prezentacija prezentacija prezentacija, Ispiti od Ekonomija

Preuzmite prezentacija prezentacija prezentacija i više Ispiti u PDF od Ekonomija samo na Docsity! BIOHEMIJSKE KARAKTERISTIKE TELESNIH TEČNOSTI I SEKRETA UNIVERZITET U NIŠU MEDICINSKI FAKULTET NIŠ Prof. dr Dušan Sokolović [email protected] [email protected] Katedra za biohemiju, Medicinski fakultet u Nišu Perikardijalna tečnost •Simptomi - oštar bol u grudima obično sa leve strane. •Uzročnici - virusi (većina prouzrokovača virusnih infekcija disajnih puteva, svi virusi koji dovode i do miokarditisa), bakterije, gljivice, povrede, hirurške intervencije ali i miokardni infarkt (Dressler-ov sindrom), kao i sistemske zapaljenjske bolesti, tumori, metaboličke bolesti, neki otrovi i medikamenti. Ukoliko se izliv brzo nakuplja, onda i količina od 150 do 200 mL tečnosti uslovljava značajno povećanje intraperikardnog pritiska, posebno ako je perikard neelastičan zbog fibroze, kalcifikacije ili tumorske infiltracije. Normalni perikard Perikardijalni izliv • Dijagnoza: čuje se karakteristično perikardno trenje, oslabljeni srčani tonovi i eventualne aritmije. Pregled dopunjuju EKG, ultrazvučni pregled srca, Rtg pluća i srca, kompjuteriizovana tomografija i magnetna rezonanca, a potrebna je i dodatna laboratorijska obrada. Biohemijska analiza perikadijalne tečnosti, koja se uzima perkutanom perikardiocentezom, podrazumeva: 1) analizu proteina (elektroforezom) 2) enzimske analize (najčešće aktivnost LDH). • Biohemijskom analizom ove tečnosti najznačajnije je razlikovanje transudata od eksudata (transudat sadrži malo proteina). Komplikacije • Konstriktivni perikarditis: kad zbog priraslica srce dobije “oklop” što može voditi u srčanu insuficijenciju. • Tamponada perikarda: urgentno stanje usled prisustva enormne količine perikardne tečnosti koja “guši” srčanu aktivnost. Rešava se punktiranjem, dreniranjem ili hirurškim otvaranjem srčane kese. Pleuralni izliv predstavlja nakupljanje tečnosti u pleuralni prostor, u količini koja je veća od normale (25 mL) i predstavlja znak oboljenja pleure, pluća, susednih i udaljenih organa, kao i opštih poremećaja u organizmu. Pleuralni izliv Mehanizam nastanka pleuralnog izliva - remećenje normalne ravnoteže između kontinuirane filtracije tečnosti na parijetalnoj pleuri i reapsorpcije preko visceralne pleure. Narušavanje normalne ravnoteže promenom hidrostatskog ili koloidno-osmotskog pritiska ili kapilarne propustljivosti, dovodi do nakupljanja tečnosti u interpleuralnom prostoru. Izlivi se dele na transudate i eksudate Transudati - tečnost koja se akumulira usled sistemskih oboljenja i obično nastaje usled kongestivnog srčanog oboljenja. Eksudati - najčešće nastaju usled oštećenja površina pleure (inflamacije, infekcije, tumora). Međusobno se transudati i eksudati razlikuju prema boji, izgledu (bistar, zamućen, krvav) i broju ćelija. hemoragični hilozni pleuralni transudat pleuralni izliv izliv Biohemijske karakteristike transudata/eksudata Biohemijski parametri Transudat Eksudat Specifična težina < 1015 > 1015 Proteini u izlivu (g/L) < 25 > 35 Odnos proteina izliv/serum < 0,5 > 0,5 LDH u izlivu < 2/3 vrednosti u serumu > 2/3 vrednosti u serumu Odnos LDH izliv/serum < 0,6 > 0,6 Glukoza kao u serumu < ili > od nivoa u serumu Holesterol izliv/serum < 0,35 > 0,35 Holinesteraza (U/L) < 900 > 900 Amilaza kao u serumu > 500 kod bolesti pankreasa Pleuralna punkcija (thoracocentesis) omogućava dijagnostiku i evakuaciju pleuralnog sadržaja.  Koriste se veće igle i špricevi, kao i aspiratori sa negativnim pritiskom.  Mesto za punkciju je 7, 8 i 9 rebro u međurebarnom prostoru između medioskapularne i zadnje aksilarne linije, gde je maksimalna tmulost.  Za dijagnostičke svrhe potrebno je 10 – 50 mL, a u terapijske svrhe 600 – 1200 mL pleuralnog sadržaja.  Sadržaj se šalje na biohemijski, mikrobiološki i citoloski pregled. Prema makroskopskom izgledu, izlivi mogu biti serozni, hemoragični, serozno- hemoragični, hilozni i gnojni. Ascitna tečnost Razgovor i priprema pacijenta Tehnika paracenteze Aplikacija anestetika Postavljanje katetera Dijagnostička paracenteza Terapijska paracenteza Drenaža Za biohemijko analiziranje ascitne tečnosti postoje:  Rutinski testovi: određivanje broja ćelija, nivo albumina i zasejavanje ascitne tečnosti na hranjivu podlogu.  Optimalni testovi: koncentracija ukupnih proteina i glukoze, aktivnost enzima LDH i amilaze.  Neuobičajeni testovi: koncentracija triglicerida i bilirubina, citologija i ćelijska kultura.  Nekorisni testovi koji su prvobitno smatrani korisnim u analizi: pH tečnosti, kao i koncentracija laktata, holesterola i fibronektina. Broj ćelija  Ascitna tečnost u špricu sa antikoagulansom se šalje u laboratoriju, kako bi se biohemijski analizirala.  Potrebno je samo oko 10 mL ove tečnosti za određivanje broja ćelija u standardnom manuelnom hemocitometru.  Broj leukocita u nekomplikovanom cirotičnom ascitesu je obično manji od 500/mm3, ali tokom dijalize može doći do koncentracije ćelija na više od 1000/mm3. Gornja granica ukupnog broja polimorfonukleara u nekomplikovanom cirotičnom ascitesu je obično 250/mm3. Serum-ascites albuminski gradijent (SAAG) • predstavlja razliku između koncentracije serumskih albumina i koncentracije albumina u ascitesu. • SAAG > 11 g/L pacijent ima portnu hipertenziju sa 97% sigurnosti. • Gradijent ne objašnjava patogenezu ascitesa, kao ni odakle dolaze albumini (jetre ili creva), ali on za kliničara predstavlja pouzdan indirektni indeks portnog pritiska. - Široki SAAG (>11 g/L) - javlja se kod ciroze jetre, veno-okluzivne bolesti, metastazama u jetri, kongestivne bolesti srca, spontanog bakterijskog peritonitisa. - Uski SAAG (<11 g/L) - javlja se kod peritonealne karcinomatoze, nefrotskog sindroma, sekundarnog i tuberkuloznog peritonitisa. Nivo glukoze - koncentracija glukoze u ascitnoj tečnosti je slična onoj u serumu, sve dok ona ne bude konzumirana od strane bakterija ili leukocita ove tečnosti - određivanje koncentracije glukoze u ovoj tečnosti je korisno za postavljanje dijagnoze tuberkuloznog peritonitisa - kod ovih pacijenata koncentracija glukoze u ascitesu, u odnosu na nivo u serumu, značajno manja Nivo triglicerida (TG) i bilirubina  Nivo TG treba meriti u opalescentnoj ili mlečno beloj ascitnoj tečnosti. Hilozni ascites ima koncentraciju TG veću od 2,26 mmol/L i višu od serumskog nivoa.  U ascitnoj tečnosti koja je tamno braon boje, mora se odrediti nivo bilirubina. Nivo bilirubina u ovoj telesnoj tečnosti koji je veći od 102 μmol/L i viši od serumskog nivoa bilirubina, ukazuje na bilijarnu ili crevnu perforaciju u ascites. TTT VN el act Biohemija sinovijalne tečnosti Sinovijalna tečnost je ultrafiltrat plazme, kombinovan sa mukopolisaharidima, koju stvaraju ćelije sinovijalne membrane. - Ova tečnost, koja se nalazi u zglobnim šupljinama, je bezbojna (odnosno žućkasta), bistra, viskozna i lepljiva. Viskoznost i lepljivost potiču od mucina, a naročito od prisutne hijaluronske kiseline. - Sinovijalna tečnost podmazuje zglobove i prenosi hranjive materije i na taj način omogućava ishranu zglobnog tkiva. Artrocenteza je postupak koji podrazumeva uzimanje sinovijalne tečnosti pomoću sterilnog šprica, kroz koji je provučen antikoagulans (ne treba koristiti oksalat, EDTA u prahu i litijum-heparin jer ometaju mikroskopsko ispitivanje kristala). Uzorak ove tečnosti treba podeliti u tri epruvete: 1) u prvu sterilnu ep. sipa se 5 - 10 mL za mikrobiološka ispitivanja 2) u drugu ep. u kojoj je antikoagulans (heparin ili tečni EDTA) sipa se 5 mL i ona služi za mikroskopska ispitivanja 3) preostala količina se uzima u treću ep. u kojoj nema antikoagulansa. Sadržaj treće epruvete se ostavi da koaguliše, a zatim se centrifugira radi uklanjanja ćelija. Supernatant se koristi za određivanje mnogobrojnih biohemijskih parametara. Klasifikacija sinovijalne tečnosti sa patološkim sadržajem neinflamatorne inflamatorne septične hemoragične volumen (ml) > 3,5 > 3,5 > 3,5 > 3,5 viskoznost na 38° C visoka niska niska niska boja žuta žuto-bela zelena crveno- braon leukociti (broj ćelija/μL) 200-2000 2000- 100 000 10 000 - >100 000 > 500 neutrofili (%) < 25 < 50 < 75 > 25 glukoza (mg/L) ≈ serumu > 250 niže od plazme > 400 niže od plazme ≈ serumu Sekreti: limfa, tečnost očne komore, suze, pljuvačka, mleko, ejakulat i sperma Limfa Tečnosti očne komore Tečnost očne komore (humor aqueous) Proizvod je lučenja epitela cilijarnog tela, koji ispunjava očne komore. - tečnost otiče kroz Šlemov kanal u cilijarne vene - to je bistra, bezbojna tečnost, slabo alkalne reakcije Sastav ove tečnosti odgovara sastavu ultrafiltrata krvne plazme. - neki sastojci se nalaze u većoj koncentraciji nego u plazmi (hloridi), te je stoga proizvod sekrecije, a ne obične filtracije plazme - sadrži dosta veliku količinu vitamina C Uloga tečnosti očne komore održava optimalan pritisak u oku od 25 do 30 mm Hg, ćime obezbeđuje održavanje fizioloških dimenzija očne jabučice i optimalnog rastojanja između pojedinih delova optičkog sistema oka i pravilan prolaz svetlosnih zraka snabdevanje hranjivim materijama one organe oka koji nemaju krvne sudove (rožnjača, očno sočivo). iz humor aqueous-a hranjivi sastojci i kiseonik difuzijom prelaze u pomenute organe oka, dok istovremeno metabolički proizvodi iz tih organa prelaze u ovu tečnost i sa njim odlaze u krv (preko cilijarnih vena). bistra, bezbojna tečnost, slabo alkalne reakcije (pH 7,33-7,35). za osam časova se izluči 0,5-0,8 gr suza ili 1-3 ml za 24 sata u suzama se nalazi relativno visok sadržaj NaCl i bikarbonata od organskih sastojaka na prvo mesto dolaze proteini i antibakterijski mukolitički ferment lizozim, koji suzama daje antibakterijsku moć Suze Biohemija pluvac ke Biohemija pljuvačke (salive) Sekrecija pljuvačke - procesom ultrafiltracije i formiranjem primarnog sekreta u acinusnim ćelijama, a zatim dolazi do formiranja konačne pljuvačke u sistemu sabirnih i odvodnih kanalića.  Pljuvačka je hipotonična i ona se karakteriše visokim sadržajem jona kalijuma i fosfata, dok je vrednost natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, hlorida i bikarbonata niža u odnosu na krvnu plazmu. Nivo proteina je mnogo niži u salivi nego u serumu. U pljuvački se nalaze enzimi (lizozim, amilaza, arginaza, DN- aza) - koji imaju dijagnostički značaj, imunoglobulini (IgA, IgG i IgM), vitamini, oligoelementi (najznačajniji je fluor), a od organskih materija nalaze se urea, kreatinin, mokraćna kiselina, mlečna kiselina, lipidi i glikoproteidi (mucini). Mleko Produkt je aktivne sekrecije parenhima mlečne žlezde. Ubraja se u: stabilne emulzije, koloidni i pravi rastvor. Sadrži: vodu (oko 80%), minaralne (soli kalijuma i natrijuma, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, jod, fluor) i organske materije. Od organskih materija: ugljene hidrate (laktoza), masti (najviše ima triacilglicerola) i belančevine (kazein). Sadrži veliki broj enzima (katalaza, peroksidaza, ksantin oksidaza), ureju, kreatinin, mlečnu kiselinu, limunsku kiselinu i hidrosolubilne vitamine (aneurin, laktoflavin, vitamin PP, piridoksin, pantotenska kiselina, folna kiselina i vitamin C). Kolostrum je prvi sekret mlečne žlezde (luči se prvih dana nakon porođaja). Sadrži manje laktoze, trostruko više proteina (laktalbumina i laktglobulina), više hlorida, kalcijuma i liposolubilnih vitamina u odnosu na humano mleko. Odbrambeni mehanizam humanog mleka ostvaruju humoralni faktori: lizozimi, laktoferin (baktericidno), komplementi (C3 i C4), nezasićene masne kiseline (baktericidno i antivirusno), bifidus faktor (pomaže rast bakterije lactobacilus bifidus), epidermalni faktor rasta (pospešuje proliferaciju i diferencijaciju epiderma), laktoperoksidazni sistem. Humano mleko je u prednosti nad kravljim mlekom jer se sa njime prenosi aktivni i pasivni imunitet majke. Komponente imunološkog sistema su makrofagi, T i B limfociti, neutrofili i imunoglobulini (IgA, IgM i IgG). Biohemi ja ejakulata i sperme Centrifugiranjem ejakulata spermatozoidi se talože i odvajaju od tečnog dela semene plazme. Semena plazma je smeša sekreta akcesornih žlezda: epididimisa, prostate, semenih vezikula i bulbouretralnih žlezda. Ona je bezbojna, jako opalescentna tečnost koja sadrži oko 91% vode i oko 9% rastvorenih sastojaka. Semena plazma čoveka može se razdvojiti na sledeće proteinske frakcije: albumine, α1- i α2-globuline, transferin i γ-globuline. Spermatozoidi sadrže 83% vode, soli – natrijuma, kalijuma i fosfata, nukleinske kiseline (DNK i RNK), proteine, lipide (fosfolipide – 73%, holesterol, trigliceride i digliceride), ATP i mnoge enzime.