diplomatski imunitet, Završni rad' predlog Pravo
Morhuhn
Morhuhn

diplomatski imunitet, Završni rad' predlog Pravo

18 str.
5broj poseta
Opis
С обзиром на врсту послова коју обављају, а све ради реализовања различитих дипломатских мисија, дипломатски представници поседују имунитет и одређене привилегије, што представља скуп повластица које међународно право пр...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 18
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА-БЕОГРАД

Предмет : Дипломатско и конзуларно право

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема рада : Дипломатске олакшице, привилегије и имунитети који се односе на чланове дипломатске мисије

Студент : Ведран Ристић Професор :

Бр.индекса : I0899-17 Доц.др.Ана Опачић 1

Април,увод 2019

Београд

САДРЖАЈ УВОД.............................................................................................................................................. 3 1. ПОЈАМ ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ И ЊЕНЕ ФУНКЦИЈЕ.................................................4

1.1 Појмовно дефинисање дипломатске мисије.................................................................4 1.2 Функције дипломатских мисија......................................................................................... 5

1.2.1 Функције сталних дипломатских представника по Бечкој конвенцији...................5 1.2.2. Функције сталних дипломатских представника при међународним организацијама.......................................................................................................................6

2.ПОЈАМ И ПРАВНИ ОСНОВ ИМУНИТЕТА...........................................................................6 2.1. Значење појма имунитет.................................................................................................... 7 2.2. Правни основ дипломатског имунитета........................................................................... 7

3.ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ И ЊЕНИХ ПРЕДСТАВНИКА......................................................................................................................... 9

3.1. Привилегије и имунитети дипломатске мисије............................................................... 9 3.1.1. Неповредивост просторија дипломатске мисије.................................................... 10 3.1.2 Заштита арихве и докумената....................................................................................11 3.1.3. Слобода комуникације, неповредивост преписке и слобода кретања.................. 12 3.1.4. Смештај и олакшице у раду и обезбеђење нормалних услова живота и рада.....13 3.1.4. Пореска и царинска ослобођењa..........................................................................13

4. ЛИЧНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ..... 13 4.1 Лични имунитет.................................................................................................................14 4.1 Судски имунитет................................................................................................................15 4.2. Дипломатски имунитет.................................................................................................... 15 ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................. 17 ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................................18

2

УВОД

Од најранијег периода дипломатија и дипломатски односи представљају основни начин комуникације између држава и међународних субјеката. Дипломатски представници су ти који представљају своју земљу на глобалном нивоу, затим штите и заступају њене интересе и развијају и унапређују пријатељске односе у земљама пријема. Колико се значај придаје дипломатији и дипломатским представницима говори чињеница да је ово питање регулисано многобројним међународним документима, амеђу првима Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961 године. Међутим, значај и привилегије дипломатских представника у државама пријема у прошлости су зависили од угледа и снаге држава из којих они долазе.

Иначе, израз дипломатија потиче од грчке речи „ диплома “, што би у буквалном преводу значило пресавити, а у овом смислу означава акт бладара којим дипломатски представник потврђује да ли је он заиста легитимни изабраник своје земље да је заступа у држави пријема, дакле, тј., као неки вид пуномоћја. И дипломатски односи су регулисани правом, тако да се може говорити о дипломатском-конзуларном праву. Ово право је саставни део међународног јавног права и представља скуп правила међународног права која се тичу односа у међународној заједници, мисли се на однос између самих држава као и на однос између држава и међународних организација.

С обзиром на врсту послова коју обављају, а све ради реализовања различитих дипломатских мисија, дипломатски представници поседују имунитет и одређене привилегије, што представља скуп повластица које међународно право признаје дипломатским представницима ради неометаног вршења функције дипломатске мисије. Установа дипломатског имунитете вуче свој корен из обичаја неповредивости личности страног представника.

3

1. ПОЈАМ ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ И ЊЕНЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Појмовно дефинисање дипломатске мисије

Дипломатске мисије су орган спољашњег представљања државе, субјекти међународног права у односу на другу државу чији је статус регулисан правилима међународног права. Успостављање дипломатских односа између држава и одашиљање страних дипломатских мисија врше се на основу обостране сагласности1. Пре него што се дипломатски представници једне државе пошаљу у неку другу земљу, неопходно је да држава пријема да одобрење за отварање сталног дипломатског представништва.

Шеф дипломатске мисије преузима своје функције у држави пријема, а самим тим и има право на имунитет, од тренутка подношења акредитивних писама. Акредитивна писма садрже име и презиме представника, његову титулу и апел да му се олакша рад и верује његовим изјавама. Одобрење на основу кога неко лице постаје и званично шеф дипломатске мисје назива се агреман. Дакле, да би дипломатски имунитет и привилегија могли да се користе неопходно је пријављивање дипломатских представника министарству иностраних послова државе пријема. Након тога они добијају одговарајуће легитимације.

Дипломатска мисија је државни орган који, за разлику од осталих државних органа, делује ван државне територије, у иностранству, и с обзиром на то својство, поседује правну личност, дакле представља правно лице2. Треба нагласити да мисија није правно лице независно од државе коју представља, већ је увек у функцији већ постојећег државног апарата. С друге стране, неопходно је нагласити и да је положај саме мисије, као државног органа, другачији од положаја шефа дипломатске мисије и агената који представљају у ствари чланове особља мисије.

Једна од разлика лежи и у томе што се дипломатска мисија установљава и креће са радом на другачији начин од поступка који се односи на именовање дипломатских представника. Тако на пример, у обраћању органима државе пријема, дипломатски представник иступа у име мисије а не у име шефа мисије. Друга битна ствар је и то што дипломатска мисија наставља са радом и функционише независноод њеног шефа и осталих чланова, односно она не престаје са радом уколико дође до промене њеног састава.

Бечка конвенција из 1961. године говори о три класе шефова мисија и то су: 1. амбасадори или нунцији, акредитовани код шефова држава и други шефови мисија одговарајућег ранга; 2. посланици, министри или интернунцији, акредитовани такође код шефова држава и 3. отправници послова, акредитовани код министра иностраних послова.

4

1 Бечка конвенција о дипломатским односима. 2 Бранимир Јанковић, Дипломатски систем, Београд, 1988.

Поред шефова мисија, посебан положај ужива и остало дипломатско особље у које улазе саетници, секретари, аташеи за поједина питања, затим административно-техничко особље те послужно особље и лична послуга. Посебан статус уживају и чланови породица и домаћинстава свих категорија изузев личне послуге.

1.2 Функције дипломатских мисија

Када је реч о функцијама дипломатских мисија, можемо их поделити на два основна дела, и то:

• Функције сталних дипломатских представника по Бечкој конвенцији и • Функције сталних дипломатских представника при међународним • организацијама.

1.2.1 Функције сталних дипломатских представника по Бечкој конвенцији

Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. године основне функције сталних дипломатских представника су:

• Представљање државе акредитације код државе акредитовања; • Заштита интереса државе која акредитује и њених грађана у границама које допушта међународно право;

• Преговарање с владом код које се акредитује у циљу побољшања односа и отклањања неспоразума;

• Обавештавање свим дозвољеним средствима о условима и развоју догађаја у држави акредитовања и подношење извештаја својој влади и

• Унапређење пријатељских односа и развој привредних, културних и научних односа између држава.

Дипломатски представници, осим својих јавних функција и легалних могућности обавештавања о земљи домаћину, са посебном пажњом, специјалним снагама и средствима могу да врше и низ недозвољених радњи ради прикупљања података који су од значаја за безбедност земље и као такви представљају тајну. Исто тако они прате економски развој и економску политику, истражујући факторе који директно утичу на одбрамбену способност земље3.

5 3 Љубомир Стајић, Основи система безбедности, Нови Сад, 2011.

1.2.2. Функције сталних дипломатских представника при међународним организацијама

Мултилатерална дипломатија и сталне дипломатске мисије се у свом правом облику јављају тек у деветнаестом веку. Сарадња више држава се тако успостављала кроз стварање заједничких тела и мисија а касније и првих међународних организација савременог типа. Данас представници држава све чешће бораве у седиштима појединих међународних организација и на тај начин добијају посебан положај на територији државе у којој се та организација налази.

Дипломатска мисија је службено представништво државе како у другим државама, тако и при међународним организацијама. Држава своју мисију при међународној организацији успоставља нотификацијом надлежном органу организације. Под надлежним органом се подразумева генерални секретар или директор међународне организације. Основне функције оваквих мисја су:

• Представљање државе именовања при међународној организацији; • Одржавање веза између државе именовања и организације; • Вођење преговора са организацијом и у оквиру организације; • Упознавање са функционисањем организације; • Заштита интереса државе именовања и начела у односу на организацију; • Рад на остваривању циљева и начела организације.

2.ПОЈАМ И ПРАВНИ ОСНОВ ИМУНИТЕТА

Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године у члану 1 утврдила је да привилегије и имунитете уживају шеф мисије, чланови дипломатског особља, чланови административног и техничког особља, чланови послужног особља и приватна послуга. Конвенција је кодификовала обичајно дипломатско право.

Под имунитетом се подразумева изузеће дипломатских представника од јурисдикције државе пријема, док се под привилегијама подразумевају разне погодности и повластице које дипломатске мисије у држави пријема уживају. Разлике између привилегија и имунитета ипак постоје, а огледају се у томе што се имунитети у целини дају по међународном праву, док се један део привилегија такође даје по међународном праву, док су остале привилегије, које зависе од унутрашњег законодавства државе пријема и нису обавезне, више израз куртоазије.

У ширем смислу, и имунитети су једна врста повластица, мада повлашћени положај дипломатске мисије и њеног особља произилази из права на изузеће од домаће јурисдикције.

6

Многи аутори износе мишљење да је израз „привилегије“ шири и да обухвата и појам имунитета, који је много ужи од појма привилегија4.

2.1. Значење појма имунитет

Дипломатски представници, односно сви чланови дипломатских мисија, у држави пријема уживају одређени имунитет и привилегије. Још је у поменутој Бечкој конвенцији било речи о њима, где је апострофирано да ће управо те привилегије и имунитети допринети унапрећењу пријатељских односа између држава. Под појмом имунитет се подразумева изузеће дипломатских представника од јурисдикције државе пријема, док привилегије означавају различите погодности и повластице које су представницима дипломатских мисија на располагању у државама пријема. Класификација привилегија и имунитета може се извршити коришћењем различитих критеријума, али је најчешћа она која се спомиње и у Бечкој конвенцији о дипломатским односима, где се прави разлика између оних привилегија и имунитета који се односе на:

• Објекте и архиве мисије; • Олакшице у раду мисије и • Личне привилегије и имунитети.

2.2. Правни основ дипломатског имунитета

Дипломатске привилегије и имунитети су давно утемељен изузетак међународног права од основног принципа суверености, а то је вршење власти на територији сваке државе. Видели смо, да овај изузетак, као правило, датира много векова уназад, али у форми у каквој га данас познајемо и примењујемо, датира из времена настајања сталних мисија у Европи у XV вијеку. Од XVI века до данас, развиле су се три водеће теорије о правном основу привилегија и имунитета дипломатских представника: теорија екстериторијалности, теорија репрезентације и функционална теорија.

Теорија екстериторијалности, коју је детаљно разрадио Хуго Гроцијус и примењује се од 16. Века, а која је своју пуну примену имала у класичном међународном праву, почива на схватању да се владар као персонификација државе, увек третира као да је на територији своје државе, чак и када је физички изван ње.

Он се налази правно изван земље у којој физички борави, дакле extra territorium5. У основи ове теорије лежи мишљење да се дипломатске мисије, правно, налазе ван државе у којој бораве. Дакле, по њој, дипломатски представници и у иностранству су службеници својих земаља

7

4 Stanislav E. Nahlik, Development of Diplomatic Law, Recueil des cours, Académie de droit international, 1990. III,tome 222, стр. 218-219

5 Без обзира на то што је физички присутан на тлу земље у којој је именован, сматра се да се и даље налази у земљи именовања, Гроцијус, Више о томе, вид.у : М.Крећа стр.241

из којих долазе, па према њему треба поступати као да се он не налази на територији државе. Ова теорија, иако најстарија, највише је критикована од стране теоретичара међународног права и данас је углавном одбачена.

У средњем веку, развијена је теорија репрезентације, према којој је дипломатски представник требало да буде третиран као да се ради о суверену лично. Сваки акт уперен против интегритета дипломатског представника, сматрао се актом против владара. Како се, данас, суверенитет везује за нацију, а не за суверена, ова теорија је изгубила на значају. Овде се у суштини премадипломатском представнику поступа исто како би се поступало према шефу државе.Теорија представљања је нарочито била заступљена у периоду ренесансе из разлога што су државама углавном владале династије које су слале дипломатске посланике како би одржавали везе и добре односе са владарским породицама других држава. Након овог периода ова теорија полако пада у заборав.

Данас је на снази трећа, функционална теорија. Она је призната и Повељом УН, а темељи се на омогућавању несметаног вршења функција дипломатских мисија. Функционална теорија полази од претпоставке да дипломатски представници могу ефикасно да обављају своје послове искључиво уколико су ослобођени свих оптерећења од власти у држави у којој су акредитовани.

Признање повластица и имунитета је неопходно из практичних разлога, како представници појединих држава не би били изложени немилости држава у којима обављају своје задатке. Управо, на тој премиси почива функционална теорија која је нашла своју примену у Конвенцији о дипломатским односима из 1961. године, у којој у Преамбули стоји „ да је циљ наведених привилегија и имунитета, не да се даје предност појединцима већ да се обезбеди успешно извршење функције дипломатских мисија као представника држава“.

3.ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ И ЊЕНИХ ПРЕДСТАВНИКА

Дипломатске мисије, обављајући право представљања – ius legationis6 у држави пријема, налазе се и даље под суверентитеом државе на чијој се територији налазе. Међутим, да би се са успехом обављала дипломатска функција, дипломатским мисијама мора да се загарантује минимум

8

6 Право посланства (lat.jus legationis) у свом активном и пасивном виду подразумева право одашиљања и пријем страних представника.

права уз помоћ којих би се функија обавила што ефикасније и слободније. Тај минимум права односи се на искључивање надлежности органа државе пријема.Та права ипак нису одређена у апсолутном смислу, јер се и саме дипломатске мисије морају придржавати закона и прописа у држави пријема, а поред тога, морају да се одупру мешању у унутрашње односе дате државе.

Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године у својим одредбама говори да привилегије и имунитети нису личног карактера, односно не вежу се за тачно одређену личност, већ се односе на саму функцију и природудипломатких представника у једној држави. На основу тога, члан дипломатске мисије не може самостално да се одрекне тих права, већ су то овлашћења државе која га је именовала. Да би се дипломатске привилегије и имунитети успешно поштовали, врши се пријављивање тих лица, на начин да им се одстране министарства иностраних послова државе пријема издајеодговарајућа легитимација, осносно исправа о статусу члана дипломатске мисије те имунитетима и привилегијама које се на њега односе.

3.1. Привилегије и имунитети дипломатске мисије

Под привилегијама дипломатске мисије подразумевају се различите олакшице које омогућавају несметан рад дипломатским представницима. Тако су чланови који учествују у раду дипломатских мисија ослобођени плаћања свих пореза и такса, односно држава која акредитује и шеф мисије су ослобођени свих пореза и такса у држави пријема за просторије мисије чији су они власници или закупци, осим пореза који су укључени у цену робе и пореза и такса на њихову приватну непокретну имовину коју поседују или наслеђују у држави пријема. Изузети су и од плаћања царине на предмете намењене за службене потребе или личну употребу, али држава пријема има право да ограничи количину робе која не подлеже царињењу.

Држава именовања може да увози предмете намењене употреби дипломатске мисије без плаћања царина, такса итерета, сем таксе за складипштење, превоз и друге сличне услуге. Таксе и дажбине које убира мисија за службене радње ослобођене су сваког пореза и таксе.

Дипломатска мисија и њен шеф имају право да истичу заставу и грб своје државе на згради државе, као и на превозним средствима шефа мисије, који такође уживају заштиту. Држава пријема је у обавези да омогући слободну комуникацију мисије за све службене потребе. Дипломатска мисија, како би успешно обавила свој посао, може да се користи свим дозвољеним средствима, као што су пошта, телефон, телеграф и сл.

Такође, мисија може да користи и станице за бежични пренос, али само уз сагласност државе пријема. У члану 27. Бечке конвенције о дипломатским односима формулисано је која су сва то дозвољена средства, па се тако набраја и коришћење ваздушног саобраћаја, бежичне комуникације, сателитске опреме и сл.

У привилегије и имунитете дипломатске мисије спадају:

• неповредивост просторија дипломатске мисије;

9

• заштита архиве; • слобода комуникације, неповредивост преписке и слобода кретања; • смештај и олакшице у раду и обезбеђење нормалних услова живота и рада; • пореска и царинска ослобођења; • лични и судски имунитет.

3.1.1. Неповредивост просторија дипломатске мисије

Основни задатак овог имунитета јесте да омогући нормални рад, али и безбедност дипломатским представницима. Под просторијама дипломатске мисије подразумева се зграда или делови зграде у којим је смештена дипломатска мисија, споредне просторије и двориште, простор за паркирање и слично. Неповредивост просторија дипломатске мисије загарантована је чланом 22 Конвенције који каже да су „просторије мисије неповредиве“. Конвенцијом се гарантује апсолутни имунитет просторијама дипломатске мисије.

Органима државе код које се акредитује дозвољено је да у њих уђу само уз пристанак шефа мисије. Тако је држава домаћин у обавези да спречи све своје службенике да улазе у просторије мисије из било ког разлога. Ово у суштини значи да никаква пошиљка, писмо или документ не сме директно да се предаје дипломатским представницима у резиденцији, већ се сва достава обавља преко министарства спољних послова државе одашиљања.

Правило је да само шеф дипломатске мисије може да да пристанак за улазак органа државе пријема у просторије мисије. Постоји обавеза државе код које се акредитује да олакша држави која акредитује да на њеној територији, у оквиру њеног законодавства, стиче просторије потребне за њену мисију или да их узме у закуп. Дипломатска мисија и њен шеф имају право да истичу заставу и грб своје државе на згради мисије као и на превозним средствима шефа мисије, који такође уживају заштиту. Када је реч о овој врсти имунитета, држава домаћин треба да води рачуна о две ствари. Прво, она мора да се уздржи од вршења било којих аката власти у просторијама мисије. Друго, мора да предузме све адекватне мере како би се обезбедио нормалан рад мисије.

Уско везано за заштиту просторија дипломатске мисије јесте и питање тзв. дипломатског азила. Ова установа постоји само у земљама Латинске Америке. Иначе, дипломатска мисија може да пружи гостопримство и уточиште својим, па и страним држављанима, укључујући и држављане државе пријема, да би се склонили од уличних борби, освете политичких противника у ситуацијама грађанског рата или немира у држави пријема, када редовни органи ове државе нису у стању да заведу јавни ред и мир.

3.1.2 Заштита арихве и докумената

10

Архива и документи мисије су неповредиви у свако доба и ма где се налазили. То значи да архива ужива заштиту и када се због било каквих потреба или разлога нађе и ван просторија мисије.

Архива обухвата осим службених аката и нацрте, концепте, забелешке и шифровани материјал, пошто дипломатске мисије ради заштите тајности својих докумената имају шифре. И у случају настанка ратног стања, за случај прекида дипломатских односа, сталног или привременог повлачења особља дипломатске мисије, заштита архиве је апсолутна. Тада је правило да се архива поверава трећој, неутралној држави – сили заштитници. Ради се о старом обичајном правилу које је Конвенцијом само кодификовано.

Иако је питање заштите архиве и докумената добрим делом регулисана имунитетом неповредивости просторија дипломатске мисије, ипак је посебан члан Конвенције7 потребан због изузетне важности ових информација за функционисање дипломатских мисија. Због тога је уведена и она формулација „у свако доба и где год сеналазили“. Постојала је и иницијатива да документи мисије који се налазе ван мисије треба да буду обележени службеним ознакама. Међутим, од овог предлога се одустало, из разлога што се сматрало да би онда постојала могућност да се само означене пошиљке сматрају неповредивим.

Држава домаћин, као и свака друга држава, је у обавези да поштује неповредивост докумената стране мисије. Уколико држава пријема дође на било који начин у посед стране дипломатске архиве или документа, у обавези је да их заштити и неотворена врати власнику. Овде морамо бити свесни чињенице да би свака држава пријема волела да има увид у списе дипломатских мисија на њеној територији. Међутим, она то не сме показивати јавно, нити покушавати да до информација дође силом.

3.1.3. Слобода комуникације, неповредивост преписке и слобода кретања

Слобода комуникације, односно општења у држави пријема, мора бити допуштена дипломатској мисији под условом да служи за службене сврхе, тј. да се не претвори у шпијунажу. Та слобода подразумева општење са владом државе именовања, дипломатским и конзуларним представништвима те државе, слободу контакта са држављанима државе именовања који се налазе у држави пријема, са властима државе пријема. Држава код које се акредитује дозвољава и штити слободно општење мисије у све службене сврхе. У општењу са владом и са другим мисијама и конзулатима државе која акредитује, ма где се они налазили, мисија може употребљавати сва подесна средства општења, укључујући дипломатског курира и поруке кодексом и шифром. Међутим, мисија може поставити и користити отпремну радио станицу само уз пристанак државе код које се акредитује.

Службена преписка мисије је неповредива. Израз „службена преписка“ означава сваку преписку која се односи на мисију и њене функције. Сва дипломатска пошта путује тзв. дипломатском вализом, која ужива посебну заштиту. У питањује ташна, један или више пакета,

11 7 Члан 24.Бечке конвенције о дипломатским односима.

писмо, врећа или специјални кофер са спољном ознаком да је у питању дипломатска вализа. Дипломатска вализа не сме бити ни отворена ни задржана. Пакети који чине дипломатску вализу треба да носе спољне видне ознаке своје природе и могу садржити само дипломатска документа или предмете за службену употребу.

Посебну заштиту има дипломатски курир који ужива неприкосновеност своје личности и не може да буде подвргнут никаквој врсти лишавања слободе Уколико треба послати неке изузетно поверљиве документе, онда су за то задужени посебни дипломатски курири. Држава пријема је у обавези да пружи сву неопходну заштиту и помоћ таквом куриру приликом вршења његове функције. Имунитет дипломатском куриру пружају и држава пријема али и треће државе, кроз које тај курир пролази.

На том путу он не може да буде притворен нити претресен. Курир мора да буде снабдевен службеним документом, тј. курирским писмом и ужива заштиту само док прати дипломатску вализу и док је не преда.

Држава пријема има дужност да свим члановима дипломатске мисије обезбеди слободу кретања и путовања на својој територији, осим на подручјима где је улазак забрањен или унутар посебно регулисаних зона.

3.1.4. Смештај и олакшице у раду и обезбеђење нормалних услова живота и рада

Држава код које се акредитује даје све олакшице за обављање функције мисије. Држава пријема је дужна да помогне држави именовања у проналажењу објеката за службу мисије било да је желе купити или изнајмити. Она је дужна обезбедити нормалне услове рада дипломатској мисији што обухвата приступ службеним обавештењима од стране надлежних органа, телефонске и телеграфске услуге, комуналне и здравствене услуге, и др.

3.1.4. Пореска и царинска ослобођењa

Држава која акредитује и шеф мисије су ослобођени свих порезаи такса у држави пријема за просторије мисије чији су они власници или закупци. Од ослобођења су изузете само таксе које представљају цену извршених услуга. Држава именовања може да увози предмете намењене употреби дипломатске мисије без плаћања царина, такса терета, сем таксе за складиштење, превоз и друге сличне услуге али држава пријема има право да ограничи количину робе која не подлеже царињењу.

4. ЛИЧНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ И ИМУНИТЕТИ ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ

12

Дипломатске повластице и имунитети, регулисани Бечком конвенцијом о дипломатским односима, чине повластице и имунитети у односу на дипломатску мисију, њене просторије12 и све што се налази у њима, те повластице и имунитети које припадају дипломатским представницима и члановима њихових породица.

4.1 Лични имунитет

Једно од најстаријих права које уживају дипломатски представници јесте неповредивост личности, која се сматра апсолутном и потпуном. О заштити овог права државе доносе и посебне прописе или суде на основу међународних обичаја или Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. године. Дипломатски представници не могу бити затварани или притварани, према њима се мора поступати са дужном пажњом и поштовањем, а држава пријема мора да обезбеди све мере које се тичу заштите њиховог достојанства, личности и слободе. Ако би дошло до напада на дипломатског представника због недовољно обезбеђених средстава заштите, држава пријема би имала обавезу на одређено задовољење у виду извињења, изражавања жаљења или евентуалне накнаде штете. Легитимисање страних дипломатских представника не сматра се прекорачењем овлашћења органа државе пријема, али би полицијски органи након узимања личних података од дипломатског представника били дужни да се према њему понашају са дужним поштовањем. Приликом контроле саобраћаја у држави пријема, полицијски органи не смеју да приморавају дипломатског представника на узимање крви или на алко-тест. Међутим, због повећаних прекршаја који се све више јављају од стране дипломатских представника, неке државе су увеле по-себне мере како би и њих приморале на поштовање прописа. Тако, на пример, велики број држава ставља уплатнице на мандатне казне на непрописано паркирана возила. Иако држава није у могућности да их наведе на принудно плаћање оваквих прекршаја, о њима се воде евиденције које, ако се често понављају, могу довести до отказивања гостопримства.8

Поред личности дипломатског представника, неповредивост ужива и његов приватни стан, документи, преписка те лична имовина. Дипломатски представник не може да се бави у држави пријема никаквом професионалном или трговачком делатношћу.

Када се говори о становима и намештају дипломатског представника, треба нагласити да је и оно у пуном обиму заштићено те да се простире на читавој територији државе пријема. То се односи како на хотеле и хотелске собе, тако и на кола за спавање и бродске кабине.

13

8 Ђурђевић, Стеван и Митић, Миодраг, Дипломатско и конзуларно право, Правни

факултет , Центар за публикације: Службени лист СРЈ, Београд, 2007, 123.

4.1 Судски имунитет

Поред личне неприкосновености, ланови дипломатске мисије у држави пријема уживају судски имунитет који означава изузеће од вршења јурисдикције те државе. Дакле, дипломатски пред-ставници нису изузети од саме јурисдикције државе пријема, јер закони једне државе једнако важе за сва лица која се налазе на њеној територији, тиме и за лица која уживају дипломатски имунитет. Изузимање тих лица од јурисдикције, значило би стављање дипломатских представника изнад закона. Смисао овог правила је у томе да уколико дође до повреде одређеног закона, дипломатски представници не могу бити подвргнути вршењу јурисдикције судова државе пријема. У односу према њима, закони држава код којих су акредитовани представљају lex imperfecta.9 Свакако, то не значи да дипломатски представници могу безобзирно кршити прописе државе на чијој територији се налазе. Напротив, дужни су поштовати законе и придржавати их се једнако као и други грађани, с тим да уколико дође до одређене повреде прописа земље пријема, лица која уживају дипломатски имунитет не могу бити ухапшена нити кажњена пред домаћим судовима, већ се морају предузети одређене мере редовним дипломатским путем.

4.2. Дипломатски имунитет

Ова врста имунитета чланова дипломатске мисије, подразумева кривичноправни имунитет, те имунитет у грађанском и управном поступку, међу којима постоје битне разлике у обиму. Кривичноправни имунитет дипломатског представника је апсолутан, што значи да имаоци ове врсте имунитета не подлежу одговорности ни за најтежа кривична дела учињена на територији државе пријема, а с друге стране, носиоци овог имунитета га се не могу одрећи. Суштина овог правила је у томе да дипломатски представник није ималац кривичноправног имунитета непосредно, већ преко државе именовања, тако да га се сам не може одрећи. То, једино може учинити држава именовања, увек изричито, те би тада било могуће казнити и дипломатског представника као учиниоца кривичног дела.

У супротном, држава код које је дипломатски представник акредитован може га прогласити за personu non grata. Отказивање гостопримства дипломатском представнику је тешка мера, те јој се приступа само у тежим случајевима.

14

9 Lek imperfecta је израз који се користи за законе без правне санкције за кршења, што значи да је пропис у пракси само празна декларација без начина да се она спроведе. https://www.scribd.com/.../ STRUKTURA-PRAVA-LATINSKI-TERMINI

Имунитет дипломатског представника у грађанском и управном поступку је за разлику од кривичноправног имунитета релативан, што је предвиђено Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961. године у члану 31, која говори о имунитету од грађанске и управне јурисдик- ције осим ако се ради о седећим врстама тужби:

а) некој стварној тужби која се односи на приватне непокретности на територији државе код које се акредитује, осим ако дипломатски агент посједује ту непокретност за рачун државе која акредитује а за потребе мисије;

б) тужби која се односи на наслеђе, у којој се дипломатски агент појављује као извршилац тестамента, администратор, наследник или легатор по приватној основи, а не у име државе која акредитује;

в) тужби која се односи на слободне професије или трговачке делатности, ма каква она била, коју врши дипломатски агент у држави код које се акредитује, изван својих службених функција.10

15

10 Бечка конвенција о дипломатским односима од 18.Априла 1961 године,

Службени лист СФРЈ додатак 2/64, чл.31.

ЗАКЉУЧАК

Дипломатска функција представља једну од основних државних функција. У савременом свету она је неопходна функција сваке државе која функционише у међународној заједници. Основни задатак дипломатских мисија јесте одржавање контакта и комуникација са владама других држава, као и представљање своје државе и заштита својих грађана у иностранству. Дипломатске мисије треба да доприносе остварењу мира и стабилности у међународним односима, те зато увек треба стремити да у дипломатији нема нити победника нити пораженог. Може се рећи да пораз дипломатије представља рат из разлога што неки проблем није решен на миран, дипломатски начин. Да би све функције дипломатских мисија биле остварене неопходно је одредити лица која ће заступати земљу у иностранству, а затим и пружити сав неопходан имунитет и привилегије тим лицима. Циљ дипломатског имунитета и привилегија јесте да дипломатски представници ињихово особље не буду под утицајем власти територијалне државе у којој врше функције, да би могли несметано и слободно да заступају интересе државе која их шаље. Привилегије и имунитети тако имају за циљ да неутралишу утицаје формалних и неформалних центара моћи на дипломатско представништво и дипломатске представнике.

Међутим, с друге стране треба водити рачуна да дипломатски имунитет и привилегије не буду злоупотребљени од стране дипломатских представника. Дипломатски имунитет и привилегије постоје и постојаће све док постоји и дипломатија, дакле док постоје међународни односи међу државама. Развоју дипломатских имунитета и привилегија допринели су нагло повећање броја држава у свету, све већа њихова повезаност и њихова међузависност, развој људских права и многи други фактори. Дипломатија као професија че постојати све док се буде користила као средство зарешавање сукоба у свету.

16

ЛИТЕРАТУРА

Књиге:

• Бранимир Јанковић, Дипломатски систем, Београд, 1988; • Ђурђевић, Стеван и Митић, Миодраг, Дипломатско и конзуларно право, Правни факултет,

• Љубомир Стајић, Основи система безбедности, Нови Сад, 2011., • Стеван Ђорђевић, Миодраг Митић, Дипломатско и конзуларно право, Београд, 2006,

• Зоран Вучинић, Међународно јавно право, Београд, 2013.

Конвенције:

• Бечка конвенција о дипломатским односима 1961 године

17

18

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument