Anatomija grudnog kosa, Skripte' predlog Anatomija
sloxan
sloxan

Anatomija grudnog kosa, Skripte' predlog Anatomija

32 str.
18broj poseta
Opis
Grudni kos bez kostanih elemenata
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 32
ovo je samo pregled
3 prikazano na 32 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 32 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 32 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 32 str.

Spoljasnji izgled grudnog kosa

Oblika je zarubljene kupe. Blago je spljosten spreda put nazad. Strane toraksa su prednja (16-20 cm), dve bocne i zadnja strana (27-32 cm).

Gornja granica toraksa prema vratu je linija koja pocinje od incisura jugularis, prelazi preko art. Sternoclavicularis i odatle prati klavikulu sve do art. Acromioclavicularis. Pozadi je gornja granica linija koja spaja oba akromiona i prolazi kroz procesus spinosus C7. Granica prema ramenu je priblizno sulcus deltoidopectoralis. Donja granica prema abdomenu pocinje od processus xiphoideus, nastavlja se preko arcus costalis i donje ivice XII rebra sve do donje ivice Th12 (ova granica se poklapa sa appertura thoracis inferior).

Gornju granicu grudne duplje cini appertura thoracis superior. Ogranicava je linija koja prolazi kroz incisura jugularis, bocno prati unutrasnju ivicu costa prima i pozadi se zavrsava u nivou gornje strane tela Th1 (vertebra thoracis prima). Ravan gornjeg otvora nagnuta je napred i nadole pod uglom od 30-35 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan koja napred sece incisura jugularis a pozadi sece telo Th2. Stvarna gornja granica grudne duplje je 2-3 cm iznad na mestu gde apex pulmonis prekriven sa cupula pleurae prelazi iznad costa prima.

Donja granica grudne duplje je ravan koja napred sece processus xiphoideus, a nazad sece telo Th12. Ravan donjeg otvora nagnut je pozadi i na dole i sece processus xiphoideus napred, a nazad prolazi izmedju Th8 i Th9. Stvarna donja granica je dijafragma koja ujedno i predstavlja donji zid grudne duplje.

Bradavica odgovara cetvrtom medjurebarnom prostoru. Pozadi je najispupceniji prsljen C7 (vertebra prominens). Spina scapulae napred odgovara trecem rebru, a linija koja prolazi kroz angulus inferior obe lopatice odgovara nivou VII rebra.

Izmedju prvog rebra i klavikule prolaze a. et v. subclavia i plexus brachialis. Drugo rebro se palpira u visini angulus sternalis. Peto rebro se palpira ispod bradavice dojke, a osmo rebro se palpira ispod angulus inferior scapulae.

Orijentacione topografske tacke i linije grudnog kosa

Prirodne topografske tacke na zidu toraksa su: incisura jugularis, art. Sternoclavicularis, angulus sterni, processus xiphoideus, angulus inferior scapulae, papilla mammaria. Konvencionalne tacke se dobijaju na presecima razlicitih prirodnih ili dogovorenih topografskih linija.

Prirodne topografske linije na zidu toraksa su: ivice sternuma, ivice svih rebara, clavicula, arcus costalis, kicmeni stub, ivice skapule, spina scapulae, plica axillaris anterior et posterior.

Medjunarodno dogovorene topografske linije toraksa su:

-Linea mediana anterior se pruza od incisura jugularis do symphysis pubica.

-Linea sternalis ide duz bocne ivice grudne kosti.

-Linea parasternalis je na podjednakom rastojanju izmedju linea sternalis i linea medioclavicularis.

-Linea medioclavicularis prolazi sredinom klavikule.

-Linea mammillaris prolazi kroz bradavicu dojke (papilla mammaria). Neki autori je poistovecuju sa linea medioclavicularis sto je diskutabilno zbog varijabilnog polozaja bradavice dojke.

-Linea axillaris anterior prati plica axillaris anterior koju prouzrokuje donja ivica m. pectoralis major kada je ruka podignuta do vertikale.

-Linea axillaris media polazi od vrha fossa axillaris i nalazi se na podjednakom rastojanju izmedju lina axillaris anterior et posterior.

-Linea axillaris posterior prati plixa axillaris posterior koju prouzrokuje spoljasnja ivica m. latissimus dorsi.

-Linea scapularis prolazi kroz angulus inferior scapulae kad je ruka u potpunoj abdukciji.

-Linea paravertebralis prolazi kroz vrhove poprecnih nastavaka svih kicmenih prsljenova i podjednako je udaljena od lopaticne i linea mediana posterior.

-Linea mediana posterior prolazi kroz processus spinosus svih kicmenih prsljenova.

Topografski predeli grudnog kosa

Regio sternalis je bocno ogranicen sa linea sternalis, gore je ogranicen sa incisura jugularis, a dole sa junctura xiphisternalis.

Fossa infraclavicularis se nalazi izmedju klavikule i costa III, unutra od linea medioclavicularis a spolja od prednje ivice m. deltoideus.

Trigonum clavipectorale odgovara gornjem delu sulcus deltoidopectoralis.

Regio pectoralis proteze se od III do VI rebra, od linea sternalis do linea axillaris anterior, sto odgovara m. pectoralis major.

Regio mammaria odgovara dojci kod zene, dok se kod muskarca poklapa sa regio pectoralis.

Regio inframammaria se prostire duz VI i VII rebra pocev od linea sternalis do linea axillaris anterior. Njemu kod zena odgovara podsisna brazda koja je srazmerna velicini dojke.

Regio axillaris se nalazi izmedju plica axillaris anterior et posterior, od II do V rebra i cini unutrasnji zid fossa axillaris.

Regio vertebralis se nalazi izmedju linea paravertebrales i odgovara kicmenom stubu. Gore iznad C7 se nastavlja zadnjim vratnim predelom, a ispod Th12 se nastavlja na kicmeni predeo zadnjeg trbusnog zida i regio sacralis.

Regio scapularis se prostire od linea paravertebralis do linea axillaris posterior u visini od II do V rebra.

Regio infrascapularis se prostire od linea paravertebralis do linea axillaris posterior, a nanize se spusta do XII rebra odakle ga nastavlja regio lumbalis. Ovom predelu u dubini odgovaraju recessus costodiaphragmaticus i margo inferior pulmonis.

Trigonum auscultationis je ogranicen: spoljasnja ivica m. trapezius; medijalna ivica m. rhomboideus major; gornja ivica m. latissimus dorsi. Kada je ruka podignuta iznad glave, trougao je najveci, pa je auskultacija donjeg reznja pluca olaksana.

Misici grudnog kosa

Mm. intercostales

Tanki visestruki slojevi misicnih i tetivnih vlakana koji ispunjavaju medjurebarne prostore. Ima ih po 11 pari i dobili su ime po svom medjusobnom polozaju (spoljasnji, unutrasnji i intimni). Ucestvuju u disanju i povecavaju cvrstinu i elasticnost zidova grudnog kosa.

-Mm. intercostales externi se pruzaju od tuberculum costae gde su pomesani sa vlaknima lig. Costotransversarium superius, pa sve do spoljasnjeg kraja rebarnih hrskavica gde se nastavljaju sa membrana intercostalis externa (ona se pripaja na bocnoj ivici grudne kosti). Njihova vlakna su ukosena nanize i upolje na zadnjem zidu grudnog kosa, a nanize i unutra na prednjem zidu grudnog kosa. U nivou donjih medjurebarnih prostora oni su u kontinuitetu sa m. obliquus externus abdominis. Zajedno sa unutrasnjim medjurebarnim misicima odrzavaju ili povecavaju tonus medjurebarnog prostora. Ucestvuju u inspirijumu.

-Mm. intercostales interni pruzaju se napred od grudne kosti pa sve do angulus costae pozadi gde se nastavljaju sa membrana intercostalis interna. Ova opna se blizu kicmenog stuba nastavlja prednjim vlaknima lig. Costotransversarium superius. Misicna vlakna se pripajaju na dnu sulcus costae i donjoj

ivici odgovarajuce rebarne hrskavice i spustaju se ukoso skoro pod pravim uglom u odnosu na vlakna mm. intercostales externi. Sluze kao pomocni ekspiratori. Njihovi medjuhrskavicni delovi deluju tokom aktivnog inspirijuma zajedno sa mm. intercostales externi.

-Mm. intercostales intimi se nalaze u srednjim delovima medjurebarnih prostora. Ovde se mm. intercostales interni dele u dva sloja – spoljasnji sloj koji se gore pripaja na donjoj ivici odgovarajuceg rebra; i unutrasnji sloj (m. intercostalis intimus) koji se gore pripaja na unutrasnjoj usni sulcus costae istog rebra. Tako oba ova sloja sa sulcus costae grade kostano misicni kanala u kome su smesteni VAN (v. a. n. intercostalis). Pravac pruzanja vlakana im je isti kao m. intercostales interni. U odnosu su sa fascia endothoracica i pleura parietalis.

Medjurebarni misici su intervisani granama odgovarajucih nn. Intercostales.

Mm. subcostales

Sastoje se iz misicnih i aponeuroticnih snopova koji se spustaju sa unutrasnje strane jednog rebra (blizu angulus costae) do unutrasnje strane 2 ili 3 nizeg rebra. Vlakna su im paralelna sa mm. intercostales interni i kao i mm. intercostales intimi se pruzaju izmedju pleure i medjurebarnih sudova i zivaca. Dobro su razvijeni samo u donjim delovima zida grudnog kosa. Inervisani su od odgovarajucis nn. Intercostales, a funkcija im je obaravanje rebara.

Mm. levatores costarum

Mm. levatores costarum polaze sa vrhova processus transversus pocev od C7 do Th11 (12 pari). Pruzaju se paralelno sa zadnjim ivicama mm. intercostales externi sve do pripoja na gornjoj ivici i spoljasnjoj strani rebra koje je neposredno ispod odgovarajuceg prsljena, izmedju tuberculum costae i angulus costae (mm. levatores costarum breves). Najniza 4 para ovih misica se dele u dva snopa: jedan je kraci i to su vec kratki podizaci, a drugi je duzi i spusta se do drugog nizeg rebra (mm. levatores costarum longi). Inervisu ih r. dorsales nn. Thoracalium. Osim podizanja rebara, mogu ucestvovati i u bocnom pregibanju i rotaciji kicmenog stuba, ali mogu imati i proprioceptivnu funkciju.

M. transversus thoracis

Pruza se preko unutrasnje strane prednjeg zida grudnog kosa. Snopovi polaze sa donje trecine zadnje strane tela grudne kosti i bocnih ivica manumbrium sterni odakle se zrakasto pruza do zadnjih strana rebarnih hrskavica II-VI. Najniza vlakna ovog misica su horizontalna i nastavljaju se vlaknima m. transversus abdominis. I ovaj misic odvaja nn. Intercostales od pleure. Inervisu ga odgovarajuci nn. Intercostales II-VI, a funkcija mu je obaranje rebarnih hrskavica, odnosno on je ekspiratorni misic.

Diaphragma

Misicno vezivna ploca koja odvaja grudnu od trbusne duplje. Grudna strana je konveksna, a trbusna je konkavna. U lezecem stavu tela, dijafragma je postavljena vise nego kad je telo u stojecem polozaju.

Ima oblik svoda. Podeljena je na 2 kupole (hemidijafragme). Desna kupola je ispupcenija i visa od leve zbog potiska od strane jako razvijenog desnog reznja jetre.

Njen polozaj je promenljiv zbog disajnog kapaciteta, elasticnosti zidova grudnog kosa, polozaja tela i tonusa trbusnih misica. U stojecem stavu pri mirnom disanju, napred se kupole projektuju na linea medioclavicularis (desna u visini IV, a leva u visini V medjurebarnog prostora), a pozadi na linea scapularis (desna u visini VIII, a leva u visini IX medjurebarnog prostora). Sredisnji deo dijafragme odgovara ravni manumbrium sterni napred, a pozadi ravni koja prolazi kroz telo Th10. Prilikom maksimalnog inspirijuma, kupole dijafragme se pomeraju na dole za visinu jednog medjurebarnog prostora.

Na svakoj strani, odgovarajuca plucna maramica odvaja plucno krilo od dijafragme, a na sredini srcana maramica odvaja srce od dijafragme. Ovaj sredisnji deo (koji se proteze vise u desno nego u levo) zove se srcani plato. Sama dijafragma je od seroznih opni odvojena sa fascia endothoracica koja pokriva njenu gornju stranu, dok je njena donja strana pokrivena sa fascia transversalis. Donja strana desne kupole naleze na desni rezanj jetre, a sama desna kupola je u odnosu sa desnim bubregom i nadbubreznom zlezdom. Leva strana dijafragme odgovara levom reznju jetre, dnu zeluca, slezini, levom bubregu i nadbubreznoj zlezdi.

Sastavljena je od veceg broja biventericnih misica cije medjutrbusne tetive obrazuju centrum tendineum, a misicni snopovi koji se pripajaju duz appertura thoracis inferior obrazuju pars muscularis. Misicni deo se na osnovu mesta pripoja deli na pars sternalis, pars costalis i pars lumbalis. Pars lumbalis polazi sa dva aponeuroticna luka, unutrasnje i spoljasnje lucne veze i od slabinskih prsljenova pomocu desnog i levog stuba.

Ligamentum arcuatum laterale je zadebljala traka u fasciji koja pokriva m. quadratus lumborum i pruza se u vidu luka preko gornjeg dela ovog misica. Ligamentum arcuatum mediale je tetivni luk u fasciji koja pokriva gornji deo m. psoas major.

Stubovi dijafragme su tetivni u svom pocetnom delu gde se mesaju sa vlaknima lig. Longitudinale anterius. Crus dextrum je siri u duzi od levog i polazi sa prednjebocne strane tela L1-3(4). Crus sinistrum polazi sa L1-2(3). Unutrasnje ivice ova dva stuba se susrecu i nivou sredisnje linije i obrazuju lig. Arcuatum medianum koji spreda organicava hiatus aorticus u nivou izmedju Th12 i L1. Unutrasnji misicni snopovi crus dextrum obuhvataju jednjak pri cemu povrsnija vlakna grade levu ivicu, a dublja vlakna desnu ivicu hiatus oesophageus.

Centrum tendineum je tanka, sedefasta, aponeuroticna tvorevina. Blizi je prednjem nego zadnjem zidu grudnog kosa zbog kratkih misicnih snopova pars sternalis. Folium anterior je nakrajci i oblika je

jednakokrakog trougla. Folium dexter et sinister su spojeni napred sa prednjim listom. Desni list je veci od levog, a na njegovom spoju sa prednjim listom se nalazi foramen venae cavae.

Foramen venae cavae je najveci otvor na dijafragmi. Nalazi se u centrum tendineum na spoju cuspis dexter et sinister. Nalazi se u nivou discus intervertebralis Th8 i Th9 (2-2.5 cm desno od sredisnje linije). Kroz njega prolaze v. cava inferior i neke grancice n. phrenicus dexter.

Hiatus aorticus se nalazi malo ulevo od sredisnje linije u nivou grudno-slabinskog medjuprsljenskog koluta. Ovaj otvor se nalazi iza i ispod ostala 2 velika otvora. Bazu otvora cini lig. Longutudinale anterius, njegove bocne ivice su crus dextrum et sinistrum dijafragme, a prednju stranu cini lig. Arcuatum medianum. Kroz njega prolaze aorta thoracica, ductus thoracicus i nekad v. azygos/ hemiazygos.

Hiatus oesophageus nalazi se u crus dextrum u nivou X grudnog prsljena. U odnosu na hiatus aorticus se nalazi ispred i ulevo i iznad njega. Ovaj otvor je prilagodjen ulozi sfinktera jednjaka. Fascija donje strane dijafragme prolazi kroz zjap i spaja se sa zidom jednjaka, a neka njena vlakna dosezu i do podsluzokoze jednjaka cineci lig. Phrenicooesophageale. Ova veza kontrolise vertikalne pokrete jednjaka kroz ovaj zjap. Kroz ovaj otvor prolaze jednjak, n. vagus dexter et sinister (levi ispred, a desni iza jednjaka).

Mali, nestalni otvori se nalaze u slabinskom i rebarnom delu dijafragme. U svakom stubu dijafragme obicno postoje po 2 otvora kroz koja prolaze n. splanchicus major et minor. Iza lig. Arcuatum mediale obicno prolazi truncus symphathicus iz grudne u trbusnu duplju. U rebarnom delu se nalaze mali otvori za prolaz medjurebarnih sudova i zivaca.

Trigonum sternocostale – ovde se direktno dodiruju plucna i trbusna maramica, odvojene samo delovima unutrasnje grudne i unutrasnje trbusne fascije. U nivou ovog trougla retko se mogu javiti subkostalne hernije, a obicno kroz njega prolazi a. epigastrica anterior.

Trigonum lumbocostale (Bochdaleki) se nalazi izmedju misicnih vlakana sa pripojem na XII rebru i na lig. Arcuatum laterale. U nivou ovog trougla su vrlo blizu jedno drugom smesteni plucna maramica i omotaci bubrega. Tu je moguce stvaranje posterolateralnih hernija, odnosno sirenja gnojnih zapaljenskih kolekcija sa omotaca bubrega na plucnu maramicu.

Rebarne pripoje dijafragme vaskularizuju donjih 5 medjurebarnih i podrebarna arterija, a sredisnji deo dijafragme je vaskularizovan frenicnim arterijama.

Arterije gornje strane dijafragme su: grane od a. thoracica interna (a. pericardiophrenica i a. musculophrenica), aa. Phrenicae superiores (grane od aorta thoracica), grane nizih aa. Intercostales, rr. Mediastinales u zadnjem delu (grane aorta thoracica).

Arterije donje strane dijafragme: aa. Phrenicae inferiores i aa. Lumbales (parijetalne grane aorta abdominalis).

Vene prednjeg dela gornje strane dijafragme se ulivaju u v. thoracica interna, a vene zadnjeg dela pripadaju sistemu vene azigos. Vene donje strane dijafragme pripadaju slivu done suplje vene (v. cava inferior).

Limfni sudovi obrazuju na njenoj gornjoj strani gornji ili grudni splet, a na donjoj donji ili trbusni splet. Limfni sudovi grudnog spleta odlaze ka limfnim cvorevima podeljenim u 3 grupe (prednju, srednju i zadnju). Limfni sudovi trbusnog spleta su jednim delom povezani sa sudovima grudnog spleta, a drugim delom – desna polovina odlazi ka limfnim sudovima oko donje dijafragmalne arterije, dok deo leve polovine zavrsava u preaorticnim i lateroaorticnim limfnim cvorovima.

Zivci dijafragme poticu od n. phrenicus dexter et sinister i to su motorna vlakna. Senzitivna vlakna za periferni deo dijafragme distribuiraju se iz donjih parova medjurebarnih zivaca (nn. Intercostales VI-XI) i podrebarnog zivca (n. subcostalis).

Fascije grudnog kosa

Spoljasnje fascije

Fascia pectoralis obavija m. pectoralis major. Ona se gore pricvrscuje za kljucnu kost i iznad nje se nastavlja u lamina superficialis fasciae cervicalis. Dole se nastavlja sa fascia superficialis abdominis, a pozadi sa fascia dorsi.

Fascia clavipectoralis ili duboka vratna fascija oblaze misice koji su smesteni dublje od m. pectoralis major (m. pectoralis minor, m. subclavius). Ona se nastavlja sa fascia axillaris od donje ivice malog grudnog misica.

Fascia superficialis dorsi je tanka fascija koja obavija m. trapezius i m. latissimus dorsi. Ona se gore nastavlja sa fascia nuchae, napred sa fascia superficialis abdominis, a dole sa fascia glutealis.

Fascia thoracolumbalis ima dva lista. U grudnom delu je njen povrsni list zatengnut izmedju m. serratus posterior superior et inferior, dok duboki list prekriva m. erector spinae. Gore se ovaj list nastavlja u fascia nuchae. U slabinskom delu, njen duboki list je snazan, pripojen za poprecne nastavke slabinskih prsljenova i za crista iliaca. Njena zadnja strana je srasla sa pripojnim delom m. latissimus dorsi sa kojim obrazuje snaznu trouglastu aponeurozu koja se pripana na rtnim nastavcima slabinskih

prsljenova, sredisnjem grebenu krsne kosti i crista iliaca. Upolje se ova fascija nastavlja aponeurozom m. transversus abdominis.

Unutrasnja fascija

Fascia endothoracica predstavlja podserozni sloj zidnog lista plucne maramica (pleura parietalis) koju odvaja od zida grudnog kosa. Ova fascija prekriva gornju stranu dijafragme (fascia phrenicopleuralis), kao i unutrasnje medjurebarne misice, podrebarne misice i poprecni grudni misic. U gornjem delu ova fascija gradi membrana suprapleuralis, a dole se preko otvora na dijafragmi nastavlja unutrasnjom trbusnom fascijom (fascia transversalis).

SUDOVI ZIDOVA GRUDNOG KOSA

ARTERIJE

Arterijska vaskularizacija zidova grudnog kosa potice od aorta thoracica, a. subclavia i a. axillaris. Od grudne aorte poticu: aa. Intercostales posteriores, aa. Subcostales i aa. Phrenicae superiores. Od potkljucne arterije poticu: a. thoracica interna i a. intercostalis suprema. Od pazusne arterije poticu: a. thoracica superior, a. thoracica lateralis, a. thoracoacromialis, a. thoracodorsalis (a. subscapularis).

Zadnje medjurebarne arterije

12 pari arterija. Prva 2 para poticu od a. intercostalis suprema (grana truncus costocervicalis). Narednih 10 pari (3-11), ukljucujuci i parnu a. subcostalis predstavljaju parijetalne bocne grane pars thoracalis – aorta descendens.

Najvisa medjurebarna arterija (a. intercostalis suprema) ukrsta prednju stranu vrata prvog i drugog rebra i zavrsava u II medjurebarnom prostoru. Od bocnih grana daje aa. Intercostales posteriores I i II koje ce da se anastomoziraju sa medjurebarnim granama od a. thoracica interna.

Narednih 10 pari predstavljaju bocne grane od pars thoracalis aortae. Imaju nesto duzi tok na desnoj strani zbog sinistropozicije grudne aorte. Probijaju fascia endothoracica i pruzaju se izmedju nje i m. intercostalis externus. Kod rebarnog ugla, arterije ulaze u sulcus costae. U zlebu se pruzaju ispod vene, a iznad nerva. Ovaj sudovno zivcani snop se u rebarnom zlebu nalazi izmedju m. intercostalis intimus i spoljasnjeg snopa m. intercostalis internus. U prednjem delu medjurebarnog prostora se anastomoziraju sa prednjim medjurebarnim arterijama.

R. dorsalis – u nivou intervertebralnog otvora od ove bocne grane odvaja se r. spinalis koja ulazi u kicmeni kanal kroz intervertebralni otvor i vaskularizuje prsljenove, kicmenu mozdinu i meninge. Ova grana se anastomozira sa aa. Spinales i sa istoimenom granom suprotne strane. Zavrsni deo dorzalne grane se zajedno sa zadnjom granom torakalnog spinalnog zivca pruza izmedju poprecnih nastavaka torakalnih prsljenova i dospeva u predeo ledja. Tu ona svojim granama vaskularizuje ledje misice i na kraju se deli na r. cutaneus medialis et lateralis za vaskularizaciju koze ledja.

R. collateralis se odvaja od glavnog stabla zadnje interkostalne arterije u nivou rebarnog ugla, ide na dole ka gornjoj ivici susednog nizeg rebra i pruza se napred sve do mesta sa anastomozom sa prednjom interkostalnom arterijom koja moze poticati od a. thoracica interna ili a. musculophrenica.

R. cutaneus lateralis se odvaja u nivou linea axillaris media. Pruza se upolje izmedju rebara sve do potkoznog tkiva gde se deli na prednju i zadnju granu. Prednje grane III-V interkostalne arteirje ucestvuju u vaskularizaciji tkiva dojke i oznacavaju se kao rr. Mammarii laterales.

A. intercostalis posterior dexter III daje bocne grane za vaskularizaciju jednjaka i daje a. bronchialis dextra.

Gornje precazne arterije

Aa. Phrenicae superiores odvajaju se od donjeg dela aorta thoracica. Granaju se na gornjoj strani zadnjeg dela dijafragme anastomozirajuci se sa granama a. musculophrenica i a. pericadiacophrenica.

Unutrasnja grudna arterija

Predstavlja bocnu granu prvog topografskog dela a. subclavia. Odvaja se neposredno iznad sternalnog kraja klavikule.

Njen pocetak nalazi se iza v. jugularis interna i v. subclavia. U grudnom kosu se pruza naniza 1 cm lateralno od bocne ivice sternuma. Celim njenim putem na dole nalaze se prvih 6 rebarnih hrskavica i mm. intercostales interni. Iza njenog gornjeg dela, u nivou prva 2 medjurebarna prostora nalaze se fascia endothoracica i pleura parietalis. Zadnju stranu njenog distalnog donjeg dela prekriva m. transversus thoracics. I nivou 6 medjurebarnog prostora arterija se deli na e. epigastrica superior i a. musculophrenica.

Pojedini anatomicari opisuju i r. xiphoideus koja se nalazi kod 61.3% slucajeva i vaskularizuje donji deo sternuma.

Misicno-precazna arterija se pruza iza pripoja rebarnog dela dijafragme, zatim probija dijafragmu i nivou zadnje strane VIII rebarne hrskavice i zavrsava i nivou X medjurebarnog prostora. Daje aa. Intercostales anteriores VII, VIII i IX, a poseduje i anastomoze sa a. circumflexa ilium profunda. Vaskularizuje deo dijafragme i delove misica prednje-bocnog trbusnog zida.

Gornja epigastricna arterija prolazi izmedju misicnih snopova pars costalis et sternalis dijafragme. Odatle ulazi u vagina m. recti abdominis. Tu se u pocetku pruza izmedju njegovog zadnjeg lista i misicnog tela, nakon cega ulazi u sam misic. Unutar misica, arterija se u nivou pupka anastomozira sa a. epigastrica inferior (a. iliaca externa) – ovo je jedina anatomska komunikacija izmedju gornjeg i donjeg ekstremiteta.

Bocne grane su: UNUTRASNJE (rr. Sternales); PREDNJE (rr. Perforantes – idu kroz gornjih 6 medjurebarnih prostora. One koje prolaze kroz 2,3 i 4 se nastavljaju ka areoli dojke i zbog toga se oznacavaju kao rr. Mammarii mediales); ZADNJE (a. pericardiacophrenica – prati n. phrenicus na njegovom putu do dijafragme, gde se anastomozira sa ushodnom granom a. phrenica superior, rr. Mediastinales i rr. Thymici); SPOLJASNJE (rr. Intercostales anteriores).

Prednje medjurebarne arterije gornjih 6 medjurebarnih prostora su bocne grane a. thoracica interna. Dopunsku vaskularizaciju prva dva medjurebarna prostora obezbedjuje a. thoracica superior (a. axillaris). U prednjem delu svakog medjurebarnog prostora prisutne su po 2 medjurebarne grane. Gornja grana je obicno veceg kalibra i anastomozira se sa donjom granom, a. intercostalis posterior i r. collateralis zadnje medjurebarne arterije. Prednje medjurebarne grane VII, VIII i IX medjurebarnog prostora poticu od a. musculophrenica. Poslednja 2 interkostalna prostora ne poseduju prednje medjurebarne grane i vaskularizovani su samo od a. intercostalis posterior i njihovih kolateralnih grana.

Najvisa medjurebarna arterija

Bocna grana od truncus costocervicalis (a. subclavia).

VENE

Porvrsne vene

Nalaze se u potkoznom tkivu. Medjusobno su povezane brojnim anastomozama i imaju ushodan tok. Najrazvijenija medju njima je v. thoracica lateralis koja nastaje spajanjem vv. Thoracoepigastricae i uliva se u v. axillaris. Ova vena je preko brojnih vv. Costoaxillares povezana sa medjurebarnim venama.

Duboke vene

Vv. intercostales posteriores – prate istoimene arterije i nerve. Nalaze se u sulcus costae iznd a. intercostalis posterior. Ove vene se napred spajaju sa prednjim medjurebarnim venama (koje su pritoke v. thoracica interna). Neposredno pored kicmene mozdine u njih se uliva zadnja grana koja prati istoimenu granu interkostalnog nerva i arterije, kao i intervertebralna grana koja drenira vensku krv iz vertebralnih venskih pleksusa. Vecina zadnjih medjurebarnih vena se uliva u sistem vene azygos/hemiazygos, koji nosi vensku krv u v. cava superior. Zadnje medjurebarne vene desnog i levog prvog medjurebarnog prostora se ulivaju direktnu u v. brachiocephalica. Zadnje medjurebarne vene 2,3 a cesto i 4 medjurebarnog prostora spajaju se u jedinstveno stablo koje se oznacava kao v. intercostalis superior dextra et sinistra. V. intercostalis superior dextra obicno predstavlja pritoku arcus venae azygos. V. intercostalis superior sinistra se obicno uliva u v. brachiocephalica sinistra. Vene iz donjih interkostalnih prostora IV-XI na desnoj strani obicno su pritoke azigosne vene. Na levoj strani vene iz IV i V medjurebarnog prostora ulivaju se u v. hemiazygos accessoria, dok se vene iz donja tri leva medjurebarna prostora ulivaju u v. hemiazygos.

vv. thoracicae internae nastaju spajanjem prednjih medjurebarnih vena. Obicno po 2 vene prate istoimenu arteriju i u nivou 3 medjurebarnog prostora se spajaju u jedinstveno stablo koje je postavljeno unutra od a. thoracica interna i uliva se u istostranu v. brachiocephalica. Pritoke ovih vena su pratilje istoimenih bocnih grana a. thoracica interna.

Krvni sudovi kicmenog stuba

Vratni deo kicmenog stuba vaskularizuju grane a. vertebralis, truncus thyrocervicalis i truncus costocervicalis. U grudnom delu, prva dva torakalna prsljena vaskularizuju grane a. intercostalis suprema, dok preostale grudne prsljenove vaskularizuju grane aa. Intercostales posteriores. Slabinski deo kicmenog stuba vaskularizuju grane aa. Lumbales i u donjem delu a. iliolumbalis. Krsnu kost vaskularizuju a. sacralis mediana.

Vene kicmenog stuba formiraju komplikovane venske pleksuse. Oni se dele u spoljasnju i unutrasnju grupu.

Spoljasnji venski pleksus se deli na plexus venosus vertebralis externus anterior et posterior koji oblazu prednju stranu prsljenskog tela i zadnju stranu lamina arcus vertebrae.

Unutrasnji venski pleksus je razvijeniji od spoljasnjeg i deli se na plexus venosus vertebralis internus anterior et posterior koji oblazu prednji i zadnji zid kicmenog kanala. Smesteni su izmedju periosta i dura mater i odgovaraju venskim sinusima lobanjske duplje. Vv. Basivertebrales izlaze iz prsljenskih tela preko otvora na njihovoj zadnjoj strani i ulivaju se u unutrasnji vertebralni venski pleksus.

Oba pleksusa medjusobno komuniciraju i ulivaju se u vv. Intervertebrales koje se dalje ulivaju u vv. Vertebrales, vv. Intercostales posteriores, vv. Lumbales i vv. Sacrales laterales. Preko lumbalnih vena, venska krv iz vertebralnih pleksusa dospeva u sistem azigosnih vena.

Zivci zidova grudnog kosa

Zidovi grudnog kosa su inervisani od 12 pari nn. Thoracici. Oznacavaju se brojem susednog vise prsljena koji ucestvuje u izgradnji intervertebralnog otvora kroz koji prolaze. Po svom sastavu su mesoviti i nastaju spajanjem 2 korena: zadnjeg (senzitivnog) i prednjeg (motornog). Ova dva korena se spajaju u nivou intervertebralnog otvora i formiraju kratko truncus n. spinalis. Zadnjem korenu je pridodat ganglion spinale. U tom nivou prednji i zadnji koren su obavijeni zajednickim meningealnim omotacem.

Posto prodje kroz intervertebralni otvor, stablo torakalnog nerva se deli na r. meningeus, rr. Communicantes, rr. Posteriores i rr. Anteriores.

Komunikantne grane povezuju torakalni nerv sa ipsilateralnim simpatickim stablom (rr. Communicantes albi et grisei). Bele grane su preganglijske i njih sacinjavaju mijelinizirana preganglijska visceroeferentna i preganglijska visceroaferentna vlakna. Ove grane se odvajaju od prednjih grana torakalnih i gornjih lumbalnih nerava i pruzaju se do gangliona istostranog simpatickog stabla. Sive grane su postganglijska nemijelinizirana vlakna, koja se pruzaju od simpatickih ganglija do prednje grane torakalnih spinalnih nerava. Ova vlakna bivaju distribuirana preko prednjih i zadnjih grana torakalnih spinalnih nerava do krvnih sudova, znojnih zlezda i glatkih misica u torakalnom zidu i ekstremitetima.

Zadnje grane torakalnih spinalnih nerava (rr. Posteriores) se pruzaju put pozadi izmedju poprecnih nastavaka dva susedna torakalna prsljena. Dele se na r. medialis (pretezno senzitivna) i r. lateralis (pretezno motorna). Inervisu zglobove, misice i kozu (r. cutaneus posterior) torakalnnog dela zadnje strane trupa.

Prednje grane (rr. Anteriores) od prvog do 11 torakalnog spinalnog zivca oznacavaju se kao nn. Intercostales, dok se prednja grana 12 torakalnog spinalnog zivca pruza ispod costa XII i oznacava se kao n. subcostalis.

Tipicni interkostalni nervi

Interkostalni nervi III-VI oznacavaju se kao tipicni. U pocetnom delu svog puta su obavijeni sa fascia endothoracica i nalaze se izmedju parijetalne pleure i membrana intercostalis interna. Od angulus costae ulaze u sulcus costae i pruzaju se izmedju m. intercostalis internus et intimus. U prednjem delu medjurebarnog prostora se nalaze izmedju m. intercostalis internus et m. transversus thoracis. U blizini bocne ivice strenuma daju rr. Cutanei anteriores koje inervisu kozu prednjeg dela torakalnog i abdominalnog zida. Nakon sto u nivou parasternalne linije probiju misice i membrane prisutne u medjurebarnom prostoru, dele se na lateralnu i medijalnu granu. Lateralne grane od II do IV interkostalnog nerva ucestvuju u inervaciji unutrasnjeg dela dojke (rr. Mammarii mediales). Na svom putu interkostalni nervi daju: komunikantne, kolateralne, spoljasnje kozne i misicne grane.

Komunikantne grane (rr. Communicantes albi et grisei) povezuju interkostalni nerv sa ipsilateralnim simpatickim stablom.

Kolateralna grana (r. collateralis) se spusta od rebarnog ugla duz gornje ivice susednog donjeg rebra i inervise susedne interkostalne misice i kostalnu pleuru.

Lateralna kozna grana (r. cutaneus lateralis) se odvaja u nivou aksilarne linije i probija m. intercostalis internus et externus, zatim snopove m. serratus anterior, m. obliquus externus abdominis, nakon cega postaje potkozna. Ona se zatim deli na prednju i zadnju koje inervisu kozu bocnog zida grudnog kosa. Prednje grane od IV do VI interkostalnog nerva inervisu kozu spoljasnjeg dela dojke (rr. Mammarii laterales).

Atipicni interkostalni nervi

U atipicne se ubrajaju I, II, VII-XI, kao i n. subcostalis.

Prednja grana prvog torakalnog nerva se najpre deli na gornju (jacu) i donju (slabiju) granu. Gornja grana se spaja sa VIII vratnim zivcem i sa njim formira truncus inferior od plexus brachialis. Donja grana predstavlja prvi interkostalni nerv. On se ne pruza kroz sulcus costae. Ne daje prednju a cesto ni lateralnu koznu granu. U slucaju da je lateralna kozna grana pristutna, ona inervise kozu baze pazusne jame, a moze da se anastomozira sa n. intercostobrachialis ili sa n. cutaneus brachii medialis.

Drugi interkostalni zivac se takodje ne pruza kroz sulcus costae. On daje lateralnu koznu granu u nivou aksilarne linije drugog medjurebarnog prostora koja se oznacava kao n. intercostobrachialis. ova grana prelazi u pazusnu jamu i nadlakat invervisuci kozu i potkozno tkivo baze pazusne jame. Njegov zavrsni deo se anastomozira sa n. cutaneus brachii medialis. Lateralna kozna grana treceg interkostalnog nerva se oznacava kao drugi interkostobrahijalni nerv.

Sedmi do jedananestog interkostalnog zivca, nakon odvajanje lateralne kozne grane, ukrstaju donju ivicu odgovarajuceg rebra i napustaju sulcus costae i medjurebarni prostor. Nastavljaju da se pruzaju izmedju m. transversus abdominis i m. obliquus internus i ucestvuju u inervaciji koze abdomena i abdominalnih misica zbog cega se oznacavaju kao torakoabdominalni nervi.

Subkostalni nerv je prednja grana 12. Torakalnog nerva. Najpre se pruza ispod donje ivice 12. Rebra izmedju m. quadratus lumborum i fascia transversalis. Njegova spoljasnja kozna grana se spusta nanize do spina iliaca anterior superior, a nekad i do trochanter major femoris.

Spatium pleuropulmonale

Dva spoljasnja odeljka grudne duplje ciji su zidovi oblozeni sa plaura parietalis. Pleura visceralis oblaze povrsinu plucnog krila, zatim deo plucnog korena gde prelazi u pleura parietalis. Izmedju ova dva lista je cavitas pleuralis. Parijetalna pleura koja oblaze deo ovog prostora koji zailazi u vrat se zove cupula pleurae i ona je u tom delu pojacana delom od fascia endothoracica koja se oznacava kao membrana suprapleuralis. Deo unutrasnje grudne fascije koji povezuje donji deo parijetalne pleure sa dijafragmom se naziva fascia phrenicopleuralis.

Mediastinum

Prednji (sternalni) zid grade sternum i odgovarajuci delovi rebarnih hrskavica.

Zadnji (vertebralni) zid grade grudni prsljenovi.

Pleuralni (lateralni) zid grade desna i leva medijastinalna pleura.

Gornji (cervikalni) zid prakticno ne postoji i predstavljen je gornjim otvorom grudnog kosa.

Donji (dijafragmaticni) zid je centrum tendineum, pars sternalis et lumbalis dijafragme. Na donjem zidu medijastinuma se nalaze sva tri velika otvora dijafragme.

Granicu izmedju gornjeg i donjeg medijastinuma predstavlja konvencionalna ravan koja se pruza od angulus sterni do intervertebralnog diska izmedju IV i V grudnog prsljena. Ta ravan se oznacava kao transverzalna grudna ravan koja deli medijastinum na mediastinum superius et inferius. Donji medijastinum se deli dvema frontalnim ravnima (prednja prolazi prednjom stranom a zadnja zadnjom stranom perikardne kese) na mediastinum anterius, medium et posterius.

Mediastinum superius

Napred je manumbrium sterni, pozadi su prva 4 torakalna prsljena a sa strane je medijastinalna pleura. Obuhvata retromanumbrijalni, srednji i vertebralni deo.

Prednji deo sadrzi gornji deo timusa (ili njegove ostatke), timusne krvne sudove i ukoliko postoji a. thyroidea ima.

Srednji deo sadrzi velike krvne sudove i zivce. Napred se nalazi v. brachiocephalica dextra et sinistra koje se u nivou prve desne rebarne hrskavice spajaju i daju v. cava superior. U gornju suplju venu se uliva v. azygos. Ovaj deo gornjeg medijastinuma se oznacava i kao “venski plan”. Iza velikih vena nalazi se arcus aortae, napred i desno – truncus brachiocephalicus, nazad i levo – a. carotis communis sinistra, a levo i pozadi nje – a. subclavia sinistra. Ispod arcus aortae nalazi se zavrsni deo truncus pulmonalis i njegove zavrsne grane – a. pulmonalis dextra et sinistra kao i lig. Arteriosum koji povezuje gornju stranu a. pulmonalis sinistra i arcus aortae. Pored arterija u ovom delu se nalaze i n. phrenicus, n. vagus sinister, n. laringealis recurrens sinister i plexus cardiacus. Ovaj deo medijastinuma se oznacava kao “arterijski plan”.

Zadnji deo sadrzi trachea, esophagus, n. vagus dexter et sinister i pars thoracica trunci sympathici. Ovaj deo gornjeg medijastinuma se oznacava kao “organski plan”.

Svi elementi prednjeg, srednjeg i zadnjeg dela gornjeg medijastinuma su okruzeni rastresitim vezivnim tkivom u kome se nalaze brojni limfni cvorovi (nodi lymphoidei mediastinales anteriores et paratracheales).

Mediastinum inferius

Prednji deo je uzani prostor izmedju sternuma i prednje strane perikardijuma. Navise komunicira sa pretrahealnim prostorom vrata. Sadrzi kaudalni deo timusa, masno tkivo, sternoperikardijalne veze, limfne cvorove i limfne sudove.

Srednji deo obuhvata sve anatomske strukture koje se nalaze unutar fibroznog perikardijuma: aorta ascendens, v. cava superior, truncus pulmonalis (corona cordis). U zadnjem gornjem delu ovog prostora nalaze se bronchus principalis dexter et sinister zajedno sa radix pulmonis dexter et sinister. Skroz pozadi je v. azygos, a ispred zavrsne racve dusnika nalaze se nodi lymphoidei tracheobronchjiales inferiores. Precazni zivci (n. phrenicus dexter et sinister) i a. et vv. Pericardiacophrenicae lokalizovani izmedju medijastinalne pleure i perikardijalne kese takodje se smatraju sadrzajem srednjeg dela donjeg medijastinuma.

Zadnji deo retrokardijalni prostor nalazi se izmedju zadnje strane perikardijalne kese i V-XII torakalnog prsljena. On je povezan gore sa zadnjim delom gornjeg medijastinuma, retrofaringealnim i drugim vratnim prostorima. Lateralno je ogranicen medijastinalnom pleurom, a dole sa pars lumbalis dijafragme. Sadrzi aorta thoracica, grudni deo jednjaka, ductus thoracicus, donji deo truncus sympathicus i nn. Splanchnici, n. vagus dexter et sinister, v. azygos et hemiazygos.

TRACHEA

Deo donjih disajnih puteva koji polazi od larynx, a zavrsava se grananjem na bronchus principalis dexter et sinister. Donji (manji) manji deo dusnika se nalazi u mediastinum (cavitas mediastinalis superior).

Kod muskarca je duzina u proseku 12 cm, a kod zena 11 cm. Kod muskarca je dusnik na poprecnom preseku oblika slova U, a kod zena C. Poprecni precnik dusnika na lesu iznosi 2 cm zbog opste atrofije, a kod zivog ne prelazi 12-17 mm.

Dusnik ima pars cervicalis et thoracalis. Granica izmedju ova dva dela je ravan koja prolazi kroz gornju ivicu manumbrium sterni. U vratu je pokriven kozom i potkoznim masnim tkivom tako da je lako pristupacan pregledu. Pars thoracalis dusnika postavljen je nesto udesno od srednje linije. On izmedju sebe i grudne kosti ostavlja prostor koji ispunjavaju krvni sudovi i organi. Pokretan je u uzduznom i poprecnom pravcu pri govoru, gutanju i disanju.

Dusnik pocinje kod donje ivice cartilago cricoidea i zavrsava se za bifurcatio tracheae, granajuci se na bronchus principalis dexter et sinister. Pocetak dusnika odgovara visini C6, a racva odgovara visini

Th4-5. Zavrsni deo dusnika napred odgovara donjoj ivici druge rebarne hrskavice. Kod dece je racva nesto vise nego kod starijih osoba zbog gubitka elasticnosti zida dusnika.

Prednja i bocne strane dusnika su zaobljene i i poprecno izbrazdane hrskavicnim lukovima. Zadnja strana dusnika je ravna i mekana jer su u tom delu hrskavicavi elementi odsutni (paries membranaceus). Na levoj strani dusnika neposredno iznad racve uocava se impressio aortica. Na samoj racvi prisutna je carina trachealis koja je okrenuta prema lumenu bronchus principalis sinister.

Vratni deo je napred i spolja pokriven kozom, potkoznim masnim tkivom, fascijama vrata, isthmus gl. Thyroideae i infrahioidnim misicima. Upolje od dusnika nalaze se a. carotis communis, v. jugularis interna, n. vagus i lobi gl. Thyroideae. Svojom zadnjom stranom dusnik stupa u odnos sa oesophagus, a na ovoj strani se nalaze i n. laryngeus recurrens dexter et sinister.

Grudni deo se napred projektuje celom visinom manumbrium sterni. Pozadi se projektuje izmedju Th3 i 5. Prednja strana stupa u odnos u svom gornjem delu sa thymus, a truncus brachiocephalicus, a. carotis communis sinistra, v. brachiocephalica sinistra. U svom donjem delu stupa u odnos sa arcus aortae, truncus pulmonalis, v. cava superior i sa limfnim zlezdama medijastinuma. Izmedju zadnje strane arcus aortae i prednje strane dusnika provlaci se plexus cardiacus posterior. Zadnja strana dusnika stupa u odnos sa oesophagus koji ga odvaja od pretkicmenih misica i kicmenog stuba. Bocno sa desne strane dusnika nalazi se v. azygos, v. cava superior, n. vagus dexter i limfne zlezde. Bocno sa leve strane nalazi se arcus aortae, a. subclavia sinistra, n. laryngeus recurrens sinister. Obe strane dusnika stupaju u odnos sa medijastinalnim delom plucne maramice, a preko njih i sa plucima.

Tunica adventitia obmotava dusnik i gradjena je od rastresitog vezivnog tkiva koje dusnik labavo povezuje sa okolnim organima.

Tunica fibromusculocartilaginea je izgradjena od gustog vezivnog tkiva u kojem se nalaze elasticna vlakna, hrskavicavi prstenovi i misicna vlakna. Cartilagines tracheales su oblika potkovice, ima ih 15-20, visoke su 2-6 mm, a debele oko 3 mm. Gornje hrskavice su manje i uze, a donje vece i sire i direktno spojene jedna sa drugom. Sve hrskavice su izgradjene po tipu hijaline hrskavice te u starosti okostavaju. Vezivno tkivo gradi membranu koja je srasla sa perihondrijumom hrskavica, a izmedju susednih hrskavica gradi ligamenta anularia trachealia. Ova membrana nastavlja se u zadnji zid (paries membranaceus). U ovom zidu nalazi se m. trachealis. Njega grade misicna vlakna koja su grupisana u uzduzni i poprecni sloj. Uzduzni zid je spolja i slabije je razvijen.

Tunica mucosa respiratoria se sastoji iz vise redova cilindricnih celija sa trepljama i peharastih celija izmedju njih. U podsluzokozi se nalaze gl. Tracheales i mnogobrojni limfociti.

Vratni i gornji grudni deo dusnika je ishranjen od rr. Tracheales (a. thyroidea superior i a. thoracica interna). Donji deo grudnog dela dusnika je ishranjen od rr. Bronchiales (aorta thoracica).

Vene dusnika se ulivaju u donje stitne, unutrasnje grudne, jednjacne i druge vene, koje su pritoke azigosne vene, a preko nje, krv se odliva u v. cava superior.

Limfni sudovi zavrsavaju se u nodi tracheobronchiales superiores et inferiores.

Parasimpaticka vlakna su direktne grane od n. vagus i njegove bocne grane – n. laryngeus recurrens. Ovi zivci daju senzitivna vlakna za sluzokozu dusnice i PSY vlakna za glatke misicne celije m. trachealis i za inervaciju zlezdi. Razdrazenje PSY dovodi do bronchokonstrikcije i do pojacanog lucenja zlezdi. SY vlakna poticu od donjeg vratnog i gornjih grudnih SY gangliona. Nadrazaj simpatikusa dovbodi do opustanja glatkih misica u zidu i do sirenja vazdusnih puteva (bronhodilatacija) kao i smanjeno lucenje zlezdi.

Bronchus principalis dexter et sinister

Desna glavna dusnica je sira, kraca i strmija od leve tako da je skoro uspravno postavljena. Duga je 20-25 mm, a siroka je 16-17 mm. Sa srednjom linijom dusnika gradi ugao od 25 stepeni. Izgradjena je od 6-8 hrskavicavih prstenova. Strana tela najcesce upadaju u desni bronh. Napred se projektuje izmedju 2 i 3 rebarne hrskavice, a pozadi od 5 grudnog prsljena do prostora izmedju vrata 6 i 7 rebra. Vena azygos obgrljuje desnu dusnicu, a a. pulmonalis dextra nalazi se najpre ispod, a zatim ispred nje.

Leva dusnica je uza, duza i manje strma. Prosecna duzina krece se od 45-50 mm, a sirina od 10-12 mm. sa srednjom linijom dusnika sklapa ugao od 45 stepeni. Izgradjena je od 11-13 hrskavicavih prstenova. Projektuje se na prednjem zidu izmedju druge i trece rebarne hrskavice, a pozadi izmedju Th5 do prostora izmedju vrata 7 i 8 rebra. Arcus aortae obgrljuje levu dusnicu, a iza nje se nalazi jednjak, ductus thoracicus i pars descendens aortae thoracicae. Leva plucna arterija se nalazi najpre ispred, a a zatim iznad nje.

Plucni koren

Radix pulmonis je sacinjen od krvnih sudova, zivaca i limfnih sudova koji okruzuju glavnu dusnicu i zajedno sa njom ulaze kroz hilum s. hilus pulmonis. U plucnom korenu centralno mesto

zauzima bronchus principalis. Ispred i iznad se nalazi a. pulmonalis, a ispod i ispred su vv. Pulmonales. Pozadi glavne dusnice su rr. Bronchiales i vv. Bronchiales, plexus pulmonalis i plucni limfni sudovi.

Hilus pluca u vidu nabora okruzuje plucna maramica koja se od donjeg dela plucnog korena nastavlja sa ligamentum pulmonale.

Gornja suplja vena nalazi se ispred desnog plucnog korena, n. vagus dexter je pozadi, dok se v. azygos nalazi pozadi a zatim iznad njega.

Pars ascendens aortae nalazi se ispred levog plucnog korena, arcus aortae se nalazi iznad, a pocetni deo pars descendens aortae se nalazi pozadi. Jednjak i n. vagus sinister se nalazi izad levog plucnog korena.

PLUCA

Pulmo dexter et sinister se nalaze u regio pleuroplulmonalis grudne duplje. Obavijena su pleurom, a sa ostalim organima medijastinuma povezani su pomocu plucnih korenova. U cavitas pleuralis su pokretna prilkom respiratio (inspiratio et expiratio).

Povrsina pluca pokrivena je glatko, sjajnom i providnom opnom koja cvrsto srasta za tkivo (pleura visceralis). Na ovom listu plucne maramice uocavaju se mnogougaona polja koja plucima daju mozaican izgled. To su baze plucnih reznjica koji su postavljeni uz plucnu povrsinu. Kod cene su svetloruzicasta, a kod starijih sivkastocrna zbog talozenja prasine razlicitog porekla i antrakoticnog pigmenta u vezivnom tkivu pluca.

Meke su konzistencije i elasticna su. Stisnuto izmedju prstiju, plucno tkivo daje karakteristican zvuk pucketanja (crepitatio).

I relativnom miru, plucno krilo je visoko 25 cm, pri bazi prednjozadnji precnik iznosi 15-16 cm, a poprecni 10 na desnom i 8 cm na levom plucnog krilu.

Tezina oba plucna krila je od 1000-1300 g. Desno plucno krilo je tesko 650 g, a levo plucno krilo je tesko 550 g.

Specificna tezina pluca kod novorodjencadi koja nisu disala veca je od 1, a kod novorodjencadi koja su disala manja je od 1. Komadic pluca koje nije disalo potopljen u vodu tone na dno. Ovja podatak ima sudskomedicinski znacaj, jer se ovim ogledom moze utvrditi da li je novorodjence disalo na rodjenju ili je mrtvorodjeno.

Zapremina pluca je od 3500-3800 kubnih cm.

APEX PULMONIS se nalazi iznad gornjeg otvora grudnog kosa 2-4 cm. pokriven je plucnom maramicom koja gradi spag vrha (cupula pleurae).

FACIES COSTALIS je ispupcena. Rebra ostavljaju otiske na ovoj strani. Na ovoj strani, i kod desnog i kod levog plucnog krila, nalazi se fissura obliqua. Polazi od gornje-zadnjeg dela hilusa i pruza se pozadi do zadnje ivice pluca koju sece 3-7 cm ispod apex pulmonis. Zatim se pruza preko spoljasnje strane do donje ivice plucnog krila koju sece ispred njenog prednjeg kraja, a odatle se pruza nagore i unutra duz unutrasnje strane do hilusa.

Na desnom plucnom krilu takodje se nalazi i fissura horizontalis. Polazi od fissura obliqua u nivou gde nju preseca linea axillaris media, zatim se pruza unapred prema margo anterior plucnog krila, koju sazeca i preko unutrasnje strane dolazi do hilusa pluca.

FACIES MEDIASTINALIS sadrzi otiske organa medijastinuma. Na njoj se opisuje zadnji – kicmeni deo i prednji koji odgovara medijastinumu. Hilum s. hilus pulmonis je podjednako udaljen od vrha i baze plucnog krila, ali je znatno blize prednjoj ivici. Ulazno polje je okruzeno pleuralnim naborom, mestom gde se parijetalna pleura nastavlja u visceralnu. Vrh hilusa je okrenut na dole i od njega polazi lig. Pulmonale. Ova veza je zategnuta izmedju donjeg reznja pluca i srcane kese.

U desnom plucnom hilusu bronchus principalis se nalazi pozadi. Ispred nje i gore nalazi se a. pulmonalis. Plucne vene su postavljene ispod bronchus principalis. U levom plucnom hilusu plucna arterija se nalazi ispred i iznad dusnice, a plucne vene napred i ispod glavne dusnice. Nutritivni krvni sudovi po pravilu se nalaze pozadi glavne dusnice. Plexus pulmonalis se najvecim delom nalazi pozadi glavne dusnice, a njegova vlakna se distribuiraju i oko glavnog bronha. Krozu hilus u pluca ulaze bronchus principalis, a. pulmonalis, aa. Bronchiales i plexus pulmonalis. Kroz hilus iz pluca izlaze vv. Pulmonales, vv. Bronchiales i vasa lymphatica.

Na unutrasnjoj strani levog plucnog krila ispred hilusa , prisutan je impressio cardiaca, a iza i ispod hilusa nalazi se otisak jednjaka. iznad i iza hilusa nalazi se zleb u kome je smesten luk aorte i grudna aorta. Iznad i ispred hilusa je zleb a. subclavia sinistra et v. brachiocephalica sinistra.

Na unutrasnjoj strani desnog plucnog krila prisutan je impressio cardiaca, a iza i ispod hilusa nalazi se otisak jednjaka. iznad i iza hilusa je sulcus v. azygos, ispred i iznad hilusa je sulcus v. cavae superior, ispred i ispod hilusa je sulcus v. cavae inferior. Iznad hilusa, prema vrhu pluca, je zleb truncus brachiocephalicus.

MARGO ANTERIOR je ostra i dobro izrazena. Na levoj strani, u donjem delu prednje ivice nalazi se incisura cardiaca pulmonis sinistri, ispod kojeg je lingula pulmonis sinistri.

MARGO POSTERIOR prakticno morfoloski ne postoji. Ona predstavlja granicu izmedju spoljasnje strane i kicmenog dela unutrasnje strane.

MARGO INFERIOR je ostra i dobro izrazena. Svojim spoljasnjim ispupcenim delom odvaja spoljasnju od donje strane, a unutrasnjim udubljenim delom, odvaja donju od unutrasnje strane pluca.

Plucni reznjevi

Gradja pluca

U sastav pluca ulazi vezivno-tkivna osnova i plucni parenhim (zavrsni delovi dusnica sa alveolama). Takodje u sastav pluca ulaze i funkcionalni krvni sudovi (aa. Et vv. Pulmonales), nutritivni krvni sudovi (rr. Bronchiales et vv. Bronchiales), limfni sudovi i zivci.

Lobulus pulmonis je osnovna anatomska i funkcionalna jedinica plucnog parenhima. Zapremina iznosi oko 1 cm kubni i moze se videti golim okom. Plucni reznjici su odvojeni jedan od drugog tankim slojem vezivnog tkiva koje gradi pregrade (septa interlobularia). U svaki plucni reznjic ulazi dusnica plucnog reznjica (bronchiolus).

BRONCHUS SEGMENTALIS se racva 20-25 puta. Prvih 10 generacija predstavljaju takozvane segmentne dusnice drugog reda. Poslednjih 10-15 generacija daju dusnice plucnih reznjica – BRONCHIOLUS. Po ulasku u lobulus pulmonis, pracen intralobularnom grancicom plucne arterije, se deli na 4-8 BRONCHIOLUS TERMINALIS koje se dele najvise 2-3 puta, dajuci manje ogranke –

BRONCHIOLUS RESPIRATORIUS na cijim se zidovima pojavljuju prve ALVEOLE. Svi ogranci dusnice do nivoe bronchiolus respiratorius su samo pasivne cevi koje sprovode vazduh do alveola.

Bronchiolus respiratorius se deli na 2-3 DUCTUS ALVEOLARIS. Oni se zavrsavaju sa SACCUS ALVEOLARIS na cijim se zidovima nalaze ALVEOLI PULMONIS. Nove alveole se stvaraju i razvijaju do 8. Godine kad u plucima ima prosecno 300 miliona alveola.

Deo plucnog reznjica ispod bronchiolus terminalis je ACINUS PULMONIS. U plucnom acinusu se vrsi razmena gasova na svim nivoima.

Funkcionalni krvni sudovi pluca

Plucne arterije i vene predstavljaju deo malog krvotoka. Mali ili plucni krvotok obuhvata krvni sud koji polazi iz desne komore srca – truncus pulmonalis, koje odnosi vensku krv iz desne komore preko svojih zavrsnih grana, desne i leve plucne arterije (a. pulmonalis dextra et sinistra), do pluca. Preko 4 vv. Pulmonales se oksigenisana krv vraca u levu pretkomoru srca. Plucna arterija i njene grane su terminalni krvni sudovi, tako da embolizam, tromboza dovodi do infarktaa odgovarajuceg dela plucnog tkiva.

Vene pluca se dele na povrsne i duboke. Povrsni venski sudovi polaze iz subpleuralnih venskih spletova. Iz ovih spletova polaze venule koje se spajaju i grade pars intersegmentalis vene. Duboki venski spletovi nastaju iz alveolarne kapilarne mreze. Mali ogranci tipa venula se spajaju i obrazuju perilobularne vene. Spajanjem vise perilobularnih vena nastaje unutrasnji deo segmentne vene, intrasegmentni deo koji, posle kratkog puta, prelazi u medjusegmentni prostor.

Spajanjem povrsinskih i dubokih intersegmentalnih venskih ogranaka nastaju segmentne vene (vv. Segmentales). Spajanjem segmentnih vena nastaju pocetni delovi plucnih vena od kojih nastaju dve desne plucne vene za desno plucno krilo i dve leve plucne vene za levo plucno krilo.

Vena pulmonalis dextra superior nastaje spajanjem v. apicalis, vena anterior, vena posterior i vena lobi medii.

Vena pulmonalis dextra inferior nastaje spajanjem v. superior i v. basalis communis.

Vena pulmonalis sinistra superior nastaje spajanjem v. apicoposterior, v. anterior i v. lingularis.

Vena pulmonalis sinistra inferior nastaje spajanjem v. superior i vena basalis communis.

Nutritivni krvni sudovi pluca

Rami bronchiales aortae thoracicae najcesce polaze iz aorta thoracica a nekad i iz arcus aortae. Formiraju arterijsku kapilarnu mrezu ispod pleura visceralis. Pripadaju arterijama misicnog tipa i imaju ulogu u preraspodeli krvi u plucnoj cirkulaciji.

Venae bronchiales nastaju iz segmentnih i rezanjskih vena koje prate istoimene arterije i ulivaju se u sistem v. azygos. Desna bronhijalna vena drenira se u azigosnu venu, a leva bronhijalna vena se drenira u v. hemiazygos accessoria ili u gornje interkostalne vene.

Zivci pluca

Plexus pulmonalis ulazi kroz hilus pulmonis i sastoji se od SY i PSY vlakana.

PSY vlakna su grane grudnog dela n. vagus.

SY vlakna su preganglijska i postganglijska. Preganglijska vlakna polaze iz prva 3-4 grudna segmenta lateralnog stuba sive mase kicmene mozdine, odnosno, iz centrum sympathicum. Postganglijska simpaticka vlakna polaze iz prvih gornjih gangliona grudnog simpatickog stabla. Postganglijska vlakna ulaze u sastav periaorticnog spleta i izdvajaju se iz njega kao plucne grancice.

PSY i SY vlakna obrazuju plexus pulmonalis. Obrazuje se plexus bronchialis anterior et posterior koji su medjusobno povezani, a zadnji (veci) je povezan i sa plexus cardiacus i plexus oesophageus.

Aferentna viscerosenzitivna vlakna n. vagus polaze od slobodnih nervnih zavrsetaka, bronhijalne mukoze (uglavnom udruzena sa taktilnim senzacijama za refleks kaslja), bronhijalnih misica (moguce da su ukljuceni u reflex za istezanje), interalverolarnog vezivnog tkiva (Iudruzeni sa Hering-Breuer-ovim refleksom – mehanizam koji ima tendenciju da ogranici respiratornu ekskurziju), receptorima za pritisak u pulmonalnoj arteriji (receptori osetljivi na krvni pritisak).

Pulmonalne vene imaju hemoreceptore (receptori osetljivi na nivo gasova u krvi) koji su funkcionalno povezani sa refleksom kasljanja i prenosenja bola.

Parasimpaticka vlakna suzavaju lumen dusnickog stabla i pojacavaju lucenje dusnickih zlezda. Simpaticka vlakna sire lumen duscnickog stabla i smanjuju lucenje dusnicnih zlezdi.

PLEURA

Serozna opna koja oblaze povrsinu pluca i zidove grudne duplje. Zdrava plucna maramica je providna, glatka i sjhajna opna. Predstavlja dvolisnu zatvorenu seroznu kesu koja je prebacena preko pluca. Izmedju listova maramice nalazi se cavitas pleuralis.

Pleura visceralis s. pulmonis je cvrsto srasla sa plucnim tkivom. Uvlaci se u plucne pukotine i takodje ih oblaze. U hilusu plucni list je cvrsto priljubljen uz plucni koren, a zatim se posuvraca i prelazi u zidni list (pleura parietalis), gradeci oko hilusa pleuralni nabor.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 32 str.