BAKTERIJE
mira.pesic.731
mira.pesic.73112 July 2013

BAKTERIJE

DOCX (29 KB)
4 strane
8broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 1 votesbroj ocena
Opis
vrste bakterija,rezinstencija na lekove
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 4

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

BAKTERIJE

Bakterije su mikroorganizmi koji spadaju u grupu prokariota. Nauka koja proucava mikroorganizme naziva se bakterijologija. Otkrice bakterijske prirode mnogih bolesti jedan je od najvecih napredaka u medicine, sto je uticalo na prevenciju i lecenje zaraznih bolesti.

Ono sto je karakteristicno za sve bakterije osim mikoplazme, je da imaju celijski zid. Jos neke od osobina bakterija su:

• razmnozavaju se prostom deobom

• nemaju pravo jedro i jedarce, vec nukleusni ekvivalent (nukleoid) bez jedarne membrane , rasute po citoplazmi, poseduju mezozome (duplikature citoplazmatske membrane)

• nemaju Goldzijev aparat, endoplazmatski reticulum i mitohondrije

• poseduju molekule hemijskih jedinjenja koja su specificna, samo za bakterijsku celiju (peptidoglikan).

Bakterije su jednocelijski organizmi, mikrometarskih dimenzija, koji su i pored relativno jednostavne gradje sposobni da obavljaju sve za zivot neophodne funkcije: ishranu, disanje, rast i razmnozavanje.

CELIJSKI ZID

To je viseslojni omotac koji daje oblik bakterijskoj celiji i daje joj integritet. Poseduju ga sve bakterije, izuzev mikoplazme. Celijski zid bakterija ima hemijski sastav, jedinstven u zivom svetu, a tu specificnost mu daje peptidoglikan.

Peptidoglikan, murein je heteropolimer kompleksne gradje koji se nalazi samo kod prokariotskih organizama. Ime peptidoglikan je dobio jer se sastoji od peptide i secera (glikan). Skelet peptidoglikana je sastavljen od naizmenicno poredjanih molekula N-acitilglikozamina i N- acetilmuraminske kiseline koji su spojeni glikozidnim vezama. Za svaki molekul muraminske kiseline vezan je tetrapeptid,koji cini razliciteD i L aminokiseline,karakteristicne za pojedine vrste bakterija.Od ovih aminokiselina znacajne su narocito dijaminopimelinska kiselina koja se nalazi samo u celijskom zidu bakterija i D-alanin, koji je ukljucen u unakrsne veze izmedju tetrapeptida. Tetrapeptidi peptide glikana sadrze D-izomere amino kiselina, dok vecina proteina sadrzi L-izomere. Znacajna komponenta peptidoglikanske mreze je peptidna veza izmedju dva tetrapeptida, koja se sintetise enzimskom aktivnoscu transpeptidaza koje mogu da budu ciljna mesta za beta-laktamske antibiotike.

Posto se peptidoglikan nalazi u bakterijama, ali ne i u humanism celijama, on je dobar cilj za antimikrobne lekove. Pencilin i cefalosporini inhibiraju njegovu sintezu. Glikozidnu vezu izmedju N-acetilglikozamina i N-acetilmuraminske kiseline specificno raskida bakterijoliticki

enzim lizozim, koji je siroko rasprostranjen u prirodi, a nalazi se i u tkivima i ekskretima coveka (pljuvacka, sluz, suze).

Gradja, debljina i hemijski sastav celijskog zida, razlikuju se kod Gram-pozitivnih i Gram- negativnih bakterija.

Celijski zid Gram-pozitivnih bakterija

Celijski zid Gram-pozitivnih bakterija je debeo (oko 20-80 nm), kompaktan i sastavljen najvecim delom od peptidoglikana (60% -100 %). Pored peptidoglikana u celijskom zidu Gram pozitivnih bakterija u manjim kolicinama nalaze se:

• teihoicne kiseline, polimeriglicerol ili ribitol fosfata, kovalentno vezane za peptidoglikan koje imaju ulogu faktora virulencije

• lipoteihoicna kiselna, kovalentno vezana za citoplazmatsku membranu takodje ima funkciju faktora virulencije, ali ucestvuje i u atherenciji bakterija za epitelne celije domacina

• polisaharidi (manoza, arabinoza, ramnoza, galaktoza) koriste se za identifikaciju unutar nekih vrsta Gram pozitivnih bakterija.

• proteini koji su kovalentno vezani za peptidoglikan ili za citoplazmatsku membranu. Oni mogu da imaju ulogu virulencije ili sluze za idetifikaciju unutar vrste.

Celijski zid Gram negativnih bakterija

Celijski zid Gram negativnih bakterija je tanji (10-15nm), manje kompaktan, ali znatno kompleksnijeg hemijskog sastava. Izgradjen je od dvoslojne spoljasnje membrane ispod koje se nalazi tanak sloj peptidoglikana (unutrasnja membrane). U sastavu spoljasnje membrane nalaze se:

• lipoproteini

• fosfolipidi

• porini – proteinski trimeri, kanalici kroz koje u bakterijsku celiju ulaze esencijalne supstance kao sto su seceri, amino kiseline, vitamin, metali kao i mnogi antimikrobni lekovi npr. penicillin. Posto kroz porine tesko prelaze veliki molekuli, oni mogu da doprinesu relativno visokoj rezistenciji Gram negativnih bakterija na neke lekove

• neporinski proteini koji ucestvuju u vezivanju spoljasnje membrane za peptidoglikan. Oni sluze kao receptori za neke bakteriofage

• lipolisahrarid (LPS) sastoje se od tri posebne jedinice:

■ fosfolipida ili lipida A koji je odgovoran za toksicne efekte

■ untrasnjih polisaharida sastavljenih od pet secera vezanih za lipid A

■ spoljasnjiih polisaharida koji cine jedinice od 3-5 secera koji se do 25 puta ponavljaju. Ovaj spoljasnji polimer je znacajan somatski ili Oantigen koji se koristi u serotipizaciji za identifikaciju Gram negativnih bakterija kao grupno specifican antigen.

Endotoksin Gram negativnih bakterija , liposaharid, je cvrsto vezan za povrsinu celije i oslobadja se samo kada dodje do lize, raspadanja celija.

Funkcije i medicinski znacaj celijskog zida bakterija

Celijski zid, jedinstvena struktura prisutna samo kod prokariota ima mnogobrojne funkcije i veliki medicinski znacaj. To su:

• daje oblik bakterijskoj celiji i daje joj integritet

• stiti bakterijsku celiju od mehanickih uticaja

• stiti bakterijsku celiju od unutrasnjeg osmotskog pritiska koji iznosi 15-20atm zbog visoke koncentracije raznih supstrata unetih u celiju putem aktivnog transporta.

• celijski zid ima znacaju ulogu u deobi bakterijske celije i sluzi kao praimer za sopstvenu biosintezu

• to je hidrofobna membrane koja sprecava ulaz mnogih antimikrobnih lekova u celiju

• u celijskom zidu nalaze se mnogi faktori virulencije bakterija, a najznacajniji je endotoksin Gram negativnih bakterija

• zbog svoje jedinstvene strukture celijski zid predstavlja idealno ciljno mesto za antibiotike koji inhibiraju njegovu sintezu, ali ne ostecuju celije domacina, kao i za mnoge enzime.

• u periplazmatskom prostoru nalaze se enzimi koji razlazu antibiotike

• u celijskom zidu nalaze se mnogobrojni antigeni koji su znacajni jer:

■ omogucavaju serolosku identifikaciju pojedinih tipova i vrsta bakterija

■ omogucavaju serolosku dijagnozu zaraznih bolesti dokazivanjem prisustva specificnih antitela

■ sluzi za pripremanje specificnih vakcina i seruma

• razlika u gradji celijskog zida omogucavaju podelu svih bakterija na osnovu bojanja po Gramu na dve grupe: Gram pozitivne i Gram negativne. To je jedan od najznacajnijih dijagnostickih postupaka u bakterijologiji na osnovu koga su sve bakterije podeljene u

dve grupe: Gram pozitivne bakterije se oboje tamno plavo ili ljubicasto i Gram negativne bakterije koje se oboje crveno.

Enzimi koji deluju na celijski zid bakterija

Celijski zid osetljiv je na dejstva nekih enzima i drugih supstanci koje mogu dag a razgradjuju. Medju najvaznije spadaju:

• lizozim, enzim koji cepa glikozidnu vezu izmedju N- acetilglikozamina i N- acetilmuraminske kiseline

• murein-endopeptidaza, cepa peptidne veze koje povezuju tetrapeptide

• autolizini su enzimi koji razgradjuju sopstveni celijski zid

• enzimi bakterijofaga, razgradjuju celijski zid na odredjenim mestima (receptori)

• antibiotic koji sprecavaju sintezu peptidoglikana (pencilini, cefalosporini, bacitracin, vankomicin)

• etilen-diaminotetrasircetna kiselina (EDTA) nije enzim ali razgradjuje lipid A Gram negativnih bakterija.

L oblici, protoplast ii sferoplasti

Vec je ranije napomenuto da celijski zid imaju sve bakterije izuzev mikoplazme. Medjutim, i kod drugih vrsta bakterija moze pod dejstvom enzima ili antibiotika da dodje do ostecenja ili gubitka celijskog zida pri cemu nastaju L oblici, protoplast ii sferoplasti. U tom slucaju ako pod dejstvom lizozoma ili pencilina dodje do ostecenja ili odstranjivanja celijskog zida, u hipertonicnoj sredini od Gram pozitivnih bakterija nastaju protoplasti, a od Gram negativnih sferoplasti. Protoplasti su potpuno izgubili celijski zid, dok sferoplasti sadrze spoljasnju membrane i delove peptidoglikana.

Ako ovi oblici bakterija mogu da rastu i da se razmnozavaju, zovu L-oblici. Neki L-oblici mogu ponovo da dobiju normalan oblik bakterije od koje su nastali, ako se otkloni indukujuci agens. L-oblici imaju veliki medicinski znacaj jer mogu da uzrokuju hronicne infekcije, a zbog nedostatka celijskog zida i samim tim otpornosti na dejstvo antibiotika, predstavljaju problem u antimikromnoj terapiji.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument