Dokumenta koja se već nalaze na Docsity nisu originalna 20 Points, Beleške' predlog Kvantna mehanika. Univerzitet u Nišu
aaaaaa58
aaaaaa58

Dokumenta koja se već nalaze na Docsity nisu originalna 20 Points, Beleške' predlog Kvantna mehanika. Univerzitet u Nišu

11 str.
191broj poseta
Opis
sisajte ga Dokumenta koja se već nalaze na Docsity nisu originalna 20 Points
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 11
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument

CEFTA

U sferi globalizacije svetske privrede, sve se više nameće potreba za uključivanje u svetske privredne tokove svih zemalja koje su tržišno

orijentisane. Posebno je prisutna potreba za intenzivnom razmenom robe, usluga,

rada i kapitala. Za sve zemlje jugo-istočne evrope, pa tako i za Srbiju, glavni

izazov predstavlja priključivanje Evropskoj uniji. Izazovi su prvenstveno u

usklađivanju carinskih i drugih politika, institucija, kao i prilagođavanja ekonomija

ovih, pretežno zemalja u tranziciji na princip liberalnog tržišnog poslovanja.

Liberalizacija tržišta donosi mnoge olakšice za trgovinu, kao što su ukidanje

uvoznih i izvoznih carina, slobodan protok robe i kapitala, ukidanje monopola i

veća konkurencija donosi niže cene i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga za

krajnje kupce. Sa druge strane, javljaju se i neki negativni efekti, poput gubljenja

mehanizama zaštite domaće proizvodnje, poput subvencija, kvota i visokih carina.

Takođe ulazak stranih, konkurentnijih preduzeća dovodi do propadanja domaće

proizvodnje, otpuštanja radnika i snižavanja njihovog standarda. Međutim,

jedinstveno je mišljenje da liberalizacija ipak donosi više koristi nego štete, jer

dovodi do efikasnije alokacije i korišćenja resursa1, zbog prilagođavanja pravilima

svetskog tržišta, kao i lakšem pristupu modernoj tehnologiji.

Osnivanje CEFTA sporazuma

CEFTA, ili Central European Free Trading Agreement, predstavlja sporazum

zemalja rednje evrope o slobodnoj trgovini. Njegova osnovna uloga jeste priprema

zemalja potpisnica za pristupanje Evropskoj uniji. Sporazum je nastao 1992.

godine, potpisivanjem 21.12.1992 u Krakovu, Poljska. Zemlje potpisnice su bile

takozvane zemlje Višegradske grupe, Poljska, Mađarska i Čehoslovačka, koja se

kasnije podelila na Češku i Slovačku.

Višegradska grupa predstavlja grupu zemalja srednje evrope i osnovana je sa

ciljem da se olakšaju i ubrzaju evropske integracije zemalja potpisnica. Ova grupa

zemalja čini, posle Slovenije, grupu najrazvijenijih post komunističkih zemalja,

koje još uvek zaostaju za zapadnim zemljama. Njihova karakteristika je relativno

dobro razvijeni principi slobodnog tržišta i stabilan ekonomski rast. Zbog toga je

potpisan CEFTA sporazum, kao dalji korak i mobilizacija napora za integracije u

zapadno evropske institucije. Sporazum je stupio na snagu 1994 godine, a kasnije

je dopunjavan 11.09.1995 u Brnu i 04.07.2003 u Bledu. Ovom sporazumu su se

kasnije prudružile Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1999),

Hrvatska (2003) i Makedonija (2006). Uslovi za pristupanje ovom sporazumu su

bili:

- članstvo u STO ili poštovanje propisa STO

- potpisan Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji ili neki drugi dokument o

pristupanju

- sporazum o slobodnoj trgovini sa ostalim članicama CEFTA sporazuma

Pošto su prve zemlje potpisnice, nakon pristupanja Evropskoj uniji, napustile

CEFTA sporazum, 06.04.2006 je donešena odluka o proširivanju CEFTA

sporazuma i priključivanju zemalja jugo-istočne evrope ovom sporazumu. Ovoj

odluci je prethodilo osnivanje Pakta za stabilnost jugoistočne evrope, koji je

osnovan 1999 godine. Pod pokroviteljstvom Pakta, uspostavljena je zona slobodne

trgovine u regionu jugoistočne evrope. Ova zona je zasnovana na Memorandumu i

olakšicama u trgovini iz 2001. godine, i omogućila je potpisivanje bilateralnih

ugovora o slobodnoj trgovni između zemalja članica, zasnovanih na principima

STO. S obzirom da je sprovođenje odredaba ovih ugovora bilo komplikovano, jer

ih je bilo čak 32, doneta je odluka o potpisivanju gore navedenog Sporazuma o

izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA

2006 u Bukureštu 19.12.2006. Potpisnice ovog sporazuma su Srbija, Albanija,

Bosna i hercegovina, Hrvatska, Crna gora, Bugarska, Rumunija, Makedonija,

Moldavija i UNMIK u ime Kosova. Bugarska i Rumunija su, poput prvih članica

CEFTA sporazuma,

nakon pristupanja Evropskoj uniji napustile ovaj sporazum.

Osnovni principi i elementi CEFTA

Cefta kao organ ima nekoliko zvaničnih tela, kao što su:

· Zajednički komitet, kojim predsedava jedna od članica na osnovu rotacije, 2010

predsedava Srbija

· Potkomitet za poljoprivredu i sanitarna i fitosanitarna pitanja

· Potkomitet za carine i pravila o poreklu

· Potkomitet za tehničke barijere u trgovini i netarifne barijere

· CEFTA sekretarijat

Svaki od ovih potkomiteta može osnivati sopstvena tela po potrebi, takođe se

održavaju i redovni sastanci odgovarajućih ministara zemalja članica.

S obzirom da je za Srbiju najvažniji sporazum CEFTA 2006, pogledaćemo

detaljnije koji su to elementi ovog sporazuma:

· Veća harmonizacija trgovinskih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža

bilateralnih sporazuma zbog različitih šema značajno komplikovala međusobne

trgovinske odnose, a samim tim i snalaženje poslovnih ljudi u njima.

· Poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene

Sporazuma što je značajno novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije

trgovine u regionu.

· Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini

između zemalja u regionu i regiona sa EU) što će snažno podstaći izvozni i

investicioni kapacitet regiona, rast njegove tehnološke opremljenosti i

konkurentnosti

a time i potreban nivo sposobnosti proizvoda za plasman na tržištu EU kao i

globalnim okvirima.

· Sporazumom CEFTA 2006 su otvorene i nove oblasti razvoja međusobnih

ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija,

javnih nabavki, intelektualne svojine.

· Za Srbiju je posebno značajno što Sporazum predviđa da se međusobni trgovinski

odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU. To praktično znači

da

i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,

privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim

pravilima što predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane

partnere, za strane ulagače ali i za same privrednike, posebno kada se radi o malim

i

srednjim preduzećima koja su najosetljivija na deficite u sistemskom okviru i

slabosti

institucija.

· Osnovna ili bazna carina na koju će se primenjivati postepena smanjenja carina je

ona carinska stopa koja koja važi na dan pre stupanja Sporazuma na snagu.

· U carinskoj klasifikaciji roba koje su predmet Sporazuma CEFTA će se koristi

Kombinovana carinska nomenklatura.

· Na dan stupanja na snagu Sporazuma ukinuće se sva količinska ograničenja

izvoza i

uvoza i neće se uvoditi nova.

· Od dana stupanja Sporazuma na snagu ukinuće se sve izvozne carine, takse

dejstva

jednakog carinama i izvozne takse fiskalne prirode i neće se uvoditi nove.

· Neće se uvoditi nove uvozne carine, takse jednakog dejstva i uvozne takse

fiskalne

prirode niti će se povećavati u odnosu na one koje se primenjuju od dana koji

prethodi danu potpisivanja Sporazuma.

· Svi oni industrijski proizvodi čiji uvoz nije bio liberalizovan na dan stupanja na

snagu ovog Sporazuma, biće predmet postepenog smanjenja carina do 31

decembra

2008 (tranzitivni period)³.

· Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom,

Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom kao i carine na uvoz

poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije.

· Liste proizvoda na režimu carina i uvoznih kvota su iste one koje su bile sastavni

deo

bilateralnih sporazuma i u tom smislu zaključivanje CEFTA ne znači dodatnu

liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima ali je to intencija u toku daljeg

razvoja ovog Sporazuma.

· Prava i obaveze potpisnica CEFTA u pogledu primene sanitarnih i fitosanitarnih

mera

će biti regulisane odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih

mera. Ono što je posebno značajno je da se strane potpisnice ohrabruju da stupe u

pregovore koji bi vodili zaključivanju sporazuma o harmonizaciji ili međusobnom

priznavanju ovih mera u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma STO o

primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera kao i drugih relevantnih međunarodnih

sporazuma.

· Takođe, Sporazum predviđa da strane potpisnice stupe u pregovore za

zaključivanje

sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i standarda, i međusobnog

priznavanja procedura ocenjivanja usklađenosti u skladu sa relevantnim odredbama

Sporazuma STO o tehničkim barijerama u trgovini i drugim međunarodnim

sporazumima pre 31. decembra 2010. godine.

· Pravila o poreklu zasnivaju se na Panevropskim pravilima o poreklu. Pravila za

dokazivanje porekla su uglavnom ista kao i kod bilateralnih sporazuma o slobodnoj

trgovini. Suštinska novina je što je data mogućnost primene dijagonalne

kumulacije

porekla robe u trgovini između zemalja u regionu. Takođe je predviđeno da će se, u

kasnijoj fazi, kada svaka zemlja ponaosob ispuni odgovarajuće uslove prema EU i

stekne pravo bilateralne kumulacije porekla sa EU, moći da vrši kumulacija

porekla

zemalja regiona sa EU. Pojedine zemlje iz regiona – Hrvatska i Makedonija koje

imaju zaključene Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju EU, su samim tim i

ispunile uslov EU da mogu sa njom da kumuliraju poreklo. Za Srbiju se takva

mogućnost otvara onda kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa

EU.

· Sporazumom su precizno regulisani rokovi za usaglašavanje tehničkih prepreka

kod

trgovine,konkurencije, javnih nabavki i zaštite intelektualne svojine.

· U pogledu oblasti konkurencije rok za primenu principa konkurencije za sva

preduzeća regiona je 1 maj 2010, za usaglašavanje tehničkih prepreka trgovini u

skladu sa Sporazumom STO o tehničkim preprekama je 31 decembar 2010., a rok

u

kome sve potpisnice moraju da obezbede nediskriminaciju u pogledu javnih

nabavki

je 1 maj 2010.

· Kada se radi o merama zaštite, zajednička izjava svih zemalja je ona kojom se

utvrđuju pravila da neće primenjivati anti-damping, kompezatorne ili zaštitne mere

dok ne donesu detaljne interne propise i procedure i odrede tehnička pitanja vezana

za primenu takvih mera.

· Međutim, bez obzira na pravila STO i zajedničku izjavu, u Sporazumu je

predviđeno

da ukoliko se bilo koji proizvod uvozi iz potpisnice ovog Sporazuma u tako

povećanim količinama i pod takvim uslovima da prouzrokuje ili preti da

prourokuje

ozbiljnu štete domaćim proizvođačima sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda

strana uvoznica može preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mere prema

strani

izvoznici pod uslovima i u skladu sa relevantnim procedurama utvrđenim u članu

24

Sporazuma.

· Bilateralne zaštitne mere će biti u formi uvećane carine s tim da njihov nivo neće

prelaziti nivo MFN carinske stope (njen nivo će biti niži od nivoa uobičajene

carine)

koja se primenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je aktivnost preduzeta, ili je na

snazi na dan koji neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.

· Takođe, isti instrument će moći da se primeni ukoliko neka od strana potpisnica

ima

ozbiljne teškoće sa platnim bilansom, u skladu sa STO odredbama - ograničenog

trajanja i neće prelaziti ono što je neophodno za poboljšanje stanja platnog bilansa,

postepeno će se ublažavati kako se budu poboljšavali uslovi platnog bilansa i biće

ukinute kada uslovi više ne budu opravdavali njihovo održavanje. Strana će odmah

informisati druge Strane o njihovom uvođenju i kad god je to izvodljivo, o

vremenskom rasporedu za njihovo ukidanje.

· Trgovina usluga je definisana u skladu sa odredbama Opšteg sporazuma o

trgovini

uslugama GATS i ova oblast će u narednom periodu biti u fokusu dalje

liberalizacije

u regionu.

· Posebno je naglašena obaveza potpisnica CEFTA ka stvaranju i održavanju

stabilnih,

povoljnih i transparentnih uslova za strane investitore kao i međusoban

nediskriminatoran tretman i punu zaštitu.

· Nova oblast saradnje – zaštita intelektualne svojine je regulisana u skladu sa

relevantnim međunarodnim sporazumima kao i sa pravilima Sporazuma STO o

trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva.

Kao i svaki sporazum, tako i CEFTA nosi sa sobom određene pozitivne stvari, ali i

moguće negativne efekte po zemlje potpisnice.

Prednosti CEFTA sporazuma jesu:

- Povećanje obima trgovine unutar zone; Ovo se dešava zbog uklanjanja carina,

količinskih ograničenja i ujednačavanja propisa. Sa jedne strane potrošači imaju

bolju ponudu proizvoda i niže cene zbog konkurencije, dok sa druge strane

proizvođačima je olakšan izlaz na strana tržišta.

