Jod - značaj za organizam, Skripte od Bromatologija

Preuzmite Jod - značaj za organizam i više Skripte u PDF od Bromatologija samo na Docsity! Sadržaj: Uvod........................................................................................................................ ..................2 Sinteza tireoidnih hormona........................................................................................................3 Prirodni izvori joda....................................................................................................................4 Preporučeni unos.......................................................................................................................4 Uloge joda.......................................................................................................................... .......5 Nedostatak joda......................................................................................................................... 5 Hipertireodizam....................................................................................................... ..................7 Zaključak................................................................................................................. ..................8 Literatura................................................................................................................. ..................9 Uvod Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je snabdevati organizam mnogim supstancama, a jedna od najbitnijih je jod. Telo traži jod za više funkcija. Prva i najvažnija je da štitna žlezda koristi jod za sintezu hormona štitne žlezde [1]. Oko 60% joda u ljudskom telu se skladišti u štitnoj žlezdi, koja luči dva hormona: tiroksin (T4) i trijodtironin (T3) koji kontrolišu gotovo sve metaboličke procese u telu. Organizam ne može sam da proizvodi jod već se on unosi - 3 - Telo održava bazalni metabolizam uz pomoć ovih hormona, koji takođe utiču i na sintezu proteina [5,6]. slika 3. Sinteza tireoidnih hormona Prirodni izvori joda Jod je prisutan u mnogim hranama, naročito onima koji dolaze iz mora. Morske alge su posebno dobar izvor. Ostali izvori morske hrane uključuju: tunu, sardine, losos, jastoge i škampe. Jod je takođe prisutan u hranama: mlečni proizvodi, jaja, povrće. Značajni su i spanać, blitva, jezgrasto voće, pasulj, susam i soja. Ako se gaji na zemljištu bogatom jodom i druge biljke mogu da ga sadrže. Kupus, karfiol i kelj smanjuju resorpciju joda iz hrane. Jodirana so je još jedan važan izvor joda, čak se u nekim zemljama jod dodaje u testo kao stabilizirajući agens u pekarskoj industriji. Neke alge mogu i da apsorbuju jod iz morske vode, što ih čini značajnim izvorima joda [7]. Hrana Veličina porcije Jod (µg) Čedar sir 1 unca 12 Jaje 1 veliko 12 Kravlje mleko 1 šolja 56 Mocarela sir 2 unce 20 Jogurt 1 šolja 87 Jastog 100 grama 100 Škampi 3 unce 35 Tuna konzervirana u ulju 3 unce 17 Sok od jabuke 1 šolja 7 Banana 1 srednja 3 Brusnice 4 unce 400 Jagode ½ šolje 6 Orasi 25 grama 5 Himalajska kristalna so 1 gram 500 Jodirana so ¼ kašičice 71 tabela 1. izvori joda [8] Preporučeni unos Prema preporukama svetske zdravstvene organizacije dnevne nutrituvne potrebe organizma za jodom iznose 150 mikrograma dnevno. Za novorođenu decu do dve godine preporučuje se 90 µg/d, dok dnevne potrebe trudnica i dojilja iznose 250 mikrograma dnevno. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se kod dece do godinu dana starosti sve potrebe za jodom zadovolje putem majčinog mleka, pri čemu je neophodno da dojilje unose dovoljnu preporučenu količinu joda. Unos preporučene dnevne količine joda u našoj zemlji obezbeđen je upotrebom jodirane kuhinjske soli [9]. - 3 - Uloge joda Jod je potreban da obezbedi pravilan razvoj i metabolizam organizma: • Nivo energije – Jod ima važnu ulogu u održavanju optimalnih nivoa energije telu, obezbeđuje efikasno iskorišćavanje kalorija pri čemu ne dozvoljava da se deponuju kao višak masti. • Reproduktivan sistem – Pomaže normalan rast i razvoj reproduktivnih organa. Dovoljna količina joda kod trudnica je od velikog značaja za sprečavanje prevremenog porođaja i razvoja kretenizma kod novorođančadi. • Jačanje imunog sistema - Jod ima ulogu u neutralisanju slobodnih radikala. Kao i vitamin C, jod povećava aktivnost antioksidanasa u celom telu i na taj način obezbeđuje snažan odbrambeni sistem protiv različitih bolesti. Neke studije su pokazale da jod štiti moždane ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala vezivanjem za masne kiseline u ćelijskim membrana, ostavljajući manje prostora za štetno dejstvo slobodnih radikala. • Fibrocistična bolest – Jod se pokazao efikasnim u lečenju fibrocistične bolesti dojki koju karakteriše formiranje benignih bolnih kvržica, a rezultati istraživanja pokazuju da je delotvoran čak u oko 65 – 70% slučajeva. Jod je odlično sredstvo za terapiju cista na jajnicima i sindroma policističnih jajnika. • Prevencija raka – Studije su pokazale da se ćelije raka, nakon što im se ubrizga jod, skupljaju. Može doći čak i do njihove smrti a zatim maligne ćelije bivaju zamenjene zdravim ćelijama. Tačan mehanizam nije poznat, ali su studije otkrile ovu pozitivnu vezu. • Detoksikacija organizma – Jod otklanja štetne materije u organizmu kao što su fluoridi, olovo, živa, biološki toksini. Jod ima i određeno antibakterijsko dejstvo, naročito protiv bakterije Helicobacter pylori, koja izaziva infekciju želuca i koja je povezana sa pojavom raka želuca. • Rane – jod se često koristi za dezinfekciju rana, a primenjuje se kao rastvor. Masti povidon joda se koriste kod opekotina za smanjenje razvoja infekcija [9]. Nedostatak joda Tireoidna oluja je akutna i teška komplikacija tireotoksikoze. Nju karakteriše visoka temperatura, preznojavanje, diareja, metabolička acidoza, povraćanje, dehidratacija, kaheksija, šok, delirijum, tahiaritmija, a često i srčano popuštanje. Tiroidna oluje je najteži oblik tireotoksikoze sa mortalitetom 20 do 30% . Najčešće je izazvana operacijama, traumama, infarktom miokarda, plućnom embolijom, diabetskom ketoacidozom, porođajem i teškim infekcijama. Osim toga tireoidnu oluju može da izazove i prekid antitroidnih lekova, veliki unos joda (Lugol, jodni kontrasti, amiodaron) [14]. Simptomi prevelike doze joda Iako retko, moguće je uzimati previše joda, pa je važno prepoznati simptome predoziranja. To uključuje abdominalni bol, delirijum, groznicu, povraćanje i kratkoća daha [15]. Lekovi koji mogu dovesti do poremećaja tireoidne funkcije Najznačajniji su amiodaron, litijum, jodna kontrastna sredstva, interferon α i interleukin 2. Amiodaronom izazvana tireotoksikoza (AIT) viđa se u 10 do 20% lečenih osoba. AIT se češće javlja u oblastima sa dovoljno joda i češče se javlja kod žena. Dva različita procesa dovode do nastanka AIT. Prvi mehanizam nastanka AIT je jod indukovana hipertireoza (AIT tip 1), dok je drugi destruktivni tiroiditis (AIT tip 2). AIT tip 1 se javlja prvenstveno kod osoba čija je štitna žlezda već bolesna (Graves-ova bolest ili polinodozna struma), dok se tip 2 javlja i kod prethodno zdrave žlezde. Međutim oba mehanizma mogu da budu prisutna u isto vreme i kod istog pacijenta [16,17]. U lečenju se koriste: • Radioaktivni jod je sredstvo prvog izbora u lečenju hipertiroidizma. Koristi se izotop joda 131. Njega posle peroralnog uzimanja, preuzima i prerađuje štitna žlezda, tako da na kraju biva ugrađen i u tireoglobulin. Treba ga izbegavati kod dece i trudnica, zbog potencijalne opasnosti od oštećenja fetusa. Koristi se i u dijagnostičke svrhe. • Jod se in vivo konvertuje u jodid, koji privremeno inhibira oslobađanje tireoidnih hormona. Kada se tireotoksičnim bolesnicima da velika doza joda, simptomi se povlače za 1-2 dana. Rastvor joda u kalijum-jodidu (Lugolov rastvor) daje se peroralno. Ako se njegova primena nastavi, efekti mu dostižu maksimum za 10-15 dana i potom opadaju [18]. - 3 - Zaključak Jod je element neophodan za sintezu hormona štitne žlezde, a samim tim i za normalan metabolizam, zdravlje i život. Iako se u organizmu jod nalazi u tragovima, on je neophodan mineral. Ima ga u mišićima, štitnoj žlezdi, koži i kostima. Ulazi u sastav hormona tiroksina, koji se sintetiše u štitnoj žlezdi. Nedostatak joda izaziva gušavost - znatno uvećanje žlezde. Jedan je od uzroka nastanka hipotireoze - smanjene funkcije štitne žlezde. Sadržaj joda u mleku i jajima zavisi od dostupnosti joda u ishrani životinja, dok sadržaj joda u biljkama zavisi od sadržaja u zemljištu. Deficit joda može imati značajne posledice na embrionalni i postnatalni razvoj. Kretenizam je najteži oblik oštećenja kongnitivnih sposobnosti koji nastaje usled deficita joda. Kuhinjska jodirana so predstavlja najbolji i konstantan nutritivni izvor joda,a jodiranje kuhinjske soli je jednostavan, lako primenljiv i jeftin postupak. Jodiranje kuhinjske soli se nalazi u zakonskoj regulativi naše zemlje. Zbog svih bitnih svojstava i njegovog pozitivnog uticaja na organizam, potrebno je jod unositi u preporučenim količinama. Literatura: 1. Nussey S, Whitehead S. Endocrinology: An Integrated Approach. Oxford: BIOS Scientific Publishers; 2001. Chapter 3, The thyroid gland. 2. Dhaar GM, Robbani I. Foundations of Community Medicine. India: Reed Elsevier; 2008. Nutritional problems of mothers and children. pp. 272–280. 3. Shiga, K., Kodama, H., Kaga, F., Izumi, Y., Nakamoto, N. and Fujisawa, C. (2011), Hypothyroidism caused by iodine deficiency and iodine levels in enteral formulas. Pediatrics International, 53: 501–504. 4. Kapil U. Health Consequences of Iodine Deficiency. Sultan Qaboos University Medical Journal. 2007;7(3):267-272. 5. Khurana I. Textbook of Medical Physiology. India: Reed Elsevier; 2006. Endocrinal System; pp. 710–715. 6. Pal GK. Textbook of Medical Physiology. India: Ahuja Publishing House; 2007. Endocrine Physiology; p. 346. 7. Novaković B, Mirosavljev M. Higijena ishrane. Medicinski fakultet Novi Sad, 2002. 8. Pennington JAT, Schoen SA, Salmon GD, Young B, Johnson RD, Marts RW. Composition of Core Foods of the U.S. Food Supply, 1982-1991. III. Copper, Manganese, Selenium, and Iodine. J Food Comp Anal. 1995;8(2):171-217. 9. WHO, UNICEF. Reaching optimal iodine nutrition in pregnant and lactating women and young children: a joint statement by WHO and UNICEF. Geneva, World Health Organization; 2007. 10.Trbojević B, Savić S, Ognjanović S, Beleslin B, Endemska struma danas - 3 -