Diplomski master rad ceo, Završni rad' predlog Ekonomija Saobracaja
milica-popovic
milica-popovic

Diplomski master rad ceo, Završni rad' predlog Ekonomija Saobracaja

112 str.
7broj poseta
Opis
Diplomski master rad ceoDiplomski master rad ceoDiplomski master rad ceoDiplomski master rad ceo
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 112
ovo je samo pregled
3 prikazano na 112 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 112 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 112 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 112 str.
preuzmi dokument

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

НОВИ САД

Одсек/Смер/Усмерење: Саобраћај/Друмски саобраћај

ДИПЛОМСКИ-(MASTER) РАД Кандидат : Мирослав Вулетић

Број идекса: 3724

Тема рада: ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПРОИЗВОДНО-ЕКОНОМСКИХ РЕЗУЛТАТА И КВАЛИТЕТА УСЛУГЕ АТП „СЕВЕРТРАНС СЕНТА“

Ментор:

Проф.др. Гладовић Павле

Нови Сад, октобар 2009. године

САДРЖАЈ

1. УВОД 1

1.1. Проблем који је проучаван у изради рада 2

1.2. Циљ израде рада 2

1.3. Примењене методе истраживања 3

1.4. Ефекти који се очекују 3

2. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ ПУТНИКА 4

2.1. Јавни превоз 4

2.1.1. Линијски превоз 4

2.1.2. Ванлинијски превоз 7

2.1.3. Ауто-такси превоз 7

3. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ АТП „СЕВЕРТРАНС СЕНТА“ И

ПРЕГЛЕД ПОСТОЈЕЋЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ 9

3.1. Општина Сента 9

3.2. АТП „Севертранс Сента“ 10

4. ДЕЛАТНОСТ И СТРУКТУРА ПРЕДУЗЕЋА 12

4.1. Делатност предузећа 12

4.2. Кадровска структура предузећа 13

4.3. Организациона структура предузећа 15

5. ВЕЛИЧИНА И СТРУКТУРА ВОЗНОГ ПАРКА 20

5.1. Величина возног парка 20

5.2. Структура возног парка по марки и типу 22

5.3. Старосна структура возног парка 23

5.4. Структура капацитета возила 26

6. АНАЛИЗА ПОКАЗАТЕЉА РАДА ВОЗНОГ ПАРКА 27

6.1 Измеритељи и коефицијенти временског билансирања рада возног парка 28

6.1.1 Временски биланс у данима 28

6.1.2 Коефицијенти временског биланса рада возила у ауто-данима 29

6.1.3 Временски биланс у часовима.................................................................33

6.1.4 Коефицијенти временског биланса рада возила у ауто-часовима 35

6.2Измеритељи и коефицијенти искоришћења пређеног пута..............................37

6.2.1. Пређени пут у ауто-километрима.......................................................37

6.2.2 Коефицијенти искоришћења пређеног пута .39

6.3. Брзине кретања возила .43

6.3.1. Средња саобраћајна брзина..................................................................43

6.3.2. Експлоатациона брзина.... .......43

6.4. Измеритељи искоришћења капацитета возила .................45

6.4.1. Коефицијент статичког искоришћења капацитета возила..........45

6.4.2. Коефицијент динатичког искоришћења капацитета возила........45

6.5. Резултативни измеритељи рада возила и возног парка...........................47

6.5.1. Остварени транспортни рад и број превезених путника 47

6.5.2. Производност возног парка 48

6.6. Анализа производности возног парка помоћу карактеристичних

дијаграма 51

7. СИСТЕМ ПРИКУПЉАЊА И ОБРАДЕ ПОДАТАКА И АНАЛИЗА

ФИНАНСИЈСКИХ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА 59

7.1. Информациони систем 59

7.1.1. Значај и својства информација.............................................................59

7.1.2. Појам, врсте и задаци информационих система...............................60

7.1.3. Фазе функционисања информационих система.................................61

7.1.4. Развој и примена информационе технологије....................................64

7.2. Прикупљање и обрада података у АТП „Севертранс Сента“ 64

7.3. Предлози нових решења у оквиру пословно информационог

система 66

7.3.1. Управљачки информациони систем 66

7.3.2. Информациони систем за подршку одлучивања 67

7.3.3. Повезивање у мрежу са службом за платни промет и банкама 67

7.3.4. Контрола доласка на посао и обрачун личних доходака путем

магнетне картице 67

7.3.5. Пано са променљивим информацијама 68

7.3.6. Увођење савременог софтверског пакета 68

7.4 Процена ефеката увођења предложених мера у оквиру ПИС-а 69

7.5 Препреке развоју пословног информационог система 69

7.6 Финансијски резултати пословања 69

8. ПРЕГЛЕД ПОСТОЈЕЋИХ ЛИНИЈА И АНАЛИЗА

МЕЂУГРАДСКЕ ЛИНИЈЕ СЕНТА-АРАНЂЕЛОВАЦ 76

8.1. Ред вожње и приказ постојећих линија 76

8.2. Анализа међуградске линије Сента-Аранђеловац 82

8.2.1. Статички елементи линије...................................................................82

8.2.2. Динамички елементи линије........ ............................84

8.2.3. Показатељи рада линије........................................................................84

8.2.4. Анализа економске оправданости линије..........................................100

9. АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА ПРЕВОЗНЕ УСЛУГЕ СА АСПЕКТА

ПУТНИКА 107

9.1. Начин истраживања 107

9.2. Обрада и анализа података добијених анкетом 110

10. ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЛОВАЊА 122

11. ЗАКЉУЧАК 126

ЛИТЕРАТУРА 127

ПРИЛОЗИ

1. УВОД1

Саобраћај представља веома важан чинилац у напретку људског рода. Допринео је знатно бржем савлађивању простора, а то је довело до међусобног приближавања људи и до приближавања људи материјалним добрима и информацијама.

Транспорт је скуп активности које имају за циљ премештање људи и материјалних добара од извора до циља. Предмет рада су путници и роба, а средства рада транспортна средства. Елементе транспортног система чине транспортна средства, саобраћајнице, технички уређаји и опрема, као и објекти и опрема за одржавање транспортних средстава.

Транспорт узрокује појаву саобраћаја. Саобраћај представља организовано кретање транспортних средстава по заједничкој мрежи.

Реч транспорт потиче од латинске речи trans што значи преко и portare што значи носити. Транспорт се углавном састоји из три елемента: утовар, превоз и истовар.

Вид транспорта зависи од избора којим возилом, мрежом или комбинацијом ће терет (људи, информације) бити транспортован. Основна подела је на копнени, ваздушни и водни транспорт.

Аутобус је моторно путничко возило које служи за јавни превоз већег броја путника (обично аутомобилом називамо возило које превози до 8 путника, а од 9 навише, такво возило зовемо аутобус). Прелазни модели између аутомобила и аутобуса су моноволумен и комби или минибус.

Разликују се три врсте аутобуса у зависности од њихове намене:

• градски аутобус,

• приградски аутобус и

• међуградски аутобус.

Транспорт је важан део привреде, јер учествује у процесу производње. То учешће се огледа у превозу сировина, материјала, полупроизвода и готових производа. Самим тим што има улогу у стварању производа, од транспорта зависи и цена производа. То се види и по томе што произвођачи, увек када подижу цену производа, као један од главних аргумената користе повећање цене превоза. Транспортни процес је различит од осталих производних процеса, јер не ствара производ, већ премешта већ створен производ или људе.

1 [9] h�p://sr.wikipedia.org/wiki/Аутобус

Већина држава има посебно министарство за саобраћај, што говори о томе да је то важно државно питање. Није тешко приметити да је саобраћај најразвијенији у оним државама које су најразвијеније. Ту постоји повратна спрега – развијен саобраћај ствара предуслове за развој државе, а држава која је развијена има материјалне могућности да помогне развој саобраћаја.

У нашој земљи негативна дешавања у претходном периоду оставила су трага и на развој саобраћаја. Погоршана је старосна структура транспортних средстава, путна мрежа је у лошем стању, а пад куповне моћи грађана је довео до смањења обима превоза. Наше друштво је тренутно у транзицији, још увек траје трансформација власништва над својином и прелази се на доминацију приватне својине, где је основни циљ аутотранспортних предузећа опстанак на тржишту превозних услуга. У једном таквом окружењу послује и АТП „Севертранс Сента“ предузеће које је још увек у друштвеном власништву, а бави се превозом путника у приградском и међуградском саобраћају.

1.1. Проблем који је проучаван у изради рада

У оквиру рада анализирана је успешност пословања АТП „Севертранс Сента” у протеклом периоду. Обухваћене су претходне три године. На почетку је приказан пут којим се предузеће развијало од оснивања до данас. Затим су представљени људски и материјални ресурси предузећа, анализирана је успешност њиховог функционисања и на крају су приказани предлози мера за побољшање пословања.

1.2. Циљ израде рада

Основни циљ израде рада је повећање финансијског добитка предузећа. То се може постићи на два начина – повећањем прихода и смањењем трошкова.

Повећање прихода се највише може остварити повећањем броја превезених путника, дакле потребно је пронаћи начин привлачења што већег броја путника. При томе, путнике треба превозити уз што мање ангажовање материјалних ресурса предузећа, а цена превоза треба да буде таква да предузеће остварује задовољавајућу добит, а да путник не одустане од превоза због неприхватљиве цене. У раду су истакнути уочени недостаци у раду предузећа и тражени су различити начини да се ти недостаци исправе.

1.3. Примењене методе истраживања

У раду је највише коришћена статистичка метода истраживања. Статистичким путем је анализирана структура људских и материјалних ресурса у предузећу. Приказана је структура радника према степену стручне спреме, као и структура радника према припадности одређеној радној целини. Возни парк је анализиран према старосној структури и структури капацитета. Централно место у раду заузима анализа показатеља рада возног парка (у периоду од 2006. године до 2008. године) и анализа економске оправданости линије Сента-Аранђеловац. Анализа те линије је урађена методом узорка, а узорак који је коришћен била су путовања која су обављена на релацији Сента- Аранђеловац у периоду од понедељка 04.05.2009. године до недеље 10.05.2009. године. Коришћени су контролни листови са тих путовања и ценовник превоза за ту линију. Та анализа представља предлог за праћење осталих линија. Што се тиче анализе финансијског пословања, приказан је укупан приход и укупан расход и извори прихода и расхода. За ту сврху је коришћен годишњи извештај о пословању предузећа. Анализа квалитета превозне услуге са аспекта путника је урађена методом узорка. Извршена је анкета на главној аутобуској станици у Сенти у којој је испитано 200 путника који користе услуге превоза који обавља АТП „Севертранс Сента“. Обрада података је урађена табеларно и графички. Та анкета је омогућила увид у начине на које се може привући већи број путника. Свака обрада података у раду је испраћена закључцима о евентуалним корекцијама у раду у циљу бољег пословања.

1.4. Ефекти који се очекују

На крају рада су предложене мере које би требало да доведу до напретка у пословању предузећа. Очекује се да стручни кадар у АТП „Севертранс Сента“ те мере размотри и да своју оцену о томе које од њих су применљиве у садашњим условима. Повећање прихода од предложених мера би требало искористити за куповину нових аутобуса, чиме би се постигла већа конкурентност на тржишту превозних услуга и остварио даљи напредак. Али, на напредак у пословању треба гледати и са аспекта општег друштвеног интереса. Не треба заборавити да је АТП „Севертранс Сента“ јавно предузеће којем то треба да буде основни циљ. Бољи јавни превоз би довео до чистије животне средине, боље безбедности у саобраћају, веће пропусне моћи на раскрсницама, бољег нивоа услуге на улицама итд.

2. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ ПУТНИКА2

2 [7] Ћук, Г., Божић, М., Зборник прописа за техничке прегледе,

АМСС, Београд, 2003.

2.1. Јавни превоз

Јавни превоз путника и ствари може се обављати као линијски и ванлинијски и ауто-такси превоз.

Линијски превоз путника може обављати предузеће или друго правно лице које је власник најмање три регистрована аутомобила.

Ванлинијски превоз путника може обављати превозник који има најмање једно регистровано возило за превоз путника. Јавни линијски и ванлинијски превоз ствари може обављати превозник који има најмање једно регистровано возило за превоз ствари.

Јавни превоз путника и ствари може обављати превозник који има паркинг простор за сва возила којима се обавља превоз.

Јавни превоз путника и ствари обавља се у складу са овим законом и општим условима превоза. Опште услове превоза утврђује Привредна комора Србије. Ови услови превоза морају бити објављени у средствима јавног информисања или на други одговарајући начин.

У возилу у којем се обавља јавни превоз путника, ако посебним прописима није другачије одређено, не могу се превозити деца испод 6 година старости без пратиоца, лица оболела од заразних болести, лица у припитом стању, животиње, посмртни остаци, експлозиви, лако запаљиве, отровне, радиоактивне, нагризајуће, заразне материје и органски пероксиди.

2.1.1. Линијски превоз

Линијски превоз путника обавља се као:

1. градски превоз – на територији града, односно насељеног места,

2. приградски превоз – између два или више насељених места на територији општине, односно града,

3. међуградски превоз – између насељених места две или више општина.

Општина, односно град, одређује стајалишта која могу да се користе за линијски превоз путника.

Међуградски превоз обавља се аутобусом који испуњава прописане услове за међуградске аутобусе. А на линијама до 50 km приградским аутобусима и градским аутобусима на линијама до 15 km.

Превозник може отпочети и обављати линијски превоз ако има регистрован и оверен ред вожње и доказ о исправности возила.

Регистрацијu и оверу реда вожње за линијски превоз путника врши:

1. за међуградски превоз – Mинистарство за инфраструктуру (у даљем тексту Министарство);

2. за градски и приградски превоз орган општинске, односно градске управе које одреди општина, односно град. Захтев за регистрацију и оверу реда вожње у међуградском превозу подноси се најкасније до 30. априла текуће године.

Уз захтев за регистрацију реда вожње у међуградском превозу подноси се извод из регистра о вршењу делатности јавног линијског превоза путника; доказ о испуњености законом утврђених услова; подаци о могућности коришћења аутобуских стајалишта за одређену врсту превоза.

Ред вожње у међуградском превозу оверава Министарство. Овера реда вожње врши се са роком важења од годину дана и почетком важења од 1. јуна текуће године.

Министарство води регистар оверених редова вожње који садржи нарочито редни број, назив превозника, назив линије, број полазака на линији, рок важења реда вожње и др. Министарство региструје и оверава ред вожње у року од 15 дана од дана достављања.

Министар надлежан за послове саобраћаја (у даљем тексту министар) доноси пропис којим ближе уређује садржину обрасца реда вожње и садржину, начин вођења регистра и овере реда вожње у међуградском превозу.

Општина, односно град, уређује начин регистрације овере реда вожње за градски и приградски превоз.

Регистрацију и оверу реда вожње за линијски превоз ствари врши Министарство са роком важења од најмање 6 месеци.

Закон за регистрацију и оверу реда вожње подноси се 30 дана пре почетка обављања превоза.

О отпочињању обављања линијског превоза превозник обавештава кориснике превоза путем средстава јавног информисања или на други одговарајући начин.

Превозник се мора придржавати регистрованог и овереног реда вожње.

У току важења реда вожње линијски превоз може се привремено обуставити и изменити у случајевима:

1. прекида саобраћаја због више силе или извођења радова на реконструкцији пута;

2. због мера надлежног републичког, општинског или градског органа, које непосредно утичу на ограничење саобраћаја, док те мере трају.

Превозник је дужан пре почетка обуставе превоза о томе обавестити орган надлежан за регистрацију и оверу реда вожње, а преко средстава јавног информисања и кориснике превоза.

Ред вожње односно полазак из реда вожње брисаће се из регистра ако превозник:

1. не отпочне обављати превоз по регистрованом реду вожње у року од три дана од дана почетка важења реда вожње;

2. престане обављати превоз по регистрованом реду вожње дуже од пет дана узастопно;

3. повремено обуставља превоз по регистрованом реду вожње у укупном трајању дуже од десет дана у току важења реда вожње.

Брисање реда вожње вршиће се и у случају када Суд части Привредне коморе Србије утврди да је превозник повредио добре пословне обичаје у превозу.

Превозник је дужан у линијском превозу примити сваког путника и ствари у границама расположивих места за путнике, односно корисне носивости возила, ако законом није другачије одређено. Истовремено са превозом путника дужан је обезбедити превоз пртљага. Ствари које се не сматрају ручним пртљагом не могу се смештати у оном делу возила у коме се налазе места за превоз путника.

Превозник може престати са обављањем линијског превоза под условом да је одјавио ред вожње, односно полазак из регистрованог реда вожње органу надлежном, за регистрацију и оверу реда вожње најкасније 30 дана пре престанка обављања линијског превоза и да је у истом року преко средстава јавног информисања или на други одговарајући начин најавио престанак обављања линијског превоза. Превозник који је одјавио ред вожње не може на тој релацији, у следећа два регистрациона рока, регистровати редове вожње са већим бројем полазака који има по извршеној одјави.

Пријем путника у возило и искрцавање путника у линијском превозу врши се на аутобуским станицама и стајалиштима који су унети у ред вожње.

Превозник који користи аутобуску станицу доставља аутобуској станици регистровани ред вожње за сваку линију десет дана пре почетка обављања превоза на тој линији. Аутобуска станица мора сачинити Извод из реда вожње и истаћи га на видном месту у аутобуској станици најкасније дан пре ступања на снагу реда вожње.

Предузеће које управља аутобуском станицом води евиденцију полазака и долазака аутобуса на прописаном обрасцу. Министар прописује садржину обрасца вођења евиденције полазака и долазака аутобуса.

Превозник у линијском превозу путника дужан је издати возну карту и потврду за превоз путничког пртљага. Возне карте и друге превозне исправе за регистроване редове вожње издају се у одговарајућој просторији аутобуске станице на обележеним шалтерима

и у путничким агенцијама, а у возилу кад станица закључи издавање карата других превозних исправа. Издавање карата и других превозних исправа у аутобуској станици закључује се најкасније пет минута пре поласка возила, с тим што аутобуска станица мора омогућити путнику приступ возилу, све до поласка возила.

2... Ванлинијски превоз

Ванлинијски превоз путника и ствари обавља се на основу писменог уговора закљученог између превозника и корисника превоза којим се утврђује нарочито: релација, време обављања превоза, цена превоза и места укрцавања и искрцавања путника, односно места утовара и истовара ствари. Превозник може за једну вожњу закључити само један уговор. Укрцавање и искрцавање путника врши се само на местима која су предвиђена уговором. Као ванлинијски превоз путника аутобусима сматра се и превоз радника на посао и са посла, ђака и студената до школе и места становања на основу писменог уговора и са посебним возним исправама (недељна, месечна, годишња), без примања других путника. Уговор на основу кога се обавља ванлинијски превоз путника и ствари мора бити закључен пре отпочињања превоза.

У аутобусу или другом возилу којим се обавља ванлинијски превоз путника мора се набавити примерак уговора на основу кога се обавља превоз, општи услови превоза, списак путника за које је уговорен превоз и у доњем десном углу ветробранског стакла истакнут натпис „Слободна вожња“. Списак путника мора бити закључен и оверен печатом од стране превозника, пре отпочињања превоза.

3... Ауто-такси превоз

Ауто-такси превоз путника се обавља фабрички произведеним путничким аутомобилом који има највише пет седишта рачунајући и седиште возача и најмање четворо врата. У путничком аутомобилу који обавља ауто-такси превоз мора бити на видном месту за корисника превоза уграђен исправан, пломбиран и баждарен таксиметар и истакнут назив ауто-такси превозника. На крову путничког аутомобила којим се обавља ауто-такси превоз мора бити истакнут назив: „ТАXI“.

Путничким аутомобилом који се обавља ауто-такси превоз путника не може се обављати линијски превоз путника. Ауто-такси превозник је дужан приликом отпочињања превоза укључити таксиметар и цену превоза наплатити на основу износа утврђеног радом таксиметра. Општина, односно град, може прописати ближе услове за обављање ауто- такси превоза.

3. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ АТП „СЕВЕРТРАНС СЕНТА“ И

ПРЕГЛЕД ПОСТОЈЕЋЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ

3.1. Општина Сента

Сента је северно-бачка општина, која се налази на десној обали реке Тисе. Од границе са Републиком Мађарском удаљена је 42 km (слика 3.1.).

Општина Сента поред самог града обухвата и насеобине Горњи Брег, Кеви, Богараш и Торњош. Сента располаже основних добрим путним и железничким везама које је спајају са све четири стране света. Град располаже са аутобуском и железничком станицом. Друмско-железнички мост код Сенте спаја северну Бачку и Банат. Речни саобраћај је такође развијен - једино међународно речно пристаниште на Тиси представља управо сенћанско „Потисје".

Слика 3.1. Аутокарта Србије

3.2. АТП „Севертранс Сента“ 3

Слика 3.2. АТП „Севертранс Сента“

Предузеће Доо „Севертранс Сента“ Сента основано је пре више од 40 година за превоз путника у друмском саобраћају.

Седамдесетих година изграђена је аутобуска станица у Сенти и Чоки.

Предузеће је пословало у саставу ДД „Севертранс“ Сомбор Холдинг Цо, а у статусу Д.о.о. „Путнички саобраћај Сента“ Сента до 2000. године. Након тога послује самостално као Доо „Севертранс Сента“ са аутобуском станицом у Сенти и сад већ аутобуском станицом у Чоки и објектима гаража у индустријској зони у Сенти. 2004. године због лоших услова пословања, запада у стечај, где предузеће као такво купује АД „Саобраћај“ Жабаљ, предузеће за превоз путника у друмском саобраћајуса 100% удела, који у свом поседу има 29 аутобуса.

Предузећем Д.о.о. „Севертранс Сента“ управља скупштина друштва и управни одбор.

Од 7. октобра 2004. године послује под именом Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента као приватно предузеће, које у свом власништву има аутобуску станицу у Сенти у улици ЈНА 2, аутобуску станицу у Чоки, гаражу, праоницу и новоизграђени објекат за вршење техничког прегледа и регистрацију свих врста возила, у индустријској зони. Располаже са 18 аутобуса, са којима обавља превоз путника у друмском саобраћају за регистроване линије, једна од тих линија је и међународна линија Сента-Сегедин (Република Мађарска). Запошљава 28 радника, а од то су директор, шеф саобраћаја, 9 возачи аутобуса, 6 кондуктера-билетара, затим у сектору техничког одржавања 6, механичари и радници на линији техничког прегледа 3 и административно особље 2.

Просечна старост запослених је 45 година.

Директор привредног друштва је Хилда Јакшић са овлашћењима и одговорностима према статуту.

Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента са својим превозом покрива током читаве године (школске и ван школске године) превоз путника на општинским, приградским и међуградским линијама.

Од 07.10.2004. године Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента врши превоз ученика током читаве школске године на следећим релацијама:

3 [4] Интерна документација АТП „Севертранс Сента” из Сенте, 2006-2008.

• Сента-Ада,

• Сента-Чока,

• Сента-Кањижа,

• Сента-Бачка Топола.

Уједно је вршен превоз ученика на школским екскурзијама у сарадњи са агенцијом „Домус“ Сента, као и превоз ученика, ментално и физички заосталих у развоју, у сарадњи са Црвеним крстом. Обавља ванлинијски превоз путника за туристичке агенције. 94% привредног прихода друштва се остварује превозом путника. 6% се односи на приход од вршења услуге обављања техничког прегледа.

Највећи повериоци за које се обавља уговорени превоз су: НИС Нови Сад, Скупштина општине Сента, „Север“ Суботица (склопљени уговори на годину дана).

Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента даје следеће комерцијалне попусте својим корисницима и то:

• за студенте уз оверени индекс 35%,

• за војнике на служењу војног рока уз приказ војне књижице 35%,

• за радничке месечне карте 15%,

• за ђаке путнике попуст износи 20%.

Највећи трошкови при пословању привредног друштва одлазе на трошкове горива и резервних делова на аутобусе која је уосталом и главна делатност привредног субјекта, те самим тим су и највећи добављачи НИС Нови Сад (за гориво) и „Маис Комерц“ Нови Сад (за резервне делове). Пословање са наведеним добављачима датира од првог радног дана оснивања овог привредног друштва.

4. ДЕЛАТНОСТ И СТРУКТУРА ПРЕДУЗЕЋА4

4.1. Делатност предузећа

Претежна делатност АТП „Севертранс Сента“ је превоз путника у међуградском саобраћају, међутим обавља и превоз путника у градском и приградском саобраћају.

4 [4] Интерна документација АТП „Севертранс Сента” из Сенте, 2006-2008.

Превоз путника се обавља аутобусима, са тачно утврђеним редом вожње на одређеним релацијама и са укрцавањем и искрцавањем путника на одређеним станицама.

Предузеће је регистровано за обављање следећих делатности:

• превоз путника у друмском саобраћају (превоз путника у линијском и ванлинијском међународном и унутрашњем саобраћају);

• делатност путничких агенција;

• одржавање и оправка моторних возила;

• техничко испитивање и анализа (технички преглед возила);

• услуге у друмском саобраћају (рад станичних објеката – аутобуске станице).

Обим превоза који предузеће обавља прилагођава се потребама грађана са аспекта покривености територије града и са аспекта учесталости, односно броја полазака на свим регистрованим линијама. Основни циљ је остварити што већи обим послова уз коришћење што мањих ресурса, односно превести што већи број путника са оптималним бројем аутобуса тј. попуњеним капацитетима, уз најмањи могући број запослених радника, уз уважавање потреба радника и грађана у општини. Циљ је што квалитетније обавити радне задатке на свим радним местима, превоз путника обавити што савременије, функционалније и то са квалитетним возилима са смањеном старосном структуром возила и уз што вишу техничку исправност.

Приходи за покривање реалних трошкова функционисања могу се остварити на следеће начине: наплатом услуга превоза, субвенцијама, дотацијама и приходима од осталих делатности (прихода у пружању услуга трећим лицима – технички прегледи, баждарење и поправка тахографа и др., приход од провизије за продају карте и перонизације и паркинга другим превозницима и сл.). Од набројаних видова, АТП „Севертранс Сента” остварује приходе претежно наплатом услуга превоза и прихода од споредних делатности, значи финансирање из претежно сопствених средстава. Превозом путника се остварује 94% привредног прихода друштва, а 6% се односи на приход од осталих делатности.

4.2. Кадровска структура предузећа

Људски ресурс представља основни ресурс предузећа. Због тога, реализација промена које би довеле до побољшања пословања мора имати темељ у реструктуирању кадровског ресурса. У предузећу је запослено укупно 28 радника. Тај број се често мења, а у последње три године је било отпуштања радника, тако да се број запослених годинама смањује. Структура запослених радника се најчешће посматра са два аспекта:

• структура запослених радника по степену стручне спреме и

• структура запослених радника по радним целинама.

Табела 4.1. Број запослених и квалификациона структура у периоду од 2005. до 2007. год.

Степен стручне

спреме

2006 2007 2008 Бр.

радника % Бр.

радника % Бр.

радника %

1. неквалификован 1 2,94 1 3,03 1 3,57 2. полуквалификован - - - - - - 3. квалификован 18 52,94 17 51,52 15 53,57 4. високо квалификован - - - - - - 5. нижа стручна спр. - - - - - - 6. средња стручна спр. 14 41,18 14 42,42 11 39,29 7. виша стручна спр. 1 2,94 1 3,03 1 3,57 8. висока стручна спр. - - - - - - Укупно запослених 34 100,00 33 100,00 28 100,00

Анализирајући табелу 4.1., уочава се да у квалификационој структури предузећа највеће учешће имају квалификовани радници, који чине више од половине укупног броја запослених. Њихов број се годинама смањује и било би неопходно извршити анализу, утврдити неопходан број радних места и одредити оптималан број, који износи 15. Ако постоји простор за рационализацију, судбина радника који представљају вишак би представљала осетљиво питање. Тај проблем би могао бити решен њиховом преквалификацијом, односно обучавањем за оне послове који су неопходни. Такође, веома су бројни радници са средњом стручном спремом који чине око 40% укупног броја запослених. За ову групу радника такође треба направити анализу са циљем укидања оних радних места која су у савременом пословању сувишна. Најмање је присутно нискоквалификованих радника и радника више стручне спреме, свега по један запослени. Посебно се треба осврнути на високо образовани кадар, којег у овом предузећу нема већ дужи период. Веома је важно запошљавање овог кадра због освајања нових тржишта, пре свега отварањем међуградских линија, с обзиром да градски и приградски саобраћај тренутно задовољава потребе грађана општине. Акценат треба ставити на стварање маркетинг тима, јер за освајање тржишта превозних услуга није довољна само добра понуда превозних услуга, него и добра презентација те понуде.

Да би се направила квалитетна анализа броја запослених, требало би узети у обзир однос тог броја према величини возног парка. Предузеће располаже са укупно 17 возила у свом саставу.

Табела 4.2. Однос броја запослених и величине возног парка

Степен стручне спреме Број радника Број запослених по возилу 1. неквалификован 1 0,059 2. полуквалификован - - 3. квалификован 15 0,882 4. високо квалификован - - 5. нижа стручна спр. - - 6. средња стручна спр. 11 0,647 7. виша стручна спр. 1 0,059 8. висока стручна спр. - - Укупно запослених 28 1,647

У европским аутотранспортним предузећима укупан број запослених у односу на величину возног парка се креће у распону од 1,6 до 1,8 радника по возилу, зависно од нивоа техничке опремљености. У АТП „Севертранс Сента” број запослених по возилу износи 4,52 (табела 4.2.), што задовољава европске стандарде.

Ако анализирамо полну структуру запослених, у предузећу ради 6 особа женског пола, што је 21,43% од укупног броја запослених. Највише су заступљене у стручним службама и на аутобуској станици, док у саобраћајном сектору и у сектору техничког одржавања, који је подсистем система саобраћајног сектора, преовладавају запослени радници мушког пола.

4.3. Организациона структура предузећа5

Организација представља облик удруживања људи ради остваривања неких заједничких циљева. Организација предузећа подразумева усклађивање свих елемената производног циклуса и других функција. Организациона структура одређује поделу рада, надлежност, овлашћење, координирање делова, односе између делова и сл., што показује садржај деловања појединаца и група. Основни циљ организације сваког предузећа је постизање максималних ефеката уз минималне трошкове живог и минулог рада, предмета рада и средстава за рад. Улазни елементи, када је у питању организација аутотранспортног предузећа су путници, а излазни елемент представља транспортна услуга. Процес је поступак стварања производа – транспортни процес.

5 [2] Гладовић, П., Симеуновић, М., Системи јавног аутотранспорта робе,

Факултет техничких наука, Нови Сад, 2004.

Организација АТП-а подразумева пројектовање и успостављање веза између процеса, подпроцеса и активности у АТП-у у циљу реализације усвојених планова, односно реализације постављене функције циља.

Основа савременог приступа организацији представља остваривање циљне функције уз непрестано прилагођавање система (АТП) окружењу.

Процес организације АТП-а се одиграва у неколико фаза:

I. ФАЗА: дефинисање циљне функције АТП-а у складу са циљевима вишег

система,

II. ФАЗА: утврђивање неопходне структуре система,

III. ФАЗА: класификовање процеса, подпроцеса и активности и њихово

организовање у одговарајуће целине са јасно и прецизно дефинисаним везама између њих,

IV. ФАЗА: подела задатака и делегирање овлашћења на оперативне извршиоце,

V. ФАЗА: координација конкретних задатака и праћење резултата рада АТП-а

преко показатеља систем6а и услуге.

У АТП „Севертранс Сента“ је заступљен линијски модел организационе структуре (слика 4.1.). У линијском моделу организационе структуре све функције су концентрисане на врху управљачког нивоа и утврђена је јединствена подела налога. Овај модел је наједноставнији модел организације који може да се примењује у организацији предузећа. Предност овог модела је строга подела овлашћења, а недостатак је слаба специјализација, што захтева од руководиоца широк спектар знања.

Основна карактеристика је да се управљање врши директно по линији хијерархије. Уколико доношење одлуке превазилази компентенције подређеног руководиоца, одлуку ће донети надређени, чиме се долази у ситуацију да руководиоци највишег менаџмента буду оптерећени и безначајним организационим питањима.

Иако изложен критикама да је превазиђен у примени у савременим предузећима, не сме се сматрати неупотребљивим, нарочито ако се узме у обзир теза да применљивост структуре зависи од врсте одлука и услова пословања.

Слика 4.1. Организациона структура предузећа

Да би се спровела рационализација броја запослених у предузећу, неопходно је посматрати број запослених засебно за сваку радну целину.

6

Табела 4.3. Број запослених радника АТП „Севертранс Сента” по радним целинама

Сектори АТП „Севертранс Сента“ Број радника Проценат (%) Директор 1 3,57 Саобраћајни сектор 22 78,57 Сектор техничког прегледа и осигурање 3 10,72 Кадровски комерцијални сектор 1 3,57 Сектор рачуноводства 1 3,57

Укупно запослених 28 100,00

Из табеле 4.3 се примећује да је највећи број запослених у саобраћајном сектору, који чине скоро 80% укупног броја запослених.

Саобраћајни сектор

У саобраћајном сектору организовани су сви послови везани за експлоатацију возила:

• распоред рада возача по возилима,

• распоред возила по превозним путевима,

• обезбеђење потребне опреме и ознака на возилима,

• контрола спремности возача за рад,

• контрола радног времена возача,

• вођење евиденције о возачима, планирање транспортних задатака,

• спровођење законских прописа везаних за организацију и експлоатацију саобраћаја,

• стална дообука возача на управљању возилима,

• провера знања возача у складу са законским прописима,

• управљање возилима,

• обезбеђење потребне документације за возило,

• замена уложака тахографа,

• превентивно и корективно одржавање возила.

Саобраћајни сектор чине шеф саобраћаја коме су подређени пословођа гаража, возачи, кондуктери и билетари. Шеф саобраћаја је задужен за организацију рада возног парка, пре свега за распоред рада саобраћајних радника и возила. Он распоређује возаче и кондуктере на рад у технички исправним возилима, а тај распоред се израђује у виду туражних листова. Води рачуна о успешној реализацији транспортног процеса и интервенише уколико дође до техничке неисправности возила на раду, тако што шаље технички исправно возило које је у резерви. Возача има 9, а кондуктера и билетара 6 укупно. Возачи и кондуктери су квалификовани за послове које обављају.

У сектору техничког одржавања обављају се послови превентивног и корективног одржавања. Овај сектор представља део саобраћајног сектора. Њега чине пословођа гаража коме су подређени 3 аутомеханичара, 1 аутоелектричар и перач. Захтеви које возила испостављају овом сектору односе се на техничке интервенције, које имају за циљ да возила одрже у технички исправном стању (превентивни радови) или на скуп техничких интервенција којима се возило враћа у технички исправно стање (корективни радови). Прва група радова изводи се са циљем да се смањи интензитет отказа, а друга је последица отказа возила. Аутоперионица се налази поред радионице. Системи за прање су идеална солуција за предузећа, која верују да се чистоћа возила позитивно одражава на имиџ предузећа и на пружање превозних услуга корисницима превоза на високом нивоу.

Сектор техничког прегледа и осигурања

Технички преглед АТП „Севертранс Сента“ се налази на Индустријском путу бб у Сенти. До јула 2009. године је био под закупом правног лица „Технички преглед Медић“ из Чоке, међутим сада опет припада АТП-у. Вршењем техничког прегледа моторних возила, као и осигурања остварује се значајан профит за предузеће. Слика 4.2. показује просторију и услове у којима се обавља технички преглед.

Слика 4.2. Технички преглед АТП „Севертранс Сента“

Кадровски комерцијални сектор

Послове које обавља Кадровски комерцијални сектор су:

• истраживање тржишта транспортних услуга,

• анализа и планирање продаје транспортне услуге по врстама корисника, временском периоду и простору,

• склапање уговора,

• израда даљинара и тарифа за транспорт по врстама возила у разним јединицама транспортне производње,

• израда калкулација и припрема понуда за извршење услуга транспорта,

• склапање уговора о превозу са корисницима,

• фактурисање извршених транспортованих услуга и праћење реализације фактуре,

• припрема и оформљење документа за вршење међународног транспорта, пасоша возача итд.

Сектор рачуноводства

Послови и задаци сектора рачуноводства су:

• финансијски послови,

• прибављање и пласирање новчаних средстава,

• израда финансијских инвестиционих планова и обезбеђивање средстава за инвестиције,

• послови осигурања запослених, имовине АТП-а,

• вршење послова финансијског и материјалног књиговодства, фактурисање и обрачунавање и плаћање пореза и доприноса,

• израда планова, вођење статистике и економске анализе,

• обрачун и исплата зарада према важећем колективном уговору, као и свих накнада и обустава зарада,

• унапређење система обрачуна и расподеле зарада.

Директор предузећа

Директор предузећа координира радом радних целина чији руководиоци подносе извештаје о раду свих радних целина.

5. ВЕЛИЧИНА И СТРУКТУРА ВОЗНОГ ПАРКА7

Возни парк представља скуп свих транспортних средстава аутотранспортног предузећа.

Возни парк АТП „Севертранс Сента“ се састоји од возила намењених за превоз путника у градском, приградском и међуградском саобраћају, али та подела није строго дефинисана, јер се многа возила користе за више врста превоза због недостатка возила, а на тај начин се и повећава искоришћеност возила.

Инвентарски возни парк представља скуп свих возила која се воде у инвентару- књиговодству основних средстава аутотранспортног предузећа.

5.1. Величина возног парка

Инвентарски возни парк АТП “Севертранс Сента” се састоји од 17 возила, што задовољава потребе у обављању превоза у градском, приградском и међуградском саобраћају. Протеклих година није било великих промена у инвентарском броју возила, тачније купљен је један полован аутобус новије производње који по карактеристикама испуњава све веће захтеве тржишта. Међутим у возном парку има доста старих и дотрајалих аутобуса које треба заменити новим и савременијим возилима. Ова замена није спроведена у оној мери у којој је то потребно, јер су за то неопходна велика финансијска средства.

Табела 5.1. Величина возног парка у периоду 2006-2008. године

Возни парк Година Индекс (%) 2006. 2007. 2008. 7/6 8/6 8/7

УКУПНО 16 17 17 106,25 106,25 100,00

Као што се види из табеле 5.1., из 2007. године долази до благог повећања инвентарског броја возила. 2007. године је купљено 1 половно возило. Тако је дошло не само до формалног повећања инвентарског броја возила, него и до побољшања старосне структуре возила, чиме је побољшана конкурентност предузећа на тржишту превозних услуга, али то је још далеко од захтеваног нивоа. Таква тенденција би у знатно интензивнијој мери морала да се настави и у будућности, да би дошло до напретка у пословању предузећа остваривањем већег обима превоза путника. Дакле, да би дошло до

7 [4] Интерна документација АТП „Севертранс Сента” из Сенте, 2006-2008.

повећања финансијске добити потребна су финансијска улагања. Новац за улагања би требало обезбедити субвенцијама од стране Општине, али и домаћинским пословањем, односно смањењем трошкова.

Пословање предузећа се може поправити отварањем нових међуградских линија, због тога би приликом куповине нових возила требало дати предност високо квалитетним аутобусима који испуњавају захтеве у међуградском саобраћају. Због близине границе са Мађарском, удаљена 42 километра од Сенте, постоје услови за отварање међународних линија чак и на кратким релацијама, па би требало водити рачуна да аутобуси који се купују испуњавају стандарде за међународни саобраћај. Подела возила по врстама превоза се у АТП-у „Севертранс Сента“ није строго дефинисана. Иако обављају и градски и приградски превоз путника, аутобуси немају места за стајање јер не постоји толико захтева за превозом. Ред вожње градског превоза је усклађен са приградским и међуградским, и обавља се у времену када аутобуси иду на линију, из аутобазе до аутобуске станице и када се враћају са линије, односно од аутобуске станице до аутобазе.

Аутобуси АТП „Севертранс Сента” су смештени у аутобази предузећа, на Индустријском путу б.б. у Сенти (слика 5.1.).

Слика 5.1. Аутобуси, власништво АТП „Севертранс Сента”

5.2. Структура возног парка по марки и типу

У зависности од састава, возни парк може бити:

• хомоген,

• хетероген.

Хомоген возни парк је састављен од возила исте марке и типа.

Хетероген возни парк се састоји од возила различите марке и типа, која имају различите техничко-експлоатационе карактеристике.

Хомоген возни парк остварује предност у односу на хетероген возни парк. Та предност се огледа у лакшем остваривању високе ефикасности при раду, техничко одржавање возила је лакше и рационалније. Због наведених разлога треба тежити набавци возила исте марке и типа, а ако то није могуће, онда бар треба свести на минимум број марки и типова возила заступљених у возном парку. Међутим, најчешће се сусрећемо са случајем да је састав возног парка аутотранспортног предузећа хетероген.

Табела 5.2. Структура возила по марки и типу возила и типу мотора

Марка возила Тип возила Тип мотора Број возила

ЗАСТАВА 82 12 Д Неретва МАН 1 ИКАРБУС ИК-308 МАН 1 ИСУЗУ ТУРКУОИСЕ МАН 1 БОВА Еуропа МАН 1 ТАМ 130 А 85 МАН 1 ТАМ 260 А 119 РАБА 1 ТАМ 190 А 110 Т Мерцедес 1 ТАМ 260 А 119 Т Мерцедес 1 ТАМ 260 А 116 Мерцедес 1 ТАМ 190 А 110 П Мерцедес 1 ТАМ 190 А 110 П Мерцедес 1 ТАМ 260 А 120 Т МАН 1 ПАНОНИЈА 70.14 Волво 1 МЕРЦЕДЕС О303 15 Р Мерцедес 1 ФАП САНОС 315.2 ФАП 1 ЦИТРОЕН ЈУМПЕР 230Л Мерцедес 1 316 СХД НЕОПЛАНТ МАН 1 Укупно 17 Возни парк АТП „Севертранс Сента“ је по саставу хетероген, састоји се од возила 10 различитих произвођача. Као што се види из табеле 5.2. и слике 5.2. највећу заступљеност имају возила марке ТАМ – укупно 8 возила, односно 60% целог возног парка. Табела 5.2. показује велику хетерогеност састава возног парка, а пословање би се побољшало свођењем броја марки и типова возила на најмању могућу меру.

Слика 5.2. Заступљеност различитих марки возила у возном парку

5.3. Старосна структура возног парка

Табела 5.3. Старосна структура возила у возном парку

Марка возила Тип возила Година производње Старост возила(год) ЗАСТАВА 82 12 Д Неретва 1988. 21

ИКАРБУС ИК-308 2004. 5 ИСУЗУ ТУРКУОИСЕ 2003. 6 БОВА Еуропа 1983. 26 ТАМ 130 А 85 1988. 21

ТАМ 260 А 119 1989. 20 ТАМ 190 А 110 Т 1988. 21

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 112 str.
preuzmi dokument