Bioloske osnove psihickog zivota, Beleške' predlog Filozofija. Enrico Perito
milfordjagoda
milfordjagoda26 September 2015

Bioloske osnove psihickog zivota, Beleške' predlog Filozofija. Enrico Perito

DOCX (367 KB)
13 strane
534broj poseta
Opis
osnove psihickog funkcionisanja
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 13

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

Biološke osnove psihičkog života Osnovna pode la Nervni sistem ćelije centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina periferni nervni sistem somatski i autonomni (vegetativni) endokrini sistemevolucione i genetske osnove evoluciona teorija genetika i nasleđivanje

Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju principi paralelnosti (isti posao radi više centara), redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga), isprepletnosti (mnogostruke interakcije), prilagođavanja sredini, uslovima, iskustvima preuzimanja funkcija itd... Frontalni režanj (motorika, prefrontalni korteks – organizacija ciljeva, misli i ponašanja) Temeni režanj (senzorni korteks, prostorna orijentacija) Slepoočni režanj (sluh, ukus, vid) Potiljačni režanj (glavni centri za vid) Režnjevi hemisfera i korteksa Frontalni , odmah ispred centralne fisure, sadrži primarni motorni korteks. Temeni (parijetalni) , odmah iza centralne fisure, sadrži primarni somatosenzorni korteks.Učestvuje i u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru Homunkulus U motorni i senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela.Ako bi se zone ovihdelova korteksa precrtale, dobio bi se smešan patuljak sa ogromnom glavom, licem, usnama, jezikom i rukama, a sviostali delovi tela su mali. Slepoočni (temporalni) režanj , odmah iza ušiju, sadrži primarni auditivni korteks.Bavi se prepoznavanjem onoga što se čuje, pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona).Tu su i centri sa ukus i miris. Potiljačni (occipitalni) režanj

je dominantno posvećen vidu.

M - primarni motorni korteks S - primarni senzorni korteks B - Brocina zona (stvaranje govora) W - Wernickeova zona (razumevanje govora)Međutim, 75% korteksa izgleda nije namenjeno nekoj određenoj funkciji, nego predstavlja Asocijacione zone. Danas se sve više misli da te zone nisu namenjene samo “asocijaciji” čulnih i motornih informacija, nego dodatnoji kompleksnijoj obradi.Procenjuje se da se 50% korteksa kod primata bavi vizuelnom obradom.

Prefrontalni korteks Frontalni režnjevi su kod čoveka znatno veći nego kod drugih vrsta i čine skoro 1/3 mozga.Posebno je zanimljivaoblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga.Ključni podaci o njihovim funkcijama došli su od “frontalnih ljudi” – kojima je prefrontalni korteks oštećen.Rodbina i prijatelji za takve ljudekažu da to “više nisu oni”.U značajnoj meri bivaju oštećeni planiranje, suđenje, uvid.Oštećena je kompleksna motorika.Ug lavnom suapatični, bez socijalnog uvida, ne brinu se o sebi, pažnja im je slaba i kratka, rade nešto samo ako im senaredi.Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje, perserveriraju, nisu spontani, slabo govore, gube snagu u nogama,urinarna inkontinencija...Ukratko, njihovo ponašanje postaje veoma neobično, iako su ga svesni. Ovojnice. moždane komore i likvor Dura mater – spoljašna ovojnica (mening)CSF – cerebrospinalni likvor Ventrikule – moždane komore

Zahvaljujući novim tehnologijama, može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja.Npr. hemijskom ili direktnomintervencijom se može onemogućiti “dejstvo” nekog gena.Npr. može se inaktivirati gen za receptor za nekineurotransmiter.Zatim se posmatraju promene u ponašanju. Heritabilnost Osobina Heritabilnost visina0,80težina0,60inteligencija (IQ)0,70 školske ocene0,40ekstraverzija0,36 savesno st0,28 saradljivost0,28neuroticizam0,31emocionalnost0,40aktivitet0,25 socijabilnost0,25impulsivnost 0,45 Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti, a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine.U tabeli jeheritabilnost prikazana kao proporcija.Npr. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe).

Nasleđe ili sredina, priroda ili odgoj Evolucijom se, na osnovu fenotipa, konstruiše genom, odnosno genotip.U stvaranju fenotipa učestvuj e sredina.Dakle, sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke.U tom smislu, učešće sredine u ponašanju nije sporno.Međutim, suština živog sveta je adaptabilnost.Da bi organizmi bili adaptabilni, oni moraju biti tako građeni.Dakle, prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. Geni i ponašanje DNK -> Proteini -> Soma(građa: neurona, sinapsi, receptora, žlezda...).Ovaj tok informacija je jednosmeranSoma <-> Sredina (fizičko i socijalno okruženje).Soma i Sredina su u

interakciji: Fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine Jedinka bira sredinu koja joj odgovara, ili je prilagođava sebi Roditelji, takođe, mogu da stvaraju sredinu za decu, prema sebi, a ne samo da im prenose geneSoma <-> Ponašanje <- > Sredina Konačno, Ponašanje (ponašanje i mentalni procesi) je u interakciji i sa Somom i sa Sredinom.Fenotipska plastičnost nije svojstvo jedinke, nego genotipa.Nju kontroliše suprotan mehanizam – kanalisanje razvoja, koje predstavlja genetsku kontrolu nad fenotipskim promenama i mutacijama.Npr. kada postanu aktivni “polni geni”,oni kanališu ostale gene i postavljaju im mnoga ograničenja. Kad se doda još dominantnost – recesivnost i poligensko delovanje, vidi se složenost odnosa gena i ponašanja.Mogli bismo rezimirati da je glavni princip interaktivnost glavnih elemenata – some, sredine i ponašanja.Ali je interaktivnost genotipski programirana.

Percepcija

Šta je saznanje ili kognicija? Neisser:Svi procesi pomoću kojih se čulni inputi pretvaraju, redukuju, obrađuju, pohranjuju, dozivaju i koristeOvi procesi se ubrajaju u kogniciju čak i ako se odvijaju bez prisustva nadržaja – npr. predstave i halucinacijeU kogniciju spadaju: opažanje, pamćenje, govor, mišljenje. . . Šta sve predstavlja percepciju: Organizacija oseta i njihovo tumačenje Stvaranje iskustva Opažanje realnosti Primena ranije formiranog modela stvarnosti... Šta sve mora da postoji da bi imali percepciju: Sklopovi oseta Pažnja Pamćenje – memorija, prethodno znanje i iskustvo Motivacija i emocije. . . Nekada se čulna osetljivost proučavala odvojeno od percepcije i ta tradicija još postoji.Danas se celo područje proučava u okviru kognitivne psihologije, pri čemu:percepcija i čulna osetljivost spada u niže kognitivne procese inalazi se na početku obrade čulnih podataka.Iako procesi formiranja opažaja – percepta nisu svesni, svest utiče na percepciju. Percepcija – današnja taksonomija Čula i stvaranje oseta Čulna memorija Pažnja – selektivna Prepoznavanje oblika, složaja ili sklopova Memorija – kratkotrajna, operativna

Čula i stvaranje oseta Čula su organi u kojima se neka vrsta fizičke energije pretvara u nervne impulse.Pored ove uloge, organi čulaimaju i druge funkcije: fokusiranje, 3D identifikacija izvora, zaštita itd.Osnovu naše nadražljivost i čine specijalizovane receptorske ćelije koje se nalaze u organima čula. Fizička energija ili hemijska supstanca, kada postanu prisutne u našim čulima se nazivaju draž . Receptorske ćelije draž pretvaraju u nervne impulse koji stižu u mozak i nazivaju se oset, osećaj ili senzacija .Mozak obrađuje pristigle osete, daje im “smisao” i formira opažaj ili percepciju .Osnovni principi nadražljivosti Prenošenje aspekata spoljnog sveta i vlastitog tela u tihu i tamnu šupljinu lubanje, do mozga, složen je proces.Prvikorak je transdukcija: Pretvaranje fizičke ili hemijske energije u nervne impulse Receptori su specijalizovane nervne ćelije Kada su nadraženi, generišu akcione potencijale Akcioni potencijali (impulsi) putuju različitim nervnim putevima do mozgaTransdukcija Intenzitet draži se kodira na sledeće načine: Slabe draži proizveduretke impulse

u vremenski nepravilnim intervalima Jake draži proizvode brze i jednolične rafale Jake draži aktiviraju veći broj receptora - neurona Kvalitet draži, npr. boja, visina zvuka, temperatura ili bol... kodiraju se: Tako što se koriste specijalizovani nervni putevi Tako što impulsi stižu do specijalizovanih centara u mozgu Pored toga što su čulni receptori specijalizovani, oni mogu na poseban način da okidaju nervne impulse. . Psihofizika Psihofizika se bavi,određivanjem svih vrsta osetljivosti,zakonitostima koje povez uju draži i osete,senzornomadaptacijom i svim drugim pitanjima draži i oseta.U početku se ona smatrala posebnom naučnom oblašću koja povezuje fiziku i psihologiju.Ima svoje metode od kojih su mnoge izvršile uticaj na merenje psihičkih pojavauopšte.Otkrila je nekoliko ključnih zakona kojima je definisan odnos draži i reakcije i koji predstavljaju jedine zakone u psihologiji koji liče na fizičke zakone. Osetljivost – detekcija Apsolutni donji prag: minimalna magnituda draži koju možemo dosledno osetiti.Iako neuroni rade po sve-ili-ništa principu, mnogi faktori utiču na to da kriva osetljivosti bude u obliku stepenice Greške,šum, usmerenje... Zato se prag operacionalno definiše kao ona magnituda draži koju možemo da detektujemo u 50% slučajeva. Apsolutni donji prag :Najtačnije određivanje apsolutnog praga je pomoću teorije signalne detekcije.Na osnovu proporcija odgovora i njihovih odnosa može se detaljnije analizirati prag. Apsolutni gornji prag :Kada se intenzitet draži povećava iznad neke

granice, receptori više nisu u stanju da prenesu to povećanje.Vrlo često se u tom trenutku aktiviraju drugi receptori, recimo za bol. Prag razlike – diskriminacija : Razlikovanje intenziteta dve draži je jednako važno kao i detekcija bilo koje od njih.Diferencijalni prag se takođe definiše kao ona razlika u intenzitetu draži koju prepoznajemo u 50% slučajeva.Taj prag, odnosno razlika, naziva se jedva primetna razlika (Just Noticeable Difference).JND je, zapravo, stepen psihičke promene koji odgovara izvesnom stepenu fizičke promene. Diferencijalni prag Weberov zakon: ΔI/I = c ΔI je priraštaj u intenzitetu draži (JND), I je intezitet stare draži, a c je konstanta, tzv. Weberov količnik Dakle, JND stoji u stalnom odnosu prema jačini draži Npr. za težinu je c=0,02=1/50 Ako dignemo teg od 50 g, moći ćemo da osetimo razliku tek ako je drugi teg 51 g ili više Ako je teg težak 500g, razlika mora da bude najmanje 10g itd.Weberov količnik za visinu tona je 1/333 (najmanji), a za ukus soli 1/3 (najveći) – kod čoveka.Weberov zakon nije potpuno tačan, ali je kasnijim radom Fechnera dobio univerzalno značenje, pa se često naziva i Weber- Fechnerov zakon.Mnogi smatraju da je JND važnija od apsolutnog (donjeg) praga, te da je ona samo specijalan slučaj JND JND se takođe može analizirati putem teorije signalne detekcije.

