Drustveni Sistem i Drustvene Promene u Srbiji-Beleska-Sociologija 1.1deo, Beleške' predlog Drustveni Sistem i Drustvene Promene u Srbiji-. Univerzitet u Beogradu
hippe72
hippe72

Drustveni Sistem i Drustvene Promene u Srbiji-Beleska-Sociologija 1.1deo, Beleške' predlog Drustveni Sistem i Drustvene Promene u Srbiji-. Univerzitet u Beogradu

24 str.
2broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Univerzitet i srpski nacionalizam; Mladen Đordjević; Bora Kuzmanovic; Obrad Savic; Dragan Kujundzic; Sanu; Antoni Smit; Eli Keduri; Zilijen Benda; SPC; funkcija religije; Benedikt Anderson; Naumovic; Slobodan Inić; NACIJ...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 24
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
preuzmi dokument
POLITIKA

1

POLITIKA Univerzitet i srpski nacionalizam: termin nacija prvi put se vezuje za univerzitet u srednjem veku. Zivot na univberzitetu je od pocetka vodio ka nacionalnom grupisanju. Patriotizam i nacionalizam nisu novi pojmovi. Nacionalizam se vezuje za univerzitet tek izrastanjem industrijskog drustva i tako on postaje vrh piramide modernog, nacionalnog, obrazovnog sisatema, ciji je zadatak pod drazavom da uvode sve drustv. Slojeve stanovnistva u homogenu nacional. Kulturu. Slovenački političari 89 u Ljublajni se skupili povodom strajka albanskih rudara da pruže podrsku. a beogradski studenti revoltirani ovim izašli na ulice. Oko million ljudi na ulicama. Skup se zavrsio govorom Slobe da bude uhapsem Azem Vlasi i da krivci za štrajk budu uhapšeni. 1990. zbivanje na Kosovu, povod za ponovno okupljanje. Od 10 do 14. marta 91. student demonstracije na brutalno rasturanje opozicionih demonstranata od 9. mantra i izviždali patrijarha što im je reko da se u miru raziđu. Rezim = ključni argument je da se okupljaju kad su ugroženi vitalni srpski nac. interesi. Student Mladen Đordjević- studenti na Kosovu su ugrozeni kao i mi u BG. Dok mi ne budemo slobodni neće ni Kosovo ni Knin: Prorežimski savet studenata 1991: dilemma u vezi sa mobilizacijom studenata i nastavnika. Oni su proglasili da bude opsta mobilizacija i zatvaranje sudenata. Rajko Vračar, rector BU kaze: Srbija nije objektivno u ratu i nema potrebe za tim i njemu se pridruzilo nastavno naucno vece sa filozofskog, a m miocinovic dala otkaz. 1992. demonstracije i zahtevi da se manestiraju svi okrivljeni koji se nisu opdazvali mobilizaciji. Nešto kasnije je savet bezbednosti UN uveo sankcije zbog umešanosti u ratu BiH. Tada su studenti delovali u cilju formiranja vlkade nac. Spasa i odlasaka drzavnog rukovodstva srbije - u dnevniku, njihov zahgtrev je osudjen i podvuceno je nesrpsko poreklo jednog od vodja. Izdali su proglas i rekli d ace stupiti u strajk do daljnjeg i zahtevali ostavku slobe, formiranje vlade nac. Spasa i raspisivanje visestranackih izbora za ustavotvornu skupstinu. Bora Kuzmanovic ističe da taj protest više liči na parolu američkih hipija i da nemaju jasan pozitivan program. 1996/97. protesti. Trazi se podrska spc, sanu, vojske Jug. i drtugih nacionalnih inbstitucija u borbi protiv rezima. Studenti deluju korektivno a ne revoliucionarno. Zato su tradicionalizam I nesovinisticki nacikonalizam znacajne odrednice ovog protesta. Slusali su himnu sv Savi , nacionalni protest je poistovećen sa njegovim nadstranačkim karakterom. Postoji strateska svest da ne sme biti nikakvog nesporazuma u komunikaciji studentskih protesta sa javnoim mnjkenjem srbije. Nacionalizam je factor koji moze da

2

obezbedi razumevanje najveceg dela drustva za zahteve studenata. Poslali su delegaciju u p[ristinu na svesrpski narodni crkveni sabor I istakli su da protest nije politicka organizacija I da nemaju definisan polityicki program za resenje problema, vec su tu da pokazu d aim je stalo do mira, nacionalne I verske tolerancije. Neki ovo isticu kao kriticki stav premna naciji I govore o toleranbciji, demokratiji I dogovora srba I albamnaca. Kolarčeva ulica = kordonom protiv kordona, svetosavska liturgija sa patirjarhom I ovo se tumaci kao iontervencija na strain studenata. Miroslav Hristodulo, funkcioner SDU, kaze da ova akcija kristalise klerikalno nacional. struju A Obrad Savic kaze da protest nije uspeoda prevazidje postojeci nacionalisticki okvir. Ovakva orijentacija bg studenata, naisla je na nerazumevanje jednog dela domace I inostrane javnosti. U ny timsu bili su osudjeni za nacionalizam fasizam I rasizam. Rezim je zamerao studentima nedostatak nacional. Solidarnosti, a najvise kritike zbog kontajkta sa inostranstvvom. Kriza na kim bila je povod da jedan br studenata pokrene antiratnu kampanu, a sasvim supretan stav izneo je Vladimir dezic, podpredsednik vlkadinog saveza studenata. On kaze: oni koji iniciraju ove akcije, verovatno prizeljkuju rat, Kosovo je deo srbije I to ce ostati. Kriza na univerzitetu, restriktivan zakon o univerzitetu gde se skoro u potpunosti ukida njihova autonomija. Oni koju su odbili da poitpisu ovo, smatrali su da je to izjava lojalnosti rezimu I zbog toga su neki otpusteni ili penzionisani. Koristeci nac. Argumenstaciju. Koristi li su je i protivnici vladajucih mera na univerziteta. Dragan Kujundzic, ukidanje kartedre za opstu knjizevnost bio je povod za najžešću nacionl osudu srbijanskog rezima koju je izneo Dragan (sef katedre za slkavistiku) Stanko Pihler: sa univerziteta je rezimska politika regrutovala politicare I veliki broj studenata I progfesora. Otpor 1999. aktivisti stud pokreta otpor us shvatili da nacionalizam mozr biti efikasno I neophodno politicko oruzije, a rezim progglasio ih izdajnicima, fasisitima I teroristima. Otpor naglasasva ekonomski aspect nacional I drzav interesa I isticali su da srbija mora da deluje u sadejstvu sa saveznicima iz regiona.

3

SANU Teorija: od nastanka nacionalizma, bio je cvrsto povezan sa intelektualcima, upravo su oni razradili pojmove jezik I nacija. Postavlka se pitanje I politicke odgovornosti intelektualaca za posledice nacionalizma. Antoni Smit: nacionalizam je oblik kulturne ideologije, jezik, mitologija, koji je nasao odjek sirom planete, a nacije tip identiteta cije znacenje I prvenstveno taj oblik kulture predstavlja Eli Keduri: drustvena uloga intelektualaca pre pojave nacionalizma; politika se smatrala prakticnom delatnoscu. Filozofi su pokusavali da sagledaju vecnost I bili su distancirani od politike i prezirali su je. Kastinska rascepkanost drustva 18 i 19 vek, dovela je do frustracije intelektualaca koji bivaju egzaltirani drzavom. Kao posledica promene, dolazi do postovanja publicista, profesora ekonomista, i oni su utemeljivaci mocnih politickih pokreta. Zilijen Benda : u zelji da nadidju sebe i mesto u stvarnosti, igrali su ulogu laika. I politickim strastima dali su znacaj svog moralnog prestiza i time zakljucuje da je covecanstvo nacionalno, intelektualac je asimilovan i privezan za svoju naciju. Entoni smit kaze da intelektualci imaju zivototvornu ulogu u pocetnimm fazama kulturnog i politickog nacionalizma, ali ipak ne treba preuvelicavati njihov znacaj. Bozidar Jaksic upucuje kritiku intelektualcima jer su se pretvorili u nacional inteligencije. Sanu 85. imenovan je odbor za pripremu memoranduma o aktuelnim politickim pitanjima i tada se aktivno ukljucuje u politicki zivot srbije. Izneli su kritiku ustavnog, politickog i ekonomskog uređenja sfrj. Nezadovoljni polozajem Srbije kao i srba na Kosovu. Rad komisije je nedovrsen, ukraden i objavljen bez pristanka autora. Politicki vrh srbije kaze da je ovo nacionalisticki dokument i zapocinje kampanju protiv sanua. Dobrica Ćosić: ovaj događaj je kulminacija nerazumnog ponasanja srpskih politicara na celu sa i stamnolicem i kaze jos : samo zato sto se vbavimo opstim stanjem u drustvu, proglaseni smo za razbijace yu. 1991. 9. mart. Prva podela akademika na prorežimske i dr. akademija preko svog predtsavnika dusana kanazira apeluje na režim I opoziciju da se dogvore. D. Ćosic ima neutralan stav , za Srbiju I demokratiju. 15 clanova podrzalo opoziciju I studente. Tokom marta 91. nastaje srpski nacionalni savet za zastupanje nac. Interesa koji ce zastupati interese srba bez obzira gde zive. Tu su D. Ćosic, M. Bećković, M. Ekmecic. B.M. Mihiz je stvaranje ovoga smatrao dobronamernim

4

m. Đilas, je izrazio dobronamernu skepsu, Z. Golubovic, daje kritiku. Kaze da us nac. Osecanja prenaglasena i kaze da je potrebniji demokratski savet. Međutim, savez nije zaziveo zbog stava opozicije da se time pomaze rezimu. V. Draskovic kaze : cim se nadje u bezizlaznoh situaciji poseze se za nacionalnom kartom. Amfilohije izbegao je da se opredeli o ovom sukobu. Sanu povodom raspada sfrj i rata oglasio se 2 puta. 15 i 16 oktobra 91. rat se karakterise kao ostro sukoblajvanje srpskog naroda koji živi u HR. i Hr. vlasti. Inferiorni položaji Srba u yu, kao i da je neistinita tvrdnja da srbi oce veliku Srbijiu. 91. SANU apel za mirno resavanje sukoba u yu, podpisalo 18 akademika. Gen sekretar d Medakovic ogradio se od apela i naglasava da on ne predstvalja stva institucije vec potpisanih. 65 akademika, zahteva da Milosevic podnese ostavku na mesto predsednika. Ćosić dolazi na mesto prerdsednika 92. 94. sledeci kolektivni istup akademika je prerma ministru inostranih poslova francuske. 96 97. sanu nije reagovala na studenstke I opozicione proteste kao ni na restiriktivne zakone o univerzitetu I informisanju. Branko Popovic daje argumentaciju toga I kaze : niko ih nije udostojio odgovora. 99. sanu 50 clanova podpisalo peticiju za promenu rezima I to je poslednji kolektivni izlazak. M Miocinovic daje najzescu kritiku SANU-a I memoranduma. V Draskovic je kritikovao akademike da su zeljni licnog ordenja Lj. Tadic govoreci o bg. Krugu kaze da su to pacifisti koji zele da budu politicke vodje. D. Pavlovic okrivljuje sanu za raspad sfrj a nenad dimitrijevic kaze da su rat kreirali intelektualci. Bogdan Bogdanovic ima lose misljenje o akademicima. Olivera Milosavljevic kritikuje: sanu je dao samo restriktivni projekat izlaz srbije pronalazi u etnickoj homogenizaciji I separaciji. Latinka Perovic kritikuje sto su autoritarno dovodili u pitanje ustav iz 74. I obrazlagali neophodnost ukidanja autonomije. Kosta Mihailovic I V Krestic daju odbranu sanua, tvrdnja da je ovaj dokument nacionalni program je izmisljotina propagande secesionistickih republika. Brane sanu I milosevica od slicnih insinuacija. d. cosic daje odbranu sanua ali je kritican I prema slobi. Krivci za rat su separatisti, npr. Slovenci i hrvati . postavlja pitanje zasto srbija ne bi imala pravo da brani dvaipo milioma srba koji vekovima tu zive.

5

Svetozar Stojanovic je najveći denacifikator fame oko memoranduma. SPC Entoni Smit : pre naucne revolicije, religija je obezbedjivala osnovne predpostavke na kojima su drustvene I politicke institucije zasnovane. Sa naucnom revolucijom nastaje I naucna drzava, vazna je nova intervecionisticka uloga drzave gde ona sama podize zivotni standard stanovnistva i upravlja javnim poslovima na racionalan nacin Gelner : industrijski svet vezan je za protestantizam koji proizvodi nacionalizam. Benedikt Anderson : velike religiozne zamisljene zajednice su do kasnog srednjeg veka stalno slabile. Uspoatavlja se veze izmedju stamparkosg kapitaliznma I protestantizma, koji je stvorio siroku citalacku publiku I istovremeno ih pridobivski za politicko religijske ciljeve. 18 I 19. vek se karakterisu kao sekularizacija drustva, ekspanzija protestantizma, ateizacija aristokratije I intelektualaca. Religija postaje izdanak, manifestacija nacionalnog duha I genija. 25. jun 89. postavljanje kupole na hramu potvrdjuje sklapanje mira izmedju vlasti I spc. Naumovic kaze da su time crkva, narod I partija zajedno vratili crkvu na branik nacije. 28. jun 1989. vidovdan na kosovu u gracanici I gazimestanu. 90. crkva je otvoreno podrzala opozicioni spo, a to je malo ranije najavio amfilohije. 91. patrijarh je apelovao da bozic bude neradan dan, kao sto je i demantovao da je srdacno cestitapo milosevicu na pobedi. 9. mart 91. atanasije jeftic, dekan bogoslovskog protestovao je protiv hapsenja i ubijanja. Hilandar posetio milosevic, i samo su ga docekali pajsije i cetvorica. Narastaju tenzije izmedju srba I hrvata I stabilizuje se odnos izmedju crkve I milosevica. Dolazi do susreta 91. pavla I franje kuharica u sremskim karlovcima I iz toga je proizaslo da je hrvatskoj rat nametnut I da su srbi teroristi. Istovremeno se crkva I opozicija zalazu za formiranje vlade nacional. Spasa., crkva – kriza u yu i povodom toga postoje 2 stava : 1. radi se o zaveri srbofoba koji zele da uniste srbiju, a 2. duhovna nezrelost usled duge izlozenosti komunistickoj ideologiji. Decembar 91. crkva se distancirala od rezima i rpiblizila udruzenju knjizevnika srbije koji su opoziciono orijentisani. Optuzuju slobin rezim i vojni vrh za izdaju srba na ovim podrucijima. Vensov plan povod je za vanrednog zasedanja svetog arhijerejskog sabora

6

92. a to znaci povlacenje jna i rasporedjivanje snaga ujedninjenih nacija na prostoru repiublike srpske krajine, nepriznate sr. Drz. Uy hr. 92. demonstrracije i pljuvanje slobe zbog krajne i obraca im se atanise jeftic. Kostunica za atanasija tada kaze da je govor bio potresno posteno kazeivanje. Slobodan Inić kritikovao je atanasija na dr. Nacin : atanasije govori kritiku mislosevica jer nije nastaviom rat. Crkva se priblizila demokratskoj stranci u bih. Crkva hvalila republiku srpsku i karjinu zato sto slave slave, imaju veonauku, bogosluzenje, pisu cirilicom 93. priblizavanje spc i republike srpske. Amfilohije hvali karadzica. SPO Ilija Radulovic ogorceno je reagovao , naziva rukovodstvo republike srpske bezboznicima a amfilohija mefistom. Artemije govori prorocki o Kosovu 94. odbijen mirovni plan kontakt grupe gde bi se bih podelila na republiku srpsku 49 posto, I federaciju bih 51posto. Posto su srbi kontrolisali 70 posto odbili su plna. I srj je prekinula politicke i ekonomske odnose sa rep srp. Patrijarh he onada pokusao da posreduje izmedju vlasti rs I srj. 95. armija hrvatske I federacije bih uz nato, zauzela je citav zapadni deo rep sr. krajine I trecinu rs, nakon cega je usl;edio egzodus srba. Lukijan i Irinej zatrazili su da se ova teritorija proglasi zasticenom zonom un sto je odbijeno. 95. patrijarh podrzao karadzica i slobu gde sloba ovlascen da u dejtonu predstavlja Srbe. Dejtonskim sporazumemom se potvrdio gubitak RS i deset episkopa je zatrazilo odlazak pavla , dok je atanasije jeftic dao ostavku.. na sledecem saboru patrijahov potpis je proglasen nevazecim i postavlja se pitanje dokle ce vlast spc. Dosezati posle raspada. 97. spc otvoreno na strani sudenata, 98. spc se bavi pitanjima u vezi sa kosovom. Rezim ne gleda blagonaklono na crkvu, predsednik srb m milutinovic odbija da primi artemija, a milosevic ignorise poziv. Artemije istice da sloba treba da napusti vlast i sastane se sa albanskim politicarima. Velika i dinamicna diplomatska aktivnost crkve i to odudara od vlasti u srbiji. Artemije komentarise I kritikuje restriktivan zakon o univerzitetu I informisanju. Šešelj naziva artemija ludim vladikom. Otac Sava Janjic objašnjava njegovo I artemijevo razmimoilazenje sa vlastima u srj. Nakon bombardovanja nato I kapitulacije srj I povlacenja svojih trupa sa kosova sveti

7

arhijerejski sinod apeluje na slobu da se povuce . sava janjic istice da se treba govoriti I o srpskim zlocinima na kosovu I da im nas sud treba suditi pa tek onda medjunarodni. Istakao je znacaj saradnje spc I lokalnih srpskih opozicionih politicara. V. Draskovic protivi se eksplicitnom iznosenju poitickih stavova crkve ne zeli da s eod srbije stvara pravloslavni iran, ali smatra da ni crkava to ne zeli. Kostunica: crkva je odigrala pozitivnu ulogu posredovanja izmedju vlasti I opozicije u postozanju politickih dogovora. Sukob u crkvi: mitropolit Jovan je smenio Atanisija Rakitu sa mesta direktora I urednika pravoslajvlje pres. Pavle, Filaret I Irinej: tezak udarac su zadali opoziciji prisustvcom prijemu kod Slobe povodom drz praznika 99. Artemije uputioo ostre reci pavlu, kao I Vladan Batic. 2000. crkva preko artemija pokusava da ispravi posledice slobine politike. Sonja Biserko kaze da crkva snosi deo odgovornosti za desavanja I da postoje razne frakcije u crkvi. Opoziciona javnost kaze da crkva ima vecu ulogu u borbi priotiv slobe. Filaret - protivrezimska orijentacija u predstojecim saveznim izborima, a pavle se ogradio od ove filaretrove izjave. Micunovic kaze: crkva je neminovno nacionalna institucija I dalal je podrsku slobi u njegovom usponu ali I bez nje, sloba bi uspeo. Smatra da ubuduce odnos crkve I drzave treba biti regulisan zakonom. Milan st Protic blago je sudio o crkvi I kaze da bi pre rekao da je delovala pozitivno. NACIJA I RAT E. HOBSBAUM : do napoleonovih osvajanja Civili nisu ratovali, smao vojska. Onda se sve menja. Nacionalne drzave crpe stanovnistvo za rat. Nacionalizam – demokratizacija – sirenje vojnih obaveza. Eli Keduri kaze da demokratyizacija + nacionalizam dovode do rata. Ovo treba uzeti u obzir kada je u pitanju bivsa yu. V Pesic kaze, treba razdvojiti raspad sfrj I rat. Smatra da je pomeranje etnickih granica uzrok rata a iniciralo ga je politicko vodjstvo srbije. Vlada Ribić: 90 god, sukob slovenacko hrvatsko bosnjackoh, albanskog i srpskog nacionalizma i cilj okupljanja svih srba u jednu drzavu, raspadom sfrj ovi nacionalizmi su dosli u neizbeznu konfrontaciju. Sloba rpivi pominje oruzane sukobe 89 na gazimestanu, a naumovic to tumaci kao vracanje nacionalnog dostojanstva srbiji izmenom ustava i vracanje kosova i vojvodine srbiji.

8

Marija Obradovic 90. : sps prikazuje sebe kao snagu koja ce obezbediti mir i bogadstvo a opoziciju koja vodi u rat u siromastvo. Milosevic kaze da je sps nastavljac tradicije komunisticki orijentisanih partizana, a opoziciju, tj. Spo, tradiciju cetnika. SPS o miru govori kao o necemu sto nije bezuslovno u smislu zrtvovanja slobode, pravde, vec ce se suprotstaviti agresiji, tlacenju i iskoriscavanju ljudi,. 91. hag. Mirovna konferencija – optizio za rat secesionisticke republike u internoj komunikaciju medju funkcionerima rezema dolazi do zamene teza kako ce jna ustavnu obavezu zastiti ustavni poredak. U ustavu pise da se mora jna braniti od nasilja . vojska jna je prihvatila milosevicev stav da pravo na samoopredeljenje pripada narodima a ne republikama i da treba spreciti da hrvatski separatisti povuku za sobom srpske etnicke teritorije. V Draskovic pacifisticki stav o ratu, spo je razresenje sukoba srba i hrvata uslovlajvao prestankom unutrasrpskih podela izmedju partizana i cetnika. Nevladine organizacije i civilne inicijative – pacifisti protestuju, kritiku usmeravaju na milosevicev rezim. Slobodan Inić, sociolog, odgovornost za rat i rezim i opozicioni odnosni tradicionalni, pravoslavni nacionaliznam, a i deo naroda je deprineo tome. Mairja Obradovic 91 92. propaganda i pravac da se srbima u bosni i hrvatskoj rat nametnut usled separatizma ovih bivskih republika – ovo je opasna demagogija koja tera na rat i po njima je bio nuzan rat a naravno i evropske sile su zelel da rasture sfrj. Milosevic istice da su sankcije uvedene zbog pomoci nasoj braci u bosni i krajni. SPO istice da je rat u hrvatskoj i bosni nije radi zastite srpskih nacional interesa vec rat vlasti i da se ona time ucvrscuje. N. Popov kaze da je kriv milosevic za rat kao i nespremnost opozicije da odbaci ciljeve njegoce politike. Isuvise su slabi da se suprotstave, a odgovorna je i medjunarodna zajednica. Istice da se razlikuju ratna i antiratna str. I da je potrebna antiratna koalicija, kasnije profolisina i to bi bio pocetak demokratskog procesa. Propaganda rezimska je u cilj sankcionisanja alternativne politike, kao izdajnika i neprijatelja i stranih placenika. Rat u hrvatskoj je zavrsen nestankom republike sr. krajne, dok su sukobi u bosni I hercegovine okoncani stvaranjem unije rs I federacije bih u dejtonu 95. Kosovo 97 98. opozicija optuzuje vlast za licemerje prema nacionalnim interesima, bez obzira na ovo, milosevic je dolsledan svojoj pacifistickoj retorici i tokom napada nato na srj. Pod Milosevicem, srpske snage sistemacki proteruju albance sa kosova, a to je natou posluzilo kao argiument za agrsiju na SRJ. NATO kaze da je to bilo etnicko ciscenje bilo unapred planirano.

9

Rat protiv natoa – rezim je uspmeren protiv opozicije kao domacim izdajniocima, (članovi helsinskog, odbora, bg krug, žene u crnom, Đinđić i Vuk Obradovic) Đinđić nije biuo tu za vreme bombardovanja I u intervjuu kaze da je to zbog pretnji I zalaze se za akciju uciniti nesto za svoje sugradjanje. SPO je bio u vladi I drugacije se borio od djindjica, promenili su krivicni zakonik I uvodjenje smrtve kazne, prekih sudova I streljanja po kratkom postupku. Razliciti diskursi o rati: SPS, JUL i SRS kazu da je neprijatelj novi svetski poredak. SPO i Nova Demokratija ekstremisti su u nato savezu I domaci ekstremisti. DS - oni koji podrzavaju napad na srj nisu normalni I kazu da patriotizam nije da svi poginemo zbog ideje ili bilo kog dela teritorije, vec je patriotizam obezbediti buducnost. A DSS kaze da su agresori vrhovni presuditelji zbivanja u svetu I glavni tvorci istorije. Milosevic 99. I poc 2000. – brutalna demagogija. Kaze da us trebali gradjani da obuku uniforme, uzmu puske I da su izdajnici oni koji to nisu uradili. Ovakva retorika je I uosci izbora 2000. istice da opozicija su strani placenici. Opozicijia – vise ne vlada jedinstvo, problem je bio haski tribunal i nema saglasnosti oko toga., a medju intelektualcima na zapadu i nvo, pozivaju se na kolektivnu odgovornost srba za ratne zlocine. Đinđic je na ovo reagovao nervozno jer to otezavas smenu vlasti. G. Svilanovic je kritikovao one koji se zalazu za denacifikaciju srbije. D Ćosic kaze da je milosevic odgovoran za intenziviranje rata I porazno vodjenje, ali se ne moze reci da je kriv za rat , veliku moc je tada imao I generalstab. O ratu u bih, branio je srpsku stranu I optuzivao Hrvate, bosnjake I strane politicke faktore, ali istice da ni srbi nisu bezgresni. Neki autori znacaj rata pridaju stranom faktoru. Zakljucak: Milosevic koristio ratove na prostoru sfrj da bi ucvrstio svoju vlast, a ribic smatra da je uzrok rata, separacionisticke pobune slovenaca, hrvata, bosnjaka i albanaca. NACIJA I DRZAVA Antoni Smit : dva modela nacije. Prvi je zapadni, teritorijalni ili gradjanski. Komponente su ist. Teritorija, pravno politicka zajednica, zajednicka gradjanska kultura i ideologija. Drugi je nezapadni, etnicki (genealogija, narodna mobilizacija, vernakulari, obicaii i tradicija). Prve nacije su nastale iz tzv etnickih jezgara i ove subjektivno ujedinjene zajednice u kasnom rsednjem veku su buile jezgro oko kojeg su mocne drzave upostavile administarativnu, sudsku i vojnu aparaturu.

10

Postoje 2 vrste etnija. Latarelna cini aristokratija i vise svestensvo, ogranicena je na vise slojeve a geografski rasprostranjena. I vertikalna koja je kompaktinija narodnija, etnicka i njena kultura je prosarana na nize drus. Slojeve. Iz ova dva tipoa etnije, nastaju 2 tipa nacije. Zapadni tip je nastao tako sto se birokratska drzava inkorporirala u dominantu lateralnu etnicku kulturu. Glavni akteri su kraljevi ministri, inteligencija sporedna. Etnicki tip nastao je tako sto je etnicka inteligencija mobilisala pasivnu zajednicu oko nove vernbakularne istorijske kulture koju je inteligencija ponovo otkrila. U teritorijalnom tipu, nacija je zajednica zakona i legalnih institucija, a clanovi su ograniceni opstim zakonom i imaju jednaka prava i obaveze, a zakoni proizilaze iz teritorijalnosti drzave koja je kao izraz nacije.. gradjanstvo je odlika koja se odlikuje solidarnosci i bratstvom a zahteva i civilnu religiju. Ovava nacija postaje masovno obrazovno preduzece ciji je cilj kulturna homogenost. Etnicka nacija postaje transformacijom etnickih u nacionalne veze kroz porces mobilizacije, teritorizacije i politizacije. Hans Kon kaze : najuticajnija tipologija nacionalizama je razlika izmedju zapadne racionalne i asocijativne verzije i istocne organske i misticne. Smit naglasava da se oba dela nalaze i na zap i na istoku. Smit i tipologija nacionalizama. Teritorijalni nacionalizam :

A. pokreti pre nezavisnosti, antikolonijalni nacionalizmi B. b. posle nezavisnosti integracioni C. etnicki nacionalizam D. a. pre nezavisnosti – secesionisticki I dijasporicni nac E. b. posle nezavisnosti pannacionalizam, prosiruje se ukljucujuci etnicke sredine. Ricar Dženkins– svi nacionalizmi su etnicki, a pravi distinkciju izmedju onih koji polazu pravo na teritoriju na osnovu navodnog zajednickog etniciteta I onih koji pokusavaju da konsturisu etnicko zajednistvo unutar jedne vec zauzete teritorije. Monarhija je najkarakteristicniji oblik vladavine prenacionalistickog vremena. Erik Hobsbaum: u prednacionalnoj eri, autonomni narodni pokret protiv stranih osvajaca su imali ideologiju koja je izgledlala kao drustvena i religiozna, ali ne i nacionalna. B. Anderson: sredinom 19 veka medju evrop dinastijama pojavila se sklonost ka nacionalnoj identifikaciji da bi se ucvrstila legiimnost, ali i opastost da monarh da postane jedan od mngih, da ne bi izdao sunarodnike. Ovo dovodi do sluzbenog

11

nacionalizma, a to je vojno sjedinjenje nacije i dinasticke imperije. I razvija se nakon bujanja puckih nacional pokreta pocetkjom 19. veka. Ovi sluzbeni nacionalizam je uvek sakrivao nesaglasnot izmedju nacije I dinastickog kraljevstva. Ekonomski I drustveni razvoj uslovio je da monarh bude postavljen iznad politike kao patrijarhalni simbol cele nacije. Hobsbaum: demokratizacija politike I sirenje muskog prava glasa I stvaranje moderne drzave, ppostavlja pitanje nacije u sam centar politike, biva oslab;ljen dinasticki legitimiteti I bozansko rukopolozenje, a vladari se pouistovecuju sa narodom I nacijom. Barington Mur: pre prelaska iz predindustijskog u moderni svet. 1. burzoaska revolucija je : 1. razvija se grupa koja im a ekonomsku osnovi I

anapada sve prepreke. 2. 2. revolucija odozgo, kapitalisticki ili reakcionarni oblik 3. komunizam seljacki sloj je snaga ka modernom svetu, ali su I oni sami bili zrtve. Razvoj demokratije vidi kao: 1 da se stane na put samovoljnim vladarima 2. da se samovolja vlasti zameni pravednom I racionalnom 3. da se osnovnom stanovnistvu obezbedi udeo u stvaranju vlasti. Ištvan Bibo: demokratizam I nacionalizam su 2 pokreta istog korena, medjuzavisni iako se ravnoteza narusi, dolazi do poremecaja, a najstrasnije je radjanje antidemokratskog nacionalizma Klaus Ofe: pravi razliku između 2 modela demokratije> 1 kao nosilac napretka 2 kao procedura 1. ovaj model podvodi sve koncepcije demokratije od francuske do ruske revolucije gde politicke gforme I podele vlasti, sluze kolektivnoj svrsi koja se treba unapredjivati. Sa druge str. je liberalni model sa korenima u americkoj revoluciji, I ustavnom sistemu ogranicenja, partipicaciji I sloboda, sprecavanje diktature. Vrlina demokratije je u ukrocavanju moci drzave, jer je njen razorni potencijal, veci od kreativnih mogucnosti. Huan Linc i Alfred Stepan: spoj nacionalne drzave I demokratije smatraju da postoji ako nema velikih kultur razlicitosti u drzavi. Medjutim u multinacional

12

okruzenju, ovo se moze postici sprovodjenjem politike davanja podjednakog prava na drzavljanstvo kao I davanja prava svim gradjanima. Po nujima postoji jos 5 uslova za demokratiju: stvaranje gradjanskog drustva obuhvata razne drustvene pokrete, politicko drustvo( stranke, izbori, prava, zakonodav), vladavina prava , drzavni administrativni aparat I ekonomija. Godelije: odredjenje tranzicije period prelaza kao posebna faza u drustvu I teskoce u ekonomskim I drustvenim odnosima koji su uslovi funkcionisanja novogh drustva Gelner: smatra da je nacionalizam posledica prelaza iz agrarnog u industr. Drustvao. U agrarnom je vecina su proizvodjaci poljoprivred dobara, vecina je podeljena u samoreprodukujuce jedinice, dok je mali deo dobio specijaliziranu obuku. Industrijsko drusvo je zasnovano na mocnoj tehnologiji i rastu, i ovo drustvo je egzoobrazno, sto znaci da su svakoga obucili specijalisti a ne lokalna grupa. Mogucnost zaposlajvanja , ponos dostojanstvo i smaopostovanje pojedinca , zavisi od njihovog obrazovanjaa granice kulture u okviru koje su obrazovani su istovremeno i granice sveta u kome se krecu. Moderan covek nije lojalan ni monarhu ni veri vec kulturi. Nacionalizam je fenomen koji nije toliko povezan sa industijalizacijom i modernizacijom, vec sa njihovom neravnomernom difuzijom. Entoni Smit: nacionalizam je duboko ugrađen u šire trendove ekonom napredka i socijalne i kulturne modernizacije. Nacionalizam moze biti uporedjen sa kapijom modernosti i dobijanje drugog je neizbezno iskrivljnje tranzicione faze kroz koju svaki pojedinac mora da prodje da bi imali korist koju ima ucesnik i kulturi modernizova zapada. Srbija : Milan Matić: posle sloba komunizma, dolazi u visenacionalnim zemljama do etnickog nacionalizma, uz partikularisticke i separacionaistiske porocese. 28 septembra 90. u jednopartijskoj skupstini srbije, donet je ustav u cilju stvaranja demokratske drzave, gde i drugi narodi imaju ista prava i po clanu 1. srbija je demokratska drz svih gradjana. Opozicija zamera sto su dala samo gradjanska, a ne i nacionalna odredjenja, time. Neki autroi smatraju da je slobin rezim bio utemeljen u ekstremnoj nacional ideolugiji, tj u misticno organskoj predstavi etniteta koji se odlikuje moralnoscu i okruzen je neprijateljima. Nenad Dimitrijevic : smatra da se demokratija u srbiji moze uspostaviti jedino ako se odbaci ideja nacija drzava. A razlozi su : 1 neposredna ratna proslost.

13

2. srbija je nacionalno heterogena 3. tokom nasilne ideoloske homogenizacije srpska nacija je razorena kao drustveno prepoznatljiva kategorija i zalaze se za koncept ustavnog patriotizma koji razdvaja nacional identitet od politike. Milan Podunavac : gradjanski i ustavni poatriotizam moze da bude osnova za demokratsku rekonstukciju zemlje I da nacionalisticki patriotizam ne obezbedjuje ni stabilnost ni demoktatsko ustrojstvo. Svetozar Stojanovic : svaka demokratska drzava podjednako tretira svoje gradjane nezavisno od njihove kulturno etnicke , ali to ne sprecava dominaciju vecinske kulturne etnicke nacije nad drugim takvim nacijama. I u takmicenju sa slobom, nikakve izglede nema anacionalno, a jos manje antinacionalno nastrojeni ljudi, vec savez nacionalnog i demokratskog,. Insisitra da se izboti ovde mogu dobiti sintezom patriotizma i demokratije. Istice da demokratska opozicija dugo nije mogla da nadje pogodnog kandidata. Ljubomir Madzar : politicka efikasnost nacionalizma potice od toga sto se obraca svima , svakom nesto nudi ima veliku potencijalnu privlacnist za sve gradjane. Zagorka Golubovic : pjam nacionalizma je dezitegracioni faktor koji razbija postojece multinacional zajednice, smanjujuci pozitivnu energiju, za demokratsku transformaciju drustva. S Samardzic : u srbiji dolazi do konfuzije s jedne strane nacionalna drzava i demokratija se identifikuju, a sa drge se iskljucuju i to objasnjava. 1. istorijski posmatramo, ovde se suocavamo sa dvojnoscu procesa modernih drzava i dolazi do politicke emancipacije naroda i pojedinaca 2. srbija ne moze da bude nacionalna drzava zbog njene nacionalne nehomogenosti. Ovo nacelo ne vazi jer pojam nacionalne manjeine je tiupican za evropsko drzavno pravo. Ustavno, Srbija moze biti nacionalna drzava srba, drzava svih gradjana i drzava drugih naroda. Po njemu, posle raspada yu, koja je bila utokratsjka visenacional federacija, srbija treba da izabere demokratsku nacional drzavu. Milosevicu se treba suprotstaviti smao demokkratski i nacional. Alternativama. Smatra da međusobno prizmnavanje srba I manjeina, omogucilo bi ustavno konstituisanje srbije kjao heterogene nacional drzave. Istice, da prihvatiti demokratski poredak znaci ukljuciti se u civilizovani svet ali I izloziti se njegovoj proceni kvaliteta demokratije. B. Pekic: veruje u kompatibilnost nacije I demokratije. N. Milosevic. Je isto za spoj demokratije I tradicionalizma

14

Dusan Mihailovic: demokratsko opredeljenje, poistoveceno sa proevropskom orijentacijom I taj put je za ocuvanje srpstva. Bilo je I onih koji su se zalagali za uspostavljanje parlanmetarne monarhije a argument je zbog izbegavanja nacionalizma Aleksandar drugi Karađorđ. kaze da je nasa duznost da srbima gde god ziveli, pruzimo zastitu, demokratski principi i prava manjina treba da budu neprikosnoveni i nuzno se zalaze za povezanost demokratije i nacional interesa,.. 91. god, njegov prvi dolazak je izzazvao euforiju kod monarhista a tome je podlega v. draskovic. Beckovic se zalaze za demokratija _ nacional – monarhija Opozicioni intelektualci – neki nisu pridavali znacaj povremenim dolascima Karadj u srbiju. Bozidar Jaksic kaze da je medijska atrakcija kojoim se zamlacujemo u ratno vreme I jedna rlaksacija. Nama to imponuje , monarhija je relikt evropske istorije, a republika njeno dostignuce I da je monarhija vise turisticka atrakcija nego drugo. Bilo je I monarhista koji su se distancirali politicke elite bliske prestolonasledniku. Npr. Mirko Jovic imao je primedbu nasrpski jezik, I zamerao mu sto nema jasan stav u vezi sa yu I srpskim nacionalizmom I drzavnim pitanjima. Danko Popovic ima slicno misljenje I kritikuje ga sto se nije odredio prema aktuelnoj vlasti. Alksandar 97. iskristalisali su se stavovi da bude kralja srbije cg I rs. 2000 je radio na ujedninjenju opozicije u javnim nastupima spojio kritiku slobe, rezima i srpski nacionalizam i zabrinutost za kosovo, krivci za kosovo su slobin rezim i zapad koji nije razumeo situaciju, i kaze da je sloba koristio kosovo da ostane na vlasti. Rezimska propaganda kaze da lose zna srpski 97. lazno pismo... Opozocijomnn a javnost srbij ceste raspoarve o povezanosti demokratije i monarhije. Jedni su zastupali da bi monarhija pomogla demokratizaciji srb. Posto je republika uvedena na revolucionaran nacin,. tj. nedemokratski. Za to se zalaze Radovan Stojanovic (savetnik u SPO), a sa dr. str zalazu se da bude demokratska a manje vazno da li ce biti republika i monarhija. To su slobodan inic, Desimir Tošić, a slicno zastupaju i DS i DSS.

15

Jedinstvo nacije Gelner: tokom veceg dela istorije postojale su politicke jedinice koje nisu kouincidirali sa jezickim I kultur granicama. Tj gradovi drzave. Promenu donosi francuska revolucija kazuje da pojednici I zajednice imaju pravo da se odvoje od jedne I pripoje drugoj drzavi. Kaze da su granice drzave prirodne I odgovaraju lingivstickoj mapi. Fenomen iredentizma – tako nacija postaje homogena linvisticka masa koja deluje kao magnet za grupe koje govore isti jezik izvan njenih granica I podticu ih da otkazu poslusnost I upuste se u gradjanski rat. Ovakvi revolucionarni principi siri se evropom usled napoleonovih osvajanja. Dolazi do nacionalnih revolucija. Samoodredjenje je bilo moguce samo za one nacije koje su bile sposobne za zivot kulturno I ekonomski.a druga posedica je da je stvaranje nacija shvaceno kao proces sirenja od nacionalistickih pokreta ocekivalo se da budu pokreti za nacional ujedinjenje ili ekspanziju, a to je zncilo da manje nacije ili jezici isceznu ili se asimiluju u vece. Narod se odredjivao kao nacija ako se nacija poistoveti sa drzavom, domaci jezik I osvajanje naroda, to je imperijalizam. Medjutim, ovakvim razmisljanjima vidi se da se osvajaci nisu setili da moze doci do separatistickih teznji. Zajednistvo je bilo konacno I evlicali su ga. Princiop nacionalnog samoopredeljenja strijumfovao je krajem 1 sv rata I akko keduri kaze, izbio je zbog nacional pitanja juznih slovena, zbog austrijskog straha da ce juznslovenski iredentizam, sa srbijom, dovesti u pitanje imperiju. Ištvan Bibo kritikuje versajski mirovni ugovor iz 1919. jer se ne drze prava naroda na smaoopredeljenje. Dato je mnogo prostora geografskim, strateskim I saobracajnom stanovistima I zadovvoljenju glupih zelja, kao sto je izjednacavanje jezisckih granica sa nekakvom prirodnom linijom odbrane a upravo takvi postupci radjaju granicne sporove. Po ovom autoru centalno pitanje mira je resenje granicnih sporova koje treba dase zasniva na temeljnom principu prava naroda na samoopredeljenje. U zapadnoj evropi ovo pravo se poklapa sa istorijskim legitimitetom, dok u istocnoj evropi postizanje demokratski legitimnih granica, podrazumeva jezicki I etnicki aspekt. Keduri istice da teznja da se svet preoblikuje po nacionalnom principu ne vodi miru I stabilnosti vec novim konfliktima napetostima I katastrofi za mnoge narode. Hobsbaum: vecina novih drzava posle 1919. bila je musltinacionalan drzave su sada, prosecne velicine I unutar njih nisu ugnjeteni nardoi vec manjene. Logicna posledica nastojanja da se evropa podeli na drzave sa etncki I ejzicki homogenim stanovnistvom, bio je masovni progon I zatiranje manjina. Rzultat mirovnog sporazuma 1919. je da je vecina nacionalnosti ostala bez manjina u tudjim

16

nacionalnim drzavama a takodje su nastavljeno da psotoje nacionalnosti bez svojih drzava, npr. Makedonci, baski, katalonci. Pre 1919. nacionalni pokreti su usmereni protiv multinacionalnih drzava (otomansko carstvo, habzburka imperija) dok posle te godine, njihove mete bile su nacionalne drzave, zato su novi nacionalizmi bili separatisticki I politicki, a ne kulturni. Jezicki ratovi u srednjoj I istocnoj evropi vode narodi koji vec vise generacija zive u neizvestosti nacionalnog drzavnog bica, sto je razlog zbog kojeg, buducnost svog drzavnog zivota zele utemeljiti na zajednistvu ljudi koji govore istim jezikom a od rezulatata jezicke statistike ocekuje se odluka o sudbini svojih granica. Bibo predlaze da politika ponudio maksimalne mogucnosti manjinama unutar postojecih okvira cime rizikuju eventualno otcepljenje. U srednje istocnoj evropi se prilikom teritorijalnih sporova istice I pretenzija na istorijska prava I na status kvo koji se preplice sa istorijskim pravom na samo opredeljenje. Bibo razlikuje mađarsku i čehoslovačku metodu. Ostale istočno evr zemlje koriste se kombinacijom ove dve argiumentracije. Balandije: preobrazaj tradicionalnih politickih sistema izvan evrope povezuje sa modernim kolonijalizmom I postkolonijalnom zavisnoscu,. Politcke posledice kolonijalnog stanja u africi imaju 5 karakteristika: 1. narusavanje tradicionalnih politickih zajednica 2. propadanje putem dekolonizacije 3. raspad tradicionalnih sistema ogranicenja vlkasti 4. nespojivost dvaju sistema vlasti I autoriteta 5. delimicna desakralizacija vlasti A. Smit: najrasprostanjeniji uticaj kolonijalizma: 1. prekomorska tudjinska etnicka osnova kolonijalna drzave, tj. da kolonijalna drzava nije izrasla iz domorodackog gradjanskog drustva, vec iz metropolskog drustva (stranci etnicki na vlasti) 2. kolonijalna drzava je prvi put definisala teritorijalni prostor za interakciju I lojalnost ukljucenih populacija 3. razvitak teritorijalnog patriotizma zasnovan na tom prostoru I ogranicenog tim medjama 4. sticanje ugleda profesionalnih I obrazovanih slojeva u svakoj koloniji 5. ideali emancipacije I oslobodjena od kolonijalne vladavine 6. potcenjivanje kulture I domorodaca cesto iz rasnih pobuda.

17

Potencijal antikolonijalnih nacionalizama iscrplkjuje se mrtvorodjencad su I nemaju snagu za kreiranje stvarnih nacija. Smit uocava 2 nacina stvaranja građanskih nacija izvan evrope. Prvi je dominantna etnija a drugi kad ne postoji priznata dominantna etnije obelezja zajednicka za oba modela su : 1. teritorijalizam 2. ucesce (svima a ne na vrhu) 3. drzavljanstvo 4. gradjansko obrazovanje Hobsbaum istice da posle 45. najveci broj nacionalizama je usmeren ne protiv stranog imperijalistickog ugnjetavaca vec protiv novih oslobodjenih drzava koje su trazile nacionalnu homogenost. Ted Luelen smatra da modernizacija moze voditi reformaciji i ojacavanju etnickog identiteta. U drugoj polovini 20 veka, etnicitet je osnova politickih sukoba i u razvijenim industrijskim zemljama a to se ogleda u separatistickim pokretima. Antoni Smit: etnicki nacionalizmi u industrijskim zemljama razlikuju se od ostalih : 1. oni su uglavnom autonomisticki a ne separatisticki, vecina sledbenika etnickog

pokreta daje prednost dobijanju kulturne, drustvene i ekonomske autonomije uz ostanak u politickom okviru drzave u koju su inkorporirani

2. dvojnost identiteta , kulturnog i politicko nacionalnog 3. zahtev za stvaranje etnicke autonomije i u regijama koje su ekonomski naprednije

od dominantne grupe 4. sem u slucaju sovijetskog saveza, pokreti za etnicku autonomiju upereni su protiv

modernih nacionalnih drzava. Luis Snajder: mini nacionalizam nastaje unutar vec uspostavljenih nacija drzava. Zelja za nezavisnoscu je globalno rasirena a i kad postigne nezavisnost zauzima svoje mesto kao uspostavljena drzava. Makro nacionalizam ili pan pokreti : politicki, kulturni pokreti koji teze da se poveca solidarnost medju narodima koji su spojeni zajednickim ili srodnim jeziko i kulturnim specificnostima a karakteristike su im : 1. postoji implicitna ideja jedinstva 2. i konceptu jedinstva je dodat osecaj superiornosti 3. preferencija ka borbenosti, 4. raspolozenje za ekspanziju

18

5. neuspesni su u postizanju svojih ciljeva 6. makronacionalisticka ideja i dalje nije nestala i deli se na : 1. nacionalni(19. vek) 2. rasni 3. kulturni 4. religijski i 5. kontinentalni Snajder ovo naziva makronacionalizmom tj. Pna pokretima, dojk ih smit naziva pannacionalizmima. Pobornici ujudinjenja evrope smatraju da bi ona bila prevencija izbijanja svetskog rata i dele se na demokratske federaliste i funkcionaliste. Ovi prvi se zalazu za potpunu evropsku integraciju, a drugi za napredovanje ka jedinstvu, tako sto bi nacija drzava, zadrzala svoju nezavisnost, ali bi i ogranicila svoj suverenitet nad delom svoje ekonomije. Funkcionalisti su vise za kontakt izmedju vlada, a sebe vide kao elite koje bi nadgledale proces evropske integracije i ovo je kulminiralo stvaranjem e z 57. god. De Gol se zalagao za koncept evrope nacija kojim bi se sacuvala nacionalna nezavisnost. Smit govori da evropska nad drzava nece biti sve dok evropslka drzava ne odustane od kontrole nad svoji vojnim snagama. Pod obrascima evropske kulture smatra : bastinu rimskog prava, judeo hriscansku etiku, humanizam i individualizam, racionalizam i nauku, doba porsvecenosti i romantizam u umetnosti. Transnacionalne snage su transacionalne ekonomske korporacije i globalni telekomunikacioni sistemi. Transnacionalne korporacije imaju ogroman budzet i usavrsene tehnologije u zemljama treceg sveta, koriste domace pogone i radnu snagu. Vlade gube uticaj nad vaznim transnacional. Tokovima ljudi, novca I ideja, dok multinacionalne korporacije teze da podele resurse privilegije I kazene, ne obaziruci se na nacionalne granice. Od multinacional korporacije posebno zaziru manje razvijene drzave. Razvoj transnacionalnih snaga doveo je do uspona globalizacije, a globalizacija I pojacana lokalizacija su uzajamno povezane posto svet postaje u isto vreme I manji I veci, a znacaj etnickogh je tipicna pojava reteritorijalizacije I identiteta u postmoderni.. Nacionalisticki pokreti s kraja 20 veka su seme razdora.

19

Ustav sfrj iz 74. drzava je zasnovana na nacionalnom dogovoru gde su cak I narodi dobili ravnopravnu ulogu, dok su pripadnici manjina albanci I madjari, dobili status narodnosti. Postojalo je pravo nasamoopredeljenje I otcepljenje, ali je nejasno da li su nosioci ovog prava, etnicki narodi ili narodi u smislu stanovnika teritorije, kao I da li se to odnosi na narodnosti. Postoji ucesce autonomnih pokrajni u vodjenu saveznih poslova I sopstvenih, dok je nnjihova uloga u srbiji predocena kao neobavezna bez spominjanja njihove podredjenosti republici ciju su deo. U uzoj srbiji upravlajli su skupstina, izvrsno vece, dok je ap garantovano zastupanje sa mogucnoscu uticaja. Zbog ovolikog suvereniteta pokrajina, autonomija srbije je time lisena osnovnog svojstva drzavnosti. Naumovic: Slobin uspon na vlast je omogucio problem kosova. Mejdunarodna komisija za balkan kaze da sloba koristi srpski nacionalizam prvo koristi srbe na kosovu da bi preuzeo vodjstvo u komunistickoj partiji, ukinuo autonomiju kosova I vojvodine sto je uvod u centralizovanje federacije. 81. Draza Markovic pokrajnama je oduzeo nadzor nad teritorijalnom odbranom, drzavnom bezbednoscu I spoljinim poslovima 84. Ivan Stanbolic je njegov naslednik I siri republicke ingerencije na zeleznicu, postu I elektroprivredu, a do 87. dobio je saglasnost ostalih yu rukovodstava za promenu ustava srbije I povracaj dela republickog suvereniteta. 87. demonstracije na kosovu, sloba govori o razdvajanju snaga socijalizma I jedinstva od snaga separatizma I nacionalizma.. stambolic osudio slobu, I optuzili su ga za podsticanje nacionalizma. Osma sednica ck 87. prilikom obracuna sa protivnicima, sloba je nastupao kao borac za titov put, optuzujuci stmbolica da je antititoista. Time je zadobio vlast komunisticke oligarhije na saveznom nivou. Krajem 80 I pocetkom 90 u srpskim medijima, glavna tema je uspostavljanje nacionalnog jedinstva srba. Sloba je preko dba preuzeo kontrolu nad pokretom kosovskih srba da bi njime podsticao protesna okupljanja protiv antisrpskih rukovodstava kosova I vojvodine. Nenad Dimitrijevic kaze da je slobina retorika 87 I 88. ambivalentna oslanja se na nacionalisticke argumente i zalaganje za yu socijalizam. 3 najveca politicka skupa na uscu u bg. 88. 25. jun 89 kod hrama I na gazimestanu 28. juna 89. S. Antonic : Sloba je 88 izvrsio revoluciju u dosadasnjem nacinu legitimacije. On se odvojio od partije I postao samostalan nosilac politickog suvereniteta.

20

Marija Obradovic : stavovi drzavne ugrozenosti srbije, srpski komunisti su mobilisali mase, I zadrzavali vlast padom komunizma. P Prva polovina 90. sloba je doziveo prvui krizu, zato je rekao da se visepartijski izbori ne mogu odrzati dok se potpuno ne ukloni drzavnost pokrajni I prvo treba doneti novi ustav gde bi srbija bila uspostavljena kao suverena drzava. 97. posto glasaca je podrzalo donosenje novog ustava, a to je I ucinjeno 90. 89. proglasen je amandman na ustav srbije, kojim je pokrajnama oduzeta mogucnost veta na ustavne promene u republici, kao I deo zakonodavnih, ustavnih I sudskih funkcija. Ustav iz 90. pokrajne su izgubile sve atribute drzavnosti I svedene su na oblik teritorijalne autonomije. Tako izvrsena i vece centralizacija lokalme vlasti Opozicija je predvidela ovakve posledice , prvo ustav pa izbori, pa je insistrila da ustav donese visestranacka skupstina. 90. god, osnovan je sps sa slobom a glavna 2 stava su : Uspostavljanje i odrzavanje drzavne svojine kao osnovnog drustvenog odnosa, a 2. mobilizacija i odnosi se na nacionalna pitanja. Namera mu je da pridobije tradicionalni deo drustva i vestom politickom taktikom zalaze se navodno za ocuvanje srfrj, socijalisticku pravdu kao i mirno resenje medjunacionalnih sukoba u Yu. SPO je u ovom periodu isticao izrazito nacionalistickom retorikom i pokretao odredjena nacionalna pitanja koje rezim nije smeo. Opozicija, 2 struje. Nacionalna SPO i liberalno građanska DS i Nova Demokratija. Ni jedan struja u stvari nije imala vremena da do kraja razvije politicku strategiju., SPS i ds se zalazu da yu bude demoktatska federacija i ako se raspadne, da sve teritorije sa vecinskim srposkim stanovnistvom, udju u sastav nove drzave. Konfederalno uredjenje nije dobro zato sto su granice uspostavljene na osnovu razlicitih kriterijuma. : nacela etnicke homogenosti i nacela kulturno istorijskog identiteta, a i zastareo je oblik drzavnosti. Sloba istice da nece u slucaju raspada doci do konfederacije , a donosenje ustava trebalo je da spreci prevodjenje federacije u konfederaciju. Problem najveci je predstavlajlo to sto su nase drzave republike, granice medju njima nisu drzavne vec administrativne. 90. hrvatska I dolazak franje tudjmana.

21

Tokom 89. bilo je progona srba, ali sada se to intenzivira, krece ludilo u hr I njegova stranka je izrazito antisrpska I anti komunisticka. Avgust 90. sukobi hrvatske policije. Pokusali su da sprece odrzavanje referenduma o ostvarivanju srpske autonomne oblasti krajene, zatim pucnjava u pakracu I plitvicama 91. Sloba se sluzi u pobracunu sa opozicijom ovim desavanjima i u razgovorima sa studentima, kaze da ce postovati volju hrvata da izadju iz yu, ali d aim ne pada na pamet da odvoje delove srpskogh naroda., Vuk se usprotivio politickim podelama srba na srbijance I srbe izvan srbije. Zalaze se za demokratiju kao najbolja zasttita srba u ostalim delovima yu,. Micunovic se zalaze za elasticni oblik federacije ili ici na procesualnu federaciju, ali kod nas je problem bio koncenzus koji je paralisao federaciju. A za kosovo njegova stranka c s eboriti protiv diskriminacije, ali o granicama nece razgovarati. Aleksandar Karadjordjevic \: yu treba da se transformise u zajednicu naroda a tu je uvedeo I svoju sansu. SRS : 91. najradikalnija, odbacena je svaka mogucnost postojanja yu, a cilj je slobodna srbija u koju bi ulazile, cg, srpska bih, srb dubrovnik, dalmacija, lika, kordun, banija slavonija, sremi makedonija, a 94. smatrali su da to treba da bude republika srbija, crna gora, republika srbska i srb krajna. Leon Kojen : srbija treba da se odrekne ocuvanja yu i resava nacionalno pitanje srba iz hr i bih. Rezim i deo opozicije samouverenost u vezi srpskih nacionalnih ciljeva. Ivan Đuric kritikuje i zalaze se xza stvaranje unije suverenih republika, suverenost bi bila priznata svima, ali ogranicena ucescem u uniji. DS 91. srbija treba da bude suverena drzava u sadasnjim rpublickim granicama. U njoj da vlada verska i nacionalna tolerancija, sa albancima da se postigne istorijski sporazum, a srpski narod u hr i bih, treba da odluci o obliku svoje drzavne egzistencije. Hag 91. mirovna konferencija, organizovana od str. Evr zajednice. Sloba je nacelno rpihvatio posrednovanje stranih faktora u yu, rezultat ovoga je da republicke granice treba da postanu medjunarodno rpiznate. Opozicija kritikuje losu diplomatiju srpske vlasti I istice njenu aroganciju. Npr. Sloba odbio da primi americkog ambasadora. Leon Kojen kritikuje srpsku diplomatiju, sudbina Yu rešavaće se sada na međunarodnim konferencijama, a nas cilj treba da bude zastita Srba u HR I BiH.

22

b. m mihiz, jos ostriji. Kaze da srbija nema diplomatiju Đinđić: resenje je prilagoditi se pravnom I politickom poretku evrope, mnanje pretnji I galame, vise insistiranja na institucijama, ugovorima I recima. Predstavnici vlasti, pojedini, imali su fatalisticko vidjenje. Evropa nece da nas razume, inatimo se sve vreme, a nbecemo da poslusamo. 92. Vensov plan rasporedjivanje snaga un po srpskoj krajini. Sloba je pristao na to, a govorio kao argument da su to mirovne snage a ne okupatori., Ovaj plan ne obuhvata sve srpske oblasti, ima ruzicastih zona, povlacenje jna sa teritorije hr. I time je hr de facto priznata kao nezavisna drzava. Milan Babic, glavni nosilac otpora ovom planu: sloba ga je optuzivao za secesiju od yu I srpstva I smenjen je. Bilo je I za I protiv ovog plana, a mladen lazic kaze. Izlaz je odustajanje od nacionalnog temelja drzavnosti, upravo za sta se rezim zalagao. UN odbacuje se mogucnost da srj bude naslednica sfrj I uvodi sankcije prema srj zbog ratne umesanosti u bih, zato sloba postavlja dobricu za predsednika, a za premijera m panica. Sukom izmedju Panica i Ćosica: panica kritikuju jer je protiv slobe, a sloba za to vreme koristi podrsku vlasti iz krajine I rs. Kostunica za Slobu kazu da je to zloupotreba nacionalnih osecanja. Panic kaze da moramo da brinemo o srbima van srbije, a kosovo je sastavni deo srbije I to ce ostati. 93. je smenjen Panic, a na izborima dobija Sloba. Pritisak srj na rs da prihvati mirovni plan Vens ovenov, da bih bude podeljena na 10 provincija. Karadzic je to odbacio a Ćosic je zbog moguceg napada nato, trazio da prihvate ovaj plna. Podela opozicije zbog sukoba milosevica I karadzica. Dss je stao na stranu rs, radikali napadali cosica, jer je ubedjivao bosanske srbe da prihvate vensov plan, ali ne napadaju I slobu.

93. cosic je smenjen. 94. kontakt grupa je predlagala da bih se podeli na muslimane I hr 51% a srbi49, ali srbi su tada kontrolisali 72^+% I odbijaju ovaj plan I ponovo sukob sa slobom. Milosevic je insistirao da se ovo prihvati da bi nam ukinuli sankcije I to podrzava I SPO, Nova demokratija I GSS. SRS I DSS odbacuju plan i stali na Karadžićevu stranu. Sloba zavodi sankcije rs.

23

95. Z 4 plan. Srbi u krajini su odbili siroku autonomiju u okviru kr i napadniti su od muslimana, hr i nato, sa kopna i vazduga na rs i krajinu. A rezultat je pad zapadnog dela krajinem, dolazi dejton i nakon ovoga poraz srba. 95. dejton. Predvidjena podela bih na federaciju bih 51 i rs 49. rezim je ravnodusno gledao poraz srba van srj I izbeglicke kolone. Opozicione stranke organizuju proteste protiv nato napada na rsa I krajinu. 96. ukinute sankcije srj , 97. pitanje albanskih terorista I pitanje kosova se otvara, cosic je prvi pominjao problem kosova. S Samardzic se zalagao da srpsko istorijsko I albansko etnicko pravo budu zadovoljni podelom kosova, da srbija bude regionalizavana, a sa cg federativna. Dragoljub Popovic, stvoriti u srbiji od 5 do 8 pokrajni jednakih u pravima I obavezama. V pesic I Đinđic 97. srbija treba da izadje sa konkretnim planom za kosovo. Sada je bitan trenutak za pregovore, jer je yu kriza resena apsolutizovanjem republickih granica, jer nema njihovih promena. Micunovic opozicija isticala da vlast treba da preuzme politicku inicijativu na kosovu. Kostunica je davao konkretno resenje: regionalizacija cele srbije, model spanije. Đinđic I Pesic 98. insistiraju na resavanuju problema kosova pregovorima vlasti I albanaca., Kostinica je za srpsko srpske pregovore. Albanci insisitiraju na stranom posredovanju. Medjunarodni faktor vrsi pritisak na srj na bezuslovne pregovore sa albancima. Sloba raspisuje referenduim, da li to prihvatiti jer je to unutrasnja stvar srbije. Nenad canak kiritikuje Đindjic, referendumom ceo problem se stvalja na str I time nista nece biti reseno. Na referendumu se odbija strano uicesce, zavedene su sankcije I pretnje nato bombardovanjem. Oktobar 98. sloba sa holbrukom potpisuje sporazum o nadgledanju vazdusnom I prisustvom 2000 posmatraca na kosovu, a deo srpskih snaga se povuko, a njihov polozaj zauzo ovk. Đindjic ima pesimisticki stav u vezi sa ovim I smatra da su se time pogorsali uslovi u srbiji, a glavni prioritet treba da bude opstanak srba na kososvu. I daje poredlog: reci istinu da je ovaj plan teksa kriza, 2. u sve razgovore treba da budu ukljuceni srbi sa kosova, poseban status srba I ekonomska pomoc. Dusan Batakovic : I ovim se u stvari kupuje vreme za odrzanje na vlasti I predlaze formiranje kantona.

24

99. sukobi kulminiraju izmedju srpske policije I ovk, poginulo 45 albanaca I sef oebsa, vilijam voker, kaze da je to egzekucija civila I preti bombardovanjem Rambuje, srbi odbijaju da se nato seta po celoj SRJ I krece bombardovanje. Ahtisari I Černomirdin: srbija priuhvata njihov predlog sporazuma I prekida se bomb. A znaci povlacenje Yu snaga sa Kosova, rasporedjivanje UN, demilitsrizacija OVK I narodu kosova da se privremeno obezbedi autonomija unutar srj. Opozicija pozdravlja ovo zbog mira, ali vidi I slobinu kapitilaciju I pretsanak suvereniteta srba na kpospovu. Vuk Obradovic : posle rata govori da ce pod slobom kosovo biti izgubljeno, Opozicija: domaca javnost mora da se suoci sa stanjem na kosovu I da se zaustavi iseljavanje srba. G. Svilanovic : najvaznije da se pomogne civilima na kosovu, djindjic pred izbore 2000. bio je optiumistican po pitanju kosova. D Mihailovic: on je bio umereniji, kaze da je Sloba pogorsao pitanje Kosova, ali da nije on izmislio taj problem.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
preuzmi dokument