Cretvrti krstaski rat i pad Carigrada Maturski rad Gimnazija
jelena-lilic
jelena-lilic

Cretvrti krstaski rat i pad Carigrada Maturski rad Gimnazija

18 str.
1broj preuzimanja
8broj poseta
Opis
Cretvrti krstaski rat i pad Carigrada Maturski rad
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 18
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.

САДРЖАЈ

1. УВОД..................................................................................................................................................... 1

2. ЧЕТВРТИ КРСТАШКИ РАТ...................................................................................................................3

2.1. Почетак крсташког похода............................................................................................................... 3

2.2. Освајање Задра и Алексије Анђео...................................................................................................4

3. ОПСАДА И ПАД ЦАРИГРАДА............................................................................................................. 6

3.1. Почетак напада на Цариград............................................................................................................6

3.2. Опсада Цариграда и Алексејево бекство........................................................................................ 7

3.3. Почетак сукоба.................................................................................................................................. 8

3.4. Пад Цариграда.................................................................................................................................10

3.5. Пљачкање Цариграда...................................................................................................................... 11

4. ПОДЕЛА ЗЕМЉЕ И СТВАРАЊЕ ЛАТИНСКОГ ЦАРСТВА............................................................13

4.1. Крсташке државе настале падом Цариграда................................................................................13

4.2. Византијске државе настале падом Цариграда............................................................................14

5. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................................... 15

6. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................... 17

1. УВОД

Након смрти византијског цара Манојла Комнина, са којим се и завршила славна

династија Комнина, долази до опадања моћи Византијског царства. У време Норманских

пустошења по Византијском царству, на сцену ће ступити династија Анђела, на челу са

Исаком II Анђелом. Док се његов претходник Андроник I одупирао несрећном развоју

догађаја, Исак II је пустио да све иде својим током. Старе болести византијске државе,

прекривене у доба Комнина спољашњим сјајем моћи, избиле су сада на површину

откривајући дубоку трулост византијског државног организма.1

Исаку ће престо отети његов старији брат Алексије III. Током једног похода 1195.

године против Бугара, цар Исак II је приликом одласка у лов био жртва завере иза које је

стајао његов старији брат Алексије III. Исак је ухваћен и ослепљен, а затим бацен у

тамницу заједно са својим сином Алексијем IV. За време владавине Алексија III прилике ће се још више погоршати. Намети, потраживање државе и злоупотреба пореских

чиновника ће се све више повећавати.

Византија је трпела све веће неуспехе на Балкану, али и све јачи притисак са

Запада. Непријатељи Царства нису мировали. Алексија III посебно је узнемиравао његов

царски противник са запада, немачки цар Хенрик VI. Хенрик је у мају 1197. године

оженио свог брата Филипа Швапског ћерком свргнутог цара Исака II, Ирином, чиме је

стекао право да се бори за престо у Цариграду приказујући се као покровитељ и осветник

Исакове породице против узурпатора Алексија III.

Уплашени Алексије пристао је да немачком цару плаћа огроман данак. Уведен је

посебан алемански порез, али огромна сума није могла да се сакупи. Алексију је помогла

судбина: у септембру 1197. године цар Хенрик VI изненада је умро у току похода на

Сицилију. Цар Алексије III могао је да одахне, али не задуго.

Очевидна слабост Византијског царства око 1200. године наводила је на мисао о

његовом освајању. Није се само један вођа крсташког рата заносио мишљу о немерљивом

богатству које су скривале цариградске зидине. Било је потребно неколико деценија лоше

власти у Цариграду, неколико неспособних владара, група одважних крсташких вођа и

2

1 Георгије Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998, 376.

један млетачки дужд да се догоди неминовно. Припремао се одлучни ударац против

Византије.

Од велике помоћи за израду овог рада било је дело Георгија Острогорског,

Историја Византије, Народна књига Алга, Београд 1998. Академик Георгије Острогорски

једно је од највећих имена византологије XX века. Његова Историја Византије сматра се

најбољом синтезом о византијској историји. Следеће дело које је било од велике помоћи

јесте дело Фјодора Успенског, Историја Византијског царства, Књига II, Београд 2000.

Може се рећи да готово нема значајнијег проблема из области византијске историје, којим

се Успенски није позабавио, а има много проблема од основне важности које је он први

уочио. Његово дело представља најдетаљнију модерну историју Византијског царства.

2. ЧЕТВРТИ КРСТАШКИ РАТ

2.1. Почетак крсташког похода

Поред папе Иноћентија III, духовног покретача новог крсташког рата, у средишту

предстојећих дешавања стајала је моћна фигура млетачког дужда Енрика Дандола, који се

3

истицао својом дипломатском спретношћу и трезвеношћу, што га је чинило великим

политичарем свога доба. Он је био потпуно равнодушан према идеји крсташког рата као

таквог, а његов једини циљ је био да окрене западне снаге против Византије и тако осигура

превласт Млетачке републике на Истоку. Млеци су успели током 12. века да задрже

привилегије у византијским земљама које су уживали још од Алексија I, али уз опрез

приликом сваке смене власти у Византији. У догађајима тог времена све више учешћа

узимају Пиза и Ђенова, којима је Византија такође додели одређене привилегије у жељи

да створи противтежу млетачкој власти. Како би задржали свој доминантан положај

Млеци су решење видели у рушењу Византијског царства. Крсташки поход је пружао

најбољу прилику и млетачки дужд наумио је да овај крсташки поход претвори у освајачки

рат против Византије.

После неуспеха Трећег крсташког рата и жеље да заузме свети град Јерусалим, који

је освојен од стране муслиманског војсковође Саладина, папа Иноћентије III је уложио сав

свој утицај и моћ у проповедање новог поход. Врло амбициозно замишљен, овај поход је

за циљ имао освајање Египта. Крсташи су послали изасланике у Венецију и Ђенову,

једине силе које су биле у стању да обезбеде прекоморски транспорт војника преко

Средоземља. Како Ђенова није била заинтересована, постигнут је договор са Венецијом. Изасланици су тражили бродове који би превезли крсташку војску преко мора до Египта.

Венеција не само да је пристала на услуге транспорта, већ је понудила да се сама

прикључи овом крсташком походу. Обавезала се да ће обезбедити довољно велики

транспорт за војску, заједно са опремом и залихама, а заузврат је тражила суму од укупно

85.000 марака у сребру.

Гласници су прихватили дуждов предлог и уговор је изнет народу Венеције у

свечаном церемонијалу испред цркве Светог Марка. Споразум је пажљиво исписан и

запечаћен, а обе стране су се свечано заклеле над Светим Писмом да ће испунити свој део.

Преговарачи су се тајно договорили да ће циљ похода бити Египат баш као што је

предложио папа Иноћентије III. У јавности је изнето да је циљ похода Палестина. Вође

похода су ово учиниле да би сакрили своју намеру од непријатеља, а такође и да би

спречили незадовољство међу крсташима који су очекивали да ће се борити за ослобођење

Светог гроба. Поход је био инициран од стране Венеције и француских грофова, али је

4

сама идеја потекла од папе, чији благослов би осигурао уједињење крсташких снага. У

мају 1201. године је уговор стигао у Рим и папа га је одмах прихватио.

У исто време када су гласници стигли у Француску умро је гроф Тибо од Шампање,

вођа похода и човек који је први узео крст у свом дворцу.2 Крсташи су одмах решили да

сазову сабор у Соасону на ком би требало да изаберу новог вођу. У јуну 1201. године у

Соасону су се окупили грофови Шампање, Блоа и Фландрије заједно са неколицином

високих барона. Тамо је Жофроа Вилардуен за новог вођу похода предложио Бонифација,

маркиза од Монферата. Племићи и барони су се сложили у вези избора Бонифација и

послали су гласнике да га позову да дође у Француску. Бонифације је дошао у Соасон и

прихватио је команду над крсташком војском.

Крсташи, предвођени грофом Балдуином Фландријским и маркизом Бонифацијем

Монфератским, окупили су се у Венецији где су их чекали изнајмљени млетачки

бродови.3 Међутим, крсташи су запали у велики проблем, јер нису могли да испуне

споразум са Млетачком републиком и сакупе потребан новац. Испунивши и више од

обећаног, Млечани, предвођени дуждом, су сазвали грофове и захтевали да они испуне

свој део и исплате договорену суму. Након опорезивања војника, Бонифације и грофови су

заложили злато и сребро из својих благајни како би сакупили новац за исплату, али ипак на крају су видели да и даље дугују Млецима око 34.000 марака у сребру.

2.2. Освајање Задра и Алексије Анђео

Пошто нису добили обећану суму новца, заправо било је много мање учесника него

што је првобитним планом предвиђено, дужд Дандоло је у овом одлучном часу наступио

са својом понудом. Дужд Дандоло је предложио крсташима да исплате део дуговања тако

што ће у име Венеције освојити Задар, који је био под влашћу угарског краља. И поред

противљења папе Иноћентија III и претњи екскомуникацијом, крсташи су ову понуду

оберучке прихватили. Задар је био добро утврђени град и веома важна стратешка тачка за

оног ко је хтео да има превласт на Јадранском мору. У служби Млетака крсташи су

кренули против хришћанске Уграске, иако се и сам угарски краљ придружио крсташком

5

2 Фјодор Успенски, Историја Византијског царства, Књига II, Београд 2000, 309.

3 Жан – Клод Шене, Бернар Флизен, Византија: Историја и цивилизација, Клио, Суботица 2010, 184.

рату. Новембра 1202. године они су заузели Задар, не обазирући се на то што је

становништво истакло крстове на зидинама опседнутог града. То је управо била

симболична предигра овог крсташког рата и прво скретање крсташа.4

После првог, дошло је и до другог скретања крсташке војске, изазваног доласком

византијског принца Алексија Анђела, сина ослепљеног цара Исака II. Млади Алексије

успео је да побегне из тамнице у којој је био затворен заједно са својим оцем, након

преврата 1195. године. Тражећи помоћ, он је кренуо на Запад и после састанка са

Иноћентијем III, који није уродиом плодом, стигао је на двор свога зета Филипа Швапског,

који је подржао Алексијеве претензије на византијски престо. Филип се обратио

крсташима и Млечанима позивајући их да врате на престо Исака II и његовог сина.5 Док

су крсташи још зимовали у освојеном Задру, њима су стигли изасланици немачког краља

Филипа Швапског и изасланици византијског царевића Алексија. Изасланици су носили

писмо у коме Филип моли маркиза од Монферата и крсташе да помогну његовом зету

Алексију да се докопа круне. Заузврат Алексије је обећао Млечанима и крсташима

огромне своте новца, склапање црквене уније и обавезао се да ће након повратка на

византијски престо свим средствима помагати даљу крсташку војну акцију. Тада су

формално склопљена два уговора: први о савезу немачког краља и младог царевића Алексија, и други уговор између Венеције и крсташа о освајању Константинопоља.6

Долазак младог Алексија у Задар је договорен за две недеље после Ускрса. Овим уговором

у Задру је била запечаћена судбина Византијског царства.

3. ОПСАДА И ПАД ЦАРИГРАДА

3.1. Почетак напада на Цариград

6

4 Г. Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998, 389.

5 Исто 389.

6 Ф. Успенски, Историја Византијског царства, Књига II, Београд 2000, 14.

Крсташка армија испловила је из Задра априла 1204. године. На свом походу

застали су у Драчу који им је отворио капије и признао Исака и Алексија за законите

цареве, предавши им град и заклевши им се на верност. Следећа станица на њиховом путу

био је утврђени град Крф. На Крфу, маја 1203. године је и потписан споразум између

крсташа и пресолонаследника Византијског царства. Крсташка армада је напустила Крф

негде око 25. маја 1203. године и запловила је ка престоници Византије. Флота је опловила

Мореју и ушла је у Егејско море. Затим је пристала на острву Еубеји, док је један део

бродова обилазио околна острва са циљем да приморају тамошње становништво да

признају младог Алексија за цара и да му плате данак. Већина бродова је наставила пут са

Еубеје ка Абидосу на азијској обали и дошли су до Дарданела које су заузели без отпора.

Оне друге галије које су обилазиле околна острва су им се придружиле код Дарданела

после недељу дана. Када се флота опет окупила прошла је Дарданеле и ушла је у

Мраморно море. Усидрила се у луци светог Стефана, недалеко од Цариграда чије зидине

су могли одатле да виде.

Цар Алексије III Анђео се ослањао на чврстину градских зидова и на

неприступачност престонице са мора. Са морске стране град је био окружен заливом

званим Златни рог. Византијска флота, чији је командант био царев зет Михајло Стрифин, је била у лошем стању. Своју титулу Михајло је искористио за лично богаћење, продајући

опрему и бродове флоте, а цару је подносио лажне извештаје.

Глави план крсташа је био да заузму Галатску тврђаву и да бродовима уђу у Златни

рог. Тај чувени залив је делио град на два дела, а пошто је византијска флота била у

очајном стању он је представљао најслабију тачку одбране.

Крсташи су се договорили да се ускладе напади са копна и са мора. Бродови су

захваљујући овој тактици успели да пристану у Галати тачно преко пута града и следећег

дана освојена је велика кула која је била основ одбране Галате. У исто време млетачки

бродови су успели да прекину велики ланац који је затварао улаз у Златни рог, затим су

бродовима ушли у залив и потопили су и заробили све византијске бродове. Заузећем

Галате и провалом у Златни рог нападачи су у суштини обезбедили контролу над градом.

Сада су несметано могли да организују опсаду Цариграда са које год стране су хтели.

3.2. Опсада Цариграда и Алексејево бекство

7

Опсада Цариграда је почела 17. јула 1203. године. Крсташке снаге су бројале око

1000 коњаника и око 30000 пешака, а што се флоте тиче, она је имала око 110 бродова за

превоз коња, 60 бродова и преко 70 великих лађа.7 Са мора, Млечани су напали западни

део зидина. Крсташи су претрпели страховите губитке у борби против Византинаца који

су бранили део зида, не остваривши ни најмањи помак. Млечани су били далеко

успешнији. Предвођени дуждом Дандолом лично, успели су да заузму низ одбрамбених

кула дуж зидина луке. Како би сачували стечене позиције, сишли су у град и изазвали

пожар у нади да ће тиме успорити византијски противнапад.

У току ноћи између 17. и 18. јула Алексије III Анђео је побегао из града и покупио

је велики део новца из државне благајне. Алексије је побегао у град Мизонополис, у

Тракији. Слепи Исак II дошао је опет на престо, а као савладар царску круну добио је и

његов син Алексије IV, штићеник крсташа.8 Латини су послали своје изасланике да се

састану са са слепим Исаком уз захтев да се потврди споразум између крсташа и младог

Алексија и тражили су да их он награди за услугу коју су учинили његовом сину. Исак се

дуго колебао, али је на крају ипак одлучио да потпише уговор са Латинима и од тада

почињу велике муке за њега и његовог оца због обавезе дуга према крсташима.

После августа 1203. године односи између крсташа и двојице савладара су почели да се погоршавају. Византијска влада је била у великој неприлици јер није знала како да

исплати велики дуг. Исак и Алексије су почели да сакупљају новац за исплату дуга који је

износио 200.000 марака у сребру. Смишљали су разне начине: конфисковали су црквену

имовину, претапали су уметничка дела и драгоцености, чак су присвајали и приватну

имовину. До септембра су успели да сакупе само 100.000 марака које су дали крсташима.

Постало је јасно да Исак и Алексије не могу да испуне своја обећања и да ће

крсташи морати опет да се лате оружја. Дужд Дандоло је решио да Алексију пошаље

изасланике, који би захтевали испуњење обећања, подсећајући на учињене услуге и то уз

упозорење да ће му објавити рат, ако не испуни све што је обећао. Када су изасланици

изнели захтеве атмосфера у палати се драстично изменила, толико да су изасланици брже

боље напустили палату плашећи се за своје главе. Тако је коначно прекинуто пријатељство

8

7 Радивоје Радић, Византијске кратке хронике о паду Цариграда 1204. године, Ниш и Византија, Трећи научни скуп, Ниш, 3-5. јун 2004, Ниш 2005, Зборник III, 20.

8 Г. Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998, 390.

Византинаца и Латина, а отпочео је сукоб који ће довести до пада Цариграда и поделе

Византијског царства.

3.3. Почетак сукоба Први напад учинили су Византинци са циљем да униште бродове својих

противника. Неколико својих бродова су напунили запаљивим материјалима и тако од

њих направили плутајуће бакље, које су се требале забити у противничке бродове, ношене

ветром низ мореуз. Искусни Млечани су кукама запаљене бродове одвлачили од својих и

пуштали, да их даље носе струје воде и ветра.

Становништву Цариграда је било јасно да су у немилости Латина, а да је за то

заслужан њихов цар, кога ће убрзо и збацити са власти. 28. јануара 1204. године9, је

Алексије IV збачен са трона и убијен, а Исак II је убрзо преминуо.10 За новога цара је

изабран Алексије V Дука, познат као Мурзуфул, због својих густих обрва. Алексије V

Дука је утамниченог Алексија у више наврата безуспешно покушао отровати, да би га на

крају удавио. Јавности је речено да је умро природном смрћу и сахрањен је уз царске

почасти.

На предлог крсташа да ратификује споразум на који су се обавезали бивши цареви

Мурзуфул је негативно одговорио. Крсташи су се спремали за борбу да још једном освоје

Цариград, али овај пут не како би створили нову византијску владу, већ са циљем да сруше

Византију и створе Латинско царство.

У марту 1204. године су дужд Дандоло, Бонифације, Балдуин, Луј од Блоа и остале

вође склопили нови уговор. Њиме су регулисали поделу царства и Цариграда када га

освоје, чиме је унапред испланирана основа организације, још непостојећег Латинског Царства. Закључени акт је представљао добро осмишљен план од кога крсташи нису ни

мало одступали.

9

9 Исто20.

10 Радивоје Радић, Пад Цариграда 1204, 2008, Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Κωνσταντινούπολη.

Уговором из марта 1204. године одлучено је следеће11 :

1) Константинопољ ће крсташи заузети оружјем и у њему ће се успоставити

нова влада састављена од Латина;

2) Град ће бити препуштен пљачки, сав плен ће се сакупити на једно место и

биће пријатељски подељен. Три четвртине плена ће отићи на исплату дуга Венецији и на

испуњење обавеза царевића Алексија, а једну четвртину ће добити Бонифације и

француски кнежеви;

3) Након освајања града дванаесторица бирача, од којих шесторица

Венецијанаца и шесторица Француза, ће изабрати новог латинског цара;

4) Оној страни од које буде изабран цар припашће једна четвртина царства,

укључујући две царске палате: Валхернску и Букелон, док ће преостале три четвртине

царства поделити на једнаке делове Венеција и француски крсташи;

5) Земља која не буде дала цара добиће власт над црквом Свете Софије и право

да међу свештенством своје земље изабере новог патријарха. Свака од страна освајача ће

моћи да поставља свештенство у црквама које им припадну;

6) Потписници уговора су се обавезали да ће провести годину дана у

Константинопољу како би помогли новом латинском цару и да утвде нови поредак. После тога ће сви они који буду хтели да остану морати дати заклетву новом цару;

7) Међу Млечанима и Французима ће бити изабрана комисија од дванаест

чланова која ће имати обавезу да свим учесницима похода подели феуде и почасне

дужности. Подељене титуле би биле наследне и могле би се преносити и по женској

линији;

8) Све вође које добију феуде морају да положе вазалну заклетву пред царем, а

заклетве ће бити ослобођен само млетачки дужд;

9) Цар мора да остане доследан свим тачкама овог уговора и такође мора да,

поред феудалне војске својих вазала, обезбеди осталу војску која је потребна;

10

11 Ф. Успенски, Историја Византијског царства, Књига II, Београд 2000, 319.

10) Венеција ће задржати све повластице и привилегије које је раније добила од

Византије. Грађани оних земаља које су у сукобу са Венецијом немају право на добијање

било каквог поседа од територије Византијског царства;

11) Обе уговорне стране ће се обавезати на верност папи који ће свако

нарушавање уговора казнити екскомуникацијом.

3.4. Пад Цариграда

Када је уговор био склопљен освајачи су почели да се припремају за коначан

расплет. У свитање 6. априла 1204. године флота је испловила и нашла се испред зидина

Цариграда. Из претходних сукоба Алексије V је увидео слабе тачке свога града, па је

повећана одбрана зидина, као и висина кула које су гледале на Златни рог.12 Значајну улогу

у одбрани града ће имати и то што је сваки нови спрат на кулама био истуренији, од оног

испод, па су се тако нападачи могли, са сваког спрата, несметано гађати бродове камењем, стрелама и врелим уљем. Флота се приближила зидовима и са бродова су освајачи

спуштали мердевине и покретне мостове на врхове одбрамбених торњева. У исто време се

део трупа искрцао покушавајући копном да допре до самих зидина. Напад је трајао до

вечери и крсташи су одустали од даље опсаде, укрцали су се на бродове и отпловили су

назад у свој логор преко пута Златног рога.

Други напад на град је организован 12. априла, нападнут је исти део зида као и

прошли пут. Захваљујући побољшању бродова и опсадних справа, као и повољном ветру

крсташи заузимају куле једну за другом. Ово је охрабрило војнике, пешаци и витезови

попели су се на зидине и савладали су њихове бранитеље, спустили су се у град и

отворили су капије изнутра. Када су то видели, витезови су одмах узјахали коње искрцане

на обали и појурили су у унутар зидова града.

Иако се говорило о томе да сам цар спрема осветнички напад, Мурзуфлу је

напустио Цариград и побегао је у Тракију. Преостала византијска војска окупила се како

би изабрала новог вођу. Избор се водио између Константина Дуке и Теодора Ласкариса.

Византијски племићи изабрали су Теодора Ласкариса за цара. Теодор Ласкарис је био

11

12 Р. Радић, Византијске кратке хронике о паду Цариграда 1204. године, Ниш и Византија, Трећи научни скуп, Ниш, 3-5 јун 2004, Ниш 2005., Зборник III, 20.

један од вођа одбране града, он је покушао је да наговори војнике да се не предају, али

њихов морал је био сломљен и нису хтели више да се боре. Након тога и он је пошао за

Мурзуфлом, са својом породицом напустио је град и побегао је у Азију. Уплашен народ се

ујутру разбежао по околним улицама, а Латини су наставили напредовање без даљег

отпора. 13. априла 1204. године византијска престоница ће коначно пасти под налетом

силне војске, услед недостатка сопствене одбране. Тако је Цариград који је вековима остао

непобеђен, пркосећи јаким нападима Персијанаца и Арабљана, Авара и Словена, Руса и

Печенега, пао у руке крсташа и Млечана.13

3.5. Пљачкање Цариграда

По освајању Цариграда, крсташи су три дана и три ноћи пљачкали град и вршили

свирепа насиља. Три дана и три ноћи је трајало страдање престонице византијског

царства. Никита Хонијат, очевидац и сведок, описује ужас на улицама Цариграда после уласка крсташа у "царицу градова" 13. априла 1204. године. Он наводи да су се на улицама

могли чути плач, урлици, кукњава; на раскрсницама ридања, у богомољама жалосни

јецаји; мушкарци изнемогли од туге и јада; жене које вриште јер их осиони нападачи вуку

по улицама, одвајају од мужева.14

Страдање престонице византијског царства трајало је од 14. до 16. априла 1204.

године. Скупоцена блага највећег културног центра тадашњег света развучена су на све

стране, а делом и дивљачки уништена.15 Проваљујући у храмове, крсташи су се бацали на

црквене предмете и украсе, обијали су ковчежиће са светитељским моштима, отварали су

царске гробове и саркофаге, лупали су драгоцене споменике и спаљивали су рукописе, све

у циљу да са њих скину злато, сребро и остале драгоцености. Светиње и драгоцености су

отпремане у Европу, великом броју покрадених предмета никада се није ушло у траг, нити

се сазнало у ком су делу Европе завршили.

Након пуна три дана пљачкања по Цариграду дошло је до помрачења месеца што је

узнемирило крсташке вође. Уплашени предводници пљачке су ово протумачили као

божији знак да је било доста разарања и наредили су да се пљачка прекине. Маркиз

12

13 Г. Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998, 390 – 391.

14 Р. Радић, Пад Цариграда 1204

15 Г. Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998, 391.

Бонифације, дужд Дандоло и остали барони су се сложили да плен сакупе како би био

подељен. Све сакупљено је подељено на пола и то тако да је од крсташке половине

исплаћен дуг према Млечанима.

4. ПОДЕЛА ЗЕМЉЕ И СТВАРАЊЕ ЛАТИНСКОГ ЦАРСТВА 13

Након поделе плена требало је изабрати новог цара, што како би се сан о стварању

Латинског царства могао остварити. У ту сврху састао се савет од шест крсташа и шест

Млечана. Кандидати су били тројица вођа похода: дужд Дандоло, маркиз Бонифације

Монфератски и Балдуин гроф Фландријски. Због водеће улоге међу крсташима за време

похода изгледало је да све иде у прилог избора Бонифација Монфератског. Са друге

стране, Дандоло је желео да на византијском престолу види мање маркантну личност и

успео је да спроведе избор грофа Балдуина Фландриског. Млечани су у избору за цара

наступили сложно, док су се код крсташа јавила различита струјања. Гроф Балдуин

Фландриски крунисан је за Латинског цара у цркви Свете Софије 16. маја 1204. године. За

патријарха ће бити изабран Венецијанац Тома Морозини и то без саветовања са папом.

Овај избор првог латинског патријарха повезан је са Мартовским уговором, којим је било

предвиђено да у случају да цар буде изабран из редова крсташа за патријарха мора бити

постављен Млечанин. На ред је дошла и трећа ставка уговора која се односила на

расподелу Царства.

4.1. Крсташке државе настале падом Цариграда

Као цар Латинског царства Балдуин је добијао четвртину византијске територије.

Од остале три четвртине половина је дата Млечанима, а другу половину су делили

витезови крсташке војске. Балдуину је добио Тракију и северозапдни део Мале Азије, као

и нека од острва у Егејском мору. Цар је успео да запоседне и Солун и тако је основао

Солунску краљевину, која је обухватала и околне области Македоније и Тесалију.

Поред Балдуиновог Латинског царства и Солунске краљевине Бонифација,

створене су још две независне кнежевине: Атинско војводство под влашћу бургундског

витеза Отона Де Ла Роша и француска кнежевина Ахаја или Мореја под Виљемом

Шамплитом и Готфридом Вилардуеном, који је био синовац Жофроа Вилардуена. Владари

ове две кнежевине су били вазали Бонифација Монфератског, а не вазали цара Балдуина.

Млечани су успели да запоседну наважније луке и острва на путу од Млетака до

Цариграда. Они су преузели Јонска острва, Крит, Еубеју, Андрос и Никсос, као и

најважније луке на Хелеспонту и Мраморном мору.

Као и цела византијска територија подељен је и Цариград: Млеци су добили 3/8,

док је цар задржао 5/8 градске територије.

14

4.2. Византијске државе настале падом Цариграда Непосредно пре пада Цариграда своју славу је почела да тражи династија Комнина.

Односно, унуци Андроника I Комнина, Алексије и Давид, који су у априлу 1204. године

заузели Трапезунт. Млађи брат је био вештији и смелији, па је освојио Пафлагонију и

Хераклеју. У том походу ће га прекинути Теодор Ласкарис.16

На далеким обалама Црног мора огранак династије Комнина је доносио плода,

оснивајући Трапезунтско царство. Ово царство ће одолевати нападима и бројних Турака,

али и похлепних Ђеновљана, и то све до 1461. године. Мехмеду II Освајачу је требало

осам година, после пада Цариграда, да сруши Трапезунтско царство.

У Малој Азији Теодор Ласкарис, зет Алексија III, је створио Никејско царство,17 а

на Балкану Михаило Анђео, брат од стрица Исака II и Алексија III Епирску деспотовину.

Латинско царство је било ограничено на области око Цариграда и окружено је са

две стране, са једне је било Никејско царство, а са друге Епирска деспотовина. Борба за

рестаурацију Византије се завршила 1261. године када је никејски цар Михајло VIII

Палеолог ушао у Цариград чиме је Латинско царство престало да постоји. Након више од

пола века латинске владавине снови Византинаца су били остварени.

5. ЗАКЉУЧАК

15

16 Г. Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998, 399. 17 Исто 399.

Највећи и најмасовнији организовани војни походи у средњем веку били су

крсташки ратови. Они представљају догађаје који су оставили далекосежне последице,

како за земље Блиског истока тако и за саму Европу. Циљ покретања првих крсташких

ратова је била борба против неверника, муслимана који су претили хришћанској Европи.

Ускоро се појам неверника, против којих се водила борба, проширио и крсташки ратови су

почели да се воде против других народа који су живели на рубовима западног

хришћанског света.

После Великог раскола источне и западне цркве, римске папе су хтеле да стекну

примат над православном црквом и за тај циљ су користиле свети рат, рат који се водио

првенствено духовним интересима. Ослобођење Христовог гроба и светих места је

заинтересовало велики број Европљана, који су у рат ишли вођени својим циљевима.

Искривљење првобитне идеје крсташког рата се највише показало баш у Четвртом

крсташком походу. Четврти крсташки рат је Византији, јединој наследници античке

цивилизације, задао ударац од кога се није опоравила до свог коначног пада. Такође је

утицао на промену политичке карте југоисточне Европе и Мале Азије.

Четврти крсташки рат, завршен је латинским освајањем Цариграда и рушењем

Византијског царства, у априлу 1204. године. Цариград је изгубио своју водећу политичку улогу, а византијска цивилизација ће још једном заблистати у време династије Палеолога

у 14. веку, да би се затим полако гасила.

Пад Цариграда оставио је огроман траг на односе две хришћанске цркве –

православне и катлоичке. Иако је већ више од једног века владала званична подела

хришћанске цркве, насиље католичких хришћана над православним Цариградом

продубило је јаз између две цркве који ни до данас није превазиђен.

Поред материјалне штете освајање Цариграда имало је и друге последице по

међународне и регионалне односе тога доба. Уместо једног царства, на његовом простору

ствара се већи број нових држава.

Са крсташким ратовима успостављене су економске и културне везе Западне

Европе са Византијом и Блиским истоком. Трговина са Истоком убрзала је развитак

градова и градске привреде на Западу. Италијанске државе Венеција, Ђенова и Пиза су у

време крсташких ратова развиле флоту и економски се уздигле. Док је Византија слабила

16

и пропадала, расла је моћ држава Западне Европе, које су постепено преузимале водећу

улогу у свету.

Комадање Источног римског царства између Венецијанаца и крсташа отворило је

Турцима пут у Европу. Цариград ће пружити последњи, очајнички, али херојски отпор

турском нападу 1453. године, а потом утонути у вечну тишину из које ће изронити турски

Истанбул.

6. ЛИТЕРАТУРА

1. Георгије Острогорски, Историја Византије, Народна књига Алфа, Београд 1998.

17

2. Фјодор Успенски, Историја Византијског царства, Књига II, Београд 2000.

3. Жан – Клод Шене, Бернар Флизен, Византија: Историја и цивилизација, Клио, Суботица 2010.

4. Радивоје Радић, Византијске кратке хронике о паду Цариграда 1204. године, Ниш и Византија, Трећи научни скуп, Ниш, 3-5. јун 2004, Ниш 2005, Зборник III

5. Радивоје Радић, Пад Цариграда 1204, 2008, Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Κωνσταντινούπολη. 6. Шарл Дил, Историја византијског царства, превод са Француског Радослав Перовић,

Издавачка кућа Геце Кон, Београд, 1993.

7. Јоханес Кодер, Византијски свет, Утопија, Београд 2011.

18

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.