Čulna adaptacija Nakon ponovljenog ili intenzivnog draženja osetljivost opada.Povišava se apsolutni prag i JND.U manjoj ili većojmeri, adaptacija je prisutna kod svih čula.Nakon što draž prestane, osetljivost se vraća na prvob itninivo.Adaptacija nije svesna i ponavlja se uvek na isti način, ako treba i uzastopno.Međutim, kod nekih čulamožemo svesno da vratimo osetljivost (sluh), a kod nekih ne (miris).

Snimanje mozga je pokazalo da draži na koje ne pazimo “ulaze” u CNS, ali ne stižu do svesti (frontalnikorteks) Dakle, postoji slaganje oko toga šta je pažnja, ali ne i oko toga kako pazimo Izvesno je jedno: kognitivni resursi su ograničeni i ne mogu da obrade i sprovedu u delo sve čulne podatke. Da bito rešio, CNS-u stoje na raspolaganju dve strategije: odabrati jedan sadržaj i posvetiti mu se potpuno – selektivna pažnja odabrati dva ili više sadržaja i posvetiti im se površno – podeljena pažnjaVećina istraživanja podrazumevaju svesnu pažnju, tj. svesno usmeravanje kognitivnih procesa Danas se govori i o nesvesnoj pažnji:

Vrlo je brza i efikasna i odvija se verovatno paralelno Može biti rezultat učenja - automatizmi Ali postoje i mehanizmi koji su urođeni i nalaze se na nižim nivoima obrade

Selektivna pažnja Najjednostavnija forma selektivne pažnje, često nesvesne, predstavljaju pokreti očiju ili glave Vid nije stacionaran, nego se sastoji iz fiksacija i sakada Fiksacije su kratki periodi tokom koje su oči relativno mirne i usmerene ka jednoj tački Traju oko 1/3 sekunde i tokom fiksacije se prenosi najveći deo vizuelnih informacija do očnog živca Sakade - pokreti očiju Najbrži pokreti na ljudskom telu – oko 1000 stepeni u sekundi Traju 20-200 ms One nisu nasumične i zavise od mnogih faktora, kao što su poznatost objekta “opasnost” – oružje na slici biva intenzivno skenirano instrukcije, hipoteze ili pitanja sa kojima se pregleda slika Npr. prilikom posmatranje lica najviše fiksiramo tačku između očiju, dva obraza, a nešto manje bradu i usta Pored velikih sakada, postoji i konstantno vibriranje oka - mikrosakade Mikrosakade se sastoje od kratkih oscilacija, manjih od jednog stepena, napred nazad Služe verovatno osvežavanju slike na retini Sakade se izvode sa oba oka sinhronizovano Tokom sakada ne postoji potpuni prekid vizuelnog prenosa, ali mi ih nismo svesni

Pažnja - teorija filtera Broadbent

je prvi sistematski istraživao pažnju.Koristio je, kao i mnogi drugi posle njega, čulo sluha jer se pomoću slušalica lako prezentiraju dva odvojena zvučna signala (dihotička prezentacija).Broadbent je postavio teoriju filtera. Filter je nervni mehanizam koji se nalazi na spoju dva kanala (tampona) i propušta informacije samo sa jednog adrugi blokira.Međutim, mi na koktelu možemo da čujemo da neko izgovara naše ime i da “promenimo kanal”. Pažnja - teorija prigušivanja Pošto možemo da čujemo nešto na drugom kanalu, Treismanova je predložila teoriju prigušivanja.Po njoj, filter neblokira ostale kanale, nego ih samo prigušuje.

Zato možemo da “promenimo kanal”, ali je ova teorija zahtevala i komponentu rečnika, na osnovu koje, u prigušenom kanalu, prepoznajemo važne sadržaje i skrećemo pažnju na njih. Nedostaci ove teorije: Priroda, lokacija i mehanizmi rečnika u ovoj teoriji nisu dovoljno objašnjeni Kapaciteti kanala odluke (koji primaju rezultate percepcije) moraju biti znatno veći nego kod Broadbenta

Pažnja - teorija pozne selekcije Po teorijama rane selekcije (Broadbent i Treisman), u čulnoj memoriji (kanalima) su neobrađeni podaci a filter određuje koji podaci će ići dalje na “osmišljavanje” Deutch i Norman predlažu teoriju po kojoj svi podaci idu na “osmišljavanje” u više nervne centre, pa setamo odlučuje o kanalu kome će biti posvećena pažnja i na koji će se reagovati Danas se smatra da sve ove teorije mogu biti tačne, ali tako što važe za različite nivoe obrade informacija Npr. iako na koktelu možemo da skrenemo pažnju na drugi razgovor, postoji i “nepažljivo slepilo Prepoznavanje oblika Prepoznavanje oblika, složaja i objekata Kako prepoznajemo draži, kako im dajemo smisao, pridajemo značenja...? Prepoznavanje oblika se danas može podeliti na više načina Sa klasičnog, psihološkog stanovišta nameću se dva nivoa: Prvi je prepoznavanje objekata, koje draži pripadaju kom objektu – uglavnom je bottom-up Određivanje šta dobijeni objekt jeste – uglavnom je top-down Sa savremenog, neurofiziološkog i kognitivno-psihološkog stanovišta podela bi mogla biti nešto drugačija: Detekcija osnovnih odlika slike na nervnom nivou – npr. linije i boje (bottom-up) Kategorizaciju odlika u objekte, na osnovu nekih poznatih sklopova, kao što su brojevi ili slova (top- down)

Prepoznavanje oblika po geštalt teoriji Prvi koji su analizirali sposobnost prepoznavanja oblika bili su geštaltisti, početkom XX veka.Oni su sledili psihološku podelu i analizirali su prvenstveno povezivanje draži u celinu.Ideja vodilja geštalt teorije je da je celinaviše od delova.Kasnije je uočeno i da celina (kontekst) utiče na to kako vidimo delove. Prva perceptualna pravilnost koju su geštaltisti uočili je odnos figure i pozadine. Figura je određenija, tačnije lokalizovana, solidnija, bolje integrisana, manja je i izgleda kao da se nalazi ispred pozadine.Pozadina je slabije strukturisana, nije omeđena, neodređeno se prostire.Da bi se uopšte uočila, figuramora da ima konturu koja je odvaja od pozadine, a kontura je bazirana na kontrastu (ivicama) po svetlini ili boji Draži koje čine konturu vidimo kao deo figure. Problematika percepcije figure i pozadine se obično ilustruje iluzijama.

Na prvoj slici je prikazana Rubinova iluzija kod koje naše opažanje osciluje između dve figure: vaze i dva lica Na drugoj slici isto postoje dve figure: saksofonista i lice Naša percepcija brzo prelazi od jednog do drugog geštalta, ali ne možemo oba videti simultano. Da bi objasnili načine na koji vizuelne draži organizujemo u geštalt i kako formiramo figuru, geštaltisti su formulisali principe ili zakone percepcije.Objavljeno je mnogo principa geštalta, od početnih nekol iko, dodanašnjih stotinak (uključujući varijante, različite primere itd.).Svi oni se, u suštini, odnose na načine na koji grupišemo draži u celinu – geštalt.Principi geštalta su popularni u grafičkoj industriji, dizajnu, fotografiji itd.

Princip blizine

:po ovom načelu elementi u opažajnom polju teže da se grupišu na osnovu prostorne i vremenskeblizine.Što su dva elementa bliža veća je verovatnoća da će se opaziti kao celine (važi i za izdvojene akustičke stimuluse).

Princip sličnosti :elementi koji su slični po nekom svojstvu (obliku,boji i dr.) sjedinjuju se u veće organizacione jedinice.

Princip kontinuiteta :odnosi se na opažajnu tendenciju da se u celinu grupišu oni elementi koji se kreću ili menjajuu zajedničkom jednoobraznom pravcu.

Princip zatvorenosti forme ili klozure:elementi se tako grupišu da celekupna figura bude što zatvorenija ili potpunija.

Prepoznavanje sklopova Koristi se u savremenoj kognitivnoj psihologiji i I.T. Bazira se na neurofiziološkoj podeli – kako formiramo objekteTop-down analiza je uključena, ali na elementarnom nivou i bazira se na kategorizaciji draži Kategorizacija je top-down strategija Kategorije mogu biti nervne (urođene), stečene ili mešovite Svesne ili nesvesne, verbalne ili neverbalne. . . U psihologiji se obično nazivaju predstavama.

Teorije detekcije odlika Nobelovci Hubel i Wiesel su 1979. utvrdili da određeni neuroni u vizuelnom korteksu odgovaraju samo naodređene draži prezentirane na onaj deo retine koji pokrivaju ti neuroni.Neuroni većinom uopšte ne reaguju na prosto osvetljavanje retine, nego na “specifično orijentisane delove linija”. Proste ćelije okidaju na linije određene debljine, pod određenim uglom, na njihovom delu retine. Kompleksne ćelije okidaju na linije određene orijentacije, koje se nalaze bilo gde u njihovoj zoni retine. Hiperkompleksne ćelije odgovaraju na linije određene dužine.Ova teorija je posebna po tome što kategorije nalazi u nervnoj strukturi korteksa.Ona je kasnije dopunjenateorijama poređenja odlika (feature- matching).Najpoznatiji takav model je Selfridgeov Pandemonijum za prepoznavanje slova (1959). Model se sastoji od demona: Demon slike prima čulne draži

Demon odlika otkriva nervne odlike slike Kognitivni demoni “vrište” kada prime određene kombinacije nervnih odlika Demon odluke sluša koji kognitivni demon najglasnije vrištiSelfridgeov model dodaje kognitivne (misleće) demone koji sadrže naučene (memorisane) sklopove.Međutim, osim za slova, model ne daje rešenje za to koji su osnovni sklopovi.Biederman je to rešio tako što je predložio skup od 36 osnovnih geona .Od 36 geona i njihovih transformacija naš perceptivni sistem može formirati milijarde oblika,koristeći samo kombinacije sa tri geona. Teorije prepoznavanja složaja Pored teorija, tačnije modela, baziranih na osnovnim odlikama slike, postoje i drugi, slični, i vrlo često posvećenirešavanju praktičnih problema računarske percepcije.Zapravo, najjednostavniji oblik svih ovih teorija je model poređenja sa uzorkom.Po tom modelu mi slike koje vidimo poredimo sa uzorkom ili prototipom, odnosno sa svesnim ili nesvesnim predstavama. Dobre strane teorija prepoznavanja složaja Za razliku od teorije geštalta, mnogo su bolje percepciju utemeljile u CNS.Na taj način je psihološki pristup percepciji, pa i geštaltistički, dobio jaču podršku.Uverljivo je tumačenje da mozak prvo prepoznaje neke osnovneodlike slike (linije, ivice, boje...), a da se zatim skupovi tih odlika stepenovano usložnjavaju, na osnovu poređenja sa pre-memorisanim oblicima. Problemi teorija prepoznavanja složaja Zasada u njih nisu uključeni viši nivoi za top- down analizu.Npr. nijedan od tih modela ne obuhvata celinu,kontekst, iskustvo, orijentaciju... Npr. slova se brže prepoznaju kada su u rečima nego izolovana.Kontekst utiče na to da li ćemo u sredini videti 13ili B.Muškarci vide: četku ili stonogu, metu, glavu.Žene vide: češalj ili zube, tanjir, šolju.

Opažanje dubine Sposobnost da vidimo 3D je zapanjujuća, s obzirom da na retinu pada 2D slika.Mi rekonstruišemo dubinu naosnovu signala o dubini – različitih vizuelnih informacija koje logički ili matematički ukazuju na dubinu.Signali seklasifikuju na monokularne i binokularne .Monokularno viđenje dubine Senke i senčenje – sistem senki koje objekti ostavljaju na podlozi ili jedni na drugima je važan signal dubine Relativna veličina – manji objekat je dalji Prekrivanje – ako objekat A prekriva objekat B, A će nam izgledati bliže Relativna visina – objekat koji je niži izgleda bliži horizontu Linearna perspektiva – ako linije izgledaju kao paralelne, a ukrštaju se, vidimo dubinu Tekstura ili zrnatost – ako se smanjuje izgleda dalje Jasnoća – ako nešto vidimo mutno, izgleda dalje Relativno kretanje ili paralaksa – objekti koji se kreću sporije izgledaju dalji Binokularno viđenje dubine Ključne informacije o dubini dobijamo binokularnim gledanjem Binokularni disparitet

Levo i desno oko primaju različitu sliku Deluje samo za bliske objekte, preko 3-4 metra je zanemarljivo Mozak obrađuje razlike između leve i desne slike i na osnovu toga ima informaciju o dubini Konvergencija Na osnovu podataka iz očnih mišića mozak zaključuje da li oči fokusiraju blizak ili udaljen predmet Opažanje pokreta

Vrlo je evoluciono važno, pokret je nešto što će prvo privući pažnju.Nažalost, ne postoji saglasnost oko toga kakoopažamo pokret Prema jednom mišljenju, ne postoji pokret u našem opažanju, nego samo sled slika za koji nesvesno zaključujemo da predstavlja kretanje Po drugom mišljenju, mi kretanje neposredno opažamo Retina je jako osetljiva na pokret, dovoljna je promena od 1/5 prečnika čepića da se detektuje pokret.Relativnokretanje objekta u odnosu na pozadinu takođe predstavlja informaciju o kretanju.Ako se stave sijalice čoveku na zglobove, ispitanici će u trenu, za 1/10s shvatiti da se radi o čoveku koji hoda. Pronađeni su neuroni u korteksu koji reaguju na posebne vrste pokreta, u posebnim pravcima.Postoji selektivnaadaptacija na pokret (ako duže gledamo isti pokret) i naknadne slike (ako prenesemo pogled, činiće nam se pokret suprotnog smera).U opažanju pokreta učestvuju i druga čula: podaci o kretanju očiju, glave, tela u celini. Fi-fenomen – stroboskopsko kretanje Wertheimer je izveo eksperiment sa dve sijalice u mraku koje se naizmenično pale.Ako su razdaljina i frekvencija paljenja dobro odabrane, ispitanici će videti jedno svetlo koje se kreće levo-desno.Na fi- fenomenu se bazira film, svetlosni ukrasi, reklame itd. Dva vizuelna puta u mozgu Danas figuriše stav da postoje dva osnovna vizuelna (auto)puta.Prvi je Šta-put , vodi od primarnog vizuelnog (potiljačnog) korteksa na dole do temporalnog režnja.Taj put učestvuje u prepoznavanju oblika, boja i identitetaobjekata. Drugi je Gde/Kako-put , vodi od vizuelnog korteksa, ka gore, u temeni režanj .On učestvuje u određivanju mesta u prostoru koje objekti zauzimaju, prepoznavanju pokreta, ali i u upravljanju pokretima. Putevi su obilno povezani, tako da ne postoji opšta saglasnost o ovim njihovim odvojenim funkcijama. Konstantnost opažaja Konstantnost boje i svetline Konstantnost oblika Konstantnost veličine Stalnost postižemo tako što korigujemo sliku na osnovu iskustva i okolnih predmeta Ako nemamo iskustvo ili ne vidimo okolinu, konstantnost nestaje.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument