Detinjstvo u rakovici-METODOLOGIJE SOCIOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA-Seminarski rad-Sociologija
hippe72
hippe7211 June 2012

Detinjstvo u rakovici-METODOLOGIJE SOCIOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA-Seminarski rad-Sociologija

PDF (80 KB)
8 strane
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Detinjstvo u rakovici; METODOLOGIJE SOCIOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 8
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
UNIVERZITET U BEOGRADU

UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

SEMINARSKI RAD

IZ METODOLOGIJE SOCIOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA

DETINJSTVO U RAKOVICI

Profesor: Studentkinja:

Dr Vladimir Ilić

BEOGRAD, JANUAR, 2007

1

Detinjstvo se u svakodnevnom životu opaža kao prirodna i normalna, sasvim

nebitna pojava koja je postala jedna od onih, društveno nevidljivih, kao što su porodica i

međusobni odnosi. Shvatanje detinjstva kao prirodnog proizlazi iz dominantne teme

savremene kulture, rasta ili razvoja. Razvoj je postao osnovni okvir za proučavanje

detinjstva. Ideja prirodnog rasta daje detinjstvu konotaciji prirodnosti. Prolaznost detinjstva

je izražena onim što se posmatra kao presocijalna faza u postojanju odraslim. Evolucioni

cilj detinjstva postaje prelazak iz nezrelog, iracionalnog i asocijalnog bića u zrelog i

odraslog čoveka. Budući da je prolazna i privremena faza, detinjstvo se shvata olako.

Posmatra se kao neophodan , normalan deo života za koji ne treba imati poseban interes. Po

mišljenju mnogih sociologa, psihologa i antropologa, detinjstvo je oblik društvene pojave.

Ono se ne može tumačiti kao prirodna pojava, jer prelazak deteta u odraslu osobu ne

proizlazi iz fizičkog razvoja, niti se mogu meriti po fizičkom izgledu. Dete jeste nezrelo,

što je biološka činjenica, ali ona se shvata na način koji je odraz društvene činjenice. Nova

sociologija detinjstva, u proučavanju konstituiše se oko problema proučavanja detinjstva

kao “aktivno promenjlivog skupa društvenih odnosa unutar kojeg se konstituišu rane

godine ljudskog života” (James and Prout, 1990:7). Iako se ne može govoriti o kompletnom

pristupu, mogu se prepoznati neke osnovne postavke oko kojih se stvara nova paradigma

sociologije. Od najvećeg značaja je zahtev da se detinjstvo shvata kao i proučava kao

društvena pojava. Ono nije prirodna i univerzalna pojava ljudskog roda, već se javlja ko

specifična strukturalna i kulturna karakteristika različitih društava. Zatim, kao promenljiva,

ono se mora uključiti u društvenu analizu i posmatrati zajedno sa klasama, polom,

etnicitetom. Mi moramo decu posmatrati kao aktivna bića u stvaranju i određivanju svog

okruženja. U istrživanju sociologije detinjstva primetilo se da detinjstvo predstavlja

ozbiljan predmet sociološkog proučavanja. Deca, njihovi ciljevi i svakodnevne aktivnosti,

bi se mogla proučavati posebno Zatim, u sociološkim istraživanjima, uveden je veliki broj

novih ideja i hipoteza. One se tiču odnosa detinjstva i odraslog doba, kao i odnosa u

samom detinjstvu. Ako se kao cilj sociologije postavi razumevanje stvarnosti detinjstva,

onda bi bilo potrebno razviti novi pristup problema detinjstvu. Moralo bi se napustiti teorije

čiji je cilj opisivanje razvoja iz nerazvijene društvenosti deteta u kompletnu društvenu

ličnost. Da bi se detinjstvo tumačilo kao društvena tvorevima, potrebno je gledati na nju

2

kao na stvarnost, sadašnjost, a ne kao na fazu okrenutu ka budućnosti. Da bi se razumela

stvarnost detinjstva, ono treba da se shvata i proučava kao skup aktivnosti i odnosa u

svakodnevnom životu.

Proučavanje prakse zahteva, u najvećoj meri, oslanjanje na kvalitativni pristup i

metodologiju. U osnovi tog pristupa je tzv. “gusti” opis zasnovan na sistematskoj

interpretativnoj analizi podataka o stvarnosti koji su dobijeni putem posmatranja i

intenzivnog, dubinskog razgovora. Pored sistemske analize, kojom se otkriva struktura

svakodnevnog života, odnosno prakse, postoji još nekoliko metoda koje se koriste za

njihovo tumačenje. Jedna od metoda je svođenje objekata naše svakodnevne svesti na

njihovu suštinu, čime se poriče njihova “ prirodnost “, odnosno čime se podvrgavaju

kritičkom preispitivanju. Sličan cilj ima tzv. “misaoni eksperiment” kojim se manipuliše

društvenim objektima na taj način što se zamišljaju različiti uslovi i situacije njihovog

postojanja i delovanja. Jedan od plodonosnih načina da se spozna suština neke prakse je

namerni prekid rutinske očekivane interakcije. O suštini i značaju svakodnevne prakse

može se mnogo saznati i poređenjem onoga što je rečeno i onoga što je učinjeno, odnosno

normativnog i stvarnog,

Proučavanje odnosa normativnog i praktičnog u svakodnevnici detinjstva prvi je

posebni cilj našeg istraživanja. U okviru njega se analizira kada normativna stvarnost, u

našem slučaju ideje i stavovi o porodoci, odnosno detetu, generišu praksu, odnosno

ponašanja i postupke koji čine svakodnevnu praksu detinjstva, a kada postoji diskrepancija

između normativnog i praktičnog.

Drugi posebni cilj istraživanja odnosi se na ustanovljenje (ne)postojanja socijalne

reprodukcije habitusa porodice radnika. U njemu se traži odgovor na pitanje da li kod nas

postoji specifična kultura porodice radnika i kako se ona (ukoliko postoji) reflektuje na

svakodnevni život i praksu detinjstva. U istraživanju se insistira na porodici radnika stoga

što se napušta klasna konceptualizacija, a nastoji se na kulturnom miljeu, unutar relativno

homogene zajednice. Da bi se izbegli stereotipi i teorijsko-metodološke teskoće

definisanju klasa, slojeva, naše određenje porodice radnika zasnovano je na profesionalnom

statusu roditelja i nekim obeležjima stila života.

3

Metode korišćene u istraživanju su: razgovor sa roditeljima na osnovu strukturisanog,

standardizovanog upitnika; dubinski, intezivni, polustrukturisani razgovori sa roditeljima i

detetom i posmatranje koje je prilagođeno predmetu istraživanja. Prilikom obavljenog

istraživanja u opštini Rakovica, korišćen je uzorak od sedamdeset i dvoje dece, od kojih je

bilo trideset i sedam devojčica trideset pet dečaka, uzrasta od četiri do sedam godina.

Podaci se odnose na jedno dete u porodici. S obzirom da je u dvadeset i osam porodica

ispitivanje obavljeno sa oba roditelja (a i ostalima neizmenično: samo sa majkom, odnosno

ocem), ukupan uzorak činilo je sto ispitanika, pedeset majki i pedeset očeva.

Potreba da se pojasne pojedini aspekti svakodnevnog života deteta u radničkoj

porodici ponukala je istraživača da sprovede dodatno istraživanje na kontrolnom uzorku.

Rezultati istraživanja na kontrolnom uzorku korišćeni su za poređenje u slučajevima kada

su bili korisni za tumačenje podataka osnovnog istraživanja. Rezultati analize uzorka

pokazuje da je postignuto visoko učešće ispitanika koji rade u radničkim zanimanjima u

samoj proizvodnji: šestdeset i jedan procenat naspram dvadeset procenata u uslužnim

delatnostima, dvanaest procenata u službeničkim zanimanjima i sedam procenata

domaćica. Kada se izdvoje očevi, slika postaje još izrazitija: osamdeset i osam procenata

radi u proizvodnji, deset procenata u uslužnim delatnostima, dok samo jedan otac obavlja

službenički posao. Kada su majke u pitanju , pojavljuje seujednačen broj onih koje rade u

proizvodnji i uslužnim delatnostima, trideset i dva procenata , naspram dvadeset i dva

procenata majki koje su službenice četrnaest procenata koje su domaćice.

Za analizu porodičnog porekla ispitanika korišćeni su podaci o zanimanju i školskoj

spremi ispitanikovog oca i majke, kao i o mestu rođenja ispitanika i njegovog (njenog) oca.

Bolja obrazovna slika je odraz bolje kvalifikacione strukture mlađih ispitanika, koju

zahteva i sama vrsta industrije u kojoj su zaposleni. Možemo zaključiti da nove generacije,

iako u velikoj meri reprodukuju tip zanimanja svojih očeva, imaju daleko bolju obrazovnu

sliku od svojih roditelja. Istraživanje nam takođe pokazuje da izvestan broj ispitanika radi

na mestu za koje je potrebna niža stručna sprema on one koju oni imaju. I kod žena se

javlja pojava da ispitanice ne rade posao za koji su se školovale, već neki drugi sa nižom

klasifikacijom.

4

Metode istraživanja

Podaci o porodicama dobijeni su iz različitih izvora. Upoznavanje sa ispitanicima je

vršeno putem razgovora. On je obavljan u prostorijama gde se ispitanici osećaju

najprijatnije i gde provode najviše vremena. Razgovor je ponekad vođen nasamo, ali i u

prisustvu ostalih članova porodice što je omogućilo da se uvide i interakcije među

ukućanima. Potrebna je i određena doza opuštenosti i otvorenosti sa obe strane kako bi

razgovor bio što komotniji i prijatniji. Tokom svih poseta vršeno je i posmatranje koje je

jedno od osnovnih načina prikupljanja podataka u etnografskim istraživanjima. Međutim,

ovde nam služi kao kontola i dopuna drugih izvora informacija o svakodnevnom životu

dece. Posmatranjem smo težili da dobijemo podatke o akterima, aktivnostima,

interakcijama i o opštem utisku istraživača o porodici. Upitnik koji je korišćen prilikom

istraživanja, sastavljen je od četiri agregata pitanja koja se odnose na socio-ekonomski

status i poreklo porodice, kvalitet i stil života, vrednost i aspiarcije vezane za roditeljstvo i

detinjstvo i vaspitne stilove. Pitanja u delu ispitanika o stavovima i vrednostima odnose se

na opšte vrednosne orijentacije, na vrednosti i stavove vezane za decu i na aspiracije

roditelja u odnosu na decu. Deo upitnika o vaspitnim stilovima ispituje određene postupke

u vaspitanju kako ih sam ispitanik tumači. Istraživanjem je utvrđeno da je ispitanicima jako

teško da rekonstruišu svoj ili detetov svakodnevni život, što pokazuje da je svakodnevnica

u tolikoj meri rutinizovana da ljudi jednostavno nemaju svest o posebnosti izdvojenih

aktivnosti. Odgovori dobijeni putem intervjua ukazuju da bi se nastojanje da ispitanici

samostalno rekonstruišu svakodnevnicu pokazalo kao nemoguće u anketnom postupku, pa

se ta informacija mora tražiti nekim drugim metodama kao što su intenzivni razgovori i

posmatranje. Takođe se pokazalo da oni roditelji koji imaju osmišljeni pojam o roditeljstvu,

razvijene stavove i predstavu o svom detetu, imaju i sposobnost da se distanciraju od

svakodnevnice i da je tako kvalitetnije i kritički rekonstruišu.