- Privlačenje stranih direktnih (posebno greenfield) investicija; ovo se dešava zbog

jedinstvene politike propisa, slanja signala o stabilnosti, kao i pristupu mnogo

većem

tržištu ( oko 30 miliona potrošača), nego da se radi o pojedinačnim tržištima

zemalja.

Ovo je naročito važno malim zemljama poput Srbije.

- Privikavanje privrede na liberalizaciju trgovine; podstiče uvođenje modernih i

stabilnih uslova regulisanja trgovine3 u regionu. Ona predviđa striktno poštovanje

propisa STO, kao i podršku ulaska u STO zemalja koje još nisu članice ove

organizacije. Pošto su članice na istom nivou razvoja, nema pretnje za privrede

zemalja članica.

- Trening za buduće članstvo u STO i EU; sporazum podstiče proces integracija u

EU, usklađivanjem principa, odredaba i propisa koji se primenju u EU i STO, kao i

izgradnjom institucija koje su potrebne za pristupanje EU i STO.

Postoji i nekoliko mogućih negativnih efekata ovog sporazuma. Mogu se javiti:

- Nagli rast uvoza i njegov uticaj na nekonkurente proizvode. Ovo može imati

veliki

uticaj na trgovinu zemlje, kao i na pogoršanje platnog bilansa iste.

- Smanjenje carinskih prihoda; ovo se uvek dešava i država mora unapred da

ukalkuliše ovo u svoj platni bilans.

- Pojačana konkurencija u pojedinim sektorima; iako se ovo čini kao pozitivna

stvar za privredu, može se desiti da se, liberalizacijom tržišta, konkurencijom uništi

domaća proizvodnja koja nije bila spremna za otvorenu tržišnu utakmicu.

Da bi se izbegli preveliki negativni efekti primene sporazuma, zemlje potpisnice

mogu koristiti određene mere za zaštitu domaće privrede, koji se sprovode u skladu

sa merama STO i Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Koriste se u slučaju:

· dampinga i subvencionisanja proizvoda čiji uvoz nanosi ozbiljnu štetu domaćoj

proizvodnji

· prekomernog rasta uvoza koji ugrožava proizvodnju, zaposlenost i domaću

prodaju

· izuzetne situacije i porasta uvoza poljoprivrednih proizvoda, ukoliko on izaziva

ozbiljan poremećaj na tržištu

Zaključak

Nema sumnje da je CEFTA sporazum svojim članicama doneo višestruke koristi,

kako u proizvodnji i trgovini, tako i u prilagođavanju propisa i institucija

principima slobodnog tržišnog poslovanja. Možda i najbitnija stvar koju ovaj

sporazum donosi, jeste dijagonalni sistem kumulacije porekla, koji omogućava da

se u finalni proizvod ugrađuju komponente proizvedene u bilo kojoj zemlji zone

bez plaćanja dodatnih carinskih dažbina. Ovo je dobar signal za strane investitore,

jer se ukidaju barijere koje su stvarali brojni bilateralni ugovori o slobodnoj

trgovini. Naročito je važan značajniji priliv SDI, ili strnih direktnih investicija.

SDI predstavljaju veoma efikasno sredstvo razvoja celih privreda, jer osim svežeg

kapitala, donose i beneficije u vidu uvoza novih proizvodnih tehnologija koje

omogućavaju bolje iskorišćavanje svih prednosti privrede, kao što su kvalitetna

radna snaga i niski troškovi proizvodnje. Sve ovo, uz navedeni dijagonalni sistem

kumulacije porekla proizvoda, čini zemlje CEFTA sporazuma veoma atraktivnim

za ulaganja stranih investitora. Naravno da , kao i svaka dodatna liberalizacija

tržišta i privrede uopšte, nosi sa sobom i određene rizike ili opasnosti, ali su

beneficije daleko veće, stoga je neophodno da se ne kasni sa njegovom primenom,

a na državi je da pravovremenim, dugoročnim planovima spreči eventualnu pojavu

štete po privredu države koja bi mogla nastati primenom ovog sporazuma, u

privredi koja nije dovoljno pripremljena za poslovanje na liberalizovanom

svetskom tržištu.

Literatura:

1. Vapa-Tankosić, J., Predavanja za studente FIMEK-a, Novi sad, 2010

2. Grandov, Z., Međunarodna ekonomija i globalizacija, Beograd: Beogradsko

trgovačko društvo, 2009

3. http://en.wikipedia.org/wiki/Central_European_Free_Trade_Agreement ,

31.05.2010

4. http://www.pks.rs/Default.aspx?alias=www.pks.rs/cefta 31.05.2010

5. http://www.cefta2006.com/cefta-structures 31.05.2010

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument