Bankarski sistem
marko2010
marko201016 December 2015

Bankarski sistem

DOC (138 KB)
21 strane
348broj poseta
Opis
Bankarski sistem
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 21
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument

УВОД

Предмет Монетарна економија и банкарство изучавано у III и IV разреду средње Економске школе.

У трећем (III) разреду изучавало се уопштено о појму монетарне економије, монетарне и финансиске политике, берза и краткорочне и дугорочне хартије од вриједности.

У IV години тема је конкретнија. Изучава се развој банкарства кроз историју, банкарски системи развијених земаља и на крају је детаљно обрађен банкарски систем Југославије односно Србије.

Тема рада је банкарски систем. Пошто је тема свеокупна и широка акценат сам ставила на изучавање:

1) Појам и елементи банкарског система

2) Банкарски системи развијених земаља свијета

3) Банкарски систем Југославије односно Србије.

У првом дијелу обрађени су елементи банкарског система (централна банка, остале банке, небанкарска институције)

У другом дијелу обрађени су банкарски системи Енглеске, Њемачке, Швицарске и Јапана.

У трећем дијелу обрађен је исtориски развој банкарства Југославије и Републике Српске пошто је она некада била у саставу Југославије.

PAGE 1

2. ПОЈАМ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА

1.1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКАРСКОГ СИСТЕМА

Под банкарским системом неке земље подразумјева се:

• врсте банкарских организација • начин оснивања банкарских организација

• услови мобилизације средстава • права управљања

• планирање и пословну политику • распоређивање прихода и добити

финансиских организација

Анализом банкарског пословања које се обавља анализом биланса стања и биланса успјеха на крају године прати се цјелокупном функционисање банкарског система неке земље.

1.2. ЕЛЕМЕНТИ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА – ОБРАДА ПРВОГ ЕЛЕМЕНТА

Битни елементи сваког банкарског система су:

1) Централна банка

2) Остале банке (пословне банке) 3) Небанкарске институције.

Централне банка као „банка банака“ су се развиле од универзалног типа банака које су уз остале послове издавале новчанице.

Развојем новчаних система ове банке су се издвајале од осталих банака, и специјализовале су се за издавање – емисију новчаница. Њихов главни и први посао је емисиони посао. Тај емисиони посао оне обављају уз посебно овлаштење државе.

Развој централне банке веома је динамичан. У свакој земљи развој централне банке је различит и увјек је био уско повезан са осталим привредним збивањима. Али у оваком банкарском систему било које земље за сваку централну банку битно је њено централно мјесто у кредитно монетарном систему. Тако да она има велик утицај на привредна и новчана кретања неке земље.

Распадом златног стандарда централна банка преузима значајну функцију чувања вриједности нациооналне валуте. Централна

PAGE 1

банка као највиша монетарна власт неке земље обавља следеће функције:

a) Регулише оптицај новца и емисију кредита

b) Брине о ликвидности кредитног система c) Брине за платни биланс земље

d) Једина издаје новчанице и ковани новац e) Обавља разне финансиске трансакције у име и за рачун државе

f) Прати кретање на међународном финансијском тржишту g) Обавља законом прописане послове

Основно за функције централне банке је да су оне темељ свих привредних и новчаних кретања.

Њен крајњи циљ није остваривање профита већ реализација монетарно-политичких циљева одређене економске политике неке земље.

Њен рад је одређен законом, контролише и координира влада државе.

1.2.1. РЕГУЛИСАЊЕ НОВЧАНОГ И КРЕДИТНОГ ОПТИЦАЈА Регулисање новчаног и кредитног оптицаја је свакако једна од

најсложенијих функција централне банке. Ову функцију централна банка обавља преко следећих инструмената кредитно-монетарне политике:

a) есконтна политика

b) политика отвореног тржишта c) политика обавезних резерви

d) селективна кредитна политика

a) Под есконтном политиком подразумјевају се сви услови и начини на које централна банка одобрава кредите осталим банкама. Док каао покриће служе мјенице. Када одобравају кредите они га умање (есконтрују) за одређену камату. А када банке враћају кредит централној банци тада плаћају ту камату и износ главнице.

b) Политика отвореног тржишта је маханизам монетарне политике централне банке. Постојање државних вриједностих папира и тржишта државних вриједносних папира омогућава централној банци да обавља ову своју функцију. Тако да постоји економски интерес власника слободног новца за улагање у државне XOB

c) Политика обавезних резерви. Пословне банке су дужне да код централне банке држе одређене резерве. Тако да одређена средства издвајају из свог финансиског потенцијала (FP). Централна банка одређује преко својих мјера и

PAGE 1

интрумената (каматне стопе) колика ће бити основица за издвајање резерве.

d) Селективна кредитна политика је сложени инструмент централне банке за намјеснско усмјеравање кредита. Селективна кредитна политика тјесно је повезана са циљевима економске политике земље. Уз помоћ ове политике централна банка усмјерава намјенско кориштење новокреираног новца у оне дјелатности производње које имају профит. Те дјелатности су обично оне које имају највећи значај и утичу на цјелокупнио развој неке земље.

1.2.2. РЕГУЛИСАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ КРЕДИТНОГ СИСТЕМА Централна банка прописује услове и начине одобравања кредита

да би се одржала ликвидност кредитног система. Она уједно прописује услове кредитне способности за банке и друге финансиске организације.

1.2.3. РЕГУЛИСАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ ПЛАЋАЊА СА ИНОСТРАНСТВОМ (БРИНЕ ЗА ПЛАТНИ БИЛАНС ЗЕМЉЕ)

При обављању ове своје функције централна банка води рачуна о девизним резервама. Њих чине:

• потраживања са рачуна централне банке из иностранства • XOB које гласе на стране новчане јединице

• специјална права вучења • златно и други племенити метали

• селективни страни новац

Централна банка неке земље регулише обављање платног промета неке земље са иностранством. Поред тога централна банка може да увози и извози злато у кованом облику.

Централна банка неке земље се може задужити у иностранству у своје име а за рачун те државе, с роком отплате дужим од годину дана. Све је ово регулисано посебним законом.

У извршењу ове своје функције централна банка мора сарађивати са међународним организацијама и међународним финансиским институцијама (ММФ и СВЈЕТСКА БАНКА)

1.2.4. РЕГУЛИСАЊЕ КОЛИЧИНЕ НОВАЦА Како би обавила ову функцију централна банка може на тржишту

новца:

• продавати и куповати краткороцне XOB

PAGE 1

• продавати и куповати дугорочне XOB (мјенице, обвезнице) Везано за ову функцију централна банка утврђује обавезну

резерву банака, пошто друге банке морају код ње по закону држати.

Куповином и продајом XOB централна банка регулише количину новца у оптицају. Ако се у оптицају појави више новца она тај новац повлачи тако што продаје XOB, уколико на тржишту има мање новца она купује XOB, и тако пушта новац у оптицају. На тај начин се избјегава висока информација и тако централна банка позитивно утиче на привредна кретања.

1.2.5. ОБАВЉА РАЗНЕ ТРАНСАКЦИЈЕ У ИМЕ И ЗА РАЧУН ДРЖАВЕ

Послове које Ц.Б. обавља за потребе државе можемо подијелити у следеће групе:

• одобрава држава краткорочне кредите ради отклањања неусклађености између притицања прихода и извршавања расхода буџета

• Ц.Б. може за рачун и у име државе емитовати краткорочне и дугорочне XOB.

• Ц.Б. обавља послове за државу везане за иностранство

• за потребе државе прима депозите • Ц.Б. за узима и отплаћује зајмове за потребе државе.

1.3. ОСТАЛЕ БАНКЕ КАО ДРУГИ ЕЛЕМЕНТ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА

У остале банке као елементе банкарског система спадају:

a) пословне банке

b) комерцијалне банке c) инвестиционе банке

d) универзалне банке

a) Пословне банке имају властити капитал. У националној привреди имају огроман значај. Оне су врсте предузећа које обављају своје активне и пасивне, неутралне и властите потребе. Она слободна новчана средства прикупља на разне начине, разним својим мјерама и инструментима, да би их пласирала у привредне токове. Обављајући те послове зарађује у разлици од камате. Она своје послове обавља у надлежности Ц.Б. Битан утицај на цијели банкарски систем неке земље има то како ће се пословне банке оснивати и како ће се оне организовати. Данас се пословне банке оснивају као:

• акционарско друштво

• командитно друштво

PAGE 1

• приватна предузећа са ограниченом одговорношћу

b) Комерцијалне банке – оне мобилишу краткорочне изворе да би их пласирале на рок од 1.године. Мобилишу средства од свих привредних субјеката као и од становништва. Тако да мобилисана средства имају карктер краткорочних депозита па их усмјеравају за кредитирање робног промета.

c) Инвентарисање банке - ове врсте банака мобилишу средства на средњи рок, као и на дуги рок. Инвестиционе банке формирају свој финансиски потенцијал емитован XOB. Та прикупљена средства усмјеравају се у дугорочне пласмане (пољопривреду, индустрију, станбену изградњу)

d) Универзалне банке – су финансиске институције које могу понудити следеће услуге:

• продаја осигурања • гаранција при емитовању XOB.

• трансакција вриједносних папира • оснивају финансиске компаније

Ове банке су значајан посредник када нека од специјализованих банака није способна да изврши неку активност.

1.4. НЕБАНКАРСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КАО ТРЕЋИ ЕЛЕМЕНТ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА У небанкарске институције спадају берзе. Берзе су стално уређено тржиште на коме се у одређено вријеме и на одређеном мјесту по тачно уређеним правилима продају односно купују XOB илинеку робу „девизе“.

Берзе се дијеле на:

• ефектне берзе

• девизне берзе • робне берзе

• новчане берзе

као субјекти на берзи појављују се:

• купци

• продавци • брокери

• дилери Берза је кључна институција економског механизма, када

појединац одлучи да свој новац уложи у акцију а јави фирми која послује са берзанским папирима (брокер). Брокер излази не берзу и остали дио посла обавља сам за одређену провизију.

PAGE 1

Сва три одређена елемента чине банкарски систем неке земље. Та три елемента су повезана у цјелину и само њиховим међусобним и добро организованим дјеловањем омогућено је добро функционисање банкарског система неке земље.

PAGE 1

2. БАНКАРКИ СИСТЕМ РАЗВИЈЕНИХ ЗЕМАЉА У развијеним тржишним привредама постоје три типа банкарских

система:

1 – енглески – који се састоји од неколико великих банака са

Филијалама;

2 – амерички – са великим бројем самосталних банака без филијала (има их око 14 400);

3 – њемачки – је комбинација (хибрид) прва два – постоје три велике банке тзв „велика тројка“ са филијалама

по читавој Њемачкој, као и мноштво малих самосталних банака.

2.1. БАНКАРСКИ СИТЕМ ЕНГЛЕСКЕ Формирањем Енглеске банке 1694. године, Енглеска је имала јак

утицај на развој банкраских система у другим земљама, јер је међу првима институционализовала централну банку. За енглеске банке је карактеристично и строго придржавање банкарских принципа. Висок степен концентрације банкарског пословања, упућује на то да у Енглеској дјелује релативно мали број самосталних банака. Висока концентрација депозитних средстава омогућена је добро организованом мрежом филијала на читавој територији, јер се већи проценат плаћања обавља безготовинскм инструментима, нарочито чековима.

Енглески банкарски систем има следећу структуру:

1. Енглеска банка

2. комерцијалне банке 3. есконтне банке

4. ефектне банке 5. банка за међународни промет (акцептне банке)

6. корпорације за дугорочно финансирае 6..1 Енглеска банка је централна банка Енглеске. У периоду

њене национализације надзирала је и контралисала остале банке и одређивале званичну есконтну стопу, која је била основ за одређивање каматних стопа осталих банака. У смислу организације енглеска банка састоји се од емисионог сектора и банкарског сектора. Новчанице издаје емисиони сектор и преноси их на банкарски сектор, који се даље бави активним и пасивним банкарским пословима са државом и банкама.

6..2 Комерцијалне банке мобилишу и концентришу депозите, одобравају краткорочне кредите и обављају платни промет за своје комитенте. Такође престављају преовлађујућу групацију банака која располаже великим износима депозитних средстава, што их чини

PAGE 1

самосталним у вођењу кредитне политике. Добро организовано клариншко обрачунавање доприноси ефикасности пословања комерцијалне банке. Тиме се такође постиже рационално кориштење новчане масе. Ове банке поред одобравања краткорочних кредита све више одобрава и поједине врсте средњорочних и дугорочних кредита. Међутим ове банке не могу бити чланови берзе.

6..3 Есконтне банке су банке у приватној својини, и њихова основна дјелатност је ескоктовање мјеница и државних вриједносних папира, користећи при томе прикупљене депозите добијене од других банака и од централне банке.

6..4 Ефектне банке су врсте банака специјализованих за шпекулативне послове са вриједносним папирима који се котирају на лондонској берзи. Такође, у свом пословању користе сопствена средства.

6..5 Банке за међународни промет су специјализоване за посредовање у међународном платном промету, трговини и посредовању за своје комитенте.

6..6 Корпорације за дугорочно финансирање ради се о корпорацијама које располажу великим државним и приватним капиталом. Може се рећи да оне настају тамо гдје комерцијалне банке престају са финансирањем. Оне врше дугорочно финансирање индустрије и трговине.

У оквиру банкарског система Енглеске функционише и преко 100 иностраних банака.

2.2. БАНКАРСКИ СИСТЕМ ЊЕМАЧКЕ Банкарски систем Њемачке је институционализован Законом из

1875. године, у том периоду су настале три велике „Д“ банке и биле су претече данашњих банака. Те велике „Д“ банке су доминирале у њемачком банкарском систему, оне су развијене на кредитне институције након банкарске реформе.

Данашњи банкарски ситем Њемачке има следећу структуру:

1. Deutsche Bundesbank – банка I степена 2. Земаљске банке – банке II степена 3. Приватне и јавне банке – банке III степена 4. Шпедиционе, кредитне задруге и институти за имобилисани кредит (кредитни институти)

4..1 Њемачка Бундесбанка је централна банка или банка I степена која амитује новац, води есконтну политику, политику монетарних резерви. Затим обавља све финансиске и благајничке послове за централну владу. Она послује само са банкама II степена или земаљским централним банкама и са иностраним централним банкама.

4..2 Земаљске банке су банке II степена и организиване су по угледу на америчке резервне банке појединих дистрикта, с тим што

PAGE 1

земаљске банке у њемачком случају поклапају са федералним јединицама, што није случај са САД-ом. Ове банке контролишу новчани оптицај, послујући искључиво са приватним и јавним банкама и не обављају било какве оперативне послове директно са привредом. Такође, оне код себе држе обавезне резерве приватних банака.

4..3 Приватне и јавне банке су банке III степена које обављају све врсте банкарских послова. То су следеће врсте банака:

1. банке наследнице три „ Д“ банке; 2. државне, регионалне и локалне банке;

3. приватне банке. Три велике банке су након наступања закона о децентрализацији добиле право да свака од њих формира по једну банку у свакој федералној јединици. Након неколико година банке наследнице су се поново ујединиле, и настављају своје послове на бази великих депозитних средтава мобилишући их преко својих филијала

3..4 Штедиционе, кредитне задруге и институти за имобилисани кредит су хетерогена скупина и чине четврту групу банака

• Штедиционе се формирају на нивоу комуна за мобилисање слободних новчаних средстава у виду штедних улога. Изнад штедионица налазе се жиро централе. Оне служе за обављање жиро промета између штедионица.

Кредитне задруге обављају све врсте банкарских послова у име и за рачун малих и срредњих предузећа, такође су организоване на сличан начин ко и шпедиционе. Основне задруге послују на градском подручју, и најзначајнији им је посао одобравања краткорочних кредита.

Институти за имобилисани кредит одобравају зајмове за некретнине. Јављају се у виду шпедиција и задруга за кредитирање станбене изградње, осигуравање имовине и лица.

2.3. БАНКАРСКИ СИСТЕМ САД Настанак и развој савременог банкарског система у САД-у везан је

за 1913.годину када је донет закон о успостављању правног рада у данашњој структури банкарског система САД-а. Овим актом основан је Федерални резрвни систем као централна банка јер она формулише и проводи монетарну политику, обавља услуге за банке чланице и врши њихову контролу. Такође обавља послове за владу. Федерални резервни систем емитује новчанице преко Државне банке. Поред наведених послова, овај федерални резервни систем има улогу фискалног агента САД-а, јер резервне банке држе владине депозите, плаћају обавезе државне благајне итд.

PAGE 1

У оквиру банкарског система САД-а, поред Федералног резервног система постоје следће врсте банака:

1. Комерцијалне банке (националне и државне)

2. Удружене штедне банке 3. Ефектне банке

4. Труст банке 5. Банке за увоз и извоз (EXIM)

5..1 Комерцијалне банке чине најбројнију врсту банака. Мобилисање депозита, пласирање краткорочних кредита, обављање платног промета и пружање разних посредничких услуга су основне функције комерцијалне банке. Оне могу бити националне и државне.

Националне комерцијалне банке се обавезно учлањују у Федерални резервни систем и оне тада да имају федералну дозволу за рад, што им омогућује рад на читавој територији.

Државне комерцијалне банке не морају бити члан Федералног система. Ове банке мобилишу и најситнија средства свих слојева становништва у виду улога у штедњу, ту је велика сличност са европским штедионицама.

5..2 Удружене штедне банке баве се мобилисањем орочених депозита, и у основи сервисирају тзв. малог штедишу, пружајући му услуге које мале штедише не би могле да користе код других финансиских институција.

5..3 Ефектне банке то су банке које финансирају индустрију. Основна карактеристика је располагање значајним износом сопственог капитала, такође им је омогућен монопол емисије и пласирања вредносних папира.

5..4 Труст банке основна дјелатност ових банака је чување и управљање туђом имовином у својству агента заступника. Оне су настале из труст компанија. Поред наведеног труст банке располажу и значајним изворима депозита.

5..5 Банка за увоз и извоз (EXIM). Првобитно је основана ради државне интервенције у односу на банкарско пословање америчке привреде после економске кризе. Након тога реорганизована је као федерална банка за финансирање увоза и извоза и обављање свих послова које су у вези увоза и извоза робе у САД-у. Што значи да је она фактички орган владе. У америчком банкарском систему постоји вишеслојни систем контроле и надзора над пословањем банака нпр. – државни органи који раде према упуствима и под надзором Министра финансија, контролишу неосигуране банке.

2.4. БАНКАРСКИ СИСТЕМ ШВИЦАРСКЕ

PAGE 1

Према високом степену развијености и традицији у банкарским пословима, банкарски ситем Швајцарске је један од најразвијенијих у свијету. Структуру банкарског система Швајцарске чине:

1. централна банка; 2. кантоналне банке;

3. велике банке; 4. локалне банке;

5. штедионице; 6. приватне банке;

7. кредитне сеоске задруге. 7.)1 Централна банка Швајцарске није државна установа већ

мјешовито привредно предузеће. Иако држава није акционар, конфедерација има велики утицај на рад централне банке, преко постављања органа управе.

7.)2 Кантоналне банке се сматрају државним институцијама који се привремено баве хипотетарским пословима. У Берну и Женеви постоје по две банке од којих једна обавља послове комерцијалне банке, а друга се бави дугорочним пословима, одобравајући кредите на бази залога некретнина.

7.)3 Велике банке су специјализоване за одобравање кредита индустрији, занатству и трговини. Оне се све више баве одобравањем комерцијалних кредита.

7.)4 Локалне банке имају тзв. локално подручје дјеловања. Локалне банке су или хипотекарне банке или институти за одобравање и хипотекарних и кмерцијалних кредита.

7.)5 Штедионице се налазе у великим градовима и имају искључиво локални карактер.

7.)6 Кредитна сеоска задруга има велик значај за разлику од привтних банака. Оне се баве одобравањем комерцијалних кредита сељацима за њихову активност. Такође је руковођење задругом почаст.

PAGE 1

2.5. БАНКАРСКИ СИСТЕМ ЈАПАНА Јапанска привреда је изузетно разноврсна, овај банкраски систем

је изузетно структуран од око 9000 банкарских институција. Упркос постојању мноштва институција, постоји склад у њиховом функционисању јер постоје развијени међусобни финансиски односи. Као и у осталим тржишним привредма број банка варира. Крајем 1987. године институционалну структуру јапанског банкарског система чине:

1) Јапанска банка; 2) „CITY“ банке – градске

3) регионалне банке 4) банке за дугорочни кредит

5) труст банке 6) специјализоване банке за девизно пословање

7) инвестиционе банке 8) осигуравајуће банке

9) Export – import банка 10) Јапанска развојна банка

11)ПТТ – штедња 1) Јапанска банка је централна банка Јапана која обавља

уобичајене емисионе функције, функцију монетарне политике и кредитне контроле. Организована је као јединствена институција, има тридесетак филијала у Јапану, Њујорку и Лондону. Да би неко био акционар Јапанске централне банке мора претходно добити одобрење од Министарства за финансије. Централна банка нема велик степен аутономије јер њене одлуке може ограничити влада.

2) „City“ банке повезане са највећим корпорацијама при чему чине 70% потенцијала потиче од штедње грађана. Налазе се у највећим јапанским градовима и основни су извор краткорочних кредита за најкрупније корпорације.

3) Регионалне банке и бројне заједничке кредитне институције мобилишу средства и финансирају мале и средње корпорације. Такође одобравају комитентима краткорочне кредите.

4) Банка за дугорочни кредит мобилише дугорочна средства која затим пласирају у виду дугорочних кредита.

Изузетно висок степен штедње, омогућио је појаву и развој труст банака, преко којих се врши колективан пласман у вредносне папире.

Јапанско тржиште осигурања је друго у свијету. Међу 10 највећих банака, 7 је јапанских. Јапанске банке су прво имале за циљ рециклажу платно билансних суфицита да би се касније упутиле у тржиште финансиске трансакције.

PAGE 1

3. ИЗМЕЊЕНА УЛОГА Ц.Б. И П.Б. КРОЗ ИСТОРИЈУ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Разне промјене утицале су на организацију послова у Ц.Б. и П.Б. ове промјене су везане за сам друштвено економски однос самог привредног система. Послије II свјетског рата привредни систем Југославије прати низ промјена које су утицале на развој и организацију њеног банкарског система. Ово је обрађено детаљније у следећем поглављу.

3.1.РАЗВОЈ ЦЕНТРАЛНО БАНКАРСКОГ СИСТЕМА У ЈУГОСЛАВИЈИ Развој централне банке Југославије посматрамо кроз следеће три фазе.

1) За период од 1972.год. везана је прва фаза у којој је функционисао јединствени монетарни систем. За ову фазу је карактеристично то да Ц.Б. функционише под називом НАРОДНА БАНКА ЈУГОСЛАВИЈЕ која послије у условима државне својине.

2) Друга фаза везана је за раздобље од 1972 – 1989.године када су се у Н.Б.Ј. десиле битне промене након доношења устава 1974. Након тога долази до формирања банака у свим покрајинама, које си биле одговорне за стабилност валуте, такође су биле одговорне за домаћу и спољну ликвидност.

3) Трећа фаза је везана за период после 1989. У овој фази Н.Б.Ј. постаје јединствена, самостална и одговорна институција монетарне власти. Међутим овај концепт се показао неефикасним. Коначно распадом СФРЈ и осамостаљењем република дошло је до стварања СРЈ и концепта централног банкарског система, који је и данас актуелан.

3.2. РАЗВОЈ ПОСЛОВНИХ БАНАКА У ЈУГОСЛАВИЈИ Развој пословних банака у Југославији разчлањен је кроз следеће фазе:

1) концепт пословања до 1965;

2) концепт пословних банака од 1965-1974; 3) концепт пословних банака од 1975 – 1985;

4) концепт пословних банака као акционарског друштва

3.2.1. КОНЦЕПТ ДО 1965 (ДРЖАВНА ПОСЛОВНА БАНКА) Одлучујућу улогу у периоду од 1965.год. у концентрацији и

локацији финансиских ресурса имала је држава. Државне банке су биле подјељене на:

PAGE 1

• савезне • земаљске • мјесне банкарске организације

Мобилизацију дугорочних средстава и дугорочних кредита обављала је државна инвестициона банка (ДИБ), а краткорочне послове платног промета обављала је народна банка. Држава јеу периоду од 1952-1965. год. извршила трансформацију банкарског система. Онатакође почиње постепено давати пословну самосталност банкама. То јенаравно био увод за нову фазу у развоју пословних банака.

3.2.2. КОНЦЕПТ ОСАМОСТАЉЕНЕ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ Овај концепт се веже за период од 1965 – 1974.год. када се као

оснивач банака не јављају само драва већ се јављају и друштвено политичке заједнице, и привредне организације. Као аутономсни привредни субјекти организују се пословне банке. Банка је била самостална у обављању својих активности, у смислу ако их обавља у складу са законом и са мјерама кредитно монетарне политике коју је креирала Н.Б.Ј.

3.2.3. КОНЦЕПТ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ КАО САМОУПРАВНЕ ФИНАНСИСКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА

Овај концепт је везан за 1975-1985.год. Након доношења устава СФРЈ из 1974. долази до великих промјена у банкарском систему Југославије. Пословне банке према овом кнцепту оснивају ОУР ( ораганизације удруженог рада) потписивањем самоуправног споразума о удруживању. У овом периоду јављају се:

1) ИНТЕРНЕ БАНКЕ (обављају све кредитне и новчане послове за своје чланове)

2) ОСНОВНЕ БАНКЕ (јавља се као самоуправна финансиска асоцијација удруженог рада)

3) УДРУЖЕНА БАНКА (то је био шири облик организовања)

3.2.4. БАНКЕ КАО АКЦИОНАРСКА ДРУШТВА

Банка је постала самостална финансиска организација крајем 1988.год. када је донет Закон о банкама. Из овог закона произилази да се банка оснива као акционарско друштво.

PAGE 1

Банке као А.Д. имају следће особине:

• банке самостално обављају своју дјелатност; • циљ оснивања банке је ДОБИТ;

• могу свој рад Н.Б. као А.Д. одговара Н.Б.Ј.; • банком управљају оснивачи итд.

Концепт пословне банке као А.Д. је и данас у функцији уз стална усавршавања. Такође и данас уз пословање на високом нивоу функционишу Н.Б. као акционарска друштва уз стална усвајања све напреднијих достигнућа из области банкарског пословања.

PAGE 1

ЗАКЉУЧАК

Из напријед изложеног о банкарском систему развијених земаља извлачи се закључак да је коначни циљ трансформације банкарског система стварање што ефикаснијег система пословних банака, које ће своје послове обављати на потребном нивоу одговорности, динамичности и флексибилности с циљем да се привреда развија ефикасно без зстајања и прекида. А што је у интересу свих приврених субјеката тј. друштва као цјелине.

PAGE 1

ЛИТЕРАТУРА

Монетарна економија и банкарство за IV разред

Александар Живковић

Борко Крстић

Петар Бојовић

Банка

аутор: др. Анте Катунарић

PAGE 1

САДРЖАЈ:

УВОД 1

1. ПОЈАМ БАНКРСКОГ СИСТЕМА 2

1.1. ДЕФИНИЦИЈА БАНКАРСКОГ СИСТЕМА 2 1.2. ЕЛЕМЕНТИ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА – ОБРАДА ПРВОГ ЕЛЕМЕНТА 2

1.2.1. РЕГУЛИСАЊЕ НОВЧАНОГ И КРЕДИТНОГ ОПТИЦАЈА – I фун. Ц.Б. 3

1.2.2. РЕГУЛИСАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ – II Фун. Ц.Б. 4

1.2.3. РЕГУЛИСАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ ПЛАЋАЊА СА ИНОСТРАНСТВОМ – III фун. Ц.Б. 4

1.2.4. РЕГУЛИСАЊЕ КОЛИЧИНЕ НОВЦА – IV фун.Ц.Б. 5

1.2.5. РАЗНЕ ТРАНСАКЦИЈЕ – V фун.Ц.Б. 5

1.3. ОСТАЛЕ БАНКЕ – ОБРАДА ДРУГОГ ЕЛЕМЕНТА Ц.Б. 5

1.4. НЕБАНКАРСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ – ОБРАД ТРЕЋЕГ ЕЛЕМЕНТА 6

2. БАНКАРСКИ СИСТЕМ РАЗВИЈЕНИХ ЗЕМАЉА 8

2.1. БАНКАРСКИ СИСТЕМ ЕНГЛЕСКЕ 8

2.2. БАНКАРСКИ СИСТЕМ ЊЕМАЧКЕ 9

2.3. БАНКАРСКИ СИТЕМ САД 11

2.4. БАНКАРСКИ СИТЕМ ШВИЦАРСКЕ 12

2.5. БАНКАРСКИ СИСТЕМ ЈАПАНА 13

3. ИЗМЈЕЊЕНА УЛОГА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕИ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ У ЈУГОСЛАВИЈИ 14

3.1. РАЗВОЈ ЦЕНТРАЛНО – БАНКАРСКОГ СИСТЕМА У ЈУГОСЛАВИЈИ 14

3.2. РАЗВОЈ ПОСЛОВНИХ БАНАКА У ЈУГОСЛАВИЈИ 14

3.2.1. КОНЦЕПТ ДО 1965. (ДРЖАВНА ПОСЛОВНА БАНКА) 15

3.2.2. КОНЦЕПТ ОСАМОСТАЉЕНЕ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ 15

3.2.3. КОНЦЕПТ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ КАО САМОУПРАВНЕ ФИНАНСИСКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА 15

3.2.4. БАНКЕ КАО АКЦИОНАРСКА ДРУШТВА 16

ЗАКЉУЧАК 17

ЛИТЕРАТУРА 18

PAGE 1

МИШЉЕЊЕ О РАДУ

ЧЛАН КОМИСИЈЕ

1.

2.

3.

ПИСМЕНА ОЦЈЕНА

УСМЕНА ОЦЈЕНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА МЈЕШОВИТА СРЕДЊА ШКОЛА

PAGE 1

ПРЊАВОР ШКОЛАСКА 2005/2006

МАТУРСКИ РАД ПРЕДМЕТ: МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА И БАНКАРСТВО

ТЕМА: БАНКАРСКИ СИСТЕМ

УЧЕНИК: МИЛАДИНКА ВРХОВАЦ

ОДЈЕЉЕЊЕ: IV1 ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ: ЕКОНОМСКИ ТЕХНИЧАР ШКОЛСКА ГОДИНА: 2005/2006

МЕНТОР: МАРИЈА ГРУМИЋ

ПРЊАВОР, МАЈ 2006.ГОДИНЕ

PAGE 1

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument