Sociomedicinski značaj abortusa, Seminarski radovi od Socijalna medicina

Preuzmite Sociomedicinski značaj abortusa i više Seminarski radovi u PDF od Socijalna medicina samo na Docsity! АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ СЕСТРИНСТВА СЕМИНАРСКИ РАД Тема: Социомедицински значај абортуса Предмет: Социјална медицина Ментор: Студент: Проф. Др сци. Мед. Љиљана Црнчевић Радовић 77/19 Београд, 2020. Тамара Јанковић САДРЖАЈ 1.Увод ...................................................................................................................................... 3. 2.Абортус у садашњости и прошлости Србије .................................................................... 4. 3.Методе извођења абортуса ................................................................................................. 5. 4.Медикаментозни абортус ................................................................................................... 7. 5.Припрема за абортус ........................................................................................................... 7. 5.1.Анестезија ............................................................................................................. 8. 6.Здравствена нега након абортуса ....................................................................................... 9. 7.Компликације и ризици абортуса ...................................................................................... 9. 8.Абортус изазивањем превременог порођаја ................................................................... 12. 9.Психичке последице абортуса ......................................................................................... 12. 10.Постаборативни синдром – ПАС ................................................................................... 13. 11.Последице абортуса на породицу .................................................................................. 14. 12.Статистички подаци ........................................................................................................ 14. 13.Етичко питање абортуса ................................................................................................. 15. 13.1.Pro – life покрет ................................................................................................. 15. 13.2.Pro – choice покрет ............................................................................................ 16. 14.Закључак .......................................................................................................................... 17. 15.Литература ....................................................................................................................... 17. 2. АБОРТУС У САДАШЊОСТИ И ПРОШЛОСТИ СРБИЈЕ Абортус има дугу историју. Жене су га одувек користиле као средство за контролу рађања. У прошлости, побачај је изазиван „традиционалним методама“, које су подразумевале употребу оштрих предмета као што су игле за плетење, онда различитих биљака за које се сматрало да изазивају побачај, а ту су биле и физичке трауме. Жене су често биле у стању да повреде себе како би „решиле свој проблем“. Ову интервенцију спроводиле су „искусније“ жене, па је због нестручности и из незнања често долазило до повреда, инфекција, крварења и леталног исхода. До 1951. године, абортус није био законски регулисан, већ је важио Општи кривични законик, који се односио и на лице које је извршавало абортус, али и на жену над којом је абортус извршен. После 1951. године, Кривични закон више не третира жену над којом је извршен абортус као починиоца. Године 1952. донета је Уредба за вршење допуштеног побачаја. Разлози због којих се могао извршити абортус односили су се на:  Живот и здравље трудне жене  Очекивано здравствено стање детета  Трудноћу насталу извршењем кривичног дела  Тешке материјалне, личне и породичне прилике. Подаци о намерним прекидима трудноће у нашој земљи постоје од 1969. године. У периоду од 1969. до 1985. године број абортуса био је у сталном порасту. Он се са 162643 (1969. година) повећао на 214 806 у 1985. години. Подаци из 1986, 1987 и 1988. године показују постепено смањивање овог броја, да би он 1989. године износио 193755. Данас је на снази Закон о прекиду трудноће („Сл. Гласник РС“, број 16/95 и 101/2005). На основу њега, право на подношење захтева има свака трудна, пословно способна жена. Захтев се подноси одговарајућој здравственој установи са доказима да трудноћа није прешла 10 недеља и да њен прекид неће непосредно угрозити здравље жене. Гинеколог може приступити извршењу абортуса или одбити захтев, а жену послати комисији за прекид трудноће. Уколико је трудноћа старија од 10 недеља обавезна је одлука комисије, која се састоји од два лекара и социјалног радника. По овом закону, абортус врши лекар специјалиста у здравственој установи која располаже одговарајућом медицинском опремом. Разлози за прекид трудноће старије од 10 недења могу бити: 1) Медицинске – постојање обољења које би могло озбиљно угрозити здравље и живот жене 2) Етичке и правно – криминогене – трудноћа узрокована силовањем или обљубом над немоћном или малолетном особом, обљуба злоупотребом службеног положаја и инцест 3) Еугеничке – биолошко – генетски фактори који оштећују плод, обољење мајке у првом тромесечју трудноће од рубеоле, употреба тетрациклина, неподударност крвних група 4) Социјалне – лоше материјално стање, већи број деце, ванбрачна трудноћа. 3. МЕТОДЕ ИЗВОЂЕЊА АБОРТУСА Трудноћа се може прекинути на много начина. Одабир одговарајућег начина зависи углавном од гестацијског доба ембриона или фетуса, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијенткиње према одређеној процедури. Постоји хируршки и нехируршки абортус. Под хируршким убрајају се: 1) Вакуум аспирација – лекар даје инјекцију анестетика у грлић материце, потом се грлић растеже дилататорима све док није довољно широк да би инструменти могли да допру до материчне шупљине. Тада лекар, кроз грлић, уводи аспиратор до материце. Овим уређајем извлачи се плацента и ембрион/фетус. Ово је препоручена метода до 14. недеље трудноће. Неки абортуси рађени вакуум аспирацијом не буду до краја успешни, па је потребна и метода дилатације и киретаже. 2) Дилатација и киретажа – лекар отвара грлић материце и киретом сече ембрион/фетус и плаценту на мање делове и извлачи их из тела жене. Код ове процедуре повећан је ризик од перфорације материце, па је мање сигурна од вакуум аспирације. Такође, дилатација и киретажа су значајно болније за жене и често захтевају општу анестезију. 3) Дилатација и евакуација – основна техника за абортус у другом триместру и захтева вешто и искусно особље. Адекватна припрема може трајати од 2 сата до 2 дана и подразумева адекватну дилатацију цервикса. Абортус вакуум аспирацијомСлика 2. Вакуум аспираторСлика 3. Илустрација киретеСлика 5. Процес киретажеСлика 4. Грлић материце Кирета спекулум (гинеколошо огледало) Материца 5.1. Анестезија О избору анестезије одлучују: - Пацијенткиња - Гинеколог - Анестезиолог - Материјални фактори. Могу се применити две основне врсте анестезије – локална и општа. Локална се инјекцијом даје у грлић материце и делује тако што опушта цервикалне мишиће и смањује болове који се јављају уношењем инструмената кроз грлић материце. Али, ова анестезија не утиче на грчеве који се јављају као последица контракције мишића материце након отклањања ткива. Општа анестезија се најчешће даје интравенски, инјекцијом у вену руке. Она доводи до губитка свести. Данас, постоји још један тип анестезије, тзв. „коктел“, и подразумева комбиновање локалних анестетика са лековима који изазивају делимичан губитак свести. Коктел анестезија, наркотици или лекови за смирење такође се дају интравенозно. 6. ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПОСЛЕ АБОРТУСА Искуства жена после абортуса су различита. Неке се осећају добро, без икаквих проблема, док неке осећају замор и грчеве неколико дана после интервенције. Код неких жена нема крварења док се код других јављају разне промене због неравнотеже хормона, као што су:  Крварење,  Грчеви,  Болови у грудима,  Депресија. Да не би дошло до инфекција, компликација или да би се на време открило да се дешава нешто што би жени могло да наруши здравље, битно је да она буде добро информисана. Лекар или медицинска сестра би требало да пруже пацијенткињи следеће информације:  Жена после абортуса треба да следи потребе свог тела. Уколико осећа умор, треба да одмара тих дана, јер се у супротном неће тако лако опоравити.  Да би спречила инфекцију, не сме стављати ништа у вагину 2 – 3 недеље, односно треба да избегава сексуалне односе и коришћење тампона.  Жена после абортуса мора да пази на знаке компликација. У случају повишене телесне температуре (преко 37,7°C), појаве јаких грчева или болова, вагиналне секреције непријатног мириса, повраћања и/или несвестице, јаког крварења или ако симптоми трудноће трају дуже од једне недеље потребно је одмах посетити лекара. Потребно је на време предузети мере да не би дошло до озбиљних проблема и због тога ни један од наведених знакова не смеју се занемаривати.  Важно је отићи на гинеколошки преглед након 2 – 3 недеље. Тада се може утврдити постојање заосталог ткива или инфекција пре појаве симптома. То је тренутак и за разговор са гинекологом о контрацепцији.  Следећа менструација ће се појавити 4 – 6 недеља након абортуса. Ако се то не деси, потребно је обратити се лекару.  Могуће је затруднети непосредно после абортуса, пре прве менструације, па би жена требала да припази да до тога не дође. 7. КОМПЛИКАЦИЈЕ И РИЗИЦИ АБОРТУСА Код сваког медицинског поступка постоје неки ризици и могуће компликације или последице, па тако и код абортуса. На учесталост компликација утичу многи фактори: - Здравствено стање и старост жене - Трајање трудноће - Техника захвата - Анестезија - Додатне операције - Стручност гинеколога - Хигијенски услови Могућност компликација код абортуса у првом триместру је 1%. Како трудноћа напредује – тако се ризик повећава. У односу на време настанка, компликације можемо поделити на: 1. Ране:  Инфекције – иако је за ову интервенцију обавезна употреба стерилних инструмената и антибиотска терапија након извршеног абортуса, инфекције су најчешћа компликација прекида трудноће. Најчешћи извор инфективних агенаса представља вагинална и цервикална флора, а такође је може изазвати и заостали део ткива у материци. Уколико се не лечи, може проузроковати озбиљна обољења, стерилитет и смрт.  Дуготрајно крварење – из материце, у току и по завршеној процедури, најчешће се јавља код абортуса у трећем триместру. Понекад, то крварење је знак заосталог ткива, перфорације или немогућности материце да се контрахује.  Заостало ткиво – са обзиром на то да лекар који изводи абортус не може да види унутрашњост материце, веома је могуће да унутра остане неки део ткива плода или постељице. Знаци који на то указују могу бити крварење (које може да траје и дуже од 2 недеље), избацивање комада згрушане крви, грчеви или знаци трудноће. Могуће је заостало ткиво уклонити аспирацијом или киретажом, а по некада и употребом лекова који изазивају контракције мишића материце.  Перфорација – представља пробијање зида материце инструментом којим се обавља абортус. Уколико је оштећење површно, рана ће зарасти сама. Али, ако је повређен неки већи крвни суд или неки унутрашњи орган неопходна је операција. Ризик од перфорације је већи код трудница у поодмаклој трудноћи, код жена које су већ рађале и код веома младих девојака.  Цепање цервикса – ова компликација се чешће јавља када се абортус ради у другом триместру. Мањи расцепи могу зарасти без интервенција, док је код већих неопходно ушивање.  Abortus falsa (неуспео абортус) неуспео абортус) – дешава се ретко да жена после абортуса и даље буде трудна, али је могуће. Због тога се увек после абортуса проверава да ли је комплетно ткиво одстрањено. Делимично обављен прекид трудноће се дешава у ситуацијама када је плод комплетно промашен, када је у питању вишеструка трудноћа па само један фетус буде одстрањен или када постоји тзв. дупла трудноћа у другом рогу материце. Овај поремећај је чешћи ако се абортус врши пре времена, односно, ако није прошло 6 недеља од првог дана последње менструације. Ако се нешто од овога догоди знаци трудноће ће и даље бити присутни, а абортус се мора поновити кроз 7 дана. 2. Касне :  Постабортални синдром – или крв у материци, јавља се када се материца не контрахује нормално, због чега долази до задржавања крви у њој. Постоји могућност да згрушана крв затвори канал грлића материце и онемогући нормалну дренажу и истицање крви. Чешће се јавља код жена са „заваљеном“ материцом. Накупљена крв може изазвати бол, грчеве и мучнину. Понекад је могуће избацити крв притиском директно већи стрес него порођај. Жене које испољавају акутну реакцију на стрес након абортуса углавном су:  Мање образоване  У лошијој материјалној ситуацији  Религиозније  У већој мери су им се односи са партнером погоршали. Осећања која оне испољавају су углавном: - Кривица - Раздражљивост - Стид - Самоосуда - Страх од Бога - Мржња према себи. акутни стресни поремећај после абортуса и порођајаГрафикон 1. религиозна опредељеностГрафикон 2. 11. ПОСЛЕДИЦЕ АБОРТУСА НА ПОРОДИЦУ Породица је основна ћелија друштва и ако је она на неки начин угрожена, угрожено је и мање – више цело друштво. 1. Занемаривање и злостављање деце – с обзиром на то да абортус може довести до депресије или насилничког понашања, он се у потпуности повезује са злостављањем и занемаривањем деце. 2. Насилно понашање између супружника – међусобно оптуживање, честе свађе, губитак поверења а често се дешавају и убиства. 3. Разводи и проблеми са успостављањем емоционалних односа – многе жене након абортуса имају потешкоћа у успостављању емоционалних односа, због: смањеног самопоштовања, неповерења, сексуалне дисфункције, повећаног нивоа депресије итд. Оне жене које су имале више од једног абортуса имају веће шансе да једног дана буду самохране мајке. 12. СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ Званична статистика каже једно, а незванична друго, док правих података о броју абортуса у Србији нема. - 2018. године пријављено је 16 000 абортуса - Стручњаци тврде да се у току године обави између 50 000 и 150 000 абортуса, али приватне установе (у којима се највише ових интервенција обави) немају обавезу да број обављених интервенција пријаве држави - На једну рођену бебу долазе три абортуса - Више од 50% жена је до 40. године живота имало бар један абортус - У 2014. години, жене 15 – 49 година које су имале абортус  55% је то био први  38% други или трећи  8% четврти или више 13. ЕТИЧКО ПИТАЊЕ АБОРТУСА У многим деловима света воде се расправе између оних који подржавају абортус и оних који су против њега. Његови противници се углавном залажу за веће законске рестрикције или чак за потпуну забрану абортуса. Главни аргумент им је да је дете у мајчиној утроби људско биће које има потпуно право на живот, које је изнад свих осталих права као што је нпр. Право мајке да бира да ли жели дете или не. На основу тога, они сматрају да је абортус убиство. Против побачаја је црква, али и Хипократова заклетва коју полажу сви лекари а која каже: „Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог зачећа“. На основу оваквих расправа настала су два покрета: 1) Pro – life – lat. Pro – за и eng. Life - живот 2) Pro – choice – lat. Pro – за и eng. Choice – избор 13.1. Pro – life покрет Друштвени и политички покрет, који се заузима за поштовање и заштиту вредности људског живота, од зачећа до природне смрти. Они који се залажу за овај покрет сматрају да људски живот почиње зачећем, и боре се да људско биће добије статус особе од тог тренутка. Такође, залажу се за правну заштиту од зачећа до смрти, односно поништавање закона који омогућују абортус и еутаназију. Овај покрет подржавају Хришћани ( Православни, Католици и конзервативни протестанти), онда мање групе Жидова и Хиндуса. И Православне и Католичке цркве противе се абортусу у свим околностима. pro - life покрет у ХрватскојСлика 7.