Znacaj rezidualnog hlora, Seminarski radovi od Higijena i socijalna medicina

Preuzmite Znacaj rezidualnog hlora i više Seminarski radovi u PDF od Higijena i socijalna medicina samo na Docsity! MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST VODE ZA PIĆE I ZNAČAJ REZIDUALNOG HLORA ULOGA PROTEINA U ENERGETSKIM POTREBAMA Seminarski rad iz predmeta HIGIJENA Studenta: Ivanka Šipka 6193/87 SADRŽAJ ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST VODE ZA PIĆE I ZNAČAJ REZIDUALNOG HLORA Uvod 1. ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST VODE ZA PIĆE 2. ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE 3. KONTROLA ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI VODE ZA PIĆE 3.a. Mikrobiološka ispravnost vode za piće 3.b. Fizičko - hemijska ispravnost vode za piće 4. HLORINACIJA VODE ZA PIĆE 4.a. Značaj rezidualnog hlora 4.b. Metode hlorisanja vode za piće Zaključna razmatranja Literatura ULOGA PROTEINA U ENERGETSKIM POTREBAMA Uvod 1. POREKLO PROTEINA U LJUDSKOJ ISHRANI 1.a. Izvori proteina 1.b. Digestibilnost proteina 1.c. Proteini visoke biološke vrednosti 2. FUNKCIJE PROTEINA U ČOVEČIJEM TELU 3. DNEVNE POTREBE U PROTEINIMA 3.a. Prekomerni dnevni unos proteina 3.b. Nedovoljnio dnevni unos proteina Zaključna razmatranja Literatura Za fizičko-hemijsku anlizu voda se uzima u hemijski čiste staklene boce, kod uzirkovanja puštamo da voda teče nekoliko minuta, a potom istom vodom isperemo bocu i konačno napunimo do vrha. Na mestu uzorkovanja meri se temperatura vode i vayduha i odredjuje se organoleptička svojstva (boja, miris i ukus). Za osnovni obim analiza - OBIM A je 1 l vode, za periodični obim analiza - OBIM B potrebno je 2 l vode, za obim NOVIH ZAHTEVA vode - OBIM V i obim analize po higijensko- epidemiološkim indikacijama - G OBIM potrebna je znatvo veća količina vode (minimalno 5l). Vrsta i učestalost analiza vode za piće: o Osnovnio "A" obim - svaki dan o Osnovni "A" obim sa trihalometanom (koncentracijom razgradnih produkata dezinfekcije) - 1 nedeljno na 18 mernih mesta o Osnovni "A" obim sa mineralnim uljima - 1 nedeljno o Periodični "B" obim - 1 mesečno (12 puta godišnje) o Obim novih zahvata - obim"V" - 4 puta godišnje (najmanje 1 godišnje) a radi se kod izvorišta koje se planira pustiti za javno snabdevanje vodom o Obima prema higijensko-epidemiološkim indikacijama - obim "G" - po potrebi (kada usled tehničkih stanja objekta za snabdevanje vodom ya piće, stanja okoline, elementarnih nepogoda i epidemiološke situacije postoji mogućnost da dodje do zagađenja vode) Broj uzoraka u Novom Sadu: - do 2006 godine - 12 uzoraka - od 2006 godine - 18 uzoraka Postoji 18 lokacija u gradu i prigradskim naseljima ( 4 u gradu, 14 u prigradskim naseljima). 3.a. Mikrobiološka ispravnost vode za piće Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće OSNOVNIM OBIMOM su obuhvaćeni sledeći mikrobiološki pokazatelji: 1. INDIKATORI FEKALNOG ZAGAĐENJA: Ukupan broj koliformnih bakterija, strptokoke fekalnog porekla, sulfoprodukujuće klostridije, pseudomonnas aeroginoza. 2. INDIKATOR SVEŽEG FEKALNOG ZAGAĐENJA: esherichia coli (koliformne fakterije fekalnog porekla) 3. IDIKATOR PROCESA TRULJENJA: proteus vrste 4. INDIKATOR EFIKASNOSTI TEHNOLOŠKOG PROCESA PREČIŠĆAVANJA: ukupan broj aerobnih meyofilnih bakterija. Povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi već je pokazatelj uspešnosti procesa prečišćavanja i dezifekcije vode. U prečišćenoj i dezinfikovanoj i flaširanoj vodi na izvoru mogu jedino biti prisutne aerobne mezoilne bakterije, u vrednosti ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija na 37C u 1ml vode do 10, a u zatvorenim prirodnim izvorištima 100 i u otvorenim prirodnim izvorištima do 300. Kod ostalih obima vode osnovno ispitivanje se proširuje dokazivanjem patogenih bakterija poput Salmonele, određivanjem crevnih parazita i njihovih razvojnih oblkika i određivanjem algi i dr. organizama. 3.b. Fizičko - hemijska ispravnost vode za piće Kod fizičko hemijskog ispitivanja ispravnosti vode za piće OSNOVNI OBIM "A" podrazumeva određivanje: o Temperature vode i vazduha na mestu uzimanja uzorka kao i organoleptička svojstva vode o PH o Oksidabilnost (utrošak KMNO4) o Amonijak o Rezidualni hlor o Hloridi o Nitrati o Nitriti o Gvožđe o Mangan Ostali OBIMI proširuju analizu na sledeće materije: o OBIM B (fenoli, fluoridi,, sredstva za koagulaciju i sporedne proizvode dezinfekcije, mineralna ulja) o OBIM V (teski metali (Pb, Al, Cu, Zn, Se, Na, K, Ca. Mg, As. Hg), aromatični ugljovodonici, mineralna ulja, pesticidi, ulja i masti) Rezidualni hlor je razgradni produk dezinfekcije vode, nestabilan je pa je uslovno opasan. Amonijak predstavlja raspadni produkt organskih azotnih materija (proteina, uree i dr.), pouzdan je znak fekalnog zagađenja vode, nepostojan u vodi, veoma brzo oksidiše u nitrate. Kod podzemnih voda ukazuje na geološko poreklo i ne mora biti znak fekalnog zagađenja. Higijenski ispravna voda ne sme da sadrži amonijak ni u tragovima jer je dobra podloga za razvoj mikroorganizama u distributivnoj mreži usled čega voda postaje higijenski neispravna. Najvažnije potencijalno dejstvo amonijakajeste mogućnost reagovanja sa hlorom i formiranje hloramina. Voda koja sadrći 0,2mg/l hloramina ima neprijatan miris i ukus i smanjuje se efikasnost dezinekcije. Dakle voda sa povišenim sadrćajem amonijaka ne sme se dezinfikovati sa hlorom. Nitrati su soli azotne kiseline, krajnji produkt mineralizacije organskih materija, te ukazuju na fekalno zagađenje. Higijenski ispravna voda ne sme da sadrži nitrate i amonijak. Nitriti soli azotne kiseline koji ukazuju na "staro fekalno zagađenje" vode. Vrlo nepostojani u vodi oksidišu u nitrate ili redukuju u amonijak. Nitriti imaju negativno dejstvo jer obrazuju nitrozamine koji su kancerogeni. Gvožđe je prirodni sastojak podzemnih voda, u prisutnim količinama stavraju tehničke probleme u distributivniom sistemu. 4. Hlorinacija vode za piće Dezinfekcija vode za piće je poslednji postupak u prečišćavanju vode, izuzev u slučaju fluorisanja vode za piće kada se dodavanje fluora vrši samo nakon kompletnog prečišćavanja i kompletne dezinfekcije. Dezinfekcijom vode za piće se obezbeđuje zdravstveno bezbedna voda za piće, uništavaju se mikroorganizmi i njihovi razgradni produkti u vodi, sprečava se nastanak hidričnih epidemija, ali i stvaraju razgradni produkti dezinfekcionih sredstava koji mogu štetno delovati na životnu sredinu i čoveka. Načini dezinfekcije vode za piće su:  Prokuvavanje (fizička metoda)  Primena UV zraka (fizička metoda)  Jodiranje (hemijska metoda)  Ozonizacija ( hemijska metoda)  Hlorinacija (hemijska metoda)  Mešana oksidacija ( hemijska metoda) Najčešći razgradni produktu dezinfekcionih sredstava su bromiti nastali nakon upotrebe ozona, hlorfenoli nakon upotrebe hipohlorita, formaldehid nastao nakon upotrebe hlora i ozona. Hlorinacija je najčešći vid dezinfekcije vode za piće, i da bi se uspešno sprovela neophodno je da se postignu određeni uslovi koji obuhvataju: o mutnoća vode mora biti manja od 1 nefelometrijske jedinice mutnoće (NTU) o pH vode manji od 8,0 o vreme kontakta sredstava za hlorinaciju i vode najmanje 30 minuta Potvrda uspešne hlorinacije je nalaz koncentracije rezidualnog hlora ≦ 0,5mg/l nakon 20-30 minuta nakon početka dezinfekcije Temperatura vode treba da je u opsegu 8-12C, voda treba da je bistra i da nema zamućenja do 1 NTU, eventualno do 5 za male vodovodne sisteme. 2). Mikrobiološki kvalite vode za piće Najvažniji kontaminitet vode za piće su humanog porekla u u vodu dolaze izmetom, mokraćom, i iz kanalizacionog sistema, površinskim, atmosferskim i otpadnim vodama. Mikrobiološki agensi mogui biti: a) izdvojeni - nisu rastvoreni u njoj b) u vidu suspendovanih čestica na suspendovanim čvrstim materijama u vodi c) verovatnoća pojave infekcije se uslovljava brojem patogena, invanzivnošću virulencijom, kao i imunitetom osobe. Smatra se da prisustvo mikroorganizama indikatora fekalnog zagadjenja je ujedno i indikator mogućeg prisustva crevnih patogena i zbog toga voda za piće ni u kom slučaju ne sme da sadrži: 1. bakterije iz roda: salmonela, šigela, vibrio colere i druge patogene. 2. koliformne bakterije i streptokoke fekalnog porekla 3. proteus vrste 4. pseudomonas aeroginosa 5. crevne protozoe, crevni helminti i njihovi rayvojni oblici 6. vibrioni 7. bakteriofagi 8. alge i drugi mikroorganizmi koji mogu da izmene izgled, miris i ukus vode a). Nalaz E.Coli pojedinačno ili zajedno sa ostalim bakterijama indikatorima fekalnog zagaženja ukazuje na sveže fekalno zagađenje, a voda je epidemiološki opasna b) Nalaz usamljenog enterokoka ili udruženog sa stafiloredukujućim klostridijama ili bakteriofagima enterobakterija ukazuje na staro fekalno zagađenje ui voda je epidemiološki opasna. c) Nalaz usamljenog bakteriofaga enterobakterija ukazuje na starije fekalno zagađenje bez epidemiološke opasnosti, ipak vodu treba dalje kontrolisati. e). Nalaz koliformnih bakterija bez ostalih indikatora fekalnog zagađenja ukazuje na staro fekalno zagađenje, na eventualno postojanje mikrobnih "gnezda" i voda je epidemiološki opasna. Koliformne bakterije su primarno nepatogene koje normalno žive u debelom crevu čoveka Izlučuju se fekalijama iz organizma u komunalne otpadne vode a preko otpadnih voda u prirodne vode. Ukoliko fekalije potiču od obolelog čoveka u njima će biti prisutne i patogene bakterije(Salmonela spp., Shigela dysenterie, Vibrio kolere, Campylobacter jejuni) koje uzrokuju crevne infekcije i teška oboljenja poznata kao hidrične infekcije. Zbog navedenog koliformne bakterije se koriste u sanitarnoj analizi vode kao indikatori fekalnog zagađenja i moguće prisutniosti patogena. f). Nalaz izvesnog broja saprofita, bez indikatora fekalnog zagaćenja nema veći higijenski ili epidemiološki značaj. 3. Virusološki kvalitet vode za piće Virusi su infektivni agensi koji se ne razmnoćavaju na hranljivim podlogama ali se zadržavaju na biološkim filtrima Mnoge vrste virusa iz urina i fecesa čoveka, životinja zagađuju vodu dospevši u podzemne i površinska izvorišta vode kao i zemljište. Ima preko 100 vrsta virusa koji se mogu naći u vodi a najznačajniji su: Coxackie, Echovirusi, Rotavirusi, Hepatistis A i E.. Prema pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće uvodi se praćenje u vodi: Enterovirusa, Adenovirusa, virusa Hepatitisa A, virusa Hepatitisa E, Norwalk virusa i Rotavirusa. Tretmanom voda (filtracija, dezinfekcija) voda se oslobaža prisustva humanih enterovirusa, a rizik od nastanka hidrčnih virusnih oboljenja postaje neznatan. Za dokazivanje virusa u vodu potrebne su veće količine vode. 4. Biološki kvalitet vode za piće Higijenski ispravna voda za piće nesme da sadrži alge i zooplanktonske organizme koji mogu da joj izmene izgked, miris i ukus. Loše održavani rezervoari vode i distributivnog sistema pogoduju njihovom rastu i razvoju što će dovesti do promene boje, mirisa i ukusa te povećanja stepena mutnoće pijaće vode. Ne hlorisane vode ili vode u kojima nema više rezidualnog hlora nose veliki rizik u pravcu njihovog bujanja u broju u kome menjaju organoleptička svojstva vode i predstavljaju opasnost kao virusna i bakterijska "gnezda". 5. Hemijski kvalitet vode za piće Normalan opseg pH vode za piće je u granicama 6,8-8,5. Soli Ca, Mg utiču na tvrdoću vode. Tvrde vode nisu poželjne za piće a takođe su opasne u industriji. Oksidativnost predstavlja ukupan sdržaj organskih i neorganskih materija amonijaka, nitrita i nitrata. Prisutni amonijak govori o skorašnjem fekalnom zagađenju vode (ukoliko se isključi njegovo geološko poreklo). Nalaz hlorida > 200 mg/l obično je znak fekalne kontaminacije ili urinom ukoliko se isključi njegovo biološko, neorgansko poreklo ili u blizini hlora. Co2 u manjim količinama daje vodi prijatan ukus, u većim čini vodu agresivnom. Povećana potrošnja KMnO4 ukazuje na intenzivno organsko zagađenje pijaće vode. Arsen u vodi za piće može biti i geološkog porekla ili iz otpadnih i atmosferskih voda; anorganski arsen je humani karcinogen. Jod i Flor se ubrajaju u tzv. biogene mikroelemente; vode su siromašnije u jodu nego u fluoru. Epidemiološka istraživanja su pokazala korelaciju pojave karijesa i niske koncentracije fluora u vodi za piće. Vode sa količinom fluora < 0,8 mg/l moraju se fluorisati od strane javnih komunalnih preduzeća ukoliko snabdevaju vodom više od 20.000 stanovnika. Sadržaj fluora treba da se kreće od 0,8 do 1,2 mg/l. 6). Radiološki kvalitet vode za piće Preporučeni referentni nivo efektivne doze tokom jednogodišnje konzumacije pijaće vode iznosi 0,1mSv. Ispod ovoga referentnog nivoa doze , pitka voda je prihvatljiva za ljudsku konzumaciju. Zaključna razmatranja Svetska zdravstvena organizacija je vodosnabdevanje i kvalitet vode svrstala u dvanaest osnovnih pokayatelja zdravstvenog stanja stanovništva zemlje. Najsigurniji način obezbeženja higijenski ispravne vode za piće je preko vodovoda. Prema podacima dobijenim iz istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije, sprovedenog 2006. godine u Srbiji 95,2% stanovništva je imalo priključak za vodu u kući, odnosno stanu, dok je 99,1% populacije koristio bezbedne izvore vode za piće. Ovako visok procenat priključenosti na sistem vodosnabdevanja i dostupnost vode za piće svrstava našu zemlju u grupu razvijenih zemalja. Literatura Miroslava Kristiforović-Ilić, Miroslav Radovanović, Leona Vajagić, Zdenka Jevtić, Radomir Folić, Slobodan Krnjetin, Radmila Obrknećev - Komunalna higijena: za studente opšte medicine, stomatologije, građevine, izičke kulture - Prometej, 1998