Bioloske osnove cuvanja voca deo 6 - Skripta - Poljoprivredni fakultet, Skripte' predlog Agronomija. Univerzitet u Beogradu
it0678
it0678

Bioloske osnove cuvanja voca deo 6 - Skripta - Poljoprivredni fakultet, Skripte' predlog Agronomija. Univerzitet u Beogradu

50 str.
474broj poseta
Opis
Skripte sa smera vocarstvo i vinogradarstvo, na temu bioloske osnove cuvanja voca.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 50
ovo je samo pregled
3 prikazano na 50 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 50 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 50 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 50 str.
preuzmi dokument

• Višミja se Here odjeミdミoマ Ielo staHlo, Hez probirne berbe.

• Jedaミ Herač za desetočaso┗ミo radミo ┗reマe マože da ubere od 200-250-300 kg plodova. U zavisnosti od priミosa, krupミoJe, orgaミizaIije.

• Cena berbe zavisi od godine, lokaliteta, kvaliteta ┗išミje, priミosa,...

Ceミa HerHe po kg i plodo┗a OHlačiミske ┗išミje u Mač┗i

Godina Prodajna cena

višミje Cene berbe po kg UčešJe cene berbe

u ukupnom

prihodu

2010 40 11 27,5 %

2009 27 9 33,3 %

2008 40 8 20 %

Cena berbe višnje sa peteljkom u 2010 godini je bila 15 dinara.

• Višミja se oHičミo Here u gajHe ┗eličiミe ヱヴ-15 kg.

• derHa OHlačiミske ┗išミje マože da traje ヱヵ daミa. Ali je Holje da se oHa┗i u što kraJeマ roku

• Priミosi OHlačiミske ┗išミje po ヱha se kreJu od ヱヵ do ヲヵt.

• Ako jedan radnik dnevno ubere 200-ヲヵヰ kg ┗išミje, to zミači da ミaマ za HerHu ヱ ha ┗išミjika treHa ヱヰヰ radミih dana ili 100 radnika za jedan dan ili 20 radnika pet dana ili 33 radnika tri dana ili 50 radnika dva dana ili.....

• Da bi izbegli probleme koje mogu da se jave prilikom ručミe HerHe:

 Nedostatak radne snage  Organizacija velikog broja ljudi  Pre┗oz ljudi, hraミa, ┗oda, sマeštaj........“┗ađe izマeđu ミjih, zaljuHlji┗aミja i sličミo

マミogo je praktičミije preJi ミa Mašiミsku HerHu ┗išミje

Prilikoマ マašiミskog Hraミja plodo┗a, da Hi se pospešilo odvajanje petljeke od ploda, stabla se prskaju

supstancama koje dovode do stvaranja etilena. Kao

što su etrel, etafoミ...

Uticajni faktori:

• Vreme tretiranja • Temperatura • Veličina stabla, bujnost i stres • Koncentrisani rastvori za prskanje • Mešanje sa drugim zaštitnim preparatima

(nije poželjno)

255

Vreme tretiranja

• Tretiranje se izvodi 7-14 dana pre predvidjene berbe.

• Pred┗iđeミa koミIetraIija je od 0.30 kg po ha rastvorenog etrela u 1000 litara vode do 0.7 kg za ┗išミju.

• Ako koristiマo ┗eJu koミIetraIiju plodo┗i Je početi da otpadaju za 7 dana

• Ako koristiマo マaミju koミIetraIiju plodo┗i Je početi da otpadau za 14 dana

• Etrel nebi trebalo nanositi na stablima koja su slabe bujnosti, oronula....

256

Temperatura

• Pored koミIetraIije rast┗ora ┗ažミu ulogu u efikasミosti preparata ima i temperatura

• Ako nakon prskanja (tri dana) temperatura bude preko 30 stepeni ふšto se često desa┗a u juミu i juluぶ plodo┗i Je početi raミije da opadaju (5-Α daミaぶ. Tada treHa odložiti prskaミje ako je to マoguJe

• Ako nakon prskanja (tri dana) temperatura bude ispod 15 stepeni preparat ミeJe Hiti efikasaミ i マoraマo poミo┗iti tretマaミ sa po┗eJaミoマ koミIetraIijoマ

• Za temperature izmedju 27-300C - koncentraciju treba smanjiti

• Ne treHa マešati Etrel sa fuミgiIifiマa i iミsektiIidiマa.

257

• Jedミa マašiミa za Hraミje košta oko ヱヵヰヰヰ e┗ra.

• )a jedaミ daミ jedミa マašiミa マože da uHere plodo┗e ┗išミje sa nekih 500-600 stabala. Oko 1 minut po stablu. Tako da jedミa マašiミa dミe┗ミo マože da uHere oko ヱヵ t ┗išaミja

• Ceミa izミaマlji┗aミja マašiミe se kreJe oko Β diミara po kg ubranih plodova

• Da Hi マašiミa マogla da se koristi rastojaミje izマeđu staHala mora da bude minimalno 4 x 3 m, idealno 4,5 x 3,3 m.

265

Trešミja

• Trešミja se Heru od polo┗iミe マaja do kraja juミa u zavisnosti od sorte

• Trešミja se u ミašoj zeマlji Here ručミo, kidaミjeマ obavezno sa peteljkom.

• Jedaミ radミik マaksiマalミo マože da uHere ヱヰヰ kg u za┗isミosti od priミosa, krupミoJe, uzgojミog oHlika

• “orte koje su ミaマeミjeミe preradi ふs┗etle Hoje pokožiIeぶ mogu da se beru tresenjem.

Jagoda

• )relost plodo┗a jagode ut┗rđuje se po Hoji epiderマisa, č┗rstoJi i ukusu.

• Plodo┗i se ミe Heru pre ミego što ¾ plodo┗a ミe doHije karakterističミu Hoju

• Plodovi jagode ne dozrevaju posle berbe

• Najbolje je da se plodovi beru u punoj zrelosti. Prvremeno obrani plodovi nisu dobro obojeni, kiselkasti su i bez arome. Prekasno obrani plodovi iマaju ミeprijataミ ukus i podložミi su Hrzoマ k┗areミju

• Po pra┗ili se sorte sa č┗rstiマ plodo┗iマa Heru u puミoj zrelosti, a sorte sa マeksiマ plodo┗iマa ミešto pre puミe zrelosti

• Plodo┗i za stoミu upotreHu se Heru sa peteljkoマ i časiIoマ. Plodo┗i namenjeni preradi bez peteljke

• “azre┗aミje s┗ih plodo┗a jagode ミa jedミoマ ži┗iJu u za┗isミosti od sorte traje od 15 do 30 daミa, ミajčešče 20. Berba se obavlja svakog drugog, treJeg daミa, tako plodo┗e sa jedミog ži┗iJa Hereマo od 6 do 10 puta. Ako je toplo ┗reマe, oミda HerHu マoraマo da ┗ršiマo s┗aki daミ. Nja┗iše plodo┗a se uHere u drugoj i treJoj HerHi, a ミajマaミje u posledミjoj.

• derHa se oHa┗lja ručミo preseIaミjeマ peteljke ミoktoマ. Dužiミa peteljke je oko 1Iマ. Plodo┗i se spušta u uミapred pripreマljeミu aマHalažu i ┗iše se ミe sマeju preruči┗ati.

• derHa treHa da se ┗rši u jutarミjiマ i podミe┗ミiマ časo┗iマa.

• Jedan radnik za 10 sati マože da uHere i klasira od 80 do 120 kg jagode

• Mašiミsko Hraミje jagode se マalo koristi. ProHleマi koji se マoraju rešiti da Hi se jagoda Hrala マašiミski su sledeJi:

 “t┗araミje sorti kod kojih ミaj┗eJi deo plodo┗a sazre┗a isto┗reマeミo  “orti sa uspra┗ミiマ i dugačkiマ I┗etミiマ drškaマa  “orti sa č┗rstiマ plodoマ kod kojih se plod lako od┗aja od časiIe

• PriミIip rada マašiミa se sastoji u isto┗reマeミoマ skidanju i listova i plodova i kasnije njihovom

odvajanju

Malina

• Malina ima jako osetljive plodove

• Plodovi nakon berbe nemaju sposobnost dozrevanja, pa moraju da se beru u punoj zrelosti ili jedan dan pre pune zrelosti.

• Plodo┗i jedミe sorte ミe sazre┗aju isto┗reマeミo, ┗eJ ヲヵ-30 dana, pa se i beba obalja 8-12 puta. (svaki drugi dan)

• )relost plodo┗a se određeuje ミa osミo┗u Hoje pokožiIe, č┗rstoJe i ukusa ploda, kao i lakoJe od┗ajaミja ploda od I┗etミe lože.

• NajHolje je oHa┗iti HerHu po oHlačミoマ i su┗oマ ┗reマeミu. Ako su daミi topli i suミčaミi, oミda HerHu treHa prekidati u podミe┗ミiマ satiマa

• U ミašoj zeマlji se マaliミa ugla┗ミoマ sマrza┗a.

• Plodo┗i マaliミe se Heru Hez časiIe i peteljke.

• Jedaミ radミik マože da oHere od ンヰ do ヶヰ kg plodo┗a za Βh. Naj┗eJo učiミak je u drugoj i treJoj HerHi.

• Maliミa マože da se Here i マehaミizo┗aミo. Jedaミ koマHajミ za マaliミu マože da dミe┗ミo ubere maline sa 8 ha.

• Mašiミe koje rade ミa priミIipu rotaIioミih češlje┗a se koriste kod HerHe マaliミe, kupiミe, ribizle, borovnice...

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 50 str.
preuzmi dokument