Drustvene mreze - seminarski rad, Ostalo' predlog Informatika. International Burch University
fazila-ferizovic
fazila-ferizovic9 November 2017

Drustvene mreze - seminarski rad, Ostalo' predlog Informatika. International Burch University

DOCX (236 KB)
9 str.
30broj preuzimanja
538broj poseta
50%od2broj ocena
Opis
Društvena mreža (takođe i socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su ...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 9

ovo je samo pregled

3 prikazano na 9 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 9 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 9 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 9 str.

preuzmi dokument

EDUCONS UNIVERZITET

FAKULTET ZA PRIMENJENU BEZBEDNOST

DRUŠTVENE MREŽE

Mr Mithad Curić Fazila Ferizović FB 87/14

Tutin,novembar 2014

Društvene mreže

2

Sadržaj 1.Šta su društvene mreže ?.............................................................................................................. 3

2.Servis za društvenu mrežu............................................................................................................3

2.1.Istorija....................................................................................................................................4

2.1.1.Istorija društvenih mreža u Srbiji................................................................................... 4

2.1.2.Hronologija društvenih mreža:....................................................................................... 5

2.2.Danas..................................................................................................................................... 6

2.3.Kritika....................................................................................................................................7

2.3.1.Socio-psihološki aspekt korišćenja socijalnih mreža..................................................... 7

2.3.2.Poremećaji u ponašanju, zaokupljenost ili zavisnost..................................................... 7

3.Komunikacija na društvenim mrežama........................................................................................ 8

3.1.Komunikacija na različitim društvenim mrežama.................................................................8

3.1.1.Fejsbuk............................................................................................................................8

3.1.2.Tviter.............................................................................................................................. 9

3.1.3.LinkedIn........................................................................................................................10

3.2.Komunikacija na društvenim mrežama u svakodnevnom životu........................................10

4.Online društvene mreže – globalna studija.................................................................................11

4.1.Ključni nalazi globalne studije............................................................................................ 11

4.2.Rezultati o online aktivnostima........................................................................................... 12

5.Zaključak.................................................................................................................................... 13

6.LITERATURA............................................................................................................................14

Društvene mreže

2

1.Šta su društvene mreže ?

Društvena mreža (takođe i socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često može da bude veoma kompleksna. Analiza društvene mreže posmatra društvene odnose u terminima „čvorova“ i „veza“. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su njihovi međusobni odnosi. Može da bude više različitih veza između čvorova.

Društvene mreže se mogu osnivati i gasiti zavisno od potreba. Osnivaju se kako bi se nosile sa određenim problemom, najčešće u formi grupa za samopomoć, mreža NVO i grupa za socijalni aktivizam. Ubrzano se razvijaju sa pojavom novih tehnologija, posebno Interneta.

Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva.

U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama1 društvene mreže gde su čvorovi tačke a linije veze.

Društvene mreže

2

1 Dijagram je pojednostavljena i strukturirana vizuelna reprezentacija koncepata, ideja, konstrukcija, odnosa, statističkih podataka, anatomije itd. korišćena na svim poljima ljudske delatnosti da bi slikom pojasnila neku temu.

2.Servis za društvenu mrežu

Servis za društvenu mrežu je vrsta onlajn servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili veb-sajta2. Kao što mu samo ime kaže, to je mesto gde se ljudi iz različitih krajeva sveta povezuju međusobno, sklapavši nova poznanstva, ili pak da bi ostali u kontaktu sa poznanicima. Danas, u svetu postoji na stotinu ovih servisa.

2.1.Istorija

Prvi oblici servisa za društvenu mrežu se javljaju 90-ih godina 20. veka. Prve mreže koje se javljaju na WWW3-u su bile poput soba za ćaskanje, gde je više korisnika moglo ćaskati međusobno. Na nekima je bio dozvoljen pristup samo preko registracije, dok kod drugih, potrebno je samo imati nadimak (engl. Nickname). U takvim sobama, obično postoji lista sa strane, gde jedan korisnik može videti sve druge aktivne u tom trenutku. Na donjem delu ekrana, se nalazi mesto na kom korisnik kuca ono što želi da kaže.

Obično se pored nalazi lista sa smajlovima, koje korisnik takođe unosi preko prostora za kucanje. Jedan od primeraka za ovakvu vrstu društvenog servisa je mIRC4, koji je stekao veliku popularnost, upravo zbog svoje jednostavnosti, tj. lakom pristupu svih podataka. Ipak, najveći značaj je stekao E-mail, koji je i dan danas jedan od najupotrebljivijih servisa za društvenu mrežu.

2.1.1.Istorija društvenih mreža u Srbiji

U Srbiji, prve društvene mreže javljaju se 2006. godine. Prvi sajt ovog tipa bio je bleja.com. Tokom 2007. godine počinje ekspanzija društvenih mreža. Myspace, kao sajt, uneo je novo u internet mogućnost da svako kreira svoju sopstvenu stranu koju ima na internetu. Po prvi put ljudi su dobili mogućnost da naprave svoj nalog, nešto što kasnije podseća na mini blog, na kome mogu da postavljaju i komentarištu šta god požele.

Društvene mreže

2

2 Veb-sajt (engl. Web site) ili skraćeno sajt, veb lokacija ili prezentacija, je mesto na internetu. To je skup veb-stranica koje mogu da sadrže tekst, slike, video-snimke i drugi multimedijalan sadržaj sastavljen u jednu celinu. 3 Svetska mreža (engl. World Wide Web, W3, WWW) ili jednostavno veb je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu. 4 mIRC predstavlja program za ćaskanje (engl. to chat) na Vindouz platformama. Napravio ga je Kaled Mardam 1995. godine. Sem što je kompletan program za ćaskanje, on je istovremeno i programski jezik.

2.1.2.Hronologija društvenih mreža:

1971. godine - je poslata prva imejl poruka. Dva računara između kojih je razmenjen imejl bili su jedan pored drugog.

1978. godine - je BBS – Bulletin Board System razmenio informacije preko telefonskih linija sa drugim korisnicima.

1994. godine -je pokrenut jedan od prvih sajtova za društveno umrežavanje Geocities. 1995. godine -theglobe.com je korisnicima dao slobodu da personalizuju svoje onlajn iskustvo tako

što im je omogućio objavljivanje vlastitog sadržaja i interakciju sa drugima koji imaju slična interesovanja.

1997. godine -je lansiran AOL Instant Messenger koji je popularizovao razmenu instant poruka. 2000. godina -Razvoj i rast Interneta je uslovio pojavu Dot-Com Bubble što dovodi do pada tržišta

akcija i propasti mnogih Internet preduzetnika. 2002. godine -je lansiran Friendster (izgovara se Frendster) koji omogućava onlajn povezivanje

prijatelja. Baza korisnika ove društvene mreže je porasla na tri miliona u toku prva tri meseca.

2003. godine -je lansiran Myspace, koji je u početku smatran Friendsterovim klonom. Myspace je pokrenula kompanija za Internet marketing i prva verzija je kodirana navrat nanos za samo 10 dana.

2004. godine -je lansiran Fejsbuk, prvobitno kao mreža za povezivanje studenata sa američkih fakulteta.

2006. godine godine je lansiran Tviter. 2008. godine Fejsbuk je pretekao Myspace po broju jedinstvenih posetilaca u toku jednog meseca.

Tabela SEQ Tabela \* ARABIC 1 Hronologija društvenih mreža

Društvene mreže

2

2.2.Danas

Ušavši u 21. vek, servisi za društvenu mrežu se usložavaju, davajući veći pristup podacima korisniku. Stvaraju se sajtovi, koji će polako zameniti stare vidove komunikacije, preko soba za ćaskanje, a posle čak i i imejlove. Ovakve mreže, pored prvobitne uloge u komunikaciji, imaju najpre i ulogu marketinga, promovišući druge veb-sajtove i niz različitih usluga. Sami sistemi za komunikaciju se dosta menjaju. Naime, korisnici ne mogu komunicicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu isključivo sa kontaktima (engl. Contacts).

Osim standarnog načina četovanja, korisnici mogu komunicirati preko videa, što uveliko olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije se može vršiti između dva ili više korisnika. Ipak, za ovakav vid komunikacije je potrebno obezbediti neke komponente ili uređaje, kao što je u ovom slučaju Veb kamera. Jedni od najpopularnijih modernih sistema za komunikaciju danas su Fejsbuk, Tviter, Jutub, Majspejs, Skajp...

Društvene mreže su postale ne samo popularne kada je spajanje ljudi ON-LINE putem u pitanju, već i imperativ savremenog poslovanja. Gotovo da ne postoji nijedna dobra kompanija koja nema svoj profil ili stranicu na nekoj od društvenih mreža. Ljudi sve više vremena provode za kompjuterom i na internetu, tako da se može reći da se tržište preselilo na ovo polje.

Budućnost svakog uspešnog poslovanja nalazi se na Internetu. Društvene mreže sihronizuju sve ono što je jednom korisniku potrebnoi informacije, i mogućnost razmene podataka i mogućnost komentarisanja i iskazivanja svog mišljenjaSvi mi ih volimo, ali koliko zapravo znamo o njima. Društvenih mreža ima mnogo više nego što mi možemo da zamislimo.

Društvene mreže

2

2.3.Kritika

Zbog velikog pristupa ličnim podacima korisnika, često dolazi do velike zloupotrebe nad njima. Nisu retki slučajevi, da razni programeri ili hakeri, upadaju u sisteme mreža, gde čine znatne štete, kako i korisnicima, tako i administratorima. Najčešće su žrtve maloletnici, koji su laka meta ovih vrsta zloupotrebe. Upravo zbog sličnih razloga, mnogi od servisa imaju zaštitu za maloletnike, koja im donekle pruža sigurnije korišćenje servisa. Postoji i niz malicioznih stavki, tj. virusa, koji, skrivajući se u obliku marketinga, ili različitih dodataka, mogu upasti u računarski sistem i izvršiti velike štete. Zbog toga, korisnik uvek treba da bude oprezan sa ovim stavkama.

2.3.1.Socio-psihološki aspekt korišćenja socijalnih mreža

Primeri:

■ Ubio suprugu zbog Fejsbuka“, Englez Vejn Forester, je ubio svoju bivšu suprugu jer je

promenila status na Internet servisu "Fejsbuk" iz "udata" u "slobodna"

■ „Jedan Saudijac je ubio svoju kćer nakon što ju je uhvatio da se dopisivala sa strancem

koga je upoznala preko Internet sajta Fejsbuka“.

■ „Jedan od vodećih verskih lidera rekao je kako Fejsbuk predstavlja vrata pohlepe za žene i pozvao na blokiranje ovog sajta u Saudijskoj Arabiji”.

■ „Srbiju trese bolest 21. veka. Ono što je još pre nekoliko godina zahvatilo Evropu i

Severnu Ameriku, sada je stiglo i u naše krajeve, jer sve veći broj Srba pati od zavisnosti

od Interneta!”

2.3.2.Poremećaji u ponašanju, zaokupljenost ili zavisnost

Zadovoljstvo korišćenja socijalnih mreža vremenom može prerasti u strast, strast u naviku, a navika u zavisnost. Bolesti zavisnosti, po definiciji, predstavljaju “one oblike poremećaja u ponašanju, koji se manifestuju kroz neadekvatno i izvitopereno zadovoljenje ljudskih potreba. Zavisnost se može stvoriti prema svakoj radnji koja stvara željeni efekat, i učestalo se ponavlja postajući sama sebi svrha i imperativ. Zavisnost od kompjutera predstavlja “stanje pojedinca u kome je upotreba računara dominantna životna aktivnost koja ga izoluje u odnosu na ostale društvene tokove.

Društvene mreže

2

3.Komunikacija na društvenim mrežama

Čovek kao jedinka ne može sam opstati na planeti. Ta činjenica tera nas da tragamo za prijateljima. Svako od nas želi da bude socijalno prihvaćen,želi da ga neko sasluša i da sa nekim deli srećne i tužne trenutke. Druženje,sticanje novih poznanstava u 21. veku,zahvaljujući internetu,nikada nije bilo jednostavnije i brže. Čak iako ste stidljiva i introverntna osoba,to znate samo vi,ali ne i neko sa druge strane ekrana i to je jedna od glavnih prednosti društvenih mreža. Pre nekoliko godina,tačnije 2002. i 2004. godine nastale su najpoznatije i najpopularnije društvene mreže-Majspejs i fejsbuk. Društvene mreže su postali jako popularan način za komunikaciju putem internet.

Društvene mreže su najčešći vid upoznavanja i komunikacije 2 ili više osoba. Imamo dosta društvenih mreža preko kojih se upoznajemo,družimo,dopisujemo,razmenjujemo slike,video klipove.

3.1.Komunikacija na različitim društvenim mrežama

3.1.1.Fejsbuk

Fejsbuk (engl. Facebook) je internet stranica koja služi kao servis za socijalnu mrežu. Počeo je sa radom 4. februara 2004. Ova internet stranica, na koju se svako može učlaniti, nalazi se u vlasništvu istoimenog preduzeća (Facebook, Inc.) koje i upravlja njime. Njegovi korisnici se mogu pridruživati u mreže koje su organizovane po gradovima, radnim mestima, školama i regionima, kako bi se povezali i komunicirali sa drugim ljudima. Takođe, ljudi mogu dodavati prijatelje, slati im poruke, a mogu i ubabacivati nove podatke u svoje profile kako bi obavestili prijatelje o sebi.

Stvorio ga je Mark Zakerberg dok je bio student na univerzitetu Harvard. Prvobitno, članstvo na ovoj internet stranici je bilo dozvoljeno samo studentima sa Harvarda, da bi se kasnije proširilo na studente sa svih koledža koji su članovi „Ajvi lige“ (engl. Ivy League). Posle nekog vremena, članstvo je omogućeno svim studentima i srednjoškolcima, a na kraju je omogućeno svim osobama koje imaju 13 ili više godina. Prema podacima sa sajta, Fejsbuk danas ima oko 750 miliona aktivnih korisnika širom sveta.

Društvene mreže

2

Facebook nudi par metoda za komunikaciju:

-komunikaciju putem privatnih poruka

-komunikaciju pisanja po zidovima drugih korisnika

-komunikaciju integrisanih pričaonica.

Društvena mreža Facebook zvanično ima 901 milion korisnika širom sveta, a na celoj planeti ima ukupno 7.151.600.000 stanovnika. Izračunaćemo koliko procenata svetske populacije koristi facebook.

x1=7.151.600.000 y1=100

x2=901.000.000 y2=?

Društvene mreže

2

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 9 str.

preuzmi dokument