Bezbednost saobracaja
jovanajo
jovanajo

Bezbednost saobracaja

15 str.
17broj preuzimanja
769broj poseta
100%od3broj ocena
1broj komentara
Opis
saobracaj, bezbednost saobracaja, saobracajne nezgode, statistika, seminarski rad
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 15
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.

Fakultet za pravne i poslovne studije

SEMINARSKI RAD

Predmet: Bezbednost saobraćaja Tema: Obezbeđenje lica mesta saobraćajne nezgode

Niš, 2016

Sadržaj

Uvod................................................................................................................................................ 3

Saobraćajna nezgoda....................................................................................................................... 4

Primanje obaveštenja o saobraćajnoj nezgodi.................................................................................5 1

Poslovi obezbeđenja lica mesta saobraćajne nezgode.....................................................................6

Vršenje uviđaja i dokumentovanje saobraćajne nezgode................................................................ 8

Uzroci nastajanja saobraćajnih nezgoda..........................................................................................9

Načela............................................................................................................................................ 12

Zaključak....................................................................................................................................... 14

Literatura........................................................................................................................................15

Uvod

Saobraćajne nezgode predstavljaju neželjene posledice saobraćaja. Iako nisu jedine posledice saobraćaja, svakako imaju veliki negativni uticaj na društvo.

Broj saobraćajnih nezgoda koje se dogode na nekom području u određenom periodu, i broj lica koja poginu ili nastradaju na istom području u istom periodu formiraju određenu sliku o stanju bezbednosti saobraćaja na tom području. U analizu stanja bezbednosti saobraćaja uključuju se i brojni drugi – indirektni pokazatelji, ali i broj i posledice saobraćajnih nezgoda se najčešće koriste da bi se pokazalo kakvo je stanje bezbednosti saobraćaja na nekom području (državi, opštini i sl.) i da li se stanje poboljšalo, da li stagnira ili eventualno pogoršalo u ondnosu na prethodni period.

2

Kada dođe do saobraćajne nezgode, vozač odnosno učesnik saobraćajne nezgode dužan je da obavesti policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja. Izuzetno, može se udaljiti sa mesta nezgode ako mu je neophodna hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove, ali uz obavezu da se vrati na mesto nezgode čim bude u mogućnosti.

Kada policija dođe do saznanja o saobraćajnoj nezgodi, dužna je da u što kraćem roku izađe lice mesta saobraćajne nezgode, da preduzme neophodne mere ukoliko ima povređenih, da obezbedi lice mesta u cilju sprečavanja naknadnih saobraćajnih nezgoda, da reguliše saobraćaj na tom delu puta gde se dogodila saobraćajna nezgoda. Policijski službenik može fotografisati i markirati predmete na licu mesta SN do dolaska uviđajne ekipe. Takođe je dužan da upozna rukovodioca uviđaja o prikupljenim podacima, preduzetim merama i eventualnim promenama na licu mesta, i da preduzme mere u cilju normalizacije saobraćaja nakon završenog uviđaja.

Saobraćajna nezgoda

Saobraćajna nezgoda je događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni saobraćaj ili koji je započeo na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.

Da bi se jedan događaj mogao okarakterisati kao saobraćajna nezgoda (nesreća) bitno je da se:

1. Dogodio na površini koja je namenjena za saobraćaj

2. Da je učestvovalo najmanje jedno motorno vozilo u pokretu (pa čak i kada se vozilo samo pokrene, “otkoči”, pokrene unazad i obori pešaka…)

3. Da je u nezgodi nastala šteta, na licima (povrede zadobio pešak, putnik, vozač…) i/ili na stvarima (npr. slupano vozilo, oštećena bandera, ograda kuće… Nekome su pri povredi

3

polomljene naočare ili je u sudaru sa motociklistom motociklisti uništena kaciga ili motociklističko odelo).

Statistika saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji

Tabela 1. Pregled broja saobraćajnih nezgoda i nastradalih lica u periodu 2001.-2015. god.

U periodu od 2002. do 2009. godine broj poginulih lica na javnim putevima u Republici Srbiji je varirao u granicama od 800 do 960 poginulih. U toku 2010. godine, nakon usvajanja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, došlo je do značajnijeg smanjenja broja poginulih lica. Broj poginulih lica u 2010. godini je bio najniži od kada se u Republici Srbiji statistički prati stanje bezbednosti saobraćaja – 660 poginulih. U 2011. godini se beleži porast broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama – 728 poginulih, što se najčešće objašnjava kao slabljenje efekata Zakona zbog nemogućnosti primene pojedinih zakonskih odredbi, kašnjenja u pogledu donošenja podzakonskih akata i dr. U 2012. godini zabeleženo je smanjenje broja poginulih lica u odnosu na 2011. godinu – poginula su 684 lica.1

4

1 http://www.putevi-srbije.rs/index.php/sr/organizacija/sektor-za-strategiju,-projektovanje-i- razvoj/odeljenje-za-bezbednost-saobra%C4%87aja

Slika 1. Broj poginulih lica u saobraćajnim nezgodama u period od 2001-2015. godine.

Primanje obaveštenja o saobraćajnoj nezgodi

Obaveštenje o saobraćajnoj nezgodi saob. Policija može dobiti:

1. Putem telefona od neposrednih učesnika SN

2. Može biti obaveštena od strane očevidaca ili lica koja naiđu na mesto SN

3. Mogu biti obavešteni od strane zdravstvene ustanove u kojoj su zbrinuta povređena lica iz SN

4. Mogu i sami biti očevidci, ili se zateći u blizini mesta gde se SN dogodila

U praksi je najčešći način saznanja za saobraćajnu nezgodu od strane učesnika u istoj.

Razlog je zakonska obaveza učesnika da prijave SN gde je nastupila veća materijalna šteta ili ima povređenih ili poginulih lica, kao i taj što učesnik može ostvariti nadoknadu štete od osiguravajućeg društva samo uz postojeći zapisnik o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode. Ovde treba napomenuti obavezu u SN da pored obaveštenja o događaju, moraju obezbediti lice mesta od uništenja nastalih tragova povodom nezgode i obezbeđenje da do novih nezgoda ne dođe. Nije redak slučaj i prijavljivanje SN naknadno posle proteka određenog vremena od vremena

5

kada se nezgoda dogodila, posebno kod nezgoda sa materijalnom štetom. Može da bude više razloga za naknadno prijavljivanje saobraćajne nezgode, a najčešći su: Učesnik koji je odgovoran za SN obećava drugom učesniku punu, čak i veću nadoknadu štete pričinjenu na njegovom vozilu na šta drugi učesnik pristaje, oštećeni u ovoj situaciji da neće izgubiti vreme kod čekanje uviđajne ekipe; da će na ovaj način izbeći gubljenje vremena oko odlaska na sud povodom saslušanja i sl.; da izbegava proceduro oko nadoknade štete od osiguravajućeg društva; razmišlja da bi i on postupio na isti načinkada bi bio odgovoran za saobraćajnu nezgodu; u konkretnoj situaciji nije u potpunosti siguran da nema i njegove krivice za SN u kojoj je učestvovao; može da bude razlog i njegovo psihofizičko stanje zbog konzumiranja alkohola, droga ili lekova, što bi ga isto tako činilo odgovornim za saobraćajnu nezgodu, a što drugi učesnik ne primećuje.

Poslovi obezbeđenja lica mesta saobraćajne nezgode

Obezbeđenje lica mesta je aktivnost koja je propisana zakonom i njeni određeni aspekti se sprovode kod svih vrsta saobraćajnih nezgoda (u smislu težine posledica). U saobraćajnim nezgodama kod kojih je nastupila telesna povreda ili smrt policija je dužna da odmah po saznanju za takvu saobraćajnu nezgodu izađe na lice mesta nezgode, dok je kod saobraćajnih nezgoda sa manjom materijalnom štetom policija dužna da izađe na lice mesta, samo ako to zahteva jedan od učesnika saobraćajne nezgode ili lice koje je pretrpelo materijalnu štetu u toj nezgodi. U svakom slučaju, po dolasku na mesto saobraćajne nezgode, prve aktivnosti se odnose na obezbeđenje lica mesta.

Obaveznom instrukcijom je propisano da je, pri obezbeđenju lica mesta SN policijski službenik, između ostalog, dužan da:

a. obezbedi lice mesta u cilju sprečavanja nastajanja naknadnih (sekundarnih) saobraćajnih nezgoda, raspoloživim sredstvima i opremom;

b. pruži prvu pomoć i organizuje transport povređenih do najbliže zdravstvene ustanove;

c. omogući pristup licu mesta radi zbrinjavanja povređenih, gašenja požara i izvršenja drugih neodloživih poslova;

d. utvrdi prostorlica mesta saobraćajne nezgode odnosno uspostavi “unutrašnju i spoljnu blokadu” , odnosno da postavljanjem sredstava i opreme odredi dobro uočljive granice ovog prostora;

e. preduzme mere da se sačuva neizmenjeno lice mesta saobraćajne nezgode, tragovi i predmeti;

f. preduzme mere da se nepotrebno ne ometa odvijanje saobraćaja;

6

g. izvrši markiranje položaja vozila i bitnih tragova pre pomeranja vozila, kod SN sa manjom materijalnom štetom za koje se vrši uviđaj, a ako postoje tehničke mogućnosti izvrši i fotografisanje;

h. identifikuje učesnike i očevice SN, obezbedi ih, radvoji i spreči njihovu komunikaciju;

i. u slučaju bekstva učesnika u SN, prikuplja saznanja i podatke i o tome obaveštava dežurnu službu;

j. hitno obavesti dežurnu službu o novim saznanjima u vezi sa SN, a posebno o SN sa težim posledicama, sa odbeglim učesnikom sa lica mesta, kada su učestvovali državni funkcioneri ili lica sa poslaničkim, diplomatskim odnosno drugim imunitetom, vozila Ministarstava, policijski službenici, vojna vozila, strani državljani i u slučajevima mogućih opasnosti;

k. u slučaju loših vremenskih uslova da pronađe i obezbedi predmete i tragove SN od pomeranja, oštećenja ili uništenja, a ako postoje tehničke mogućnosti izvrši i fotografisanje;

l. izvrši fotografisanje u slučaju da ima saznanja da će uviđajna ekipa da počne uviđaj u sumrak ili noću;

m. spreči nepoznatim licima da ulaze u prostor spoljne blokade, odnosno da ih udalji iz ovog prostora;

n. preduzme mere radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od zapaljivih, eksplozivnih i drugih materija;

o. u slučaju požara ili eksplozijam hitno obavesti dežurnu službu i po mogućnosti organizuje spasavanje i gašenje;

p. preduzme mere da obezbedi vozila, teret (robu) i druge predmete od krađe i kvarenja;

q. prekrije i obezbedi tela poginulih lica;

r. preduzme mere da se put raščisti, a po potrebi zatraži od preduzeća koja su nadležna za održavanje puteva ili drugih preduzeća ili lica da to izvrše, ako vozač, ili vlasnik ili korisnik oštećenog vozila, tereta. Drugih predmeta ili rasutog materjala nije u mogućnosti da ih ukloni sa puta;

s. preduzme i druge mere i radnje po zahtevu rukovodioca uviđaja ili samostalno (uputi vozilo na vanredni tehnički pregled i/ili kriminalističko-tehnički pregled, organizuje transport tela poginulog lica i dr.);

t. upozna rukovodioca uviđaja o prikupljenim podacima, preduzetim merama i eventualnim promenama na licu mesta;

7

u. preduzme mere u cilju normalizacije saobraćaja nakon završenog uviđaja;

Od posebnog je značaja odredba po kojoj se za SN sa poginulim i povređenim licima, odnosno sa materijalnom štetom koja ima obeležje krivičnog dela, popunjava Izveštaj o obezbeđenju lica mesta saobraćajne nezgode. U izveštaju policijski službenik evidentira značajne podatke, hronološki od dobijanja prve informacije do završetka svih aktivnosti vezanih za konkretnu saobraćajnu nezgodu. Propisano je da kopija ovog izveštaja bude prilog uviđajne dokumentacije.

Sadržaj izveštaja o obezbeđenju lica mesta SN, između ostalog, obuhvata i:

• Način odvijanja saobraćaja i eventualnog obezbeđenja lica mesta do dolaska patrole (opis odvijanja saobraćaja, ko je i kako vršio obezbeđenje, prema čijem iskazu);

• Izmene i stanja na licu mesta do dolaska patrole (opis, razlozi, prema čijem iskazu);

• Zbrinjavanje povređenih i tela poginulih na licu mesta (koja lica, ko ukazuje pomoć, na koji način, gde i ko transportuje povređene);

• Učesnici nezgode i očevici zatečeni na LM (osnovni podaci);

• Izmene zatečenog stanja LM od strane patrole (koji predmeti, zašto)

Ovde se radi o značajnim informacijama koje se odnose na moguće izmene LM, i koje mogu da budu od presudnog značaja za ishod analize SN.2

Vršenje uviđaja i dokumentovanje saobraćajne nezgode

Jedna od prvih i najvažnijih radnji u krivičnom postupku je uviđaj. Uviđaj saobraćajne nezgode predstavlja sistem radnji kojima se, u skladu sa odredbama zakona, opažaju, stručno obrađuju i u uviđajnoj dokumentaciji registruju predmeti, tragovi i druge okolnosti značajne za razjasnjenje saobraćajne nezgode.

Osnovna obeležja uviđaja su:

■ Uviđaj je sistem radnji

■ Sprovodi se u skladu sa odredbama zakona

■ Uviđaj je opažajni proces

■ Na uviđaju se stručno obrađuju predmeti, tragovi i druge važne okolnosti

8

2 http://tsgserbia.com/wp-content/uploads/2015/03/Savremeno-vrsenje-uvidjaja-saobracajnih- nezgoda-u-funkciji-unapredjenja-analize-saobracajne-nezgode-1.pdf

■ Registruje se i fiksira sve od značaja i to u uviđajnoj dokumentaciji

■ Uviđaj se vezuje za saobraćajnu nezgodu a ne za krivično delo3

U vezi sprovođenja uviđajnih radnji treba naglasiti da se fiksiranje lica mesta SN vrši: metodom izuzimanja, metodom fotografisanja i video snimanja, merno-grafičkom i verbalnom metodom.

Fotografska i video obrada lica mesta

Dokumentaciju čine sledeće grupe fotografija:

• širi (dalji) izgled lica mesta, iz svih prilaza mestu nezgode;

• uži (bliži) izgled lica mesta, iz svih prilaza mestu nezgode;

• međusobni položaji vozila, tragova i predmeta saobraćajne nezgode;

• izgled tragova i predmeta ponaosob;

• izgled vozila i objekata (posebno oštećenja i drugih tragova na vozilu);

• izgled tela poginulih lica i životinja;

• drugi značajni detalji (npr. Izuzimanje predmeta, važni detalji na putu i objektima itd.).

Merno grafička obrada lica mesta

Primena metoda skiciranja podrazumeva izradu ručnog crteža na licu mesta SN na kome se kotira sve šta je mereno i to onako kako je mereno. Skica izrađena na licu mesta se, posle uviđaja, dovršava, skenira (u visokoj rezoluciji) i u digitalnom obliku postaje deo elektronske dokumentacije, dok se izvorna skica ulaže u klasičnu dokumentaciju za uviđaje.

Situacioni plan je crtež u razmeri, na kome se kotiraju najvažnije mere. Crta se na osnovu skice, klasično (upotrebom pribora za crtanje) ili primenom računara, korišćenjem nekog od kompjuterskih programa za crtanje.

Verbalna obrada lica mesta

Prilikom obavljanja poslova na licu mesta se kratko zapisuje opis najvažnijih elemenata lica mesta SN, a ako postoje tehnički uslovi, koristiće se diktafon, pa će se ovaj zvučni zapis čuvati u digitalnom obliku kao prilog dokumentacije za uviđaje. Kasnije se na osnovu beležaka, odnosno zvučnog zapisa sačinjava zapisnik o uviđaju koji se štampa i čuva u digitalnom obliku. 4

9

3 Lipovac K., Bezbednost saobraćaja, Beograd, 2008, str. 194 4 http://tsgserbia.com/wp-content/uploads/2015/03/Savremeno-vrsenje-uvidjaja-saobracajnih- nezgoda-u-funkciji-unapredjenja-analize-saobracajne-nezgode-1.pdf

Uzroci nastajanja saobraćajnih nezgoda

Za uspešno sprečavanje SN, potrebno je da se najpre utvrde uzroci, uslovi, povodi i faktori koji dovode do nastanka konkretne SN, pa tek onda na osnovu toga projektuje i sprovodi delotvorni odgovor društva.

Osnovni uzroci saobraćajnih nezgoda su:

• čovek • put • vozilo5

Čovek kao uzrok saobraćajnih nezgoda

Radnje u saobracaju kod kojih se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode su:

Brzina – prekoracenje dozvoljene brzine, prevelika brzina na pešackom prelazu, prevelika brzina s obzirom na stanje kolovoza (stanje puta, vremenski uslovi...), ometanje prometa kretanjem malom brzinom.

Preticanje i obilaženje – preticanje ili obilaženje drugog vozila u situaciji kada uslovi na kolovozu to ne dozvoljavaju, naglo skretanje ispred preticajnog vozila, ometanje preticanja povecanjem brzine, nepravilno obilaženje nepokretnog vozila ili objekta.

Mimoilaženje – neodržavanje dovoljnog odstojanja od drugog vozila, zaslepljenost drugog vozaca dugim svetlima, nepropisna mimoilaženja.

Kretanje, skretanje i vožnja unazad – naglo kretanje sa mesta, nepravilno skretanje, skretanje bez davanja znaka skretanja, nepravilno prestrojavanje, nepravilno polukružno okretanje, polukružno okretanje na zabranjenom mestu, nepravilna vožnja unazad.

Prvenstvo prolaza – oduzimanje prava prvenstva prolaza vozilima sa desne strane na raskrsnicama iste važnosti, oduzimanje prvenstva prolaza vozilima (hitna pomoc, policija, vatrogasci), nepoštivanje svetlosnih uredaja, prometnih znakova za ustupanje prvenstva prolaza.

Strana i pravac kretanja – vožnja nepropisnom stranom puta, vožnja zabranjenim smerom.

Zaustavljanje i parkiranje – na zabranjenom ili nepreglednom mestu, zaustavljanje i parkiranje vozila nocu bez upaljenih svetlosnih signala i propisnog oznacavanja vozila. Zaustavljanje i parkiranje vozila bez prethodnih mera ukocenja vozila.

Psihofizicko stanje vozaca – uticaj alkohola ili ostalih nedozvoljenih supstanci koji utiču na psihofizicko stanje vozaca, umor, bolest.

10 5 http://www.skriptologija.com/files/skripte/Tehnicka_analiza_prometnih_nezgoda.pdf

Ostale greške vozaca – korišćenje mobilnog telefona za vreme voznje, odstojanje i rastojanje između vozila, naglo kocenje, nepropisna vuča vozila, upravljanje vozilom bez vozačke dozvole.

Pešaci – nepoštovanje svetlosnih uređaja i znakova zabrane, prelaženje puta na nedozvoljenom mestu, nepropisno kretanje po kolovozu, zadržavanje na kolovozu.

Greške putnika - uskakanje i iskakanje putnika u vozilo, vožnja na spojnim delovima vozila, nepravilni položaj putnika na prikljucnom vozilu.

Vozilo kao uzrok saobraćajne nesrece

Tehnicko stanje vozila – tehnički neispravno vozilo (neispravnost uređaja za kočenje ili upravljanje, neispravnost pneumatika, svetlosnih uređaja i ostalih važnih uređaja na vozilu).

Najznačajnija i najpotpunija mera koja se poduzima radi procene sigurnosti vozila je tehnički pregled motornog vozila. U celokupnom sistemu sigurnosti saobraćaja, u interesu društva je da se ova mera sprovodi stručno i efikasno. Kvalitetno sprovedeni tehnički pregledi motornih vozila umnogome mogu doprineti: smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, uštedi goriva, smanjenju zagađenja okoline, i sl.

Teret na vozilu – opterećenost vozila iznad dopuštene nosivosti, nepravilno smešten ili nedovoljno učvršćen teret.

Put kao uzrok saobraćajne nesrece

Osnovni uzroci na putu su:

Nepreglednost puta

Oprema puta – nedostatak ili nepravilno postavljanje znakova i oznaka. Nepropisno postavljeni sigurnosni elementi puta (bankina, ograda...)

Stanje puta – loše stanje puta uzrokovano lošom kvalitetom izrade, vremenskim uslovima ili neodržavanjem, odroni kamenja…

11

Načela6

Prilikom preduzimanja aktivnosti i mera radi dostizanja željenog stanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, neophodno je poštovati određena načela.

Načelo opšteg interesa i zajedničkog delovanja

Unapređenje bezbednosti saobraćaja i sprečavanje saobraćajnih nezgoda interes je svakog pojedinca, bez obzira na rasu, pol, nacionalnu pripadnost, društveno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje, imovinsko stanje i starost.

Načelo primene nauke i struke

Delovanje u sistemu bezbednosti saobraćaja preduzima se u skladu sa važećim metodama, pravilima i principima nauke i struke.

Načelo profesionalizma

Pojedinci koji deluju u sistemu bezbednosti saobraćaja treba da budu stručno obrazovani i osposobljeni za ulogu koju imaju u sistemu, i da stalno unapređuju svoja znanja.

Porediti se sa najboljim

Ocenjujući stanje sistema bezbednosti saobraćaja i dostignuća, treba se porediti sa najboljima u Evropi i svetu.

12 6 http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/strategija/strategija_bezbednosti_saobracaja_2015-2020.pdf

Odgovornost svih pre i posle saobraćajne nezgode

Svaki subjekat sistema bezbednosti saobraćaja odnosno pojedinac mora da snosi odgovornost za svoje propuste u sistemu bezbednosti saobraćaja. Odgovornost za saobraćajnu nezgodu nemaju samo neposredni učesnici saobraćajne nezgode.

Načelo zaštite dece

Deca uživaju posebnu zaštitu u saobraćaju. Prilikom delovanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, bezbednost dece je prvi prioritet.

Načelo zaštite mladih

Bezbednost mladih u saobraćaju prati se sa posebnom pažnjom, i radi bezbednosti mladih preduzimaju se posebne mere.

Načelo smanjenja autonomije volje učesnika u saobraćaju

Putevi i vozila treba da budu takvi da spreče donošenje pogrešnih odluka učesnika u saobraćaju.

Načelo opraštanja

Putevi, vozila i ponašanje učesnika u saobraćaju treba da budu takvi da ublaže posledice greške drugog učesnika u saobraćaju.

Upravljanje zasnovano na realnim podacima

Izbor mera, praćenje i ocena efekata u sistemu bezbednosti saobraćaja zasnivaju se na podacima o nezgodama, povređenim i poginulim licima, indikatorima bezbednosti saobraćaja i drugim relevantnim podacima koji pružaju realnu sliku o stanju sistema.

Načelo kooperacije i koordinacije

Efikasno delovanje u sistemu bezbednosti saobraćaja moguće je samo uz zajedničko i usaglašeno delovanje subjekata bezbednosti saobraćaja.

Načelo zaštite životne sredine

Putevi, vozila i ponašanje učesnika u saobraćaju treba da budu takvi da negativne posledice po životnu sredinu budu što manje.

13

Zaključak

Čovek kao učesnik u saobraćaju predstavlja izvor koji ima veliko učešće u svim nezgodama koje se događaju u saobraćaju. Stoga je potrebno sprovesti detaljnije analize izvora saobraćajnih nezgoda i izvršiti dodatne edukacije svih učesnika u saobraćaju, kako bi se podigla savest pojedinaca u pogledu sigurnosti u saobraćaju. Put je takođe jedan veoma važan faktor koji dovodi do saobraćajnih nezgoda. Magistralni i drugi saobraćajni putevi u Republici Srbiji nisu u dovoljnoj meri opremljeni, te je potrebno preduzeti mere u pogledu obnavljanja i modernizacije putne mreže kako bi se smanjio rizik od nastanka saobraćajnih nezgoda. Pridržavanjem utvrđenih načela kao i proširena svest svakog pojedinca, učesnika u saobraćaju u kombinaciji sa dobro izgrađenom putnom mrežom, može značajno uticati na smanjenje nastanka saobraćajnih nezgoda.

14

Literatura

1. Krsto P. Lipovac, Bezbednost saobraćaja, Beograd 2008.

2. http://tsgserbia.com/wp-content/uploads/2015/03/Savremeno-vrsenje-uvidjaja- saobracajnih-nezgoda-u-funkciji-unapredjenja-analize-saobracajne-nezgode-1.pdf

3. http://www.skriptologija.com/files/skripte/Tehnicka_analiza_prometnih_nezgoda.pdf 4. http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/strategija/

strategija_bezbednosti_saobracaja_2015-2020.pdf 5. http://www.putevi-srbije.rs/index.php/sr/organizacija/sektor-za-strategiju,-projektovanje-

i-razvoj/odeljenje-za-bezbednost-saobra%C4%87aja

15

ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.