BIOLOŠKE OSNOVE FITOREMEDIJACIJE-Slajdovi-Fakultet za primenjenu ekologiju, Slajdovi' predlog Fitoremedijacija. Univerzitet u Beogradu
cupavac
cupavac

BIOLOŠKE OSNOVE FITOREMEDIJACIJE-Slajdovi-Fakultet za primenjenu ekologiju, Slajdovi' predlog Fitoremedijacija. Univerzitet u Beogradu

19 str.
7broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
BIOLOŠKE OSNOVE FITOREMEDIJACIJE, Fitovolatizacija, Metabolizam zagađenja u biljci, IZVORI ONEČIŠĆENJA, MEHANIZMI ZA UKLANJANJE ONEČIŠĆIVAČA, PREHRAMBENI LANAC, DEFINICIJE FITOREMEDIJACIJSKIH PROCESA, FITOREMEDIJACIJSKI ...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 19
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
fito 2

BIOLOŠKE OSNOVE FITOREMEDIJACIJE

Kako biljka to radi

Zašto to radimo?

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне

обавезе

поена Завршни

испит

поена

активност у току

предавања

10 писмени

испит

30

практична настава 20 усмени испт 20

Колоквијуми 20

Nauka o biljkama

• The plant • Nauke i objašnjenja • U vodi • Na zemljištu

Rizosfera

• Asocijacija korena biljke i mikroorganizama • Procesi: transport u biljku, metabolizam i volatilizacija • na proces utiče I pristupačnost nutrijenata I pH • prisustvo korenova stimuliše mikrobiološke aktivnosti

preko brojnosti mikroorganizama a ne preko brojnosti njihovih vrsta.

Vremenska skala su meseci. • relativno slabo rastvorljivi I slabo isparljivi nepolarni. • Kada uđu u koren bivaju razgrađeni pomoću

peroksidaza, nitoreduktaza, fosfataza ili esteraza I ulaze u metabolizam.

Interakcije • Terestrične biljke izlučuju u rizosferu razne molekule u

toku svog rasta. Neki od njih imaju funkciju mehaničke potpore. Enzimi se takođe izlučuju sa ciljem prikupljanja nutrijenata. Ostale supstance imaju odbrambenu ulogu I sprečavaju rast drugih biljaka I mikroorganizama.

• mikroorganizmi poseduju enzime koji mogu da degradiraju ili deaktiviraju odbrambene komponente iz korenskih eksudata.

• Neto efekat ovih interakcija je povećan diverzitet mikroorganizama na površini korena. od 108 do 109 bakterija po gramu zemljišta što odgovara energetskom ekvivalentu od pola mmol glukoze/kg/godišnje.

• Za stimulaciju bioremedijacije koristi se dodavanje organske materije I đubriva ali je mnogo isplativije da biljke to urade.

Mikrobijalni diverzitet u rizosferi

• PCR detektovano 100 prokariotskih vrsta +100 eukariotskih vrsta u rizosferi kukuruza

• White root fungy • Pseudomonas svojim dioksigenazama može da

degradira nekoliko stotina različitih komponenti uključujući PAH.

• Bakterije mogu da razgrade PCB (polychlorinated bipfenils).

• Pošto biljke stimulišu (i regulišu) rast i raznovrsnost mikroorganizama u rizosferi verovatno je njihova međusobna povezanost daleko dublja od obezbeđivanja nutrijenata i energenata.

Mikorizosfera • Ektomikorize, endomikorize i VAM • 200000 puta duže od korena • Gljive poseduju enzime koji modifikuju i degradiraju

organske molekule u zemljištu ili stimulišu biljke da produkuju ove enzime. One takođe stimulišu naseljavanje bakterija u rizosferu i mogu modifikovati bakterijske populacije

• bakterije, gljive i biljke treba posmatrati kao ekosistem koji odgovara na stres a ne pojedinačno.

mehanizmi stimulacije mikroorganizama

• Mikroorganizmi žive u asocijaciji sa određenom vrstom biljaka ili naseljavaju bilo koju rizosferu.

