Dijagnosticki radovi - Skripte - Saobracajni fakultet, Skripte' predlog Odrzavanje motornih vozila. Univerzitet u Beogradu
it0678
it0678

Dijagnosticki radovi - Skripte - Saobracajni fakultet, Skripte' predlog Odrzavanje motornih vozila. Univerzitet u Beogradu

3 str.
2broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripte iz oblasti odrzavanje motornih vozila na temu dijagnosticki radovi.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 3
preuzmi dokument
Dijagnosticki radovi na motoru

Dijagnosticki radovi - Skripte - Saobracajni fakultet – Page 1 of 3

Dijagnostički radovi

Dijagnostički radovi – intervencije koje imaju za cilj utvrĎivanje stanja spregova,

agregata i transportnog sredstva kao celine, a obavljaju se primenom specijalnih

dijagnostičkih ureĎaja. Visok zahtevani nivo pouzdanosti transportnih sredstava

uslovljava kvalitetne pravovremene intervencije u cilju otklanjanja mogućih uzroka

otkaza i, u slučaju pojave, putem tačnog definisanja otkaza njihovo efikasno

otklanjanje. U ovom smislu, na prvom mestu neophodne su kvalitetne metode kontrole

stanja. Kontrola putem rasklapanja sklopova i ureĎaja s obzirom na složenost

konstrukcije savremenih transportnih sredstava vezana je sa znatnim troškovima i

posebno sa problemom narušavanja prvobitne sprege čime se znatno smanjuje vek

trajanja i pouzdanost. To je uslovilo razvoj metoda i ureĎaja kojima se odreĎuje stanje

nekog tehničkog sistema bez rasklapanja na osnovu indirektnih obeležja (dijagnostičkih

simptoma) čime je definisana naučna oblast: dijagnostika 1 .

Za brzu i tačnu dijagnostiku stanja svih bitnih elemenata i sklopova je potrebno

obezbediti uslove i tome se poklanja velika pažnja. Za svaku savremenu konstrukciju

posebno je projektovan i rešen postupak dijagnostike. Za ovo se predviĎaju posebni

konstrukcijski elementi, posebna rešenja, a takoĎe i potrebni kontrolni ureĎaji,

senzori, specijalni alati itd.

Na avionima je najbolje pokazano i dokazano da projektno i konstrukcijsko

prilagoĎavanje dijagnostici, odnosno projektovanje tehničkog sistema sa stanovišta

dijagnostike ima puno opravdanje i veliki značaj i da se ovi dodatni napori i troškovi

višestruko isplate.

Ideja o tome da se ispravnost vozila proverava merenjem njegovih performansi

vezuje se za danskog inženjera Hansa Petera Andersena 2 iz Kopenhagena, koji je 13.

februara 1922. godine patentirao pronalazak pod nazivom "UreĎaj za ispitivanje

automobila" /Lang/. Šest godina kasnije, isti pronalazač otvorio je prvi "Test centar".

To je zapravo bila preteča "Dijagnostičkog centra" 3 prema terminologiji široko

rasprostranjenoj u zemljama zapadne Evrope.

1 Dijagnostika /Todorović/ – tehnologija identifikacije i lociranja nastalog otkaza, odnosno prepoznavanje

stanja koja traže postupke održavanja.

/Duboka, 1992, prevod iz ISO 4092/ – Pod dijagnostikom se podrazumevaju pregledi transportnog

sredstva u toku redovnog održavanja kojim se utvrĎuje njegovo stanje, ili uzroci otkaza u slučaju pojave

otkaza, pomoću ureĎaja koji su stalno ugraĎeni na transportnom sredstvu, ili se na njega postavljaju u toku tog ispitivanja, a povezani sa ureĎajem za dijagnostiku.

2 Firma sa inicijalima ovog pronalazača HPA i danas je veoma poznata širom sveta kao proizvoĎač

servisne opreme. 3 Termin dijagnostički centar /Duboka, 1999/: stanice opremljene ureĎajima za dijagnostiku "celog

vozila". Ova stanica ima specijalno RMV, a ima i ureĎaje i opremu za podmazivanje, zamenu ulja,

kontrolu i podešavanje svetla, kontrolu i podešavanje geometrije točkova i osovina, kontrolu pritiska i dopunjavanje vazduha u pneumaticima, kontrolu i doradu kočnih diskova i , naravno, za dijagnostički

pregled motora. Pored toga, stanica je opremljena i posebnim kompletom specijalnog alata.

Dijagnosticki radovi - Skripte - Saobracajni fakultet – Page 2 of 3

Iz teorije i prakse održavanja je poznato da se tzv. preventivno održavanje prema

stanju smatra jednom od najsavremenijih odnosno najefikasnijih strategija održavanja

elemenata tehničkog sistema. Osnovno obeležje ovakvog načina održavanja ogleda se

u redovnosti ("periodičnosti") sa kojom se prati stanje posmatranog tehničkog

sistema, odnosno njegove promene. Osnovne operacije održavanja kao što su

čišćenje, podmazivanje, podešavanje, zamena i sl. vrše se samo po ukazanoj potrebi.

Radi toga je neophodno da se stanje sistema prati pomoću tzv. "objektivnih" metoda,

odnosno merenjem karakterističnih veličina, a bez ikakvog rasklapanja. Izmereni

rezultat se uporeĎuje sa unapred utvrĎenim kriterijumom, pa ako je ocena

nezadovoljavajuća, to znači da je sistem neispravan. Tada se preduzimaju

odgovarajuće mere održavanja pomoću kojih se sistem "vraća" u ispravno stanje.

Asortiman raspoložive dijagnostičke opreme je širok i svakodnevno se širi

zahvaljujući sve većoj primeni elektronike. Sve više je slučajeva da se "klasične"

metode provere stanja delova, sklopova i sistema vozila usavršavaju na taj način što

su, na principima primene dijagnostike, razvijeni odgovarajući merni ureĎaji. Zbog

toga ovde nije moguće izložiti sve detalje koji u ovoj oblasti počinju da preovlaĎuju.

Treba podsetiti /Duboka, 1992/ da su savremena vozila u visokom stepenu

opremljena raznim individualnim ili integrisanim elektronskim sistemima. To nameće

potrebu da se, sa jedne strane, dijagnostici pokloni i veća pažnja nego ranije kod

"čisto mehaničkih" sistema, a sa druge strane i sama elektronika primenjena na

vozilima pruža izvaredne šanse za primenu dijagnostike i samo-dijagnostike 4 .

Znači, obavljanje dijagnostičkih radova zahteva specijalizovanu opremu koja se

postavlja na obična ili specijalna RmV i u specijalizovane radionice. Opremom

rukuju VKV radnici koji su posebno obučeni za rad sa konkretnoj opremi.

Radovi dijagnostike prate praktično sve aktivnosti procesa održavanja.

Karakteristične su tri grupe ovih radova:

 dijagnostički radovi koji se obavljaju u okviru programa preventivnih intervencija;

 dijagnostički radovi koji prate obavljanje najvećeg broja tehničkih intervencija i grupišu se prema tehnološkim podgrupama tehničkih intervencija; i

 dijagnostički radovi koji su zakonski odreĎeni i obavljaju se u okviru grupe intervencija tehničkog pregleda.

Mi ćemo dijagnostičke radove obraditi po grupama prema objektu dijagnosticiranja:

radovi kojima se dijagnosticira motor, pumpa visokog pritiska, kočnice, elektro

instalacija, svetla, točkovi, amortizeri i transportno sredstvo u celini 5 .

4 Termin samo-dijagnostika ili auto-dijagnostika /Duboka, 1999/: podrazumeva se sistem koji je ugraĎen

na vozilo opremljen dopunskom funkcijom pomoću koje se prati čak i njegova "sopstvena" ispravnost. 5 sada postoje naprimer i poseban dijagnostički ureĎaj koji firma Knorr-Bremse koristi za dijanostiku

sistema protiv blokiranja točkova pri kočenju (ABS), odnosno protiv proklizavanja točkova pri pogonu

(ASR)

Dijagnosticki radovi - Skripte - Saobracajni fakultet – Page 3 of 3

Najintenzivniji je razvoj dijagnostike motora. MeĎutim, zbog sve šire primene

elektronike na vozilima, "klasični" dijagnostički sistemi se danas zamenjuju

savremenijim rešenjima, sa integrisanim mogućnostima dijagnostike ne samo na

motoru, nego i na sistemima za kočenje, upravljanje, prenos snage i slično 6 .

Posebno treba da se ukaže da je razvoj dijagnostičkih sistema išao ka tome da se oni

prilagode potrebama konkretnog vozila, odnosno odreĎenog proizvoĎača. MeĎutim, u

sledećoj fazi razvoja ovih sistema išlo se ne samo na dalju integraciju različitih

funkcija nego i na uopštavanje u smislu prilagoĎavanja potrebama za primenu kod

različitih vozila. Shodno tome, problem univerzalnosti se danas uglavnom rešava

softverskim putem a u hardverskom smislu se elektronski dijagnostički ureĎaj koristi

kao osnovni modul koji može da bude priključen na različita vozila pomoću

specijalnih "interfejsa" i kablova prilagoĎenih tom vozilu. Tako je danas uobičajeno

da se uz centralnu dijagnostičku jedinicu kupuje i interfejs sa kompletom kablova za

priključenje na odreĎena vozila, kao i odgovarajući softver.

Duboka, Č., (1999), Autoservisi, JUMV, Beograd.

Duboka, Č., (1992), Tehnologije održavanja vozila I, Mašinski fakultet, Beograd.

Lang, K.G., (1969), "Die Zukunft begann 1928", Autogohaus 17, September 1969.

Todorović, J.B., (1993), Inženjerstvo održavanja tehničkih sistema, JUMV, Beograd.

ISO 4092: 1978 – Drumska vozila – Dijagnostički sistemi za motorna vozila –

Rečnik

6 Primer: Auto Diagnostic Analyzer koji koristi Sitroen – savremeni kompaktni ili "integrisani"

dijagnostički analizator, za kontrolu 14 različitih funkcija vozila, uključujući sisteme protiv blokiranja

točkova pri kočenju (ABS) i upravljanja dinamičkom stabilnošću vozila (DSC)

nema postavljenih komentara
preuzmi dokument