj moći kupaca i naravno konstantnim pritiskom na porast

inflacije.

Dok su trendovi da se u Americi i Evropskoj Uniji veoma oštrim drţavnim

merama i/ili jakim preduzetniĉkim inicijativama bori protiv raznih monopolistiĉkih

ponašanja koja su na štetu privrede u celini, nekadašnje Istoĉnoevropske zemlje i posebno

zemlje Zapadnog Balkana se ne mogu baš pohvaliti takvim aktivnostima i inicijativama.

Što je drţava slabije razvijena, što su njeni mehanizmi kontrole dominacije na trţištu

slabije, to je teţe dokazati i najoĉiglednije zloupotrebe dominantne pozicije na trţištu.

Monopoli i oligopoli su u privredama razvijenih drţava stara pojava, nekada su

bili drţavni da bi kasnije bili zamenjeni privatnim, korporativnim monopolima /

oligopolima. Ĉesto se moţe ĉuti i stav da su monopoli i oligopoli "prirodno" stanje

privrednih sistema razvijenih drţava.

Pitanje postojanja monopolskih struktura u Srbiji nakon tranzicionih promena

ekonomskog sistema ostaje otvoreno. Monopoli postoje tamo gde postoji direktno

drţavno vlasništvo i zabrana ukljuĉivanja drugih uĉesnika na trţištu, najĉešće se radi o

prirodnom monopolu.

5

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

2. Pojmovi konkurencija i konkurentnost

Najjednostavnija definicija konkurencije glasi da je to isto što i utakmica. Pri

tome su veoma bitna pravila igre i naĉin njihovog delovanja i obezbeĊenja što svakako

podrazumeva i arbitraţu (delovanje institucija privrednog zakonodavstva). A sama

konkurentnost se uslovno moţe definisati kao stanje pojedinaĉnih uĉesnika na utakmici

ili ukupni rezultat utakmice koji se tiĉe pozicije pojedinih igraĉa, kako pojedinaĉnih

privrednih subjekata, unutra, tako i nacionalnih privreda, ukoliko je reĉ o konkurenciji na

meĊunarodnoj trţišnoj sceni.

U današnjem institucionalnom pristupu privrednoj utakmici i pravno-

ekonomskom ureĊenju konkurentskih ekonomskih sistema, upravo zbog tih ĉinjenica i

postoje i deluju regulatorna tela za zaštitu konkurencije. Pošto je konkurencija, kao

relativno slobodno takmiĉenje, odnosno, "rivalitet dve ili više strana u vezi sa nekim

zajedniĉkim ciljem" 7 , pretpostavka povećanja konkurentnosti, konkurentnost bez

konkurencije nema nikakvog smisla. I obrnuto, ne moţe nikako postati konkurentan bilo

koji uĉesnik sportskog takmiĉenja, kao i subjekt privrednog, politiĉkog ili kulturnog

ţivota, neko ko nije izloţen konkurenciji.

Trţište po sebi podrazumeva skup odnosa koji deluju na uĉesnike, posredno ili

ĉineći ekonomski efikasnijim, tehnološki naprednijim, na taj naĉin doprinoseći opštem

društvenom blagostanju, i osnovna karakteristika trţišnog sistema je konkurentska borba

meĊu uĉesnicima. MeĊutim, to je ĉesto ili po pravilu borba nejednakih uĉesnika, ili

konkurenata razliĉite moći. Da nije tako ne bi se ni takmiĉili za preimućstvo. To nije

problem pošto povećanje efikasnosti i tehniĉki progres ĉine pojedine uĉesnike uspešnijim

od drugih, tako da oni mogu da ponude potrošaĉima niţe cene sve kvalitetnijih

proizvoda, povećavajući tako opštu ekonomsku efikasnost, podiţući nivo opšte

meĊunarodne konkurentnosti nacionalne privrede.

7 www.wikipedia.org

6

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Konkurencija kao trţišna utakmica meĊu privrednim subjektima se odvija uvek u

konkretnim okolnostima. Ekonomski teoretiĉari su još od klasiĉnog perioda podvlaĉili

njen znaĉaj za razvoj i bogatstvo naroda u celini na osnovu teorijskog (apstraktnog)

modela, odnosno, ideje da će u toj utakmici svako voĊen "nevidljivom rukom" trţišta,

radeći za sebe, na taj naĉin najviše doprineti opštem razvoju i blagostanju društva.

Ovakav osnovni stav je naroĉito potekao od Adama Smita, osnivaĉa moderne ekonomske

nauke koji, meĊutim, nije propustio da podvuĉe da "ljudi u svom trţišnom ponašanju

ĉesto pokušavaju da prave konspirativni dogovor usmeren protiv interesa ostalih uĉesnika

na trţištu, sa namerom da podiţu cene" 8 .

Neoklasiĉna ekonomska škola dizajnirala je sledeći redosled trţišnih uticaja i

ishoda: trţišna struktura - trţišno ponašanje - trţišni rezultati. Kasnija kritika ovako

pojednostavljene šeme najpre u SAD, a onda i u Evropi, pokazala je da je za ekonomski

rezultat bitna, ne samo trţišna struktura, već i koncentracija, odnosno razliĉito prisustvo i

razliĉita moć pojedinih uĉesnika, tako da je otkrivena korelacija izmeĊu visoko

procentualnog uĉešća na trţištu i barijera za konkurenciju sa jedne, kao i visokih

profitnih stopa sa druge strane. A osnovna uloga konkurencije, kao i ĉitavog sistema

trţišne ekonomije je da podigne nivo konkurentnosti povećanjem efikasnosti i

smanjivanjem troškova proizvodnje u obostranu korist kupca i prodavca. Preciziranje

pojmova zahteva da se konkurencija kao proces razdvoji od pojma konkurentnost, pri

ĉemu je konkurencija kljuĉna pretpostavka konkurentnosti.

Privreda Srbije, prema opšteprihvaćenom stanovištu nije dovoljno konkurentna,

ĉak ni meĊu zemljama u tranziciji. Sve što se dešava u ovdašnjoj privredi ukazuje na

slabu poziciju u svetskim i lokalnim razmerama. Privreda Srbije nije na zavidnom mestu

prema dinamici rasta. Ona zaostaje u rastu izvoza, privlaĉenju stranih direktnih

investicija. Sve u svemu, Srbija nije napravila dovoljan ili bar oĉekivani napredak u

ekonomskoj efikasnosti, koji se oĉekivao nakon 2000. godine, pa nije ni dovoljno

konkurentna u regionalnim, a pogotovu u evropskim i svetskim razmerama.

8

B Drašković, V. Vuković, "Trţišne strukture i zaštita konkurencije", Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija,

Beograd, 2008. godina, strana 7

7

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

3. Stanje i ocene konkurencije i konkurentnosti

"Suštinu konkurencije predstavljaju struktura i razvoj

industrije, kao i naĉin na koji kompanije stiĉu i odrţavaju

konkurentsku prednost. Temeljno razumevanje

ovih pitanja osnova je na koju se sve nadovezuje."

(M. Porter)9

Pitanje šta je to što jedno preduzeće ili privredu ĉini konkurentnijom u odnosu na

druge, odnosno, koji faktori imaju presudan znaĉaj za postizanje konkurentnosti na

globalnom nivou, postaje sve aktuelnije. Intenzivan proces globalizacije, razvoj

tehnologije i pojava na globalnom trţištu sve agresivnije konkurencije nameću potrebu za

permanentnim preispitivanjem postojećih i pronalaţenjem novih izvora rasta.

Michael Porter, profesor Harvard Business School, prouĉavajući uspehe

nacionalnih privreda na globalnom nivou, razvija model faktora nacionalne konkurentske

prednosti. U modelu nazvanom "nacionalni dijamant" konkurentska sposobnost privrede,

odnosno, posmatrane industrije objašnjava se uzajamnim delovanjem ĉetiri bitne

determinante 10

:

* uslovljenost faktorima- pozicija nacije u faktorima proizvodnje: radna snaga, zemljište,

kapital, infrastruktura i sl.

* uslovi traţnje- karakter domaće traţnje, priroda potreba kupaca, veliĉina trţišta,

sposobnost anticipiranja potreba potrošaĉa i sl.

* povezane i prateće delatnosti- prisustvo ili odsustvo dobavljaĉa i drugih povezanih

grana

* strategija firme, struktura i rivalstvo- naĉin stvaranja i upravljanja preduzećem, stepen

rivaliteta na domaćem trţištu.

9

N. Savić, M. Dţunić, "Konkurentnost Srbije u regionu", Univerzitet Singidunum, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju,

Beograd, 2008. godina, strana 4 10

B Drašković, V. Vuković, "Trţišne strukture i zaštita konkurencije", Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija,

Beograd, 2008. godina, strana 259

8

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Veze izmeĊu navedenih faktora modela "nacionalni dijamant" su interaktivne.

Pozitivna kretanja u jednom segmentu uslovljavaju razvoj ostalih determinanti

konkurentnosti i suprotno. U modelu, kao peti faktor, izdvaja se i uloga drţave, odnosno,

vlade. Drţava svojim merama moţe podsticajno, ali i ograniĉavajuće uticati na razvoj

varijabli modela i na taj naĉin uticati na konkurentske sposobnosti jedne privrede.

Pozicije pojedinih zemalja prema odreĊenim aspektima konkurentnosti predmet je

analize razliĉitih meĊunarodnih institucija. Cilj takvih istraţivanja nije samo puko

utvrĊivanje redosleda zemalja, već i pruţanje mogućnosti zemljama da uoĉe sopstvene

nedostatke i da njihovim otklanjanjem poboljšaju svoju konkurentnost.

Za uspešnu integraciju jedne zemlje u svetsko trţište, od presudnog znaĉaja je

njena meĊunarodna konkurentnost. Kako bi se procenile snage i slabosti Srbije postoje

dve najrelevantnije studije koje se bave temom meĊunarodna konkurentnost.

Dve studije kojima treba posvetiti najveću paţnju su:

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (Global Competitiveness Index)

Izveštaj Svetske banke (Doing Business)

Ove dve studije zasluţuju posebnu paţnju iz tri glavna razloga. Prvo, one su

veoma prepoznatljive i vaţe za referentne studije kada je reĉ o meĊunarodnoj

konkurentnosti. Njih koriste i investitori i kreatori ekonomskih politika, te verujemo da je

korisno detaljnije razmotriti rezultate iz ovih studija. Drugo, one pokrivaju veliki broj

zemalja (133 u sluĉaju Izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, odnosno, 183 u sluĉaju

Izveštaja Svetske banke), te pruţaju odliĉan uvid u poziciju domaće privrede u širokom

svetskom kontekstu, ali i poreĊenje domaće privrede sa drugim zemljama iz regiona.

Treće, ove dve studije razmatraju širok i komplementaran skup ĉinioca koji utiĉu na

meĊunarodnu konkurentnost jedne zemlje.

9

Global Competitiveness Index Rank Score (1-7)

GCI 2009–2010 (out of 133) 93 3.77 GCI 2008–2009 (out of 134) 85 3.90 GCI 2007–2008 (out of 131) 91 3.78

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Dakle, ova dva izveštaja se odliĉno dopunjuju i daju celovit uvid u snage i

slabosti koje odlikuju razmatrane zemlje.

Izveštaj Svetskog ekonomskog forumu je jedna od najreferentnijih publikacija o

meĊunarodnoj konkurentnosti. Ova studija pokriva preko 130 zemalja i daje uporednu

analizu njihove poslovne klime i uslova za poslovanje iz perspektive privrednika. Ovaj

izveštaj omogućava preciznu identifikaciju specifiĉnih prednosti i problema pojedinih

zemalja u širem kontekstu.

Svetski ekonomski forum prema izveštaju za 2009-2010. godinu Srbiju, od 133

rangirane zemlje, stavlja na 93. mesto, nekoliko mesta niţe nego godinu dana ranije. Ovo

je popriliĉan pad u odnosu na prošlu godinu kada se Srbija nalazila na 85. mestu.

Tabela 2: Indeks globalne konkurentnosti Srbije 2007-2009

Izvor: www.weforum.org

Grafikon 1: Kretanje indeksa i ranga globalne konkurentnosti Srbije, 2004-2009

7.0

100

6.0

5.0

4.0

3.0

2.0

3.2

3.3

3.7

3.8

3.9

3.8

95

93

9190

89

8 7

85 85

80 80

75

1.0

0.0

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

70

2 003 200 4 200 5 2 006 2007 200 8 20 09 2 010

Kretanje indeksa globalne konkurentnosti, 2004-2009 Kretanje ranga globalne konkurentnosti, 2004-2009

Izvor: www.weforum.org

10

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

THE GLOBAL COMPETITIVENESS INDEX

Tabela 3: Zemlje po globalnoj konkurentnosti od strane Svetskog ekonomskog foruma

Country Rank ScoreCountry Rank ScoreCountry Rank ScoreCountry Rank Score

Switzerland 1 5.60

United States 2 5.59

Singapore 3 5.55

Sweden 4 5.51

Denmark 5 5.46

Finland 6 5.43

Germany 7 5.37

Japan 8 5.37

Canada 9 5.33

Netherlands 10 5.32

Hong Kong SAR 11 5.22

Taiwan, China 12 5.20

United Kingdom 13 5.19

Norway 14 5.17

Australia 15 5.15

France 16 5.13

Austria 17 5.13

Belgium 18 5.09

Korea, Rep. 19 5.00

New Zealand 20 4.98

Luxembourg 21 4.96

Qatar 22 4.95

United Arab Emirates 23 4.92

Malaysia 24 4.87

Ireland 25 4.84

Iceland 26 4.80

Israel 27 4.80

Saudi Arabia 28 4.75

China 29 4.74

Chile 30 4.70

Czech Republic 31 4.67

Brunei Darussalam 32 4.64

Spain 33 4.59

Cyprus 34 4.57

Estonia 35 4.56

Thailand 36 4.56

Slovenia 37 4.55

Bahrain 38 4.54

Kuwait 39. 4.53

Tunisia 40. 4.50

Oman 41. 4.49

Puerto Rico 42. 4.48

Portugal 43. 4.40

Barbados 44. 4.35

South Africa 45. 4.34

Poland 46. 4.33

Slovak Republic 47. 4.31

Italy 48. 4.31

India 49. 4.30

Jordan 50. 4.30

Azerbaijan 51. 4.30

Malta 52. 4.30

Lithuania 53. 4.30

Indonesia 54. 4.26

Costa Rica 55. 4.25

Brazil 56. 4.23

Mauritius 57. 4.22

Hungary 58. 4.22

Panama 59. 4.21

Mexico 60. 4.19

Turkey 61. 4.16

Montenegro 62. 4.16

Russian Federation 63. 4.15

Romania 64. 4.11

Uruguay 65. 4.10

Botswana 66. 4.08

Kazakhstan 67. 4.08

Latvia 68. 4.06

Colombia 69. 4.05

Egypt 70. 4.04

Greece 71. 4.04

Croatia 72. 4.03

Morocco 73. 4.03

Namibia 74. 4.03

Vietnam 75. 4.03

Bulgaria 76. 4.02

El Salvador 77. 4.02

Peru 78. 4.01

Sri Lanka 79. 4.01

Guatemala 80. 3.96

Gambia, The 81. 3.96

Ukraine 82. 3.95

Algeria 83. 3.95

Macedonia, FYR 84. 3.95

Argentina 85. 3.91

Trinidad and Tobago 86. 3.91

Philippines 87. 3.90

Libya 88. 3.90

Honduras 89. 3.86

Georgia 90. 3.81

Jamaica 91. 3.81

Senegal 92. 3.78

Nicaragua 115. 3.44

Côte d'Ivoire 116. 3.43

Mongolia 117. 3.43

Ethiopia 118. 3.43

Malawi 119. 3.42

Bolivia 120. 3.42

Madagascar 121. 3.42

Tajikistan 122. 3.38

Kyrgyz Republic 123. 3.36

Paraguay 124. 3.35

Nepal 125. 3.34

Timor-Leste 126. 3.26

Mauritania 127. 3.25

Burkina Faso 128. 3.23

Mozambique 129. 3.22

Mali 130. 3.22

Chad 131. 2.87

Zimbabwe 132. 2.77

Burundi 133. 2.58

Serbia 93. 3.77 Syria 94. 3.76

Dominican Republic 95. 3.75

Albania 96. 3.72

Armenia 97. 3.71

Kenya 98. 3.67

Nigeria 99. 3.65

Tanzania 100. 3.59

Pakistan 101. 3.58

Suriname 102. 3.57

Benin 103. 3.56

Guyana 104. 3.56

Ecuador 105. 3.56

Bangladesh 106. 3.55

Lesotho 107. 3.54

Uganda 108. 3.53

Bosnia and Herzegovina 109. 3.53

Cambodia 110. 3.51

Cameroon 111. 3.50

Zambia 112. 3.50

Venezuela 113. 3.48

Ghana 114. 3.45

*The 2008-2009 rank is out of 134 countries. One country covered last year, Moldova, had to be excluded this year for lack of Survey data. Izvor: www.weforum.org

11

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma polazi od pretpostavke da zemlje u svom

ekonomskom razvoju prolaze kroz tri faze.

Prema klasifikaciji Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi u grupi zemalja

koje su u drugoj fazi razvoja. Pored Srbije, u ovoj grupi se nalazi još 25 zemalja koje su

pokrivene istraţivanjem.

Tabela 4: Grupe zemalja prema fazi razvoja po klasifikaciji Svetskog ekonomskog foruma

STAGE 1TRANSITION FROM 1 TO 2STAGE 2TRANSITION FROM 2 TO 3STAGE 3

Bangladesh

Benin

Bolivia

Burkina Faso

Algeria

Azerbaijan

Botswana

Brunei Darussalam

Albania

Argentina

Armenia

Bosnia and Herzegovina

Bahrain

Barbados

Chile

Croatia

Australia

Austria

Belgium

Canada Burundi

Cambodia

Cameroon

Chad

Egypt

Georgia

Guatemala

Indonesia

Brazil

Bulgaria

China

Colombia

Hungary

Latvia

Lithuania

Mexico

Cyprus

Czech Republic

Denmark

Estonia Côte d’Ivoire

Ethiopia

Gambia, The

Ghana

Jamaica

Kazakhstan

Kuwait

Libya

Costa Rica

Dominican Republic

Ecuador

El Salvador

Oman

Poland

Romania

Russian Federation

Finland

France

Germany

Greece Guyana

Honduras

India

Kenya

Morocco

Paraguay

Qatar

Saudi Arabia

Jordan

Macedonia, FYR

Malaysia

Mauritius

Turkey

Uruguay Hong Kong SAR

Iceland

Ireland

Israel Kyrgyz Republic

Lesotho

Madagascar

Malawi

Syria

Venezuela Montenegro

Namibia

Panama

Peru

Italy

Japan

Korea, Rep.

Luxembourg

Mali Serbia Malta Mauritania

Mongolia

South Africa

Suriname Netherlands

New Zealand

Mozambique

Nepal

Nicaragua

Nigeria

Thailand Tunisia

Ukraine

Norway Portugal

Puerto Rico

Singapore Pakistan

Philippines

Senegal

Sri Lanka

Slovak Republic Slovenia

Spain

Sweden Tajikistan

Tanzania

Timor-Leste

Uganda

Switzerland Taiwan, China Trinidad and

Tobago

United Arab Emirates Vietnam

Zambia

United Kingdom

United States Zimbabwe

Average: 3.92Izvor: www.weforum.org

12

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Ukoliko posmatramo zemlje u okruţenju, Srbija je i dalje loše pozicionirana. Iza

nje su samo Albanija i Bosna i Hercegovina.

Grafikon 2: Rang globalne konkurentnosti zemalja u

okruţenju, 2009-2010. godine

Slovenia 37

Hungary 58

Montenegro 62

Romania 64

Croatia 72

Bulgaria 76

Macedonia, FYR 84

Serbia 93

Albania 96

Bosnia and Herzegovina

109

0 20 40 60 80 100 120

Izvor: www.weforum.org

Na sledećem grafikonu prikazani su faktori koji su problematiĉni za poslovanje u

Srbiji. Za preduzeće najveća poteškoća su korupcija i nestabilna politiĉka situacija koje

su već godinama na samom vrhu meĊu problematiĉnim faktorima za poslovanje. Odmah

iza njih je pristup finansijama.

Grafikon 3: Najproblematiĉniji faktori za poslovanje u Srbiji

prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma u 2009-2010.

godini Lo še javno zdravlje

Restrik tivna regulativa o radu

Dev izna regulativ a

Neo dgo varajuć a o brazo vana radna snaga

P o res ka regulativ a

Nezado v o ljavajuća infrastruktura

P o resk e s to pe

Lo ša radna etika nacio nalne radne snage

Krim inal i kraĊa

Nestabilno st Vlade/ državni udari

Inflacija

Neefikasna državna biro kratija

P ristup finans ijam a

Nestabilna po litiĉ ka situacija

Ko rupcija

0 2 4 6 8 10 12 14 16

Izvor: www.weforum.org

13

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Globalni indeks konkurentnosti (GCI) se sastoji od preko 113 varijabli. Varijable

su organizovane u 12 stubova, a svaki stub predstavlja podruĉje koje se smatra kao vaţan

faktor konkurentnosti:

♠ Institucije ♠ Efikasnost trţišta rada

♠ Infrastruktura ♠ Razvijenost finansijskog trţišta

♠ Makroekonomska stabilnost ♠ Tehnološka spremnost

♠ Zdravstvo i osnovno obrazovanje ♠ Veliĉina trţišta

♠ Visoko obrazovanje i praksa ♠ Poslovna razvijenost

♠ Efikasnost trţišta robe ♠ Inovacije

Tabela 5: Faktori konkurentnosti u Srbiji prema Svetskom ekonomskom forumu za 2009-2010

Global Competitiveness Index 2009–2010 Rank Score (1-7)

IOSNOVNI ZAHTEVI973.9

1. Institucije 110 3.2

2. Infrastruktura 107 2.8

3. Makroekonomska stabilnost 111 3.9

4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje 46 5.7

IIFAKTORI POVEĆANJA EFIKASNOSTI863.8

5. Visoko obrazovanje i praksa 76 3.8

6. Efikasnost trţišta robe 112 3.7

7. Efikasnost trţišta rada 85 4.2

8. Razvijenost finansijskog trţišta 92 3.9

9. Tehnološka spremnost 78 3.4

10. Veliĉina trţišta 67 3.7

IIIFAKTORI INOVATIVNOSTI I SOFISTICIRANOSTI943.2

11. Poslovna razvijenost 102 3.4

12. Inovacije 80 3.0

Izvor: www.weforum.org

Slika 1: Faktori konkurentnos ti u Srbiji prema Svets kom

ekonoms k om forumu za 2009-2010. godinuIns t i t uc i je

7

In o v a c i je 6

5

P o s l o v na ra z v i je n o s t 4

3

2

1

V e l i ĉi na t r ži št a 0

T e hno l o š ka s p re mno s t

R a z v i je no s t f i n a ns i js ko g t rţi š t a

Inf ra s t ru kt u ra

M a kro e ko no ms k a s t a b i l no s t

Z d ra v s t v o i o s n o v no o b ra z o v a nje

V i s o ko o b ra z o v a nje i p r a ks a

E f i ka s no s t t rţi š t a r o b e

E f i ka s n o s t t rţi š t a ra d a

Izvor: www.weforum.org

14

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Izveštaj Svetske banke definiše kriterijume koji su bitni za razvoj dobrog

poslovnog okruţenja (a implicitno i za razvoj privrede), i na osnovu ovih kriterijuma

klasifikuje zemlje prema tome koliko je u njima, sa administrativne strane, lako osnovati,

voditi i ugasiti preduzeće u svakoj od zemalja.

Ovaj izveštaj govori koliko je neka zemlja u odnosu na prethodnu godinu

napredovala, odnosno, govori o uĉinjenim naporima javne uprave da se smanji

administrativno opterećenje privrede, pojednostave procedure, ubrzaju postupci,...drugim

reĉima, pojednostavi i ubrza interakcija privrede i administracije.

Prema Izveštaju Svetske banke za 2009-2010. godinu, Srbija se nalazi na 88.

mestu, od ukupno 183 rangirane zemlje, što ukazuje na bolje rangiranu poziciju za šest

mesta.

Tabela 6: Indeks poslovne konkurentnosti Srbije, 2008-2010

DOING BUSUNESS Rank

Doing Business 2009-2010 (out of 183) 88

Doing Business 2008-2009 (out of 181) 94

Doing Business 2007-2008 (out of 178) 86

Izvor: www.doingbusiness.org

MeĊutim, ako posmatramo zemlje u okruţenju, Srbija je na nezavidnom poloţaju,

gotovo na samom dnu. Iza nje su samo Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

Grafikon 4: Rang poslovne konkurentnosti zemalja u

okruţenju, 2009-2010. godine

Mace donia, FYR

Bul garia

Hungary

S lovenia

Romania

Montenegro

Albania

S erbia

Croatia

Bosnia and He rz egovina

32

44

47

53

55

71

82

88

103

116

0 20 40 60 80 100 120

Izvor: www.doingbusiness.org

15

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

DOING BUSINESS

Tabela 7: Zemlje po globalnoj konkurentnosti od strane Svetske banke

Rank CountryRank CountryRank CountryRank CountryRank Country

1 Singapore

2 New Zealand

3 Hong Kong, China

4 United States

5 United Kingdom

6 Denmark

7 Ireland

8 Canada

9 Australia

10 Norway

11 Georgia

12 Thailand

13 Saudi Arabia

14 Iceland

15 Japan

16 Finland

17 Mauritius

18 Sweden

19 Korea, Rep.

20 Bahrain

21 Switzerland

22 Belgium

23 Malaysia

24 Estonia

25 Germany

26 Lithuania

27 Latvia

28 Austria

29 Israel

30 Netherlands

31 France

32 Macedonia, FYR

33 United Arab Emirates

34 South Africa

35 Puerto Rico

36 St. Lucia

37 Colombia

38 Azerbaijan

39. Qatar

40. Cyprus

41. Kyrgyz Republic

42. Slovak Republic

43. Armenia

44. Bulgaria

45. Botswana

46. Taiwan, China

47. Hungary

48. Portugal

49. Chile

50. Antigua and Barbuda

51. Mexico

52. Tonga

53. Slovenia

54. Fiji

55. Romania

56. Peru

57. Samoa

58. Belarus

59. Vanuatu

60. Mongolia

61. Kuwait

62. Spain

63. Kazakhstan

64. Luxembourg

65. Oman

66. Namibia

67. Rwanda

68. Bahamas, the

69. Tunisia

70. St. Vincent and the Grenadines

71. Montenegro

72. Poland

73. Turkey

74. Czech Republic

75. Jamaica

76. St. Kitts and Nevis

77. Panama

78. Italy

79. Kiribati

80. Belize

81. Trinidad and Tobago

82. Albania

83. Dominica

84. El Salvador

85. Pakistan

86. Dominican Republic

87. Maldives

115. Swaziland

116. Bosnia and Herzegovina

117. Nicaragua

118. Argentina

119. Bangladesh

120. Russian Federation

121. Costa Rica

122. Indonesia

123. Nepal

124. Paraguay

125. Nigeria

126. Bhutan

127. Micronesia, Fed. Sts.

128. Morocco

129. Brazil

130. Lesotho

131. Tanzania

132. Malawi

133. India

134. Madagascar

135. Mozambique

136. Algeria

137. Iran, Islamic Rep.

138. Ecuador

139. West Bank and Gaza

140. Gambia, the

141. Honduras

142. Ukraine

143. Syrian Arab Republic

144. Philippines

145. Cambodia

146. Cape Verde

147. Burkina Faso

148. Sierra Leone

149. Liberia

150. Uzbekistan

151. Haiti

152. Tajikistan

153. Iraq

154. Sudan

155. Suriname

156. Mali

157. Senegal

158. Gabon

159. Zimbabwe

160. Afghanistan

161. Bolivia

162. Comoros

163. Djibouti

164. Timor-Leste

165. Togo

166. Mauritania

167. Lao PDR

168. CÃ t́e d'Ivoire

169. Angola

170. Equatorial Guinea

171. Cameroon

172. Benin

173. Guinea

174. Niger

175. Eritrea

176. Burundi

177. Venezuela, R.B.

178. Chad

179. Congo, Rep.

180. São Tomé and Principe

181. Guinea-Bissau

182. Congo, Dem. Rep.

183. Central African Republic

88. Serbia 89. China

90. Zambia

91. Grenada

92. Ghana

93. Vietnam

94. Moldova

95. Kenya

96. Brunei Darussalam

97. Palau

98. Marshall Islands

99. Yemen, Rep.

100. Jordan

101. Guyana

102. Papua New Guinea

103. Croatia

104. Solomon Islands

105. Sri Lanka

106. Egypt, Arab Rep.

107. Ethiopia

108. Lebanon

109. Greece

110. Guatemala

111. Seychelles

112. Uganda

113. Kosovo

114. Uruguay

Izvor: www.doingbusiness.org

16

Doing Business 2010Rank

1. Osnivanje preduzeća 73 2. Dozvole 174

3. Zapošljavanje radnika 94

4. Registracija vlasništva 105

5. Dobijanje kredita 4

6. Zaštita investitora 73

7. Plaćanje poreza 137

8. Mogućnost trgovine sa inostranstvom 69

9. Poštovanje ugovora 97

10. Zatvaranje preduzeća 102

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Svetska banka u izradi ove rangirane liste koristi deset pokazatelja ili faza u

ciklusu poslovanja preduzeća. Ovi pokazatelji se koriste za analizu poslovnog okruţenja

u kontekstu administrativnih propisa koji opterećuju poslovanje preduzeća i to, pre svega,

kroz tri aspekta: vremensko trajanje, broj postupaka i neposredan materijalni trošak

plaćanja daţbina za svaku od procedura.

♠ Osnivanje preduzeća ♠ Zaštita investitora

♠ Dozvole ♠ Plaćanje poreza

♠ Zapošljavanje radnika ♠ Mogućnost trgovine sa inostranstvom

♠ Registracija vlasništva ♠ Poštovanje ugovora

♠ Dobijanje kredita ♠ Zatvaranje preduzeća

Tabela 8: Faktori konkurentnosti u Srbiji prema Svetskoj banci za 2009-2010

Izvor: www.doingbusiness.org

S lika 2: Fak tori konkurentnos ti u Srbiji prema Svets koj banci

za 2009-2010. godinu

Zatvaran je pre du z e ća

Poš tovan je u govora

Mogu ćn ost trgovi n e s a

i n ostran stvom

Pl aćan je pore z a

O sn i van je pre du z e ća2 0 0

1 5 0

1 0 0

5 0

0

Doz vol e

Zapoš l javan je radn i k a

Re gi straci ja vl asn i štva

Dobi jan je k re di ta

Zaš ti ta i n ve s ti tora

Izvor: www.doingbusiness.org

17

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Konkurentnost privrede Republike Srbije, u poreĊenju sa ekonomijama drugih

drţava, i dalje je na nezavidno niskom nivou. Loša pozicioniranost na svetskom trţištu i

slaba konkurentna sposobnost domaćih preduzeća, nameću potrebu za konstantnim

pronalaţenjem novih mogućnosti za stvaranje konkurentnog ambijenta i postizanje veće

efikasnosti u poslovanju. Aktivnosti usmerene na ukljuĉivanje Srbije u svetske

ekonomske tokove doprineće brţem i intenzivnijem razvoju naše privrede, ali i

ostvarivanju bolje pozicije u odnosu na sve oštriju konkurenciju.

Nacionalni savet za konkurentnost je predloţio sledeće mere 11

:

♣ povećanje efikasnosti javne uprave kroz:

- smanjenje potrebnog vremena za izdavanje dozvola,

- uvoĊenje elektronske uprave,

- koordinaciju rada inspekcijskih sluţbi,

- primenu Godišnjeg operativnog planiranja,

- nastavak primene Strategije reforme javne uprave;

♣ usmeravanje kapitalnih investicija iz budţeta u projekte infrastrukture koji su od

nacionalnog znaĉaja;

♣ nastavak reforme obrazovanja:

- povezivanjem strategije sa budţetskom politikom,

- primenom uspešnih pilot programa u srednjim struĉnim školama,

- jaĉanjem uloge privatnog sektora u osmišljavanju obrazovne politike,

- uvoĊenjem sistema kontinuiranog (doţivotnog) obrazovanja;

♣ nastavak primene Strategije povećanja izvoza;

♣ jaĉanje konkurencije kroz izmene Zakona o zaštiti konkurencije.

Nacionalni savet za konkurentnost ima kljuĉnu ulogu u unapreĊenju

konkurentnosti i ima za cilj napredak na listi Svetskog ekonomskog foruma i ulazak u

prvih 70 najbolje rangiranih zemalja 2011. godine.

11

www.sam.org.rs/konkurentnost-B_Djelic.ppt

18

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

4. Zakon o zaštiti konkurencije

Konkurencija je jedna od prvih sfera ekonomije ĉija je regulacija otpoĉela u svetu

još krajem XX veka, najpre u Americi, razvijenoj Evropi, a danas doţivljava pravu

institucionalnu ekspanziju u ĉitavom svetu. Osnovni razlozi za to su globalizacija koja

integriše svetske i regionalne ekonomske tokove, kao i trţišne reforme koje sprovode

skoro sve zemlje sveta da bi unapredile svoju konkurentnost, odnosno, efikasnost

ekonomskog sistema.

Srbija je, prema najopštijoj oceni duboko zagazila u trţišne reforme, ali je na

poĉetku kada je u pitanju izgradnja institucija. Jedan od relativno novih je koncept zaštite

konkurencije, pa nije ĉudo što se u vezi sa njim pojavljuju brojni nesporazumi. Najĉešće

greške u razumevanju politike i prava konkurencije u Srbiji proistiĉu iz sledećih,

uglavnom, pogrešnih stavova. 12

Prvi izvor nesporazuma je onaj koji izjednaĉava konkurenciju sa slobodnim

trţištem na kome nema nikakvih smetnji za utakmicu i jednake šanse takmiĉara, tako da

se bilo kakve intervencije, regulacije, pa ĉak i zaštita samog trţišta, smatraju štetnim. To

su najpre "tvrdi", "trţišni" ekonomisti koji izvesna uporišta imaju u svetskoj ekonomskoj

nauci, ali se u domaćoj teoriji javljaju kroz preovlaĊujuće mišljenje da je trţište dovoljno

po sebi da unapredi ekonomiju i tehnologiju, pre svega slobodnim delovanjem, bez bilo

kakve intervencije ili regulacije, pa ĉak i one koja se tiĉe monopola.

Na to pitanje dva su moguća odgovora: jedan je oskudno znanje i iskustvo zaštite

konkurencije i antimonopolskog zakonodavstva, a drugi je mnogo prozaiĉniji- interes.

Drugi izvor nesporazuma i grešaka u vezi sa konkurencijom i njenom zaštitom od

strane nezavisnih regulatornih dolazi sa potpuno suprotne pozicije. Od tela za zaštitu

konkurencije se ĉesto oĉekuje zaštita svih trţišnih uĉesnika, naroĉito malih i nedovoljno

moćnih subjekata za trţišnu utakmicu, ali isto tako i potrošaĉa, kao i borba protiv

korupcije. Ono bi u toj varijanti postalo neka vrsta produţene ruke drţave.

12 B Drašković, V. Vuković, "Trţišne strukture i zaštita konkurencije", Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija,

Beograd, 2008. godina, strana 13

19

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Sve se to moţe razumeti sa stanovišta nasušnih potreba za funkcionalnim

ekonomskim poretkom i stabilnošću, boljim standardom, odrţivim ekonomskim

reformama i socijalnom ravnoteţom. Ali to su, bez sumnje, ogromni zadaci koji se

oĉekuju od jedne nove i relativno krhke institucije i sistema u nastojanju.

Zakon o zaštiti konkurencije i nezavisno funkcionisanje Komisije za zaštitu

konkurencije kao regulatornog tela, predstavlja praksu i deo standarda Evropske Unije,

kao i uslov prikljuĉivanja Srbije Evropskoj Uniji. Takva tendencija postoji danas u Srbiji,

ili još jednostavnije, postoji ideja da regulatorna tela u Srbiji treba da budu što bliţe

Vladi, a u interesu što efikasnijeg okonĉanja privatizacije i ekonomskih reformi u celini.

Funkcionisanje i zaštita konkurencije sama po sebi je deo reformi.

Konkurentnost srpske ekonomije danas moţe se povećati samo postepeno,

mukotrpnim reformama i investicijama, tehnološkim progresom, strukturnim i

organizacionim promenama, ali zato i ĉitavim setom mera od kojih su najvaţnije reforme

realnog i finansijskog sektora. Pri tome, stanje i unapreĊenje vladavine zakona i

funkcionisanja institucija predstavlja bitnu pretpostavku svih ostalih uspešnih ishoda, pa i

zaštite konkurencije. Istinu za volju, privredni ambijent se ne popravlja samo novĉanim

sredstvima, većom proizvodnjom i tehnologijom, već pre svega ljudskim kapitalom,

znanjem, obrazovanjem, kulturom, boljim zakonima i njihovom primenom. To su

pokazala iskustva mnogih naprednijih zemalja, koje su bitno poboljšale sopstvenu

relativnu poziciju. Iste šanse nalaze se, još uvek, i pred Srbijom.

Konkurentnost se takoĊe podiţe stalnim unapreĊivanjem kvaliteta privrede,

odnosno, njene unutrašnje i spoljne konkurencije, kao i otvorenošću ekonomije,

povećanjem broja konkurenata, njihovog kvaliteta i mogućnosti, boljim informisanjem

kupaca,... Konkurencija ima za cilj blagostanje društva. Nije sigurno da će svaki sistem

deklarativno otvorene trţišne ekonomije postići najveći mogući privredni prosperitet, ali

je sigurno da će takav trţišni sistem koji unapreĊuje, omogućuje, neguje i štiti

konkurenciju imati priliku da ostvari veće blagostanje za društvo u celini.

Zakon o zaštiti konkurencije stupio je na snagu 24.09.2005. godine (Sluţbeni

glasnik RS, broj 79/05) i time je prestao da vaţi Antimonopolski zakon iz 1996. godine.

Novi Zakon o zaštiti konkurencije stupio je na snagu 1.11.2009. godine (Sluţbeni glasnik

RS, broj 51/09).

20

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Prema ĉlanu 9, Zakona o zaštiti konkurencije:

Povredom konkurencije, u smislu ovog zakona, smatraju se akti ili radnje

uĉesnika na trţištu koji za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju znaĉajno

ograniĉavanje, narušavanje ili spreĉavanje konkurencije:

[1] Restriktivni sporazumi

Restriktivni sporazumi 13

su sporazumi izmeĊu uĉesnika na trţištu koji imaju za

cilj ili posledicu znaĉajno ograniĉavanje, narušavanje ili spreĉavanje konkurencije na

teritoriji Republike Srbije.

Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izriĉiti ili

prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruţivanja uĉesnika na trţištu,

a kojima se naroĉito:

1) neposredno ili posredno utvrĊuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;

2) ograniĉava i kontroliše proizvodnja, trţište, tehniĉki razvoj ili investicije;

3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na razliĉite uĉesnike

na trţištu, ĉime se uĉesnici na trţištu dovode u nepovoljniji poloţaj u odnosu na

konkurente;

4) uslovljava zakljuĉivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje

s'obzirom na svoju prirodu i trgovaĉke obiĉaje i praksu nisu u vezi sa predmetom

sporazuma;

5) dele trţišta ili izvore nabavki.

Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u sluĉajevima izuzeća od

zabrane u skladu sa ovim zakonom.

Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane 14

ukoliko doprinose

unapreĊenju proizvodnje i prometa, odnosno, podsticanju tehniĉkog ili ekonomskog

napretka, a potrošaĉima obezbeĊuju praviĉan deo koristi pod uslovom da ne nameću

uĉesnicima na trţištu ograniĉenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma,

odnosno, da ne iskljuĉuju konkurenciju na relevantnom trţištu ili njegovom bitnom delu.

13

"Zakon o zaštiti konkurencije", Sluţbeni glasnik, broj 51-09, ĉlan 10 14

Isto, ĉlan 11

21

Master diplomski rad: "Analiza konkurentnosti u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja" Student: Kostić Jelena

Sporazumi manjeg znaĉaja 15

su sporazumi izmeĊu uĉesnika na trţištu ĉiji ukupni

trţišni udeo na relevantnom trţištu proizvoda i usluga na teritoriji Republike Srbije, nije

veći od:

1) 10% trţišnog udela, ukoliko uĉesnici u sporazumu posluju na istom nivou lanca

proizvodnje i prometa (horizontalni sporazumi);

2) 15% trţišnog udela, ukoliko uĉesnici u sporazumu posluju na razliĉitom nivou lanca

proizvodnje i prometa (vertikalni sporazumi);

3) 10% trţišnog udela, ukoliko sporazum ima karakteristike i horizontalnog i vertikalnog

sporazuma ili gde je teško odrediti da li je sporazum vertikalan ili horizontalan;

4) 30% trţišnog udela, ukoliko se radi o sporazumima sa sliĉnim uticajem na trţište

zakljuĉenim izmeĊu razliĉitih uĉesnika, ako pojedinaĉni trţišni udeo svakog od njih ne

prelazi 5% na svakom pojedinaĉnom trţištu na kome se ispoljavaju efekti sporazuma.

Sporazumi manjeg znaĉaja su dozvoljeni, osim ako je cilj horizontalnog

sporazuma odreĊivanje cena ili ograniĉavanje proizvodnje ili prodaje, odnosno podela

trţišta snabdevanja, kao i ako je cilj vertikalnog sporazuma odreĊivanje cene, odnosno

podele trţišta.

[2] Zloupotreba dominantnog položaja

Dominantan poloţaj 16

na relevantnom trţištu ima uĉesnik na trţištu koji nema

konkurenciju ili je konkurencija beznaĉajna, odnosno, koji ima znaĉajno bolji poloţaj u

odnosu na konkurente uzimajući u obzir veliĉinu trţišnog udela, ekonomsku i finansijsku

snagu, pristup trţištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili ĉinjeniĉne prepreke za

pristup drugih uĉesnika na trţištu.

Pretpostavka je da uĉesnik na trţištu ima dominantan poloţaj, ako je njegov

trţišni udeo na relevantnom trţištu 40% ili više.

Pretpostavka je da su dva ili više uĉesnika na trţištu u dominantnom poloţaju ako

izmeĊu njih ne postoji znaĉajna konkurencija i ako je njihov ukupan trţišni udeo 50% ili

više (kolektivna dominacija).

15

"Zakon o zaštiti konkurencije", Sluţbeni glasnik, broj 51-09, ĉlan 14 16

Isto, ĉlan 15

22

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 80 str.
preuzmi dokument