• U slučaju bakterija koje degradiraju PCB nađeno je da korenovi biljaka luče fenolna jedinjenja i u prisustvu i u otsustvu kontaminanta. Na taj način se formira ekološka niša za preko 17 vrsta bakterija koje degradiraju fenole u rizosferi duda. Dodavanje terpena (kore pomorandže, list eukaliptusa, iglice bora, biljke nane) stimuliše degradaciju PCB. Ovako indukovane bakterije mogu da degradiraju PCB kada se inokuliraju u zagađeno zemljište.

• Postoji direktna analogija između korenskih eksudata, zagađenja i alelopatskih hemikalija.

izbor biljnih vrsta za fitoremedijaciju

• Empirijski rezultati • Baze podataka • Poljski ogledi • U slučaju duda koji kolonizuje deponiju otpada, u jednom

eksperimentu, u rizosferi dvanaestogodišnjih dudova moguće je pratiti proces fitoremedijacije. Koncentracije PAH u zoni korena su 10 puta niže nego na rastojanju od 1m. Kako su PAH slabo rastvorljivi u vodi malo je verovatno da se prešli u dublje slojeve deponije. U toku 15 godina 100-600 mg/kg/god PAH nestaje. Ovo izgleda kao velika brzina ali je uporediva sa običnim livadama na kojima se degradira 100 g/kg/god glukoze iz površinskih slojeva a bazirano na korenskim eksudatima (to je 100- 1000 puta brže od degradacije PAH.

Transport vode u biljku

• C3 I C4 biljke Procena potrošnje vode • Kada se razmatra vegetacija (pašnjaci, njive,

šume) ako je poznata produkcija biomase i tipična efikasnost korišćenja vode može se realno pretpostaviti potrošnja vode pri potpunoj pokrovnosti.

• Drugi način proračuna je preko energetske ravnoteže. Ako je poznata toplota isparavanja može se izračunati potencijal evapotranspiracije za određenu lokaciju.

Ravnoteža vode

Infiltracija – evapotranspircija • Drveće na parkingu • Potencijal evapotranspiracije • Izbor vrste zavisi od identifikovanja klimatski adapriranih

vrsta, a optimalno je korišćenje onih koje imaju i ekonomski značaj

Hidraulička kontrola zagađenja MTBE (aditiv benzinu)

Fitovolatizacija isparljivi: benzen, toluen, hlorovani alkani i alkeni i

MTBE. Fitovolatizacija je ekonomski najefikasnija baš za takve molekule jer se oni najčešće nalaze na velikim površinama a u malim koncentracijama.

• miris borove šume potiče od terpena. esencijalna ulja, etilen i jasmonska kiselina, na globalnom nivou ispari oko 1011 kg izoprena, što je uporedivo sa 1010 kg/god MTBE u SAD.

• Razblaženje 50 000 puta

Metabolizam zagađenja u biljci

Generalna šema biljnog metabolizma ksenobionata je: oksidoredukcija, glikolizacija ili konjugacija sa glutationom, transport u centralnu vakuolu i/ili ćelijski zid.

• dobro proučeni metabolički putevi sledećih grupa organskih zagađenja: hlorinovani ugljovodonici (vrbe i topole), eksplozivi i ostaci municije (TNT- trinitritoluen) (Cyperus, Phaseolus, Medicago, Allium, sve u nesterilnim uslovima, akvatične vrste, Triticum aestivum u sterilnoj kulturi), benzotriazolni inhibitori korozije (gljiva belog korena iz živu biljku), surfaktanti, polihlorovani bifenili i policiklični ugljovodonici (PCB i PAH) (Solanum nigrum), cijanidi (vrbe), sretstva za zaštitu drveta.

• Ponovo treba naglasiti da su ksenobionti iz ovih grupa jedinjenja toksični za biljke i da biljke moraju imati određeni stepen tolerancije prema njima da bi mogle biti korišćenje u fitoremedijaciji.

metabolizam

Strategija metabolizma: ATP nastaje u kataboličkim, a troši se u anaboličkim procesima!

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument