Biocenoze-Vezbe-Ekologija i zastita zivotne sredine-Biologija, Vežbe' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine
house.m.d
house.m.d

Biocenoze-Vezbe-Ekologija i zastita zivotne sredine-Biologija, Vežbe' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine

17 str.
3broj preuzimanja
939broj poseta
Opis
laboratorijske vezbe,Vezbe,Ekologija i zastita zivotne sredine,Biologija,Biocenoze
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 17
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
Microsoft PowerPoint - Vježba 21. Biocenoze.ppt

1

9MHåEDBiocenoze

‹1DMHGQRPåLYRWQRPSURVWRUXPRåHVHQDüLYHOLNLEURMYUVWDL populacija koje su m e usobno povezane.

‹6NXSSRSXODFLMDUD]OLþLWLKMHGLQNLQDLVWRPSURVWRUXþLQHbiocenozu åLYRWQX]DMHGQLFX  ‹ Ovisno o carstvu razlikuju se:

f itocenoze i zoocenoze.

2

2ELOMHåMDbiocenoze ‹.RGMHGQDNLKLOLYUORVOLþQLKXYMHWDPRJXVHQDüLMHGQDNHLOLYUORVOLþQH

biocenoze.

‹.DRSULPMHUPRåHVHQDYHVWL –biocenoza tundre i –biocenoza visokih planina.

2ELOMHåMDbiocenoze ‹ U tundr i YODGDMXYUORVSHFLILþQLXYMHWL ‹7RMHSRGUXþMHQDVMHYHUQRMKHPLVIHUL

iza 70o s.g.š., sa ošt rom klim om, kratkim lj et ima (90 – 120 dana SURVMHþQHGQHYQHWHPSHUDWXUHYLãHVX od 0oC) .

‹ Kod takvih uvjeta razvij ena j e posebna zajednica: bilj ke niska rasta, neke drvenaste bilj ke (SX]DMXüD vrba, SX]DMXüD breza…), Ranunculus, šaševi, t rave…

3

2ELOMHåMDbiocenoze ‹ U biocenozi visokih planina mogu VHQDüLVOLþQH]DMHGQLFHNDRXWXQGUL ‹ Tamo je pr isutna vert ikalna

or ij entacija vrsta: u dnu planine su listopadne šum e, zat im slij ede LJOLþDVWHSDQLVNRvazdazeleno grm lje (k lekovina) i na kraju livade i pašnjaci.

‹ Unutar biocenoza je sastav zajednice i me usobni odnosi prom jenj lj iv

MHGQDYUVWDPRåH]DPLMHQLWLGUXJXLOLMHGQDYUVWDPRåH dominirat i…) .

‹ Te stalne prom jene nazivaju se sukcesije .

4

‹ Biocenoze se m ijenjaju u prostoru i vrem enu.

‹1DSULPMHUXãXPLVXNFHVLMDPRåHWHüLRYLPVOLMHGRP GUYHüHXãXPLVYUHPHQRPVWDULVWDURVWDEORüHVHVUXãLWLDQDWRPRWYRUHQRPSURVWRUXSRþLQMHUDVWLJUPOMHQLVNRGUYHüHDQDNRQ odre enog broja godina ponovno üHQDUDVWLYHOLNRGUYR

Osnovna podjela biocenoza

‹ Razlikuju se dvije osnovne grupe biocenoza: sam osta lne ili ne sam osta lne .

‹ Samostalne biocenoze þLQHLELOMNHLåLYRWLQMH QSUSURL]YR DþLLSRWURãDþL DQHVDPRVWDOQH biocenoze þLQHVDPRåLYRWLQMH SRWURãDþL NRMHVXRYLVQHRGRQRVX hrane iz drugih biocenoza.

5

‹ Gornj i dio nekog jezera j e samostalna biocenoza, a donj i j e nesamostalna.

‹ To je stoga što je jezero sam o do odre ene dubine osvijet lj eno.

‹ Dublj i dj eloviVXEH]VYLMHWODLWDPR nema primarnih proizvo DþDYHüSRWURãDþLRYLVHRXJLQXOLP j edinkama koje padaju na dno i izvor su energije za ne samostalne biocenoze.

‹6OLþQRMHVDSRG]HPOMHP ‹%XGXüLGDQHPDVYLMHWODQHPDQLWLELOMDNDYHüVDPRPDODNROLþLQDEDNWHULMDSDRSVWDQDNSRWURãDþD

ovisi o donosu hrane koja u podzem lje dolazi prokapljavanjemLOLVYRGRPNRMDXOD]LXSHüLQH

6

‹ 3RORåDMYUVWHXbiocenozi s obzirom QDQDþLQSUHKUDQHQD]LYDVH ekološka niša .

muharica

GMHWOLü krstokljun

SX]Lü

NUDOMLü

drozd

‹ U ovoj biocenozi ne dolazi do kom pet icije jer se npr. drozd hrani na t lu, gnijezdi se na stablu do 2 m visine, a NUDOMLü se hrani s vanjske st rane donj ih dijelova krošnje gdje hvata NXNFHNRMLVHWX]DGUåDYDMX

‹ 'MHWOLü VHKUDQLEXãHQMHPNRUHLWUDåLOLþLQNH m uharica se nalazi na visokom dijelu krošnje, a SX]Lü se hrani onim kukcim a koj i hodaju po deblu.

‹ Krstokljun se hrani sjemenkam a iz þHãHUDSDGUXJLPD nije kom pet icija.

7

Struktura biocenoze

1000 stabala (5 vrsta)

200 jedinki

1000 stabala (25 vrsta) 40 jedinki

1000 stabala (1000 vrsta)

1 jedinka

Tajga QDMWHåLuvijeti)

Nizinska šuma

Tropska kišna šuma LGHDOQLXYMHWLQDMYHüD

raznolikost biljnog svijeta)

‹ Udaljavanjem od opt imuma za YHüLQXYUVWDGROD]LGRsmanj ivanja raznolikost i biocenoza i do SRYHüDQMDEURMQRVWLQHNHRG prisutnih vrsta.

‹5D]ORJWRPHMHSRYHüDQDLOL smanjena kom pet icija.

8

7URILþNL odnosi ‹ 7URILþNL odnosi predstavljaju odnose

prehrane unutar biocenoze. ‹ Razlikuju se t r i osnovne kategorije:

1. PROI ZVO $ý, 2. KONZUMENTI 5$=/$*$ý,– REDUCENTI

‹PRI MARNI PROI VO $ý, –autot rofne bilj ke ili kemosintetski

organizm i,

9

KONZUMENTI – koriste gotovu organsku tvar

biljojedi – one vrste koje se hrane bilj nom hranom (konzum ent i I . reda) m esojedi – one vrste koje se GUXJLPåLYRWLQMDPD NRQ]XPHQWL I I . reda) saprofagi – oni organizm i koj i se hrane organskom, mrtvom tvar i

m e u saprofazim a se razlikuju: nekrofagi – åLYRWLQMHNRMHVH hrane lešinam a drugih åLYRWLQMD koprofagi – åLYRWLQMHNRMHH hrane izmetom det r itofagi – åLYRWLQMHNRMHVH hrane det r itusom  razgra ena organska tvar zajedno s bakter ij ama koje ju razgra uju) .

10

‹5$=/$*$ý,– REDUCENTI – EDNWHULMHLJOMLYLFHUD]ODåXRUJDQVNXWYDUQDSRþHWQH

komponente: CO2, H2O, m ineralne soli.

2ELOMHåMDKUDQLGEHQLKODQDFD QDSRþHWNXVYDNRJKUDQLGEHQRJODQFDMHSULPDUQLSURL]YR DþXMHGQRPKUDQLGEHQRPODQFXPRåHVHQDüLQDMYLãHþODQRYDXMHGQRPHNRVXVWDYXPRåHELWLQHEURMHQR PQRJRKUDQLGEHQLKODQDFDNRMLVXPH usobno isprepleteni pa se govori o KUDQLGEHQRMPUHåLQDSRþHWNXKUDQLGEHQRJODQFDVHQDOD]HVLWQL

organizm i, a na kraju lanca organizm i postaju sve YHüLQDMYLãHRUJDQL]DPDQDOD]LVHQDSRþHWNXODQFDDQD kraju lanca ih j e sve m anje, sm anjuje se biom asa.

11

Prijenos energije u hranidbenim lancima

‹ Energija se prenosi od jednog do drugog þODQDXKUDQLGEHQRPODQFX ‹ Bilj ke uspij u iskorist it i 10% energij e od Sunca i

tada stvore odre HQXNROLþLQXNRMX ugrade u svoj organizam (maksimalno 20% ) gube svojom DNWLYQRãüX (50% , nusprodukt je toplinska energija koja se gubi, energij a respiracije) organskim otpadom – 30% .

Dakle, prim arni konzument i iskoriste sam o 20% energije,

20% od te NROLþLQH se prenese u konzum enta I . reda, a 80% se ponovo izgubi.

Sekundarni konzum ent i ponovno prenesu 20% od SRþHWQH UDVSRORåLYH energije koju su bilj ke akum ulirale procesom fotosinteze.

12

‹8VYDNRPVOLMHGHüHPþODQXJXELVH mnogo energij e.

‹ Zbog toga u jednom lancu nema više RGþODQRYD– za eventualnog osmog ne bi bilo dovoljno energij e.

Prim jer 1. 9UãQLJUDEHåOMLYDFX$IULFL ODY  manj i j e od svojeg plij ena (bivol ili zebra) . To je u skladu s protokom HQHUJLMHGDMHODYYHüLRGELYROD t rebalo bi mu puno više energije, t j . hrane pa bi san doveo do svojeg ist reblj enja.

13

(QHUJLMDSURWMHþH prolaskom kroz ekosustav.

‹ Onoliko energij e koliko je ušlo toliko energij e i izlazi iz ekosustava, ulazna energija Sunca se dijeli na energiju respiracij eLHQHUJLMXXJUDGQMHX primarne proizvo DþH

+UDQMLYHWYDULNUXåH kroz ekosustav.

‹8]SRPRüQLWUDWDLIRVIDWDSULPDUQL proizvo DþLVWYDUDMXQRYHVSRMHYH

‹ Razlaganjem se m ineralni spojevi na u u t lu i ponovo ih bilj ke kor iste za svoju proizvodnju.

14

7URILþNL nivoi ‹ 3URL]YHGHQDNROLþLQDRUJDQVNHWYDULPRåHVHL]UDåDYDWLELORX

biom asi (pr inos na odre enoj SRYUãLQLXRGUH HQRPYUHPHQX LOL –po proizvedenom uglj iku.

7URILþNL nivoi ‹ Mjerenja se vrše

–odre ivanjem biomase, –m jerenjem intenziteta organske

proizvodnje –m jerenjem kisika ili –m jerenjem intenziteta organske

proizvodnje smanjenjem koncent racije organskih soli.

15

‹ Proizvodnja organske tvar i ovisi o JHRJUDIVNRPSRORåDMXLNROLþLQL unesenih hranj iva (gnoj iva, m ineralne soli i ostalih sredstava NRMDSRPDåXSURL]YRGQMX 

‹ Me XWLPSURVMHþQDSURL]YRGQMDMH mala.

‹ Najprodukt ivnij i ekosustav je t ropska kišna šum a.

‹ 9DåQRMHQDJODVLWLGDVHVYDNHJRGLQHLVNUþL ~ 30 000 km 2 t ropske kišne šume.

‹ .UþHVHGDVHVWYRULREUDGLYR]HPOMLãWHL]D eksploataciju kvalitetnog drva.

‹ Na obradivim površinam a sije se kukuruz, NDNDRYDFNDYDþDM ‹ Tlo u t ropskim šum am a je plitko pa se brzo UD]JUDGLWHMHNUXåHQMHPLQHUDOQLKWYDUL

izuzetno brzo. ‹ 3UYLKJRGLQDXURGåLWDULFDMHGREDUDOLVH

nakon nekoliko godina t lo iscrpi, dolazi do HUR]LMHSDVHVMHþHQRYDãXPD

16

‹ Vazdazelene šume im aju problem u sporoj razgradnj i organske tvari.

‹ Tlo je prekriveno s debelim slojem iglica.

‹ Zbog niskih tem peratura razgradnja je spora.

‹ 5DVWGUYHüDMHWDNR HUGXJRWUDMDQLVSRUSDRYHãXPHþLQHYLVRNRLJXVWRGUYHüHNRMHPRåHDVLPLOLUDWLQD tem peraturam a i od -10°C kada druge vrste ne m ogu vršit i asim ilaciju.

Tablica 1 . Proizvodnja biom ase u kopnenim ekosustavim a po m 2

< 0,1 kgpust inje

0,1 kgtundra

0,5 kgr ijeke i jezera

1 kgkišne, um jerene, mediteranske šume, tajge

2 kgmoþvara 3 kgt ropska kišna šuma

Proizvodnj a po m 2

Vrsta ekosustava

17

Tablica 2 . Proizvodnja biomase u vodenim ekosustavima po m 2

0,1 kgotvoreno more

~ 1 kgestuar ij i, mangrove

2 kgobalno podruþj e

Proizvodnja po m 2

Vrsta ekosustava

‹ Ukupna organska proizvodnja u otvorenim morima je – 41,5 m ilijardi tona godišnje, VOLþQR

t ropskim kišnim šum am a (47,4 x 109 tona) sam o što je površina m ora puno YHüD od površine t ropskih šum a.

‹ I ako su po biomasi t ropske k išne šum e i vazdazelene šum e vr lo VOLþQH t ropske šume su 3-4 puta produkt ivnije t j . proizvedu više uglj ika.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.