Antropologija Tela-Beleske-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Uvod u sociokulturnu antropologiju. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Antropologija Tela-Beleske-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Uvod u sociokulturnu antropologiju. University of Belgrade

PDF (2 MB)
33 strane
7broj preuzimanja
1000+broj poseta
1broj komentara
Opis
Skripta; Antropologija tela; Jezik, Hominizacija; Telesna neverbalna komunikacija; Proksemika; Kinezika; Kulturne predstave o telu, bolesti i zdravlju, nematerijalnom, licnosti; Krv; Pripisivanje posebnih moci telu;
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 33

ovo je samo pregled

3 shown on 33 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 33 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 33 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 33 pages

preuzmi dokument

(01) PREDMET ANTROPOLOSIJE TELA

ISPITNA PITANJA :

1.Predmet antropologžje tela teze: -pojam Ijudske telesnosti

-biofizicka i sociokulturna telesnost -Priroda i Kultura

Hteratura: Daglas, 1981

2.Ljudska komunikaci ja teze: -neophodnost komunikacije

-vrsta radnji kojima se ostvaruje -organizacija komunikacije -kodovs i kontext

3.Načini ostvarivanja liudske komunikacije teze: -signali i indexi

-signum i njegove podklase(znak i simbol) -označavajuće i označeno -paradigmatske veze i sintagmatski lanci

Hteratura: Edmund Lič: Kultura i komunikacija,bibl 20v,16-27 str

?

Ono čime se antrpologija teia bavi je to kako kultura i u srriislu Ijudske civilizacije i pojedinačnih kultura (nacionalna, kultura zajednica...) utiču na poimanje Ijudskog tela, na bavljenje njime, doživljavanjem u odredjenoj kulturi i na tretman. Ono što nas ovde zanima jeste Ijudsko telo i odnos između dve osnovne kategorije njegovog manifestovanja. Osnovne kategorije tog ispoljavanja su biofizička i kulturna(sociokulturna) telesnost. Kulturna telesnost najčešće je predmet etnologije i antropologije. (Keko najlakše razlikovati biofizicku od kulturne telesnosti?) (biološke komponente: fizički izgled, uspravnost, glad, potreba za utopljavanjem(odeća)) (kulturne komponente: stil oblačenja, jela,...) Covek je u svojoj istoriji naučio da se razlikuje od životnja ali i da im je sličan. Shvatajući životinje kao deo nekog drugug sveta, tj.prirode, čovek je morao da nauči i kako da se služi tom prirodom da bi se održao u životu. Pored bavljenja svojim fizičkim opstankom, tokom svoje intelektualne istorije, čovek je pokušao da da i neke odgovore na pitanja specifičnosti svoje egzistencije. (zašto smo ovde, šta radimo, ima li života posle smrti, ima li života pre smrti??? ) Trudio se da na što sopstveniji način sam sebi objasni kako je to biti i biće prirode i biće kulture (i da pripada prirodnom svetu i ne samo da se razlikuje od njega već da je u stanju i da manipuliše njime. To je činio mitologijom, religijom, umetnošću, naukom). Razlika između prirode i kulture je razlika između onog što je urođeno i onoga stečenog. Pomenuta razlika može se opisati i kao razlika između sveta bez čovekovih inervencija i sveta kojeg je čovek stvorio. Telesnost je forma naše čovečnosti u odnosu na tu suprotstavljenost prirode i kulture. U ovom kontekstu, pojam čovečnosti se odnosi na sve one sposobnosti kojesu nastale odgovarajućim razvojem mozga. Za razliku od nauke koja teži uočavanju, opisivanju, analiziranju i tumačenju i koja razliku između prirode i kulture vidi kao razliku između naučenog i urođenogneki, drugi proizvodi čovekove mentalne aktivnostine ne bave se samim pokazivanjem razlika između biofizičkog i sociokulturnog već potcrtavanjem te razlike.U pitanju je postuliranje takve razlike kao osnovnog problema čovekove ovozemaljske egzistencije. Prema strukturalističkoj antropologiji mitovi i mitološki sistemi, legende i predanja, pa čak i bajke i basne, u suštini imaju jedan jedinstveni cilj koji nije vezan ni za jednu konkretnu kulturu iz koje ptiču a to je da čoveku pomognu u prevazilaženju protivurečnosti te činjenice da je svijom biologijom deo prirode, a da svojom ulturom stvara jedan specifičan svet koji je u mnog čemu suprotstavljen toj prirodi. Tako nam mitologije, folklor, predanja svih naroda sugerišu par stvari. Prva je da čovek prvo mora da nauči da razgraniči svoj svet od sveta životinja i biljaka; zatim, da nauči, u okviru tog svog sveta, koja Ijudska bića pripadaju njegovoj neposrednoj grupi, a koja ne i kako se odnositi prema njima. Ispostavlja se da snaga kulturnog učenja, usvajanja obrazaca ponašanja koji su naučeni od drugih i njihovog daljeg prenošenja i postavljanje toga naspram onoga što je čoveku urođeno može da bude mnogo jaka, da ne kažemo opasna. To se pokazuje na neki malo trivijalnijim pirmerima kao što je recimo uzimanje hrane, ali kulturnim mišljenjem se neke od čokovih datosti mogu ili suzbiti ili jako kontrolisati (religijski domeni: hrana, piće, sex). Cilj je bio da se stekne znanje o onome čime ćemo se baviti. Razmotreno je nekoliko pojmova koji su suprotstavljeni i iz svega toga je trebalo da se nauči praviti razlika između fizičke telesnosti i sociokulturne telesnosti. Naše telo po sebi je element naše fizičke telesnosti dok načini na koje tu telesnost upotrebljavamo su elementi i kulture uopšte i pojedinačnih kultura.

(02) HOMIN IZAC I J A

ISPTTNA PITANJA :

1 .Horninizaciia teze: -istorija

-biologija -sexualnost -društvo

literatura :

Burginjon: Prirodna istorija čovcka,223-337 str.

2. Evoluciono ekolooiia tczc: -pojam

-modeli hominizacije -uslovi širenja o oblasti nastanjenosti Ijudske vrste -odnos arhajskog sapijensa i anatomski modernog čoveka

literatura : Mikić, (%99-%00.);21-29 str.

predmet ovog predavania 1 .Speci jalizaciia čoveka

- pri lagođavanje gravitac ij i -uspravnost -bipedalizam

2.Neurofizioloqi.ia komunikativnoo aparata -verbalni i neverbalni mozak -centralni nervni system -povezanost govora i gesta

3.Proizvođenje govora -verbalni centar -govorni organi -proizviđenje artikulisanih zvukova(glasovi)

Hominizacija znači očovečenje. Odnosi se na onaj deo evolucionog procesa u kome se od protohominidnih i pre-sapiens hominidnih formi razvio čovek roda sapiens. Hominizacija se odnosi na razvoj karakteristika koje su omogućile odvajanje roda sapiens od njegovih najbližih evolucionih rođaka. Kao posledicu procesa hominizacije vidimo oblik i način funkcionisanja čovekovog komunikacionog aparata. determinisano postojanjem sile zemljine teže. Čovek je sazdan za postojanje u uslovima od 1 gravitacije u kojoj funkcionišu i neurološka i mehanička struktura. U skladu sa svojom anatomskom i neurološkom strukturom Čovekovo postojanje/opstajanje na ovoj planeti uslovljeno je jedinim faktorom koji je odgovoran za čitavo mehaničko ustrojstvo i funkcioriisanje naše planete - gravitacijom. Ljudska egzistencija iziskuje određene uslove u kojima je život uopšte moguć (npr. postojanje odgovarajuće klime, izvora hrane i pitke vode) ali samo čovekovo biofizičko ustrojstvo (on na šte se prilagodio tokom svoje evolucije) je svaka živa vrsta ima neke svoje specifičnosti spram delovanja te zemljine privlačne sile, a za čoveka je to uspravnost. Kad se kaže da je svet određen tom silom od 1 gravitacije, ona predstavlja stalni referentni okvir za Ijudsku unutrašnju orijentaciju, navigaciju i za konstrukciju u prostoru. U uslovima od 1 gravitacije čovekov položaj je manje-više uspravan (u beztežinskom stanju je poluležeći). Pretpostavlja se da sila teže neposredno utiče na mišićne reflexe odnosno da ih stimuliše u odnosu na neke druge. Od tih reflexa najbitniji je reflex istezania. Pošto sila teže utiče na sve mišiće takoda ih privlači, mišići koji nisu stalno ni zgrčeni ni opušteni, teže da se istežu ne bismo li se odlepili od tla. Što se tiče specijalizacije, od svih živih vrsta na ovoj planeti čovek je na neki način najspecijalizovariija vrsta, iako njagova specijalizacija nije vezana ni za jedan oređen ekosistem. Kada se kaže spacijalizacija misli se na usklađenost biofizičkih zahteva određenog organizma na uslove date sredine. Čini se da je čovek, u odnosu na životinje, osujećen za neke od najtrivijalriijih radnji: posebno pripremanje hrane, potreba za higijenom, naknadnim utopljavanjem (pošto nema prirodno krzno)... Međutim, čovek je vrsta koja po prirodinije posebno prilagođena za život u nekim posebnim geografsko-klimatskim uslovima, odnosno na život u nekom određenom ekosistemu. Naime, a tu se čak fizički antropolozi slažu, da zapravo

4

( literatura : ) Tengwall and Jackson (1982)

( literatura : ) Žikić, (2002); 17-36

( literatura : ) De Sosir, (1969); 17- 24

čovekovu specijalnost predstavljaju dometi kultura i da je to način na*koji je ova vrsta uspela da se proširi na veći deo planete koji je pretvorila u ekumenu-prostor u kome Ijudi mogu da žive. Ono na šte se čovek naročito dobro prilagodio je sila gravitacije na koju reguje pomenutom uspravnošću, a koja je zasnovana na bipedalizmu (osposobljenost naše vrste za korišćenje zadnjih udova za hod). To je činjenica za koju antropolozi smatraju da je otvorila mogućnost za dalji razvoj čoveka i za kulturnim/civilizacijski razvoj čovečanstva. Bipedalizam se smatra osnovnim faktorom hominizacije i da je kao pojava u evoluciji imala ključno mesto u razvoju Ijudske sposobnosti za expresivno izražavanje (smislenu komunikaciju). Prema Burginjonu, od pojave bipedalizma do stvaranja prvih alatki od kamena bilo je potrebno oko 2 miliona godina. A na šta je utrošeno tih 2 mil. godina??? Prvi biofizički uslov trebalo je da bude ostvarivanje neurofiziološke veze između ruke i mozga. Ono bitno, a što je ishodište tog procesa povezivanja, je početak povećanja zapremine mozga, nastajanje lake realizacije i funkcijska simetrija mozga- hemisfere. Mozak je počeo da funkcioniše kao jedinstvena celina čiji su se pojedinačni delovi specijalizovali za kontrolu nad izvršavanjem određenih radnji. Leva moždana hemisfera se specijalizovala za analitičko i logičko razmišljanje i jezik, dok je desna hemisfera specijalizovana za sintetičko i rutinsko mišljenje. Za postojanje takvih pojava odgovorno je povezivanje tzv. spretne ruke (one koju koristimo) sa govornom hemisferom, što je opet, na tom neurofiziološkom nivou, uzrokovalo trostruko povezivanje-mozga, ruke i usta. Misao, govor i pokret, odnosno misaoni i jezički procesi i pokreti tela su zaista povezani na nivou neurofiziologije i mozak ih kontroliše na taj način da može da ih menja jedne za druge. Mozak moze biti verbalan i neverbalan. Mozak komanduje vezom između misaonih procesa i radnji u realnom svetu. Verbalnim se smatraju stimulansi koji su zavisni od simboličkoa sadržaja za značenjef a neverbalni obrnuto-nezavisni od simboličkog sadržaja za značenje. (Lič) Simbiličnost nije svojstvo ni jednog objekta iz fizičkog sveta već svojstvo čovekovog promišljanja sveta (mi je na neki način propisujemo). Ona je neposredan proizvod naše sposobnosti za apstraktno mišljenje što je jedna od najviših funkcija mozga. Neverbalni mozak se izražava kroz različite pokrete delova našeg tela. Sačinjek je od kola, modula centralnog nervnog sistema koji služe za slanje, primanje i obradu negovornih zankova (biofizičko-hemijski nadražaji, stimulansi). Modul je opisna mera veličine i tipa grupacije narvnih ćelija. Moduli leve hemisfere više neverbalnim, holističkim, vizoupacijalnim i intuitivnim. Desna hemisfera je verbalna, analitička, sekvencionalna i racionalna.

Mozak je deo centralnog nervnog sistema. (c.n.sistem:kičmena moždina, produžena moždina, srednji mozak, međumozak i valiki mozak. Svaki navedeni deo ima određenu funkciju nad određenim delom tela). Srednji i mali mozak regulišu upravo tu mišićnu zategnutost, tonus, odnosno pomažu u održavanju ravnoteže i upravljaju nekim prostijim pokretima. Najvažniji deo c.n.sistema- veliki mozak sačinjen od kore i (?) jedara. Kora je središte najvažnijih moždanih funkcija. U nju dospevaju nadražaji sa periferije tela i ona reguliše funkcije svih organa i organizma kao celine. Kora je tekođe središte svega onoga što se razvija najvišom psihičkom delatnošću: govor, mišljenje, pamćenje. Ta raznolika aktivnost kore potiče iz njene tri osnovne sposobnosti: za analizu, za sintezu i sposobnost pamćenja. (sinteza- stvaranje jedinstvenog utiska na osnovu utisaka primljenih preko različitih čula; analiza- razlikovanje tačno određenog predmeta/pojave u nizu sličnih). Tvrdi se da je jedna od bitnl'h evolutivnih karakteristika hominizacije postojanje povezanosti govora i gesta u izražajnom i u komunikativnom smislu. Ova povezanost utemeljena je u Ijudskoj biohemiji, neurofiziologiji i motorici. Postoji analogija između pokreta govornih organa i pokreta čitavog tela. To znači da, kada govorimo, organi zaduženi za proizvodjenje govora, u mehaničkom smislu, prave iste onakve pokrete kakve prave, recimo, naši udovi dok hodamo ili gestikuliramo i pokušavamo da objasnimo značenje. Smatra se da je razlog ovome to što je poreklo tih evolucija jezika posledica prenošenja motornog uobličavanja od opšte kontrole telesnih pokreta do artikulatornih oraana faovorni organi). Pomenuto prenošenje tog motornog uobličavanja moguće je zahvaljujući elementarnim nervnim motornim programima od kojih su sačinjeni svi telesni pokreti i smatraju se urođenim. To su obrasci kojima nervni sistem kontroliše pokrete. Kada su ovi programi usmereni prema artikulatornim organima stvaraju ekvivalentni niz elementarnih govornih zvukova i onda se nazivaju elementarni artikulatorrii programi.

5

-povezanost govora i gesta

3. Proizvođenje govora

-verbalni centar ( Hteratura : )

-govorni organi De SoiAi, (1969); 17- 24

-proizviđenje artikulisanih zvukova(glasovi)

Hominizacija znači očovečenje. Odnosi se na onaj deo evoi.; : nog proresa u kof >e se od protohominidnih i pre-sapiens hominidnih formi razvio čovek "oci-.; sč.piens. Hc rii v se odnosi ria razvoj karakteristika koje su omogućile odvajanje ro:i:j, sapiens od n>-g-.;vi!". i,Vijo!ižih evolucionih rođaka. Kao posledicu procesa hominizacije vidiroo obilk i način funkc; ,;usama čovekovog komunikacionog aparata.

Čovekovo postojanje/opstajanje na ovoj planeti uslovljeno j<-.- .6iv.ir, faktorom ,su,i. jc odgovoran za čitavo mehaničko ustrojstvo i funkcionisanje nosc piaricce gravitacijoirk Ljudska egzistencija iziskuje određene uslove u kojima je život uopšte moguć (npr. postojanje odgovarajuće klime, izvora hrane i pitke vode) ali samo čovekovo biofizičko ustrojstvo (on na šte se prilagodio tokorn svoje evolucije) je determinisano postojanjem siie zemljine teže. Čovek je sazdan za postojanje u uslovima od 1 gravitacije u kojoj funkcionišu i neurološka i mehanička struktura.

U skladu sa svojom anatomskom i neurološkoo strukturom ičvo oi vvv,o /rso> ima \ vi.-c svoje specifičnosti spram delovanja te zemljine privlaćne sile, a za ; v.a ;o lo uspravoost. v'ad se kaže da je svet određeri tom silom od 1 gravitacije, ona preć: čo !]n -.ta!ni referorv nkvr za Ijudsku unutrašnju orijentaciju, navigaciju i za konstrukciju i: : osvjru. U usiovco o i f gravitacije čovekov položaj je manje-više uspravan (u beztežir^kom stanju je poi>- e.teći).

Pretpostavlja se da sila teže neposredno utiče na mišićne refi.o c odnosno da ih s? r iiše u odnosu na neke druge. Od tih reflexa najbitniji je reflex iste/ ; O: Pošto siia tec j v?+£e ria sve mišiće takoda ih privlači, mišići koji riisu stalno ni zgrčeni rii u o s te r t teže da s tstežu r.e bismo li se odlepili od tla.

Što se tiče specijalizacije, od svih živih vrsta na ovoj planeti • >vek je na rieki način najspecijalizovanija vrsta, iako njagova specijaiizacija riije Vhzzo.a ni za jedan oređen ekosistem. Kada se kaže spacijalizacija misli se na usklađenost biofizičkih zahteva određenog organizma na uslove date sredine. Čini se da je ćovek, u odnosu na životinje, osujećen za neke od najtrivijalnijih radnji: posebno pripremanje hrane, potreba za 'nigijenom, naknadnim utopljavanjem (pošto nema prirodno krzno)... Međutim, čovek je vrsta koja po prirodinije posebno prilagođena za život u riekim posebnim geografsko-k'-.oori's'rr." ' ! v - na život u nekom određenom ekosistemu. Naime, a tu se čak fL o ; j l ooo slr r a zspravo čovekovu specijalnost predstavljaju dometi kuitura i da je to Cuon C;, koji je ovc .v.J,d uspela da se proširi na veći deo planete koji je pretvoriia u ekumenco - c ,J korne i j.o : r oou c'a

/

, žive. Ono na šte se čovek naročito dobro prilagodio je sila gravitacije na koju reguje 'pornenutom uspravnošću, a koja je zasnovana na bipedali2'mu o3posobIjenost n&še VTsteza korišćenje zadnjih udova za hod). To je činjenica za koju antropoiozi smatraju . a i;: otvo-'sla mogućnost za dalji razvoj čoveka i za kulturnim/civilizacijsk: razvoj čovečanstvc. SooooihZcsm se smatra osnovnim faktorom hominizacije i da je kao pojava u evoiuciji imala c:iiuĆr>o ;nesto u razvoju Ijudske sposobnosti za expresivno izražavanje (smis'ienu komunikaciju c Pr-?r; •.-• Burginjonu, od pojave bipedalizma do stvaranja prvih alatki od kcmena bilo jo potrebno ok$ 2 rniliona godina. A na šta je utrošeno tih 2 mil. godina???

Prvi biofizički uslov trebalo je da bude ostvarivanje neurofizioioške veze izmeoo ruke i • .03 :«. "Ono'bitno, a što je ishodište tog procesa povezivanja, je pocetak povećanja z; oo;oo oc •vm.-ca, nastajanje lake realizacije i funkcijska simetrijc ;oozga- hero: ,0^,

Mozak je počeo da funkcioniše kao jedinstvena celina čiji su se pojedinačni delovi specijalizovali za kontrolu nad izvršavanjem određenih radnji.

Leva moždana hemisfera se specijalizovala za analitičko i logičko razmišljar^e i feziky dok je desna hemisfera specijalizovana za sintetičko i rutinsko rnišljerije.

Za postojanje takvih pojava odgovorno je povezivanje tzv, soooeo: ruke (one keoc Hoffstirr.o) sa govornom hemisferom, što je opet, na tom neurofiziološkcm nivou, uzrokovco, t o s o cr.o povezivanje-mozga, ruke i usta. Misao, govor i pokret, odnosno o.lsaoni i jezičkt proccsi ; pokreti tela su zaista povezani na nivou neurofiziologije i mozak ih kontroliše n? toj n jrs. c;a može da ih menja jedne za druge.

Mozak moze biti verbalan i neverbalan. Mozak komanduje vczooi između mi-oo' k procesa i radnji u realnoim-svetu. Verbalnim se smatraju stimulansi koji su zavisni oo' simtoUčkog sadržaia za značenie, a rieverbaini obrnuto-riezavisni od simbolićkog sadržaja z'o zoačen'i? (Lič)

Simbiličnost ni-je?svojstvo ni jednog objekta iz fizičkog sveta već svojstvo čovekovog promišljanja sveta (mi je na neki način propisujemo). Ona je rieposredan proizvod naše sposobnosti za apstraktno mišljenje što je jedna od najviših funkcija mozga.

Neverbalni mozak se izražava kroz različite pokrete delova našeg teia. Sačinjeic j b- modula centralnog nervnog sistema koji služe 0 cianje, primocie > obradu negovorni'c žr^Kova (bior;/ičko-hem':jsk.i nadražaji, stimulansi'). Mcoo i i -je opisna .. .-« - cnoine i tjpr? ,0 narvnih ćelija. Moduli leve hemisfere više neverbalnim, holistiĆKirn, vizouoaci,:; :no intultivnim. Desna hemisfera je verbalna, anaiiticka, sekvenc'onaina i racionalr o

Mozak je deo centralnog nervnog sistema. (c.n.sistemrkičmena moždina, produo-o : mo' :-nay sredoji mozak, međumozak i valiki mozak. Svaki navedeni deo ima određenu r:. uivoju određenim delorn tela). Srednji i mali mozak regulišu upravc tu i.O'šicnu zategs.oto:'., t ' odnosno pomažu u održavanju ravnoteže i upravljaju nekim prostijirn pokretin.M. •:•. - deo c.n.sistema- veliki mozak saćinjen od kore i (?) jeciara. Kora je središče najvažnijih moždanih funkcija. U nju dospevaju nadražaji sa periferije tela i ona reguliše funknje svih organa i organizma kao celine. Kora je tekođe središte svega oncga što se razvija najvišom psihičkom delatnošću: govor, mišljenje, pamćenje. Ta raznolika aktivnost kore potiče iz njene tri osnovne sposobnosti: za analizu, za sintezu i sposobnost pamćenja. (sinteza- stvaranje jedinstvenog utiska na osnovu utisaka primljenih preko razlićitih čula anclizo- razlikoyanje tačnp određeriog predrneta/pojave u nizu sličnih).

9

Tvrdi se da je jedna od bitnih evolutivriih karakteristika hom m ac.je postojanje r o Ezanosti govora igestau izražajnom i u komunikativnom smislu. Ovc o o -sr.ost utemeijoi a je u IjUđsKoj biolTemiji, neurofiziologiji i motorici. Postoji analogija ioo.riu pokreta govr roh organa i pokreta čitavog tela. To znači da, kada govorimo, organi zadužen; proizvodjeoje govora, u mehaničkom smislu, prave iste onakve pokrete kakve prave, o: .:imo, riaši udovi d : ' iiodamo ili gestikuliramo i pokušavamo da objasnimo značenje. Smatra s.: da je razlog ovono co što je poreklo tih evolucija jezika posledica prenošenja motornog LCJhčavanja od c ps- : kontrole telesriih pokreta do artikulatornih organa (govorni organi). Pon.anuto prenošen e g motornog uobličavanja moguče je zahvaljujući elementarnim nervnon nstot^rnim proy.f-o io?to od kojih su sačinjeni svi telesni pokreti i smatraju se urođenim. o: se ohrasci kojima nervni sistem kontroliše pokrete. Kada su ovi programi usmereni prooe aoik'joatornim organima stvaraju ekvivalentni niz elementarnih govornih zvukova i orda se nazivaju elementarni artikulatorni programi.

Suština postojanja ovakvog mehanizma koji povezuje mozak, c.n.sistem i sve pokretne delove tela je da svaki takav program (koji kontroliše pokrete nproiake iii ruke) može od strane mozga da bude preusmeren da formira neko ekvivalentni aro^ cocoii p'-ograi- T r o'i r aše mogućnosti za komunikaciju zasnovan je na postojanju upra o H e'-ornentarnih r \ iih programa, zahvaljujući kojima sve što može da se izrazi na 00. ni^n ncčiri mozr >. - i »zraženo na neverbalan i obrnuto.

(verbalnost i neverbalnost Ijudkog mozga se odnosi na: (l)čo^ekovu sposobnost .0? se artikulisano izarzi govorom, (2)telesnim pokretom, najčešće gestom i (3)da se oarosi na osobinu ijudske neurofiziologije da postoji ta jedinstvena kort o'g nad mišićimc k i se pokreću kada proizvodimo govor i nad onim mišićima koji se pokreću kroic jestikuiiram . :oiiij;n odnosno posrednik koji sprovodi sve ovo su pominjani elerm.' : : n >ivni cojti 1 >qt imi.)

U mozgu postoji nešto što se zove verbalni centar. (modui celebralnog kortexa.). Verbalni centar u Ijudskom mozgu naziva se brokina oblast. Međutnn, modul koj; upravlja korišćenjem artikulisanog jezika (bilo da se radi o manuelnij iii verbalnij crtikulaciji) naziva se vernikova oblast. Smatra se da je brokina oblast u čovekovom mozgu kljućna za sposobnost govora, dok je vernikova oblast odgovorna za realizaciju te sposobnosti. rr enje važno: bro'o1" csln~t se nalazi na trećoj, levoj frontalnoj vijugi; dobila je po francusk ):i: vojrioir: rciurgi j.) 1 ienu Pjer Pol Broka, koji je sredinom 19.veka dokazao da izvesna mož .c oštećenja do. 0 0- gubljenja moći govora...) Dakle, centar za govor je onaj deo n oz.vj koji upravlja ; jom mišića u našim govornim organima. Uloga tog centra za govor je dč. 01; i o nazovmo ncši;•.:. a s:o želimo verbalno da izrazimo, prevede u nervne impulse koji ;JO.reco mis iće odgov jrajućih govornih organa.

(03)

J EZ IK

ISPITNA PITANJA

1. Jezjk

teze. -kulturni aspekti

-određenje

-svojstva

2.Proučavan.je sociokuiturnih aspekata jezika

teze: -antropološka lingvistika

-psiholingvistika

-sociokuiturni stavovi prema jeziku

Komur.ikacija može da bude verbalna i neverbalna, tj. da se o-nvarnje putem \ i !r;'!- : neverbalnih simboličkih sistema. Verbalni smibolički sistem is ;-azik. Neverbalr: vo:i:oor eoot; sistemi mogu biti simboiički sistemi koji proistoo! Iz nasih to:ess;h sposobnost.- r ,r • nevto balna komunikacija). (LJC)

Ljudski jezik nas zanima zato što je prirodni, odnosno zato šco ;,? uroder.a sposr.'bnc| . ihatična nauka o jeziku je lingvistika. Pored nje, jezikom se bave i neki teoriisko-kritičk; sis :: t oao neka vrsta spone između lingvistike kao matične nauke o jeziku 1 ostalih nauka postoje različite discipline: socio/psiho/etno/antropo/... -lirigvistika. ':-.V;da se kaže da s; eto r : : ; ̂ • antropologija bave jezikom na isti način na koji se bave obič::jšroa, o pitanju je o.-.* .'o co<i pojedinačni prirodni jezik svojstvo kulture na isči način na kc;i \o pomenur; • ^ .i o.oo. n;:e ishrana...

Jezik je direktan posrednik između nas kao pojedinaca i onocc šta kultura sado ; ••' o — '-heo između kultura nc. sćino da mogu da uzmu u obzir jezik već polare od toga d- najbitnije svojstvo sv^ke kultuie. Ono što je istraživački nac.or:'/oiniie jeste to i .«••; o- kor; o. PomofVi jezika se izražcvcmo spraro fi.ocke reainosti • ,oeteh'zićkih ko.- ..:o<. o- fizičce realnosti ffiziČKa realnost - svet okc nc:o metafizjčkj..<costrukt - apstra- ..-ic mišijenie, religija. f'ilozofija). Kaoa se kaže da ;ez<k izražava Ci-!':uro. cije je svc'-: -o-, ro 1 na roiznovrsno i raznorodno označavanje ostaiih kuiturnih eh orrvo.a jezičkin-; s- e.c' r.v:r c; (razoovrsno - rečnik; raznorodno - odnosi se na opste poznatu činjenicu da se iC/Včte p.- j \ve iz stvarnosti označavaju na različitim jezicima na razlicite načšne). Ovc je daio •: snc^5 razmišjanju, metafizičkom konceptu, da jezik prati način na - o; odredena koituro strukturirana (npr. kulture koje su zasnovane na stočarstvu ••:• oju više raznovrrnijir. r. : catijih termina upravo za tu privrednu delatnost). U savremenoj ano'opologiji preoviaouje irdšiienje da jezik nije sredstvo za klasifikaciju stvari, tj. :a puko označcvarV-e pojmova. Vczik se sr vata kao kategorijalni aparat, koji na izvestan način oolikuje naše poHnr.rne realnos . oo : . o: instrument kulture na taj način što npr. leksiknm i gramatikon'; svoku osobu sn -•šo c društveno i kultumo vreme koji su čvrsto i logićki uređeni. Jeoi je svojstvo kui-'.ure s,c >00 tim što svaka kultura iznaiazi specifične načine jezićke upotrebe iocik je i kuiturni o-•oVeet (lingvisti: jezik se proizvodi u kulturi). Kada se kaže „proizvcoV oisii se na saro co c,-ov-.->e, fizički čin, ali i na značenja govora, na onu pomenutu funkchc jeoioa za kategco •.! :c

izražavanje i opisivanje okružujuće realnosti u zavisnosti od oga kako određena kultura sagledava tu realnost (dok srpski jezik pozriaje samo jednu • eč za padavine od fini: kristala nastalih kondenzovanje vodene pare ispod nula stepeni - sr>eg, eskini: prave razi!! : ^zmeđu snega-k0j+-je-p0€e0'-4a pada,*snegakojj veje.,đva4aD,a/..utab;\oA:tg<.3nega/ onog kojš e se skoro otopiti...).

ODRED JEN J E J E Z I K A (lingvisticko odredjenje)

Ono najopštije je postojanje razlike između jezika i govora; rar'sva i-?medu ijudske mogućnosti, sposobnosti za jezik i realizacije te sposobnosti kroz govor. j o ; esi c snvefiti kao opštiju strukturu od govora - jezik je univerzalna Ijudska osobina u ovksiu biofizičke datosti. Govornih oblika kao kulturriih simboličkih sistema ima koliko i sarnih kultura (oovor - individualno, jezik - društveno). Jedan od naučnika je jezik shvatio kao sistem -.orrni, d k je govor shvatio kao stvarne činove koji su omogućeni postojanjem jezika. Jezik : • ono šo:: usvajamo, dok je govor izvršna strana jezika (distinkcija između jezika k.;o sistema i ; kao struktura i govo -3 kao realizacija te strukture). Kada je sam govor u pitanju i on s- " inia i sndivicJuai01 r išiveni vid. Savremenija lingvistika preferira određenje jezika kao fe :e nto -ostem za iz o / r : saopstljivih misli i osećanja. Jezik je bez sumnje simbolički : :;t:.oo : mnogi autoo. - : :raju da sadržaj svake kulture ne samo da može da se izrazi jezikom le <uii:ure, već da nor ?. Ja se izrazi svakim jezikom. Bitno svojstvo jezika je da njegov raz oi n.o ti kulturni razv :.

Jezik je i važan faktor socijalizacije. Misli se na to da postoja .0 ••edniokog gc ; ; siuzi kao neobično moćan simbol društvene solidarnosti Ijudi koji govcro : j ^ k o m • o r iir,., funkciju kao simbol identiteta. Ako posmatramo hijerajhijski io :: oooccroc jezika u sociološkom srnislu, pa kažemo da se u vrhu nalazi jezik jedo oii cre, :io ie • a dnu takve hijerarhije individualni govor svakog od nas, zapazićemo da ,0 eoco jovid osolerse vrste jezičkih zajednica, socioleksih zajednica koje koincidiraju sa 'iio cr; : drjštversim grupama kojima Ijudi mogu pripadati.

Takve grupe su svuda oko nas i mogu ih sačinjavati članovi iedne porodice, studeoti nekih studentskih grupa, kriminaici određenog dela orada, pripadn-ci muzićkih podkuicgir

U svakoj od takvih grupa moze da se razvije osobenost govc a. Sociolingvisti s rc 3 ;j da je svojstvo takvog govora da na simbolički načn odvoji tu grupo 0 ! -..otatka društvci, 1 ee :e druge grupe ili od globalnog sistema. Sa druge strane, ta upoireba može da bu^- sio ekonomična u smislu da skraćuje ili premošćava značenje (teo: ;e „trajna" u frizC cm salonu, ,,iz keca u kec" u kladionici itd.). Posebna upotreba jezika mc p: ipadnike odrerco i drcštvene grupe namerno izdvajati od društva, pošto neke grupe (krim c0ici oarkomani) cvcj m terminologijom potcrtavaju svoju izdvojenost iz društva.Jezil - i cvro način slu; cpisivaje naših individualnih identiteta.

Svojstvo jezika je promenjljivost kodnog oblika u kojem se i: o. : \o-.

Jezičku sposobnost treba sagledati i kao jednu opštu kategooju kojc sc u hijerarhiiskom smislu podređena dva oblika njenog ispoljavanja:prvi od njih je taj oe je jezik sisi.em jedinica i pravila kojim moraju da ovladaju svi oni koji bi da ga koristc l.incvrcii ioi rekii ce ocok

razume kada se deli, poznaje i primenjuje jedinstvena konvencija. Kada poznmemo iedan jezik, u smislu da ga govorimo odnosno da znamo gramaličk- ; iccsicka praviic. i ic cc posedujemo jezičko znanje ili jezičku kompetenciju. Ta jezic c i-:ompetencija n:.-..• c .: se stiče kroz proces jezičke akvizicije (primanje, usvajanje; - ' - v s e odnosi rr-: : o .r i : koje se obavlja u detinjstvu, najčešče u porodia ili najbližoj erc'pi u kojoj dete ir.! u nastavlja se i kasnije kroz školski sistem itd.). Znanje nekoc oč prirodnoh jezo,= • e o cJcno. Urođena je samo jezička sposobnost, opšte prodispozicije do. u.- ogovori (bik ; : i prirodnlh jezika) a kojim će se jezikom progovoriti zavisi od -oua u kakvom je.2 0.̂ 001 c:..o.izoriju će dete odrastati dok ne progovori. Pored jezičke kompeteo... o, postoji i u p o c r c j . z..c,.c. kompetencije (razlika je kao između teorije i prakse). Upotreba jezičke kompetencije je pojavni oblik j'ežika.

Antropološka lingvistika je disciplina američkog porekla. Pored izraza antropološka lingvistika, koriste se termini poput etno-longvistike, makrolingvistike, mikrolingvistike... Što se tiče samih lingvista, oni razlikuju lingvistiku u užem mislu ili mikrolingvistiku (zanima se neposredno za jezik) i makrolingvistiku (sva ispitivanja koja su u vezi sa jezikom, a koja služe upoznavanju drugih pojava van čr;to ooo: i ki,:•;: -• oj ': r.- v c - r s o ' • - procesom komunikaaje). Onc na čemu se aetocpoioska iir-. . , o . i-o'v-la jo • . .a preduslova u kontekstu američke antropologije. Prvi je utice .ec skola kuiture . .c ...o.. e u zanimanju za razotkrivanje ličnosti koja bi biia nosilac od'-r'ocnog tipa kuituo :r . :o . o. . . za jezičko ponašanje jer su smatrali da između tih tzv. kultis nin crta i ispoljav;-. o -o oo e. c ponašanja postoji veze i u naćinu na koja se jezik upotrebljavc. OniJ<oii su krc? ô __o; ProirčavajuJoka11ne jezike, došlL s.u s probIeminia maIo šireo^jj; ečcjj od pu.kih L—^U' •'' '1 a

...su idiomi, fraze - to~6rb"io lingvistički problem,ji ieđutim, kajiUo_o!2lasaiti^ait^se. Vetimo, sis^temjoređenja kojnjednae^ rna zajeclnica kc; • t:o8ik.o_razIikujc_j;kLjl0J.0..C00..0Čj suseda. Tako se, sama po sebi, nametnula potreba za raz imvvanjern kultumih :ko.io..oo se n")og|e razumeti jezjčke kategoriJeTbdređenih. srgdma, tako cia se može reći u j 1?- goo J podstrek ka usmeravanju naučnog inferesa na antropološke pj^^bleme u amerićzoj ;:jog.v;sviri.l . dao taj kontakt sa indijanskim jezicima. Prvi nivo je bio prikupijanje leksike ind'janskih jezika. Ubrzo se otkrilo da je ježika ihdijanskih jezika često otkrivala tip kulture čiji pripadnici koriste taj jezik (bogatstvo pojmova vezanih za !ov i ribolov govorili su o određenom obliku 1 privređivanja). Da bi se prikupijanje i objašnjavanje takvih posebnih fondova "eči moglo ^ obaviti što efikasnije, bilo je potrebno obavestiti se o samoj kulturi (bilo je potrebno imati .....-i nekakva prethodna znanja 0 životu i običajima date zajednico). Povod usmeravanju iingvističke \ pažnje na antropološku prob'ematiku bilo je pro.uicanje u sL: okL;o c indriariski)} :o.o...a, oci,o..:.:čo se da se strukture indijanskih jezika drastično razlikuju od ";o• i oro indoa'--: cc ••;-, ;ic » ;: Najpoznatjji je primer jezika Hopi. To je jezik koji, pored oste.C'h raziika, ne ro/, i o radnje u onakvom srnislu kako to čine indoevropski jezici - !• 00:; kategorisatc,' .rč j 0; prošiorn, sadašrijem ili budućem trenutku. Umesto razlikovanja radnie po vreo -,y• aj :e, ik poseduje sredstvo za kategorisanje radnje po trajanju. Naisivo. uosicje kategot1 : "c o : ;ro neproiaznih i poluprolaznih fenornena (ripr: pojmovi kao sto • 1 korak, talas ii, prolazni fenorneni; pojmovi tipa imenica neproiazni fenomeno kategorija poiL.M 00 . o' fenomena - oblak). Takođe nama nesvojstvenu konceptualizaciju oosedovao jc . . Ai oooo Indijanaca, u kome je postojao sistem razlikovanja neposređnosti osobine, što e. cocči . J i, kada se određuju svojsrva nečega. jezik je imao načina da roz'ikuje da II j e nestc- r -o : :voco takvo ili pod uticajem nečeg drugog (npr.šliiva je slatka po ser.»i, dok kafa nije po n.o. a da primi siatko od šećera). Zatim imamo primer zapotečkog jezika koji ne sprovodi razlikovanje glagolske radnje po vremenskom trenutku već po tome da li je u torn trenutku akcija izvršena po prvi put ili se već ranije desila. Činjenica da kultura utiče na jezik bila je rano prihvaćena i u antropologiji i u lingv,stici. Početkom 20. veka Btndžamin u i'nrt izsreo mišljehje da udredehi ,tiji4eijka_.uslovljava tigkulture i to čini tako Jtojeposnedno utičejna^kognidvoLptcosJbor^ Njegovo starTDVTfteTe bTTo"đa'je"Tdejni svet" c o v e k a n a j t e š n j e p o v e z a n s a j e 7 i č k o m ^ t r u k t n ' - c m (da određerii jezik favorizuje ooređeno poimeoa sveta prakc^<> -:onen>arujoc; c C'e mociućnosti). Po ovom stanovištu ono što ie nazivao psihoio-i -do' .'k.c.oro.a ic....

h'teratura:

Žikić,(2002.); 37-54 str

2.Tro.ianovićevo proučavan.ie neverbalne komunikaciie

teze: -funkcije nev.kom.

-predmetna podela Trojanovićevih istražfvcmja

-ocena Trojanovićevog rada

h'teratura:

Trebješanin,(1986.); 307-335 str

3 Gest teze: -određenje

-neurofiziologija

-kulturna determinisanost

4.Znakovni iezici

teze: -rezlika u odnosu na gest

-vrste

-svojstvo

5.Telesna prostorna akomunikaci.ja

teze: -proksemika

-kinezika

1

-savremeni pristup

Te lesna neve rba lna komursikaci ja (u daljem t«.:xtu ;.:.. O odnosi se . o. komunikaciju koja se ostvaruje praktično isključivo sao jeiovima telo i: . i o posmatrano, taj termin obuhvata gestove, izraze !ica, tc i isne stavove.. .c c o prosiorno teles.no ponašanje (i u širem i u užero smislu u cražavanje af. • znakovne jezike. Za sam termin t.n.k. ne može se rećl ;i jc baš najpro o .-i . rn smisiu kakav se obično zahteva u nauci. Pre bi mogio cic • c .caže da je : •' s obzirom da termiri obuhvata raznolike kategorjje (gore oavedene).Ne c univerzalni princip Kiasifikacije, pošto prir- or k uoofike-'č • oo:r.n?- /?hr-v } .. e ;ooonu zajedničku krakteristiku. Kako to izglec? ' ' cnen.! i r •'•p'Opret.pos*avka je da su gestovi ugiavnocn voijni pokreti; međutuo- ••)!•••.,: sv.e oeoo. .: ... . craja nameravani pokreti (gestovi koji se proizvode uz govor); i: znoko ••,-.' bez obzira što se proizvode na is'ci način kao i gestovi pre su,po svc-joj s-: :.i b. . identičrii' govornim jezicima. Ail t pored svega toga, termin t.n.k ;e o:;o;črv onr concčan oošto su u te tri reči sadržaoe odrednice koje su i najbitn;o oo-eoriro. c :o • c is. • o- c c šta se cerrrcci oonosi, zbog čega je i dee: o--.m..-•,..= .

Mnog; autori jednim od prvih istraživača ove prcbiematiko smatraju Ma J o r- Kvint i i i j ana , autora dela "Obrazovanje govornika", rirr t • on očite'ja c:overr#v:- i* l .veka n.e. Kv'-ntilijana je pre svega zanimao cost. ai> .-.•• • ' .: oestom obunvota-o praktićno sve telesne manifestacije koje su :r:og:e biti ' ' • :•••• očerie u k;9re;ri:OcoAom srnisiu. Kao besednika i ućitena besednis'cvo njega ie o- 5 z-.-'i-mao sa a,,oec.:s retonke, odnosno cc evanovišra kako rro. : reiosrie ne 0 oc 00 co-'-iorii' ~ ?) c : pomogne govorniku i njegovom nasuoo. =' ! ; o ;o oi avc ••••-: • cseooo r iziiku izneđu gesta, izraza lica, poiožaja teia i sve je co sociirao qeso; ' ..-rernenu i kulturi u kojoj je Kvintilijan živeo, retorika je bila smatranć. nečin' iz/ o. o cooetnosti i akademske i prakticne discipiine 1 bila je deo obrazovcnja unih coji - . : Tic..' ambicija da postanu javne iičnost; u socio-kulturnom kontekstu s- 0ga orenoo-oo c cak-o drustveno mesto retorike na roo:i naon je određivao na ,0. .on j čv .0 ' ]? odk: 0 •: e .! • . • • •• u pogiedu 00 r«o;e mogućnosti upoti'eio . oo, o.r ^ c c : - - •' o /• o i :,. vidoci t.n.k. pie svega zanimali kao megućnco1: joapre.o. jr, veštine oe • £ o/r. Smat rao j e do upo t rebom parak inet ičk ih sredstuva gov, ; .-nože da dob :

ubecii j ivosti. Kvint i i i jan je postu l i rao nešto sto co : dan:-..•: or i roenju je u .0 o . 'oo prakt ićne vešt ine (kont ro la j a v n o g nastupa err.-05 ko p<- ^ncuje da bie: l ičnest) .

Eng'ez Džo B a l v e r , ( 1 7 . v e k ) , je autor prvn eocnate r t r : . : : o : roo /c 0 : • 0 ges tovno j komunikac i j i . Knj iga je imaia .. c.oe;o. i •= - o. • ' 'L i iro; z, jč7, pnroani jezik šake i hironomija.,veština manuelr.i- • . ' Bu: verovat.no na jambicozn i j i istraživač gestovne komuniofo : ;e , oop: •. cio druge polovine 20.veka. I u njegovc-m redu ni po jmovno n., K :edroetne- , ;c. > i: razgi-aničavarii gest, znakovn i jez ic i i ostai i v idov i t . n . k . Njega je r estovca k.o ur .'kacija interesovala genera ino, znači oa na jopšt i jeg nivoa i oc. ; n jenoa cc ?kc oc; 1 • /; i

povezivanja takvih istraživanja sa istraživanj-.ma, pre s* v a-vitomij* : •• e, slično Kvintilijanu, najviše zanimala mogucncst upotret. • cta ijudsk ; : ostvarivanju komunikacije. I on je smatrac aa postoji nešto čto bismo r •• 3 -i veštinom komunikacije, ali za razliku od K ondkiana, eo-j-. o ic :• • ,:cjd.a. saveta, v e ć j e p o k u š a v ag„daurlzp^^ ;; s t c i o ^ o v o j . kcjko je to ne'što Štg_sejLičI_žLvoto.-.u d.ruštvu.. Bavio sc i "pTTrfcJnc. . I T :t<- ikulk'vao je da utvrdi poreklo gestovne komunikacije, njei^njr iTSf l i rrr^ neku elementarnu klasifikaciju, da pojmovno razvrsta : e ..c:n tak što bi npr. odredio vezu između pokreta i značenja koje ss njince. Jk 6b-\o se i komunikacijom gluvih. Prvi je pokušao da ustanovi da i ^e izmedu neverbalne komunikacije osoba koje se prevashodno o- ;ie go-. .oo;m i osobo čiji je slušni aparat oštećen. Balver je imao (više intuitivno) k>je o come ca pos - »je određene veze između misli, gesta i govora; bio je zaio o;e:.osan za Ijuds o spoznaju.

Nakon Balveradugo nije bilo istraživačkih vanspekulais r. cc 'nJšaja.Re o : .csooa na temu neverbalne komunikacije našla su svoje mesto i : c icco-'tskirn siste c o c francuskih fHo^ofa-prosvetitelja (polovina IB .veka ) ali :oi o : i<u od Bal\ i ištraživanja (koja su uzimala u obzir, ako ništa arugo, ;cc o obšorvaciic elementarno beleženje nekog materijala), di osvetitelj; c or o rosc > i- c filozofskog aspekta. Među francuskim pros ccriteljima - o . : o-v i je mark iz de Kondi jak . On se u delu "Esej o /•nrekiu Iju oc ., c./i njirr porekla Ijudskog jezika i poreklom gesta. Terneljna idc c o; v; c št: >sko jedinstvo čovečanstva. Iz te ideje su proizlazda razmit: . . c . ; •'= s. -dda ' o nečemu što će se kasnije iznedriti evolucionističku teo: m p irodnim naukama.(Ideja o razvojnosti,tj.stupnjevitosti).Jedjnst• :;^:.;.c(: poied različitosti u kuklurnim ispoljavanjima), manifestuje u j o:;o-; o i';:čkih ; me h a n i č k i h anatomskih; afektivnih, emotivnih.... svojst t rvaTl J -^ de~Kondljak je speku|®vno"(be'z empirijskih istrazivaro ci' eczivao da m- ja d_a_ p,ostojj_JjiekaJ<^iyJedi^^ ki, urođeni ap ; c : štoji izaTc ; J čijivog Ijudskog ispoljavanja kroz čitavu istoriju. Za 'njaga^kao ',.o ' c ioge prosv.: " F :. taj ieainstveni, opšteliudski aparat ie bio iezik (na tom nlv ••. i c ; 'oja priroTT jezlk je delovao kao elementarna distinktivna karakteri c o r ' c d e o . t životinja). U skladu sa tadašnjim naučnim metodama, O:J OI C; nećeTiu rr.r o ^e raspravlja bilo je potrebno pažljivo i detalino objasniti : e - . . pocekJo i ; o-ga nečega. Međutim, n i j e bi I o rnoguće--spe k u i - • i' c n o objas; • . . . ....oi • '•ač- •.-<- o-je jezik urođen, dolazi d_o uraznoličavanja, dc_tr)likogJŠraia^ljudg^ "o.čiiak se okrenuo gestu. Na ideju da bi gest mogao da bude od^ovof na pitanja zae. za genezu jezika došao je posmatranjem znakovne komcrokcv' glovih • <; £ je j p o m e n u t o m delu izneo tezu da j e gest (gestovn i j ez i k ; &prdvt> o ; eh • oiea :c/ ika- (u smislu današn jeg stanoviš ta o evolut ivnirr : prethodPtcar>ne 9<?st nt t.re')c 'o da bude nešto što j e pre thod i lo j ez i ku u razv i jnom s n i s k T Za d o k d i o ' e o j p ovog de Kondi jak j e imao na raspo lagan ju veoma r a o o j e n u re fončku * -h roUšku trac' ici ju posmat ran ja gesta kao dodatka govoru. Uprcrvo negdt tc c-.;•-me c: Evroc su počeli da pr ist ižu izveštaj i ko lon i ja ln ih s lužbenika, mis ionara. -.i a . oćo, avan io ta o novom svetu koj i su sadržal i raznovrsne e tnografske pe lctkcc 'Među tim ;c ;< :ina bilo je dosta onih koji su se odnosili na telesnu neverbalnc; o;rr.ooikaciju me•:' . "divljacima". Ti podaci su doveli do zakijučaka da gest. I oco onlkacija tr\ ;i ;. azi do izražaja kod osoba koje nisu u stanju da se rDorazume e . -'cv ocn i d" t.n.ponašanje ističe pre svega u rituainim sir.uacijama t o ; / roes; opskih o ;c za koje se smatralo da su na onom stupnju re voja na kco •: sk rekacia bi, / :coski

h

narodi).De Kondijak je došao do zakljuckj c •• jc ;c -;c. uccvc rzc'ni ge^tovni prajezik, iz kojeg će se kasnije razvit: veća ?vogucnos1 • c . cijc verbb:nim putern.

Osnov3 de K.oncjija:••;.ovog spekulativnog sc.c ca rcc.ci' . i . .Cik. .kciv:v;\, i-. . .:;-..: nc prvomt mestu, gestovi su pozriati svim : i iCu;vna i u tc •• . rre rk-c...:; : c :• ;.cp_y;u:vlLc. da, ako je zaisf:a tako, moraju imati i univerzjino c.naćt • c c red toga, ; o jc gestovna komunikacija nepobitno primitivniji rr-ćk1 spo :-. urvevanja od - 3 = - tezi o razvojnosti morala je da joj prethodi. De Koodijcic ije prvi koji ic -c- e pitanje odnosa gesta i govora, ali je bio prvi koji ;e siscc atcKi formui'-o. o o : probiem i koji je ponudio nekakvo rešenje, (bez obziie c o ono niie p; io •..•' Naime,problem nastanka jezika kao takvog u sniisiu da o: pustojao nek. c. univerzalni prajezik, a da je pre njega postojao univerzi, .t uestovni jez-o., ;.;: . c oao je jedan od bitnih temelja u bavljenju t.n.k. i ostavio je tc,n;n o ivizvojii ' ! • o ki ;. antropologiie.

U tim nekim ranim komparativnim razmatransma ;-az!c- .••. s c e . etoografokog matenjala veorna značajno mesto je pr:ckc. . o riečoro • "o :c to v c m ? " 'žoojavano kao očigledna činjanica da je gest more:c : •oiethoc" c '- ase cc- - : ii o' i samir ' tim, predstavlja logičan dokaz o ,. : ca je orc ' c: o . ccr . - •; •' .••; > : c cc- iimamo u srnislu jezičkih porodica i njihovih g r ane; mo o o'ostoji ne ;: : v praljudski jezik. Do početka 20.veka lingvist:'ka je tr-c; la (ako ne b; ; praiezikom u smislu postojanja univerzalnog poejozlkaV a pcajezicima . :o c postoiećih jezičkih grupa (pragermanski, praslovenski, o* oincioevropsKr .. i Napuštanje ovakvih istraživanja bilo je uslovljeno i razv : ?m u proučcc , . .;

U prvoj polovini 19.veka poiavide su se-prva monogrd!... .• . o . rivanja ge c komunikacije u jednom geografski i kulturno tačno ici-.c- ; ' c'ooorn seg--* ' : .. . c ja u Italiji i nešto manje u Francuskoj i S A T • č se/LCo•: oroiC;ovc i . j, . . oi-a u osnovi de Kondijakovih razrnišljanjo ' o oojono..: o e : c.čo g : : o : a ; T „ . :<oo. Tu monografska istraživanja su pokazala : c o ••ctenjc ; ;ozčikujj ra siican način kao što se razlikuju značenja reči i drucir: !..v......;:;: c sr. . . kuiture cbkultcire.

Na prostoru bivše SFR] ,do skoro,prva i ' . :.tu='na :-. \ : v" cco ' 0 : »:. v-' ' ;c- nevrebalnoj komumkaciji bila je "Psihofizickc :^ra; ,.?ca. • .7/ oog naroc . . . oo reči" etnologa S i m e T ro j anov i ć a . U kontek.stc; vrerne" e o kcjem je rao : o • c ce svetska rata), bez obzira na brojhe nedostatke njngovcg ielo, njemu p, .0.3 c u eliti liudi koji su se bavili t.n.k. u to vrerne. (Nieoova c o ogi afija je še; -J. prethodila delu Deivida Et ona koje je bi!o oojevijeio. . cc č3es: i okr- j..' ..• • je predstavlja kamen temeljac savremenih oesto: -oi; stuo • ... 'i'roianovič . . f; . istraživački metod sasvim u skiadu sa strategijom nau-čci 0] -o 'aživanj; ; . .c -•••-.•a (opisati sve do čega može da se dođe, potom to imenoo. oobroiati i, ; o c ro;; komparativnog metoda, tražiti sličnosto. 1 . oiaoović je.. = e/kku oc ce sc00.0 eča koji su se u slično vrerne baviii istom re-oe ccocrn, pr-ev. c :;-. c je :..orcč.,o ^uuacoe koje je sam sakupio terenskim radom, -J • , c .c::o,- iiteraturu svoga vremena, pre svega etnografsku i psihuko . čc :.;c;e - c. . ;•• ce dodc. Prednost njegovog rada je u sakupljenij građi. Meckco. gv..;o/:., .. . ,;:•;:; o.e pcstoji (ni pre ni posle Trojanov:ca) nl jedna studija o t.n.k t. ija jo f :v: •/;c o . ! k . co : a • čto je to

I;

Trojanovićeva monografija; osim znakovnog jezika obu (v,3i. r o sve ostais • i Jove t.n.k. a pride je tu uključio i neke stvari koje nisu telesne 5 ' ;; su neverbe- i komunikacija (dozivanje životinja, neki vidovi dečijih ic. s . ; (više o " >s j; oviću u obaveznoj literaturi)

Od svih vidova telesne neverbalne komunikacije n a j p r : ,;s . sr ij oos or s ja b o gest . (verovatno zato što je najuočljiviji). Gestim se p; v . -rc!-. j r at ; informacije za raziiku od tika koji je neželjen .pokret.Mc :e ; .e- ; . du jt gest motoričko -komunikativno korišćenje odreoenih d e l o v s i. ••.. ' i :.;/vej kojcs se prenose gestom prenose se pokretom pojedinačnih cielova tela, ; vo celine . Motoričko- komunikatvno ponašanje još uvek ne govor .Jšt.r: o ooiturno; c -ovljenosti gesta, ali insistira na tome da motorika i komunikativrn s zo>. cnc doprir.o- j ocenjivanju nečega kao gesta. Kad kažemo da je neki / . :ov R. qest fne ŽO; . cnislimo na .to motoričko ponašanje, dok, kada kažerno da je ko . J cevoo to zoe oe se prenosi neka informacija (vrlo jednostavna \\\ razrađerc-J ' oačen e k ; • • • ostvaruje upotrebom gesta je , pre svega, određeno poj o o n konteksto, >- c - co kontekst u kome se nešto dešava, a koji je određen ku . o i o ; ko' čekst : :• je gest kulturni artefakt, na sličan način kao kod jezika, o <: e o j opštekuio -s .ntekst određivati i sve pojavne kontekste u okviru njega (kulo i ' o konotira Tco svaka kuitura u svom inventaru gestova iree ociređen t c; :o: e i ••••:. '< j: uvredijivini ili uvek ili samo u određenom ko oeksu, z:o oč i e ; o!te:-o Npr.u tradicionalnim arapskim kulturama postoji niz ge .o ; eo ;- ;-t- o! ; smislu magijske zaštite. Ti gestovi su široko Korišćeni . C c T O . . J , rneđutim, izrazito bi se nepriličnim smatralo cla rieki oo e • i ; ,c ; .rc :n u ripr.džamiji, čak i kada bogosluženje nije u toku).

Na terenu neurofiziologije moglo bi da se postavi pitan; / 'o.•••• to pokrcti • eitovi?

(da ii postoje neki pokreti koji su u anatomskom/fizio;:: • n-, •luroioškon irsiu predodređeni da ih procenimo kao gostove?).

Koji će pokret biti ocenjen kao gest ne zavisi od njegovcc -o u-oloških p r o:\ : -c ija. Zavisi od toga šta će se u određenoj kulturi biti smatro c ; ? s'.om, Npr. .••;•••• V.- ;- ; ki ? ? ? nerv koji je, između ostalog, odgovorae i za pokrei 1 : ;, eicaoo g , •••-•• •'• e, ramenog pojasa... Taj nerv, kao što je odc--vora.n za o> : c; •:::; :;ar ; c c ona, odgovoran je i za pokrete Adamove jabučic. pri gutani o . . .c-, • j ju ; i i / nervoze. Međutim,pokretanje Adamove jaboučice nije •; /. • o oco; rcr i e šic oe prenosi nikakvu kulturno inkodiranu poruku. S am iskac c c c o biološkom/emotivnom stanju nije kulturna komunikac;. oo •,; •: ae, ey.st upiranja/pokazivanja može da prenese čitov spektar z r rč č I : e in eo aino j^ dokazano da bebe u najranijem uzrastu čioe r.o kao izr. : ; . naeirg starija. Gestom bi trbalo smatrati one pokrete delove tela koj* o : , o. no enkodiranu/uslovljenu informaciju. Ova dopvna uvodi j. :cr - .,/ se i ran -o javi loimomenat voljnosti/nameravanosti u ociredenju g e . ukie, značo; 1 <oje je svojstveno svakom simboličkom sistemu jeste kovencir coi- c : ne možemo ? razgovaramo ukoiiko ne razgovaramo na istom jeziku i c c o; sko se na ro j. ourno. Konvencionaino je, takođe, da svi znamo š.tc- označava ; / J oieni simboii : - ;m

/

tim, ako želimo da uspostavlrno komuo:ko o;oram. n-.. o e - v i k ovesno učestvujemou odabiranju onoga čime ko< •

Ni ovakvo, dopunjeno odreoenje gesta ro . jučuje o . e osoe: :e ,.eJo; : e< potkategoriju gesta. Bez obzira na to što se enakcvnin: jozicona prvo bh ngvct., psiholozi, pa tek onda sciolozi i antropolozi, znakovni jez-i je u suštini, 00 -- a o'o]oo;o; gesta, tako da bi za razlikovanje toga šta su zoakovni je :i ccl toga šte u- e - trebaio maio promeniti ugao posmatranja. Razic-.o je o decem: znakt - o< •: oo jezika su u potpunosti fiksirani po značeniu. dok su znee: ^j: gestova •" • fiksirana. Znakovni jezici su jezici u pravom srnisiu te :'eo šio znači do O-OO.J utvrđenu leksiku, gramatiku i strukturu. Značenje z t i aKvo C!«akovnih js : j•; određeno samo jednim kontekstom i to je sam znakovrc ozJk, dok se kcri .. o: ;c pored opštekulturnog konteksta, javlja i c poiovnl k s ĆO,O Drugim . o o znakovnim jezikom možemo pročitati i< 'o: o. :•;.,< ges' .; • o ;.,oc"-o s- ch jo prepričamo. Uobičajeno je da se znak.o /o . • ..;. ;-..;.rn e ,; c —o ćno s\ aki način komunikacije pokrehma teia, a posebn; : . : oco i o.o ; •. .->0 k.o;isto k. c j je verbalna komunikacrja nemoguča ili neoci . >; .0. c: užoo. t.s min j.nakovni jezik se odnosi na jezike gluvih i gluvonemih. Pe j 0viio 0 • c o;co ;u i : r -g druci manueini simbolički sistemi koji nisu biii •;• "k;tic.;; ;oc • ijc.i 00 o -.cii o ; ;e jezici gluvih. Naipoznatiji pr:meri gestc\.: eo/eo sc 0 s > •• : •• • ec . r ko\-ce monaških redova i nešto što se naziva inuija. -ski znako ; je c e Ino-an' k 'n?ko .•• »i jezik je bio sistem manuelno kodiranih simbola kod pre'i ki; indijanace ; ce •= :o c osobit po tome što se radilo o sistemu za sporazumevae izmedu naro govorili raziičitim jezicima. Znakovni jezik ne roora uve ; a bude u vezi . 0 ' ; 0 jezikom. Naibolje proučeni znakovni iezik je američki ko se cazlikujo r..-. i : - 00 Čovek po imenu Vilson Stouk(?? ,ne moro da se oemti). j ze američki zv-i i.-.-v ^ razvio deskriptivni sistem koji je z a s n o ^ n na ir-.gvistkc: .i o poocipima k 0 . 0 :•• •• subleksičko nivou. To zapravo. znači de znakovni jezicl 0 >oc ;ja imaju c, •: ;Uoči/e fonolcške sisteme. (oa srpskom: Stooc i.is:o;o ;e da po'- : ' r 0 : so ti moo i o : ;oi zasnovani na postojanjima istih onih ;"3.co<, ;;oi..., cu ;;; . . , ; . ; ;o;oro e-c .„kore omogućene razlikovanjem izn'sedu sanc.o; ,•:•:.••:••.••• i soio"' . :; 00 sp'ooe!, i zadnjenepčanih glasova... Takve r a z k k o o: c . e e ; 0 0 0, ; c oro; što c m g i ć a v a formiranje reči).

Fenomen koji je neodvojiv od gestovne kcr o. oikacije je okio -o rsecer: » ponašan j e , ne samo zato šti je vid teiesne neverbalne ^ m, oikacije. S: 1 ei e :-:•• telesnim neverbalnim ponašanjem je sličnija sa gestom r ogo sa iskaziv.o o. r ,; . .0 o, samim tim što su informacije koje se prenose na ovaka-e oačsn kulturne 00 0; . •) r> smislu da ne obaveštavaju o telesnom statusu,veo 0 nccčo s-.>ciokuitu:"r konvencijama. (npr.ako je neophodno do se v...ečo ritua' o a v . i g r a n j e o : •.. ,,. •••••.; • ca pravoslavni hrišćani stoje na bogoslužeciu iii co co i t - l c c ian eleknuti i c ; : ;;•.: 0 0 očigledno je da se ta kulturna komunikocija ocivija r;e • ; čn :;;ičan onorr ;o. o -00 •:• T! komunikativnom ponašanju određenon; kao peo:). T'c c o se; ctavove r . ; karakterišu kao zamrznute gestove.

Postojale su dve ve l ike teor i je ko je su se poj.'-iviie pol-: ; :: /eka . roksemika i kinezika.

P r o k s e m i k a , kao star i ja od ove dve teor i je ve vezujo i n o c čkog an too tcga Edvarda Pola. Pol j e t u svo ju discipl inu odredio kao pro r.o, e ;e percepc : j f. ): ostora i kor išćenje prostora čovečanstva. On j e smat rao da pos oc. što se : v ./ prostornim znakovima i š to nasta je u in terakc i j i čoveka o ; r-.. • t o rom. O \ m-ao na umu samo te lesnu pros tornu komun ikac i ju već mu je n o o oiio do pr- v

soc iokui turno kor išćenje prostora po sebi .Proksemičke . i . p:-os ; -nom su bila usmerena ka nečemu što se naziva'c, -rnciularno. ; o ovoovobt ; r r; pravac išao ka p roučavan ju zona komunikac>?e.AriguI£;• ; . : 'o , ;; p; . ; . o oa , ugao pod ko j im dve osobe mogu da se nadjo u međusr ; r . ro ; o: 00. > .:; ; to se moglo proučavati i empirijski. Što se tiče /_ona komi iiTo: ; ooo ;o k: o oo iiski manje dokazive i pojmovno maglovitije, medotim one : . o;lo 0 :0 r s 0 ag 0 ovim proučavanjima. Pojam zona komunikacrje je u so' r ( S tr - J prostornu komunikaciju između najmanje 0,0 o;,obe 1 r ; ,>kt c ž'vljavanje te prostornosti. Ideja je bila da je to psihoiosko ooživ . ^ ; 1 jroa odlčvi, ne u smislu da je uslovljeno kulturom, već su istroživači mo . ; !: i i domena ulturnog i psihološkog. 70-ih godina se počelo sa istražšvanjima < oj : . io,oa za ckj 3 jstanove koji bi bio optimalan prostorni rasporeci za ooavljanje c hoo -• ;o delatno :t Najpoznatija bila je Mehrabijanova podeia 701a komu 000 000 podel; komunikativnog prostora govorila je 0 4 osoovne zono o; 1 k/eciie:

l.intimna zona (do dužine ruke),

2Jična(ćo granoce dodira),

3.socijaina(ćo 4 metra),

4 . javna (do grariice vida i sluha).

(besmisleno).

Mehrabijan je bio inspirisan Polovim proksemičkim istio. c .oo ; oc pošto ;e - i ispravno zaključio da raziičite kulture, a pogotovu neovropske c o:s ; -.copsk n ̂ ju različite koncepte prostorne biiskosti izmedo a-Cićitih •; 0;. o-:ćomo :o ; oje ili više prijatno ukoliko smo manje ili više udaijeni od 000 ;; 0 soba u dooe situacijama). Proksemika je više bila zainteresovana zc p : kao taks / o : ca sociokulturne odnose.

Kinezika je bila projekat Reja Berd-Visla s oiovine pr : o... 0 ;oo re e ; i termin koji je ustanovljen da označi relati\ e p ostoiri ; č o o ' . o .;, o . • ' j koja se prenose govorom teia. Kinezičare j:e zanirnalo c :l -.: c , s : .•: rc ; c 0 lože dopreti nešto što izražavamo gestom. Ta kinezička istir . ; 1 . šijero kao neka vrsta lingvističke analogije za proučavanje I j 1 . .e-; ie c otnikacije. Ideja Berd-Visla i njegovih sledbenika bila je- de otkri; . . ko o j na onaj način na koji su deskriptivni lingvisti fo rnioosoii gram•.-• • . 1 . - reci ežilo se zatvaranju strukture telesne neverbalne korounikaciie ; ro : e otojan 'ći icne

konačne strukture Berd-Visl je insistirao n- ispotivanju po;-jdinaca • - •-! •;-•.: je te pojedince doživljavao kao društvene Hčnosti. U vor^'skorn srnislu : — >«: o da kaže da su društvene ličnosti vrernen:;<;- •j.:ro,--l:orni -.•'••; o ,:1, ::;n!atran :i o :. :: telesna ponašanja koja je moguće uoči" i :>nnoo t:n •.:..- : ;:i 7 n • komponente strukt:ure tog s;sv.enia i 'ln i; •••••n';-.-. -••'; nn . .••': i ioounih značenja koja odgovaraju oo^oru teid : ••: ,:•-;•••• •• r biv ta neporedna interpersonalna k o m u n i k a n i n n i o j r ..:,.. konstruiše da ima konačnu strukturu kakvu su do:.krinn Mrh. /; : n~ n-. je-r-ks žedan od razloga metodološkog kolapsa ove teorge n ; : •••••; n:, ;•••-;' r n it ,Mn. ' n lingvističkirn metodama analize izgubio :.: .:•;• o . !V • :;. ; : ••: : r n ; 1 iv i ; . J telesne nevoroalne komunikacije kao (e;. .. •• -'d V:si .:: ;o-••.. ::.•,!:., 'Vjk s ;c pokušaj otkrivanja kineme. Kinema je traba'o da prccn : . Ija vlementer- .1 n ••*•:!(;' jedinicu kojom društvena ličnost purem svog pokrefa p e os; viakakvo ? u i vr

Što se tiče s a v r e m e n i h i s t ražšvnja telesnog prostom o. ooi ašanja. o,»-: nastoianjima poput kinezičkih ili proksen; ckih Danas s.: 'eiosno proso); : • . ..••;.-. uglavnom istražuje u nekirn šlrim istraž;^0njijn^.. nainoVo u gostovnin : : • : n ; :•;• . sociokulturnom istraživanju prostornosf:i. r''rirsn;n]( cuonn . n •.•,l:ra:r»vani : n: sociokulturne telesnosti je na l< oir^niKSi.n'n , V ;.,:i-.vovj ; : d n i:i Mo?:': :. • mocuće proučavat: prostorno ponašanM .i- .• m so - ; ;-cif.o--o : n . . ; . ' . , a. Postoie psihološki i sociokulrurr:! aspoivi •;.'•.=:.•.•. n-nnjč.. -,n •• ... :• i na n;vou jedne grupe; može da se prat i i t e n t o - '

(za spremanje ispita se vodnci po tezarr.,;.

(05)

K U L T i m N g • - V 0--s _p_T8i;. ' ' 1

ISPITNA PITANJA '

1 • Kuiturne predstave o telu

teze: -šte su kulturne predstave. (određenje,)

-biološko i kulturno telo

-kulturno vrednovanje 1 hijerarhizovanje odnosc između ; edimh ; c •

-narodne klasifikacije

2. Značenjsko povezivanje kulturnth predstava o nocisKom te :: : predstavama

teze: -sa konceptima materijalnog (zemlja)

-sa konceptima nematerijalnog (drušiveno-skonomski

-sa konceptima od posebnog značaja za određenu kuKj;

(primer Lotove žene)

Tokom predhodnih predavanja je razradenL •."injenica c : • ir>.{ ^e * o sebi nije element kulture, već kultura utiče na rnegovo v nn nn : n Urođena nam je sposobnost za nešto, međuunn kultu J • » • :: : -o .nn..im ćemo progovoriti ili kakvu ćemo gestovnu K<ov'oeteno: v- o a telesnost je nešto što nam u potpunosi; lič pada . . ';L. , n telesnošću to nije slučaj. Mi smo nosači navog fi;:ičkog ,e da ga, u zajednici i kulturi u kojoj živimo, realizujemo oa način ; < ; -.oimo o. treba ili onako kako to određana zajednice zahtevaio Sve to je . :S,-.c ; n i a pr n tanju, učenju, usvajanju nekih već postojećih obrazaca.

Pojam ku l t u rne p r e d s t a v e govori o tome da praktičn- •;no. U-j-Xura r n: e -voj pogled na Ijudsko telo (ne samo kad je u piranju izgled vo:. ;i 3 so sve : . ; i sl.). Predstava je skup ideja koje neko ima o nečemu. ; no : : \-Bie kuh : : • dsave o telu to se može shvatiti kao skup ideia ko;e odreden- <. . t< nkup načina na koje određena kultura vidi telo i odnosi prem •. :.;; r mo :;. :or I predstava do realizacije istih postoji duži iiš sraci medu n* : :n;: i i predstava ima socijalno primenljivu funkciju, manje i!i ir' : r : n v segmentima stvarnosti (religijski sistem, dn.:šh/enim . n : a.... J svakom slučaju, postoji elementarna veza i.-medu kuio o n . « i njiiiove realizacije. (može da se radi i o relativno tnvijainirn so, o. ^ n nsivan e atributa nečistoće levoj ruci u tradicionalnoj arapskni kuituri- i; no < ' no o. nati desnom rukom, zato što je leva služila za otklanjanje o inn ; ouuovina aveden prirner predstavlja jednu od najtrivijalnijih ooozicija ko_; * •'.-• ; n- stvari m na čiste i nečiste. Kao i svaka druga opozicija u vom sirn'cc n io isiemu i f ^ože da se razvije sve do formiranja paradigmatskih nizova. Do o; u > • tornirn puu oo/?ma mogli da govorimo treba reći da su one zasnovane na .:• n;-v. Ivorakt^r:, c Ijudskog tela, tačnije njegovih pojedinačnih delova. Oo : Isi .iu joiovimv 3 određene kulture pripisuju određene atributo. Ono što ; : ^ ; ;o uvcoosvir t •• oa je da iza takvih predstava o telu postoji kolikc-toliko uecu n n ; u .r:j 1 s- : .:."• uspostevljanju određenih h i je rerh izovanU- ob razaca ' • c u i - n r i - vela (ne vrednuju se svi delovi teia na isti oačin ; opr. ne p.' . u i n o ?č<- u zadnjici). Teza koju je Meri Daglas izneia jo uo so ti hg o- o • • oo pravilu (u smislu pridavanja većeg značaja i više v o o ; no -u v > -j; s odredenih delova tela. (kada se kaže d a je n ;.'U0 mozvO • ." : . ; pametan).Ovakve kulturne predstave nisu : . • vne v 1 u;

hijerarhizovanih obrazaca. Obrnuto je: predstave <oje v iziioze iz post ćo.,a : i tzv.narodnih kalsifikacija utiču na postojanje I O J E O O U - K ; O : O Etnog-od - i .'Ć!-- doveo do ovakvih podataka ugiavnom je obav'jari u v'p'r ; i v. -rn" zajvid-Oi -. o dosta zanimijiv primer jeste istraživanje civojice etnolocc 0 t.'.eniji, međi: :o o o.:i o i Masai i Kikuju. Oni su ustanoviii da se i kod jednih i koo '":-ugih raziikuje r o -o -o ce misli kada se kaže vte!o". Kod nas prva asocijoroa na 0v.o 0; :oio je trup :o :i i;o: glave. Kod Masaija u pitanju je giava u o " o ;ovo p-VI cv|o ucto I"-:M • oosienot njima, Kikuji reč telo povezuju sa oogoo

Kako se te kuiturne predstave o telu ciovcv o -o.u.sv; c ..: o ci: t oo ' L L: ' predstavama. Prvi primer je predstavo v»o - Cv, o o c i ii: o: - . c, c. iciv'to , zemlju na tiu).U nekom smislu ovo so ; o: o 000...••.••• ;o 00 o- hrišćanskim kuiturarna česta je predstova ko;o 'S.coro - 0 s.: zao.'iijorn. < • :a se govori o postanju čoveka misli se na onaj deo i oco je ! oc npraha ze, co; ' stvorio čoveka (po "Knjizi postanja"). Osnovoe : nooero.;! , voza izmađu y.rls\ : c f i!; i zemlje, odnosno između predstava o jednom i 0 drogoio ;e ostanov'jer; ; 0: oc tog mitologičkog izjednačavanja između ilodskog fizičko 0. oeo i zemije ' : 0 'ooe-o.o Priroda te veze je takva da povezuie moi .oiiu, od koje ;;e 30 određenon: c *• 0 co.;.; stvoren čovek, sa fizičkim aspektorn čovoka. Svaka ooto 'a ; ozrađuje s ; d h . i i t o ' i e predstave i stvara rnanje ki viso kompleksne sir-ossič)-o :• s'-o-'-o?,

Npr.u tradicijskoj kulturi Srbe.. na osr o, cv •1!;;oio. •; . .. o ,-r ; : r - stvoren i čovekovog fizičkog aspekto,. o . r- 0 0 . • ; • ; : co oc , 0 ijeno u nekollko tematskih dimenzija. Na p- . -cto. ro o. • o. o: Ci • . . c o n . o čove ta od zemlje. Komplernentarno je verov • : o;k: sioo •,...- 0 r.o-o-ovog tizičhog tela i zemlje. Na osnovu ovih verovanjo ra • •:, ro 0 • 0 paramedicinskoj vezi čoveka sa zemlooo '••-• . o •:- ov i.. : 0 v:, ;. • mogućnosti) kao i verovanje u posreorcc. •••oju o;iv ; . ' • t c:; :. r 0 o ravni (pri preiasku sa ovog na onaj svec). Po nec: ij Rt -.r ,•) so verovalo . c .0 000 stvorio čoveka od zemlje i da svaki čovek imu oa popki : moo one prvo: t; ,„ ?nij 1 od koje su svi Ijudi nastali. Zatim, postoji narodio orcoo car i doglav- '. o ; se kaže "zemlja zemlju ore",tj. čovek je od zemije zem'ii. oe, .Brojna su . c c c: : medijatorsko svojstvo zernlje pocev od onogo koje kuzc' c covek rno--a ' .r- mestu sa kog je uzeta zemlja za njegcvc ctvoranje do c ov'oija 0 tcv. ; 0: . o.oooj-.:, sprečavanje vampireoja...

Ovakve vrste kuiturnih predstave 0 to 0 -•< ooo ;o r> . . ;; • • 0 00 0 e- materijalne prirode. Primer sroske bc,-. ; oer ; r o r . >c o predstava o teiu i predstava koje govo; c . . r r i c o k o r o : • 5 n? j iednom društvo Baiko počinje saopštenjem 00 ce o- ., 0... :r. o-.; o.rk:? 00-0. :,v . neudata. Kraij je rijoj namenio kraljec - ; c eoo "^ 0 0 ;; -o .,:: : 0 baštovan koji radi za cara; bitno je do , ., r.ostco i tc: . : :vo;o:. ::c ; : ro i ; (ne ro se na koji način). Prevedeno na jezik strukus aiizroa pe :r ne o:ouac.;a bc u- predstavlja nam junake u sledećem stanju: c ' oc > 0 o--. tvcei status je v .0!: 0 skladu s čim joi je i ekonomski status visok (o..oc...- je ; ! 10 i status nje; cc (.0 ;:ps je. Ćelin društveni status je nizak, ekonomski sustus ro o j i. status njeg-. \ c - u- .0 takođe nizak. Ono u černu se ove oočetne situoaje siseo e:o:r njihov brc - ? ; . -

princeza je neudata, Ćela je neoženjen, s njih dvoje nemoguć, zato što je opozirua o (princezina lepota naspram Ćeline ružnoće; arisćokratija, naspram siromaštva sluJ..). O- kojih se vidi kakav je bio pogied na svoi: koi u njemu zauzimaju pogled na ijudsko teio i statusom.

oćotku 'o.. , H ri.. -o • i • o • .i:U -ciiu prit'•= =. >- '•' •" :' ' inu . v sociooi-. s • : ... On" :. o- • , u . o i .ii-' s•:> doi/i • • .. •.;: '• . o , .o :a iz s : impliov.- •• i • • i-. ,;c ,esto jogova vo. .:: * • .iš-'-•v •••.m i onoiviskim

Nekada, elaboracija kulturnih predstava o roiu i njihov( ..: • s; i /ooje sa o: i 1 kulturnim predstavama može bit i znatno složenije od .•'p-.'ooera vezaoio 10 somlju i Ćelu.

U 19.glavi Knjige postanja opisano je uništonje grado-- : ; < i i Goms s -o : oo, pripovest o propasti L o t o v e žene. Ne ooss.oovš: bož:. . o v . v . o o ; oj o- 'ne okroći se", one se osvrnula da vidi manifev -oo]o iijegv . o • j oii:j ;• • ; /:..• ona u stub soli. Stvari koje su sa aspekta fizičkoo jodsog too :r i o o s : i .. Starom Zavetu akcija i Ijudi i natprirodnih ois koie izs; ; w i ; o i usmerene protiv fizičke egzistencije i oornoos- nagrado s ; * • o i ie je fizička egzistencij po sebi (dug život i brojoo ootomstV'.- s o: r . .-.j živo':a, onostrane egzistencije ne postoji u Starom .i'ovetu. Ns n . . . jv v . mo/<;: se zaključiti da je u kontekstu kultura u ckviru v.oih je i ••;.. et p ; tojala identifikacija čovek- Ijudsko telo -egzistencija. Takav 7. •• : -o .uć; v d,3 se pozabavimo načinom na koji umire Lotova o. r,a. Kljus • i .;. preo anje tela u stub soli. Ideja je bila, ako je već u pitanju stub soli. ;s o :o/o takvs c 'ala da ima veliki značaj u čitavij hebrejskoj koituri (pa i celc-j : ;i.o•••••:.•' scooj kuh i ;< ,0 celini kojoj je hebrejska pripadala). Kod ovih' kuiooa, so je ir o'. • o , o : v i e !- to< oe: predstavljala je simbol pročišćenja, očuvanjs i besmrto • r z o.o co : • ? ; simbol siromaštva i neplodnosti. Simboiizcvala je i sav: / r-1 osaoas.ju » r ugovora i bračnih ugovora.

Kao mitologičke sekvence koje prethode n ;sosrednoro, opi.v..scc o stub soli, prvo se pojavljuje Lotovo ugošćavanjo •v./ojice aios ..: s 0. ; ;s ćerkama. Lot ne zna da je ugostio anđoie i oo l:akav ovi : i v o ;. : s p ni primio u gradu koji je osuđen na propast, ooi. sa drugs v ; o •:; incestoidnog odnosa sa ćerkama dolaz; us; o ooa što • c v 0.. v i v ' j n e zna šta se dešava. Kada se razmotri gostc;..-. V SLVO K - •, : J S : : . . ; ^EOS uzeti u obzir pominjana značenja soli, Postcv.. !a jc m: : s: :jec r. avala gostoljublje sa solju, koja je semitskog porekia. Porec - O: v . !.o . : o . i e v :. .!/•• trpezom uključivalo je i žrtve ponuđene bogos koje so • ; r. .0 e pio roncm upotrebom soli. Ono što je zadesilo Lotovu osnu predri VO 0! vavan o k rdenog vida odnosa u datom kulturnom kontokstu. Na isti mito > i oop je : • o ;io so kao gostoprimstvo anđelima, Lot nudi Lojgo srfvo za isr . r v o i c-'eh 1 j p: počinio (incest). Žrtva je simboiisana pretvsranjem njo...: .'.; "0 u 'vuh tj.transformacijom Ijudske fizičke egzistencije u kulturr r rsho: ooreders- s so.Predstava o soli je važna jer treba da p-sdseti na po. ; . : vo or -o'ja s o v i čovek ne može sam da savlada i uredi. Ov • so oe rad- ; : : o' 's-n ; - •/.;•• s,. odredene predstave sa nekom drugoro kof nr.m preo ; _ : o s ;: . i dosta opipljiva logika koja stoji iza svega. . 0 p r e d s o , •. . • i 0.0 z :n identifikacijom čovekove fizičke egzistooci v •: s relom. '• os

pridajemo telu (da ono predstavlja fizičku egsirreuciju, s ; drugim bitnirr- elementom i istovremeno simbolom, dobija so ocigovcr "o pa'anje zašto pretvaranje u so , a ne u nekakav običan karsor.

ISPITNA PITANJA :

1.Pripisivanje posebnih moći Ijudskom telu

tcze: -konceptualna identifikocijo sa fizičkom e >zistencijom(ko: š::

-magijska svojstva krvi

2.Predstave o boiesti i zdravl.ju

teze: -stanje tela,nega i hiaijeno

-magijski faktori bolesti i zdravlja

-shvatanja bolesti u narodnoj,naučnoj i alternaO-nuj ru .s ;ini

Hteratura

Mirjana Pavlović,(1999.); 95-105 srr.

3.Predstave o neživom •' ngrnaten ainoute'-u

teze-. -kosti

-vampir

-duša

Hteratura

KULTURNfci

Bandić,pog. "O vampiru"<(1990.); 61-91 str

4.Predstave o ličnosti

teze: -predstave o nematerijalnoj suštini čcveku

-razlikovanje zapadnog pojma licnost> i po;u.ov'a suštine i :

"biti čovek"

-dve osnovne vrste predstava o ličnosti u nezapadnim k M

-primer predstave ličnosti "drugog"(j«pQnsi<i okcidentoil ;

Na prošlom predavanju je bilo reči o znaco K rn traiv o .•.;>> ' - • k i , rne predstave o Ijudskom telu prvo bivaju •so; osovane o : . 0 ;. P V , onda dovođenjem u vezu sa predstavarna .;končanj;; ;s ; . ;s ( . ' s 3). Takve kulturno-logičke i simboličke transfco oariie su 0 ; ;o . ,:r ; ; :in da dovode u vezu predstave 0 telu, 0 fisičo i egzistensi •••: : - s • »r : ; je da čovek ne može da bude nesvestan o; s. ; ;o/ooe sss . i > ; ? smrtnosti. Kako izgleda uplitanje kultuoiih =. odstava •• o . / s •. .10 n. orimeru rumunske narodne igre kalša. Igra je cieo isioroonog s c t . /; oncg celenju, glavnom je šaljivog karaktera i igraju jo musi-arsi. Osn • •• i > je c; ; y.si da se prikazije određeni sled događaja koji dovodo do stradam.: s . 0 = i do os 0 bolesti nekog od učesnika igre a potom i do niegovog čudesno \ . ;vc.-vm-sjs, 0 •• • jc\o se i u magijsko svojstvo igre, tj.da je samom igrom moglo da s P cis;o štr S'*a~aino za kulturne predstave 0 telu jeste način na i;oji se u igi ; ;s ; ;; ;ss 1:. .i ć ;;;/ ima dve osnovne varijante: prva je da se pokažo uzmk sro; s / o oi o ja : • - c'O dočara polnom nesposobnošču. U prvoi vai'ijanti stanie c ;..i ::/ tsikc !•• o . s;va proverom polne sposobnosti. Logika na ;<oss ]o cisposc c ; • c cs- ozi • ; v • du tela. ijudske fizičke egzistencije i seksuaho c ; je sledec 0 , ; s m u š ' - ; ; , s cio smatran muškarcem i priznat kao takav m da se oci i; !;::;:,- • o sao osnovnom karakteristikom njegove mužev s. s;:i Iz ovo - : m- i / ;m ; 3 sa gubljenjem polne moći. Preduslov ovakvoj c osi je po,: r ; ; o poznavanje fiziologije začeća u sadejstvu so satrijarho- ; ; ( I or. kojoj se radi,ljudsku prokreaciju(nastaj.snjo ••.••,vog živos - ,0 i• .U. • kao prenošenje pre svega muške živoo 0 :•. •• O'o nasf/s ; cj • k( g -la, prema takvoj logici, dolazi odredenom telesnom rasojnm za .-<•. ;c .••; ss-co pofo••rjti deo muškog tela. Samim tim,obrene li se logika, oase se ds • • .; • - ". anjor- rcjškog polnog organa nema ni te moći (kada ie neko mrtav ne n 0 : o ; s< s /estvoj. 1 prokreaciji). U varjjanti kalšarske igre konacna orovers s i cio scrcs (... . ;i n r t a v ) obuhvata i dodirivanje njegovih polnih orga ;a da bi se v •? o) oa i.- je ' 0:0 stimulisati erekciju. Smatra se da je živ ai<s iijegovo te o i s p jo. iJ-'olil c !.••. "mrtvog" ne reagije pristupa se fazi lečenja 1 predstava I | cc . CO ČL. I- • iscelenju bavi se istim delovima tela. Poenta ie da post c Losm i<a s : v.; scija koja odredenu predstavu 0 određenom de c. pudskog tc o o 1 cs; ssni > • : •

koji je iznad značenja pojedinačnih kuiLurni SLqruunu:•:. • s ka t a - : predstave o Ijudskoj fizičkoj egzistenciji ili njunon- oko: :• njo. pcvezane s • predstavama o Ijudskoj seksualnosti sukcesivrv: i: vodoo iz oIređenih V v uo s predstava o teiu.

K r v je deo tela za koii se pretpostavlja co soa oojjoro . so ;i . :o svoistv... »; t s. : svim tradicionalnim kulturama krv se s:o- oo živoknn••• .. ; ; o,oooirs ••; . io. • identifikuje se sa sofnlm kontopto:o v;v:- o -p .ooo. o o * se ; v •• o svetom. Krv se poiotoveću.e soo: r- :••• o . 0 0 : . , • o • .• ' k . k f _ štiti od različitih zlio sila. p : o 00 0 : 0 . o:. , .- 0 ... ! l ; s:o;-.. useva,. . . ) (ovde se ioisli iskijusivo no . . k-1 s k G j . s ,0. . t "v e ako je uzeta od živih osoba(dobrovoiuo, ili : } r o : ;oo .. s v •••• . t Tako, npr.medu aboridžinskim plemc sos :ost;okoo :- ooo - • : v 1. j , oj is simbola u obrednoj praksi i često slu;i •.ecioooo- 0 o: smatraju svetim, npr.totemski stub. U oašo iooj-ojsks okc . :a' a ej^ identifikuje krv sa konceptom života biia je r.oveciioa s . ass: janjern ži 00 o.i.<•..• postoji predanje u kojem se kaže da je vinovo u:;o? nosc: a t o 0 što je to ••; e odsekao vrh malog prsia i od te krvi što je kdpno 0 00 ovnljo nastala je : > ;. o - čiji se proizvod koristi kao jedno od sreds: . pocvocs! ;..o coom postcj • : t-o e :.o "Ciganka carica" u koioj se govori 0 nasteoko ;o\o:t.o dire .ceo :z k:od. i:k o: . or • beše otkinuta glavo, prsne krv i iz te kro ke/o rodeoo r,: ooo '). Stc se : r . : : vg stimulisanja plodncsti rnedu i;oo; ';.o korvo e p:e svoo c • ro,,ahoi . v •'•.'•< :e: upotrebe Ijudske krvi se suge-isaio kakv.. too;c.o;:; ; , v . c c k v c c . . ) :e, ili sama ili izmešano so href'or.sr ooo;;k,. :.; • . 00 ; - t ; ; ( e životna sila prenela 0 orgareo.o'o kors, ... . . . . . . ... . 0 o 1 s nalazi u izbljuvku veštioe i da oo, riooot., vioo, 00 :oo •: ;v o . reo v:. • 0 : 0 coiost koju su veštke ioazvale. (kro -zivotr o - - ooooo- 'ie 0 0 ; or 0 . ot'. Kada je u pitanju k; v možemo se zapoou 0. ;r; -se ko,: 0' k oi-c e lekovitost i na koji način je lispostavkoo- :• o- / 0 r sa konceptima života i iekovitosti (ko • r •: -i • tela). Frejzer je napravio definiciju 0 e a os' ) oo- ,.-0; ";• s :• -ojis c e zasnovana magija-princip sličnosti i princip eosiira. Za'>-r shc oso kaže ;; c - 'oo .e liči na svoj uzrok (simpatetička magija), a zakon oodc s o ažo e;a ako je e: > ic s : nekoj vezi ostaće uvek u takvoj vezi. Kada jo e pi e i ' i e jgnc <a aktivne :•: h C J O CC krv očigledno je ruko\'ođenje ovirn cirugim ruoiojsom (o.. t-o;: >zna mog : } shvatanje kaže da svo što ie oekoda biio oo;oer";o o jrekc n r; :oooo. 00 o o <ko;r mističan način uvek os;:aje u oodii o ; oro što roco:o ;c:oo 00 o'o;2 i oe' • ;o:' ? o što je mogio 1 nekad-šnja celh3 to sad oo.c... s vos p o : o-".: 0 :i 0. so . i .: :e kontrolisanjern svooog od tio delooo kor • ' -c ; ; c i s : • ;o • t- ;o :o::;:c identifikovana sa somirn životom što or: v •o:0 -: ; : ;0>, ; r ; njegova snaga. Take oolazksio io sko.oo. :r • i .. •.•••••,. • ••. e ; ; o: putem nje ta sila preoosi. Otoo so-.o;t;,o • oco: i.o ,0 • •-.••••• 00 ,0- o ; n •: lekovita i tc u smisiu apsokr • o u. :o- ;

Kuiturne predstave o bolesti i zdravjju 00e-oiio ci :o k i n b pedstava i to iz dva'razloga. Prvo je zato što s^ to sigk; )n* :• uiiurne p : : .0 : bolestima (šta su, šta ih uzrokuje, šta ih leči. .. o : t-, - zeravlje se csi' c -o :c'o oe

eksplicira. Sa druge strane po nekoj psihoionP; gde bi s - • ; ;>cj?o oreoo /ii:i kao fizičko, živo, funkcionalno naspram mrtvog remateriić c co c/ ve .> c..54*i i zdravlju telo lociraju negde izmedu te cve ciossfikacijo P c •; or-oso MC sPrs' • na drugo telo. Razlog tome je to što većina tooocionalnih s ' o - s oo'e-: :•' s _u (a to su sve one koje nisu zasnovane na sovremenim mec o o • . zo-a.oin • :oo oštru razliku izmedu pojmova bolesti i zoi a-sjacrj.čoveoo ; oc ss tei css ' P nematerijalnih komponenti. Iz takvog posms ccoja i jr . o os ss • odsustvo razlikovanja između psiho-soinar c poremo pc s ; :/; c 'o ; !. •; o : raziikovanja izmedu uzroka i posledice. Zs ;. : CKO od oi s i. c/o ;-co: o o c , : : ava 0 te!u,(gde se one povezuju sa predstavaro ; n druginc ; o .0 /o r simoolički sistemi), ovde je ijudsko telo po.ocoet konoo/o ; ; . • pc s • • -|..-n ;:in. Do eventualnih kulturnih predstava o ts'u. i oo' su pcs. : ;;•; : o ) osti 1 zdravlju, dolazimo upravo posmatrajući šsre koncepie .-• pv o /.o s-vi a nolesci.

Pojam zclravlja je relativno neekspliciran. Do orsdstavs 0. ;/ icoje 'ravo stanje Ijudskog tela za pripadnike neko kuit-o-e, dosasi'" s .: i ...oga šf 1 famo smatra bolešću. Neke rane predstave 0 tomo šta bi boo 0 o c •.. c olis ; rs^s i jem shvatanju) postojale su u poznom helenizroo, u Rimskc ; / so vi; ; u rar c , i: aotiji. Ove predstave su, pre svega,gevorile o ijudskom fizičk< o c : loka sk/ r r . o o m se smatrala veština lečenja fizičkog tela, a ne iečenje ci c;o f j/ odcosva 1 : c s p j e govorila o h ig i jen i . Higijenom se smatralo ooo što bisi ••; c •: c ;o;o. caf -i prevencijom tela, s tim što se za prveooo. osatralo sv-- : c ss (c - prevencija npr.vakcina). Takva predsoo. : o-cvor ! . ; ccs/ c • bolesti kao optem poremećaju telesncg zooc djo, odr.'s •• r ; .:•;•!• » o s-alo zdravim kada je bilo u satnju stabilnosi;. "i s 0 se smao . ,c -/os cc • po alo na određeni način, u skladu sa predstavarr s c, higijen: 1 sio . •-•• c i niz pravila koja su bila usmerena pre sceg ; oa isivaro; . , . ; r- o: : p. trpezama, javnim obedima), na san (kclikc coveku P • • • v/.n- c (posebno za odeću, posebno za obuću). zi c• poariIa i /.: .: : ...• â s /ezana za ishsranu, odevanje i sapvanje su nazivsna osstavds ; ; • ; oo e (neophodni uslovi da bi telo ostalo u sianjo sfabilnosti) 0 j p--o / >a ZČ spatilo i gimnastiku bila vezana za n e g u te la . Megu preastavija • o ; . : o • oje sc ro što je postignuto prevencijom održava ili čak i unsoceduje. S\ : ),•:: s / !s imoj ; oačajnu socijalnu konotaciju-nisu formirana tako da se ooraćajt ; ojodiocu .: so -govori o medusobnim interakcijama pojedinaca.

Par autora koji su se bavili našom etnoroooscnom, daii >, o ; sor ;sa ••; : ; > ou naših predaka: stanje koje su beležili boo s. siično oroo 0 s. s . - sa • cme slovenskog naseljavanja. Napredovali so-; •,• sceđero ., • . cPs i c o ! 1 ; , , medutim, smatralo se da su više bili usvao:o 00; utico: 0 ;P si; s s :i sose nego lečenja tela. Osnovna karakterishka s ;: osoif: p ::. .. s coss.-.0 i s ; . ;la je vezana za uzroke, izazivače bolesti, a sc :s oro i /; : • 0 ! s ; ;ko dosta podataka govori o izvesnom dvo ;:ioo oovaranjo - : c 0 s. . siti putem lekovitog bilja i one za čije je iziečess 00 porei/ . ; i : aktivnost), preovljdujuće shvatanje je siio o- vo da ss 0 ; : . .0- mo:,o sozvati na magijski način, što je automatski značiio cs c,e na isP r r. r r •• . -:s- idon'- e predstave o bolestima koje navodno izazivo•: i vešticc-, ; : ci s c e m s 0 koje mogu da se izleče vračanjerrp čaranjem, uoov.rebom hr o 1 ./o cvi • 'v. r-islu bajaiica, ne u smislu molitvi), sugeriše i kak\ / je biia i : =s po:s:sta\ s « tHu bila. Pored tog vidljivog, materijainog tela, coveicovorn sušto c - i - ooi/cmtn ; 0 smatrao njegov nematerijalni ekvivalent-ppo/s Očiglecr o . c covio :!a 0 : soem na

komentari (1)

ovo je samo pregled

3 shown on 33 pages

preuzmi dokument