Iako je prvobitna namera bila da se u potpunosti razvije i primeni etnografski

pristup, on u ovom istrživanju ima bitna ograničenja. Jedan oblik ograničenja proističe iz

same situacije koja je onemogućila duži boravak na terenu i punu primenu tehnike

posmatranja. Drugi oblik ograničenja su sami ispitanici, odrasli zbog nemotivisanosti i

5

ograničenih sposobnosti verbalizacije, ali i deca čiji je rani uzrast sa određenim

karakteristikama kognitivnog razvoja ograničio primenu intervjua i nekih posebnih

instrumenata. Izvor ograničenja može biti i istraživač ukoliko ima određene predrasude,

sklonosti ka nečemu ili je pristrasan. Kombinovanom primenom, metodi pojedinačno mogu

da se dopunjuju u ostvarenju složenog cilja kao što je rekonstrukcija svakodnevnog života

radi njegovog tumačenja i razumevanja. Različite metode možemo koristiti i kao kontrola,

dopuna i kritika drugog, što je neophodan uslov ako se žele izbeći mnogobrojne

pristrasnosti koje potiču iz različitih izvora. Drugim rečima, istraživač je zaključio da samo

komplementarna primena etnografskih tehnika može pružiti detaljnu, istinitu i celovitu

sliku svakodnevnog života koja je osnova za njegovu interpretaciju.

Zaključak

Svakodnevni život kao okvir u kojem se odvija detnjstvo, obuvata različite nivoe

društvene stvarnosti. Makro nivo predtavlja globalna društvena situacija čija obeležja imaju

refleksije na svakodnevni život dece. Globalnu društvenu situaciju obeležava anomičan tok

promena čije su posledice i obeležja građanski rat, dekonstrukcija društva u svim

domenima, privatizacija društvenog života. Takve refleksijena na svakodnevni život dece

predstavljaju njene negativne posledice. One se iskazuju kroz ugroženost osnovnih dečijih

prava. Uopšte, kvalitet života dece je ozbiljno ugrožen. Pored fizičke izdvojenosti

Rakovice u odnosu na ostatak grada, njenu zatvorenost podstiče činjenica da ona

predstavlja okruženje u kojem je omogućeno zadovoljenje osnovnih potreba njenih

stanovnika. Vezanost svakodnevnog života radničke porodice za Rakovicu ima posledice

na svakodnevni život deteta. Život deteta vezan je za isto okruženje, što bi značilo da je

ograničen boj aktivnosti i osoba sa kojima dete stupa u interakciju. Odnose u ispitivanim

radničkim porodicama obeležava povećana anksioznost. Ona je posledica opterećenosti

roditelja otežanim uslovima svakodnevnog življenja i njihovog nesnalaženja u njima.

Manifestacije povećane anksioznosti su nervoza, frustracije, ispoljavanje negativnih

emocija. Posledica takvog stanja je povećana konfliktnost socijalizacijskog okruženja koja

se ogleda u smanjenim i otežanim kontaktima i konfliktnim odnosima sa detetom. Analiza

6

svakodnevnog života ispitivane dece u radničkim porodicama u Rakovici pokazuje da je

njegovo osnovno obeležje monotonija i stereotipnost. Njega obeležava rutina prostora i

vremena, kao i jednolično ponavljanje stereotipnih aktivnosti. Kretanje deteta u Rakovici

ograničen je na dom, najbliže okruženje doma i obdanište. Korišćenje vremena je takođe

rutinsko. Broj aktivnosti radničke deceje mali i one su vezane za zadovoljavanje osnovnih

potreba, igru i osnovne socijalne kontakte.

7

Literatura:

1. Tomanović Mihajlović S. (1997): Detinjstvo u Rakovici, Svakodnevni život dece u

radničkoj porodici;

2. Rot N. , Havelka N. (1973): Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske

omladine;

3. James A. , Prout A. (1990): Constructing and Reconstructing Childhood;

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument