drzava, Istraživanja' predlog Pravo. Univerzitet u Beogradu
FabioDjanini
FabioDjanini

drzava, Istraživanja' predlog Pravo. Univerzitet u Beogradu

221 str.
1broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Drzava Platon
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 221
ovo je samo pregled
3 prikazano na 221 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 221 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 221 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 221 str.
preuzmi dokument

Velika filozofska biblioteka

Osnivač VUKO PAVIĆEVIĆ

Redakcioni odbor MIHAILO ĐURIĆ, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUČINAR,

VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ČASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSIĆ

PLATON

DRŽAVA PETO IZDANJE

Preveli Dr ALBIN VILHAR

Dr BRANKO PAVLOVIĆ

Predgovor Dr VEUKO KORAČ

Objašnjenja i komentari

Dr BRANKO PAVLOVIĆ

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Naslov originala

ΠΛΑΤΩΝ

ΠΟΛΙΤΕΙΑ

(ή περί δικαίου)

JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA

Tomus IV, Respublica

Scriptorum Classicorum

Bibliotheca Oxoniensis, 1903.

Filozofski rakultat S.r.j.vo

F 1)

643 10 U 3 2 . 0 1

COBISS «9

PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE

On je prvi, a možda i poslednji, smatrao da državom ne treba da upravljaju najbogatiji, najčastoljubiviji ili naj­ lukaviji, već najmudriji.

Shelley

Starohelenski svet nije mogao ostaviti lepše i monumen- talnije svedočanstvo svoje m u d r o s t i nego što je Platonova Država i Platonova filozofija uopšte. Moglo je biti dubljih nepo­ srednih zahvata u dijalektičku zakonitost sveta (Herakl i t ) , više sistema i širine u napor ima da se neposrednim analogijama do­ kuči ta jna materi jalne s t rukture sveta (Demokrit i a tomist i ) , dubljeg postavljanja logičkih pitanja l judskom mišljenju (elejci), više smisla za konkretnost, za strogo i s istematsko ispitivanje činjenica, za krit ičnost i racionalne sinteze najširih razmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije dočarao onu oso­ bitu snagu i lepotu helenskog načina mišljenja, onu gotovo neobjašnjivu daro\dtost starih Helena da neposredno i sa na­ dahnućem traže velike istine o-sVetu i čoveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknuti je mesto u istoriji filozofije i nauka. I upravo to nas osvaja u Platonovim delima, t ime nas on stalno vraća dobu u kome je živeo i mislio, t ime nas uvodi me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na tvrdo ali plodno t lo Atine, glavnog političkog, kulturnog i umetničkog središta ce- log helenskog sveta. Time nas on približava živoj slici stvar­ nosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja je ipak toliko pr i sutna u našem današnjem kul turnom razvitku da joj se uvek m o r a m o vraćati kao n e n a d m a š n o m klasičnom uzoru.

Istori jska pozadina ove slike doseže i dalje u prošlost od Platonovog doba, iako je, kao što se vidi u sedmoj i osmoj knjizi Države, Platon modelirao svoj ideal državnog uređenja prema onim državnim uređenjima koja je imao neposredno pred očima, a pre svega prema državnim uređenj ima Atine, Sparte i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvrće mnogo na događaje u prošlosti, ali je ja sno da se njegova filozofija

V

rodila iz tih događaja i da se ne može uopšte shvatiti ako se to zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao žeteoci duge istorijske setve na njivi helenskog narodnog žrvota i kao veliki sređivači narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi, kao u lepo raspoređenoj riznici, objektivišu se istorijske moći helenskog duhovnog života i svaka od njih dobija u njoj svoje pravo mesto.1 Ako malo uže ograničimo ono što je imalo naj­ veći značaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, a posebno za njegovu moralno-političku filozofiju i njegovo delo Državu, to će biti otprilike dva stoleća pre Platonovog rođenja ali ona ćî va stoleća u kojima je i stvoreno sve što je najzna­ čajnije kod starih Helena.

Uspon starohelenskog društva počeo je stvarno sa Solo- nom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki državnik i reformator već i jedan od slavne, ali više legendarne nego istorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio na istorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene počele iz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno društvo i način života koji je u njemu vladao. Snažna kolonizacija na obalama Sredozemlja proširila je helenski svet na veliki pro­ stor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Nau- kratije do Masalije i Olbije2 i na ćelom tom prostoru počeo je živi razvoj proizvodnje i trgovine, počelo je podizanje gra­ dova i građanskog života. Ali to nije zaustavilo krizu koja je uzimala sve veće razmere, niti je popravilo težak položaj radnih masa koje su bile izložene nemilosrdnoj eksploataciji. Štaviše, što je kriza u društvenim odnosima postajala dublja, time je gori bio položaj zemljoradnika i radnika koji su sve više padali u nepodnošljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposedničke vlastele. Na jednoj strani, rađale su se nove klase trgovaca, za­ natlija i raznih poslovnih posrednika i njihova moć je sve više rasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sve teži položaj zavisnosti od patrijarhalne i novčane aristokratije. Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem društvenog i političkog života, koji je odgovarao njihovim interesima, ali nisu mogli računati na uspeh bez podrške svih slobodnih gra­ đana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno veliki značaj za politički život starih Helena u VI i V veku pre n. e. kad su se klasni odnosi do kraja zaoštrili i kad su teške klasne borbe dale vidno obeležje svim političkim zbivanjima. Ο tom

' Dr Miloš Đurić, Aristotelovo etičko učenje, „Glas Srpske Kra­ ljevske Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113—114. 2 Dr Miloš Đurić, I storija helenske književnosti, Beograd 1951, str. 493_494.

* VI

burnom procesu govore ne samo razne društveno-političke teo­ rije iz toga vremena već i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solona i Teognida, Arhiloha i Alkeja. Rađalo se novo društvo i ljudska misao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna država zemljo­ posedničke vlastele, sa kraljem na čelu, propadala je pod udar­ cima novih društvenih snaga koje su preuzimale vlast u svoje ruke i izgrađivale život prema svojim interesima. Razume se, nije se to zbivalo jednako u svim političkim centrima. Sparta i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bila

zahvaćena najburnijim događajima. U njoj su između sredine VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovci i zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomoć narodnih masa, te snage su politički jačale i postepeno dobijale sve više zna­ čaja. Običajno pravo, po kome se živelo u patrijarhalnom dru­ štvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonima uopšte. U životu starih Helena sve je veći značaj dobijala grad­ ska država, najoriginalnija i najznačajnija ustanova sistema klasičnog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori ono što se stvorilo za dva ili tri veka.

Atinska demokratija najviše duguje za svoj razvoj dvojici velikih državnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je ograničio apsolutnu moć aristokratije brisanjem dugova koji su radne mase gradskog i seoskog stanovništva bacali u zavis­ nost, čak i u ropstvo, a drugi je dovršio ono što je Solon zapo­ čeo ukinuvši patrijarhalnu osnovu podele građana po krvnim vezama da bi državu organizovao po teritorijalnom principu i omogućio svim slobodnim građanima slobodno kretanje i učešće u državnim poslovima. Solonove i Klistenove reforme učvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gra­ đane na račun zemljoposedničke aristokratije, a to je omogu­ ćilo da se razvije bujni život, kako u oblasti privrede tako i u politici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnog života. Oduzimanje ovlašćenja koja je imao Areopag još iz doba aristokratske vladavine lišilo je definitivno aristokrati iu svih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadržale i posle Solo- novih reformi, a kad su uspešno okončani persijski ratovi (449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodeći položaj među helenskim državama, nastali su najslavniji dani atinske demo- kratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najviše stvaralo, doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristo­ kratije koja izvan Atine traži i nalazi saveze za borbu protiv demokratskog državnog uređenja.

Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su do­ vela do snažnog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne

VII

treba izgubiti iz vida šta je tada bila atinska gradska država. Često se govori ο atinskoj državi i atinskoj demokratij i kao da je reč ο tekovinama modernog doba. A evo šta je bila Atina u doba svog najvećeg uspona. Površina: grad sa lukom (Pirej) i neposrednom okolinom. Stanovništvo: 300.000—400.000, a od toga samo 40.000 odraslih muških građana sa svim pravima i 80.000 robova. Ostali deo stanovništva sačinjavali su žene i deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvođačko sta­ novništvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije.

U toj i takvoj državi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon. Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove ο životu, ljudima, ο odnosima među ljudima i državama, ο pravima i dužnostima građana, ο filozofiji, moralu i svemu drugom što je ušlo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine u najburnije i najnesrećnije doba njene istorije. Godinu ili dve pre njegovog rođenja umro je Perikle, a nešto posle nje­ govog rođenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija. Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastro­ falne posledice već su se teško osećale u životu atinskih gra­ đana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki značaj za Plato­ nov misaoni razvitak. Po rođenju, pripadao je društvenim slo­ jevima koji su bili najljući protivnici đemokratije. Njegov otac Ariston potomak je atičkog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i rođaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji atinski političari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na čelu Akademije, bio mu je nećak. Tako je Platon sa svih strana bio okružen uglednim srodnicima i imao prilike, možda više nego ijedan atinski građanin toga doba, da dobije sve što mu je bilo potrebno za uspešan lični razvitak.

Ali po svemu izgleda da su burni događaji u godinama Platonovog detinjstva i mladosti ipak vršili najveći i najnepo- sredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat, u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom, a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od samog početka nepovoljno za Atinu. Prvo je došla kuga, koja je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neu- spesi izazvali su brojne teškoće u ekonomskom i političkom životu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da to iskoriste za svoje političke ciljeve: s jedne strane, optuživali su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, održavali su tajni savez sa Spartom podrivajući atinsku državu iznutra.

VIII

Klasni i politički sukobi sve više su se zaoštravali i postepeno pretvarali u prikriveni ili otvoreni građanski rat. I sve se to duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio događaje. Celog života nosio je u sebi uverenje koje je tada stekao i koje je kasnije izložio u Državi napisavši da „ako do vlasti dođu oni koji, u svojoj oskudici, žude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubeđeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se može najviše nagrabiti, . . . tada će doći do borbe za vlast, pa će ova borba — slično onome što se događa u ratu — upropastiti i njihova domaćinstva i ćelu državu" (521a).

Kao mladić, Platon je doživeo redom sve udarce koje je Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno uništili njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je poražena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice, u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko i od te vlade.JTaj svoj stav i događaje koji su posle toga usle- dili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima:

,,U mladosti sam iskusio isto što i toliki drugi mladi ljudi. Nameravao sam da se odam državnim poslovima čim postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke stvari u državi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi srušen je, a na vlast dođe pedeset i jedan čovek: jedanaest u gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih admini­ strativnih poslova, a tridesetorica postadoše neograničeni gospodari ćele države. Neki od njih bili su moji srodnici i prijatelji i odmah su me pozvali da sarađujem s njima u državnim poslovima kao čovek kome ti poslovi i priliče. Tada sam se gorko razočarao, što nije nimalo čudno ako se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da će oni učiniti kraj bespravlju i nasilju i da će zavesti pra­ vednu upravu. Brižljivo sam pratio šta rade. I šta sam sve morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato. Između ostalog, moga prijatelja Sokrata, već postarijeg čoveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpraved­ nijim čovekom svoga vremena, hteli su da pošalju da sa još nekolicinom drugih uhvati jednog građanina i povede ga na gubilište, kako bi ga, bez obzira hoće li on to ili ne, umešali u svoje političke poslove. AH Sokrat ih nije po­ slušao, već je više voleo da se izloži opasnosti nego da

IX

postane saučesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to video i još mnoge druge stvari koje nisu bile ništa manje krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede.

Međutim, posle kratkog vremena srušena je vlada Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako sada slabije, ponela žudnja da se odam javnim i državnim poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vre­ menu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati ogorčenje, i nije za čuđenje što su neki iskoristili revolu­ ciju da se osvete svojim ličnim neprijateljima. Ipak su oni koji su se vraćali iz progonstva bili veoma umereni. Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodržaca opet po­ zovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja, na osnovu veoma zločinačke optužbe koja bi se mogla od­ nositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika optužili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili što nije hteo, dok su još sami živeli u bedi izgnanstva, da uče­ stvuje u bezbožnom zatvaranju jednoga od njihovih pro­ gnanih prijatelja.

Posmatrajući te događaje i ljude koji su tada uprav­ ljali političkim životom, a isto tako i zakone i običaje, činilo mi se, što sam dublje gledao u stvari i sve više za­ lazio u godine, da mi je sve teže da se uspešno bavim državnim poslovima. Video sam, naime, da to nije mo­ guće bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije bilo lako naći među onima koji su već dotad bili u poli­ tičkom životu, jer se u našoj državi više nije upravljalo po običajima i pravilima naših predaka, a bilo je nemo- gućno da tek stičem nove prijatelje bez suviše velikih teškoća. Osim toga, pisano pravo i moral pogoršali su se u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od žudnje da uđem u politički život, mene je, kad sam osmo­ trio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmišljam kako bi se mogle poboljšati i te prilike i celokupno državno uređenje, ali sam za delatnost očekivao pravi trenutak. Na kraju, uverio sam se da sve postojeće države imaju rđavo uređenje, jer je u njima stanje zakona gotovo ne­ popravljivo ukoliko ne dođe do nekih energičnih podu­ hvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se po­ moću nje može saznati sve što je pravično u životu države i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod neće oslobo­ diti nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi

i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljači dr­ žava, nekim božanskim promislom, ne počnu baviti filo­ zofijom." (324, 325, 326).

U ovom svedočanstvu iz kojeg se obično uzimaju najvaž­ niji podaci ο Platonovom životu i radu3 naročito je značajno ono što Platon govori ο Sokratu, jer se prilično jasno vidi kako je njemu teško pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je neosnovano i nepravedno optuživati Platona za održavanje veza sa vladom Tridesetorice samo zbog toga što mu je Kritija bio ujak. Po onome što Platon govori ο Sokratu jasno je da je Sokratova smrt čak presudno delovala na sav njegov dalji život i rad.

Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je učitelj filozofije bio čuveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalek­ tiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da Platon kasnije postane oštar protivnik Heraklitove dijalektike. Napustivši Kratila, prišao je elejskoj školi, koja mu je bila bliža, ali ni tu nije našao sve što je tražio. Tek kad je Sokrata upoznao, našao je uporište za svoj filozofski razvoj. Naročito je kod Sokrata cenio odlučnost i doslednost u borbi protiv sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat — sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je učinio iz više pobuda. Pre svega, činuo mu se da će najbolje afirmisati So­ krata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku so­ fista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedostižni uzor savrše­ nog mudraca već i uzor ličnog heroizma. Mogao je, dakle, bez ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli, iako je otišao dalje od svog učitelja. I u Državi se lepo vidi kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima.

Istoričari filozofije, helenski i razni drugi istraživači veo­ ma su brižljivo ispitivali sve što ima nekog značaja za Plato­ nov žvot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle Sokratove smrti, ne samo iz straha što je bio Sokratov đak već i iz velike tuge što je izgubio učitelja. Prvo je otputovao u Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde je izučavao matematiku kod čuvenog matematičara Teodora, koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra se da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se

3 Od 13 pisama koja su se sačuvala kao Platonova, samo tri (6, 7, 8) uzimaju se kao potpuno autentična. Sedmo pismo se nikada nije dovodilo u sumnju i služilo je kao osnova Platonove biografije.

XI χ

posvetio predavanju svog filozofskog učenja. Međutim, posle nekog vremena zaželi da poseti Južnu Italiju: jedno da bi bolje upoznao rad pitagorovaca, a, drugo, da bi ispitao mogućnosti ostvarenja svojih ideja u politici. Poznanstvo sa sirakuškim tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi mogao uticati na državne upravljače da uspostave državno ure­ đenje po njegovim idejama. Ali ta se iluzija brzo srušila. Po svemu sudeći, Platonova kritika nepravičnosti i tiranije toliko je razjarila tiranina Dionisija, koji je na recima bio naklonjen Platonovim filozofskim idejama, da je Platon, po tiraninovom nagovoru, bio uhvaćen i izveden na trg robova, da bude prodat kao rob. Na sreću Platonovu, našao se poznanik koji ga je otkupio i pustio na slobodu. Tako je samo srećna okolnost spasla Platona od tragične sudbine da život završi u ropstvu i da tako plati teški danak za svoje uverenje da kraljevi mogu postati filozofi i da filozofija, sama po sebi, može urazumiti vladare da uspostave najbolje državno uređenje.

Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshra­ brilo Platona; štaviše, njegovo uverenje da samo filozofi mogu biti dobri upravljači država kao da je ostalo nepokolebljivo i on ne samo što se trudio da to uverenje izloži i obrazloži u svojim delima, ο čemu nam najbolje govori Država, već je još dva puta putovao na Siciliju, na nagovor Dionisijevog brata Diona (368. i 361. pre n. e.). Ali očekivanja su opet os­ tala neostvarena, samo što je ovog puta bio kažnjen Dion — bio je prisiljen da ide u progonstvo.

Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronađe mo­ gućnost za ostvarenje svojih ideja ο idealnom uređenju dr­ žave Platon je mogao da nađe jedinu utehu u Akademiji. I on je doista ograničio svu svoju delatnost na Akademiju. U njoj je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe, među kojima je bio i Aristotel, njegov učenik i potonji kritičar. Kad je umro, godine 348. ili 347. pre n. e., sahranjen je u neposrednoj blizini Akademije, koja je svoju delatnost nastavila kroz sve oluje koje su potresale antički svet, najpre grčki, a zatim rim­ ski, sve do 529. godine n. e., dakle preko devet stoleća. Justi- nijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno dekret kojim je definitivno dokrajčeno trajanje antičke filozo­ fije.

Iako je Platonov život bio prilično buran, a njegov misa­ oni razvitak dosta neujednačen, ipak se može reći da je on od početka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi si­ stem idealizma i da u praksi pokaže mogućnost ostvarenja svojih ideja ο uzornoj državi. Ono prvo mu je i pošlo za ru-

XII

kom, a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. Stvorio je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez razloga Lenjin nazvao idealizam „Platonovom linijom u filo­ zofiji". Spojivši na originalan način uticaje Parmenida, Pita- gore i Sokrata, on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo mesto između Sokrata i Aristotela, i kada danas sudimo ο nje­ govim delima, uključujući i Državu, moramo imati u vidu tu činjenicu kao što moramo poznavati istorijske uslove i okol­ nosti koje su imale presudan značaj za formiranje njegove ličnosti i za sve ono što ima bilo kakvog značaja za nastanak njegovih dela.

Platon je svoje misli kazivao pesničkim stilom, a dijalog je smatrao najlepšim i najpodesnijim oblikom književnog iz­ raza. Smatrao je da dijalog pruža najviše mogućnosti da se pisana reč približi živoj raspravi među ljudima. I upravo za­ hvaljujući uvođenju dijaloga „obični svakodnevni život tek je u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposred­ no struji miris atičkog života"4.

I Država je napisana u obliku dijaloga. Iako možda nema one umetničke vrednosti koju ima Gozba, ili Fedar, ipak sjajno ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac, i ko­ liko Platon ulaže truda da svojim delima udahne život i lepotu. On je dosledno bežao od mrtvog slova na hartiji, a u svom Fedru gde raspravlja ,,o valjanom načinu govorenja i pisanja", pokazuje kako se može naći živa reč u književnom stvaranju i izražavanju:

„Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi nešto čudnovato i u tome ono zaista liči na slikarstvo: ta i pro­ izvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su živi, ali ako ih nešto upitaš, oni sasvim dostojanstveno ćute. Isti je slučaj i kod slova: čovek bi pomislio da go­ vore kao da nešto razumeju, a ako ih upitaš da shvatiš nešto od onoga što se govori, svagda kazuju jedno te isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka reč tu­ mara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razu­ meju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i ne­ pravično ružena uvek treba roditelje kao pomoćnika: jer sama niti može sebe odbraniti niti sebi pomoći.

Fedar. I to si sasvim pravo rekao.

* Dr Miloš Đurić, Istorija helenske knjilevnosti, str. 567.

XIII

Sokrat. A šta? Drugu reč da ogledamo, ovoj rođenu sestru, ne samo na koji način postaje nego koliko je po prirodi bolja i moćnija od ove?

Fedar. Koja je to i kako veliš da postaje? Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje

u dušu onoga koji uči, i ume sama sebe da brani i zna govoriti i ćutati s kojima treba.

Fedar. Misliš na živu reč onoga koji zna, a čija bi se pisana reč mogla s pravom obeležiti kao senka žive."5

Platonova pisana reč je zaista „kao senka žive". Osim Apologije, prvog spisa Platonovog, svi ostali spisi su dijalozi. Kao što Hegel kaže, taj oblik nam otežava da steknemo pravu predstavu ο njegovoj filozofiji i da „izrazimo njen tačan pri­ kaz". Teškoća je i to što Platon u svojim dijalozima uvodi u raspravljanje Sokrata i druge osobe, pa se ne može uvek tač- no znati koja od njih govori u ime Platonovo, iako je izvesno da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. Ali dijaloški oblik izražavanja privlači svojom lepotom, a od svega je najlepše što tu, kako Hegel kaže, istupa „svetski čovek, koji ume da se vlada". Nije to ni u kom slučaju samo forma ophođenja, već sadržajni duh samosvesnog, slobodnog, atičkog građanina koji umno razvija svoje misli. To je duh slobodnog građanina, ili, kako bi Hegel rekao, duh „urbaniteta" koji leži u osnovi uč- tivosti. Hegel ga opisuje ovim recima:

„Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje potpuna lična sloboda njegove savesti, njegovih uverenja, — da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se iz­ razi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom određenom odrečnom odgovoru, protivrečenju, — da se vlastiti govor u poređenju s izjašnjenjem drugoga smatra za subjektivan; jer tu se radi ο razgovoru u kome nastupaju ličnosti kao ličnosti, a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom. (Mnogo čega je tu što mi smatramo čistom ironijom.) I pored sve odlučnosti izražavanja priznaje se i da je drugi razumna, misaona ličnost. Ne sme se olako tvrditi, niti drugome upadati u reč. Taj urbanitet nije pošteda, već najveća otvorenost; on sačinjava ljupkost Platonovih dijaloga."6

U Platonovim dijalozima se sabesednici doista međusob­ no poštuju kao ličnosti, iako se sudaraju oprečna mišljenja,

5 Fedar, LX, prevod dra Miloša Đurića, „Kultura", Beograd 1955, str. 183, 184.

6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Istorija filozofije, II, „Kultura", Beograd 1964, str. 150, 151.

XIV

a Sokrat govori ono što sam Platon najviše želi da kaže. Tako je doista i u Državi, gde Sokrat raspravlja s Glaukonom, Po- lemarhom, Trasimahom, Adeimantom i još ponekim drugim koji kaže po koju reč. Glaukon i Adeimant su braća Platonova, Trasimah je poznati sofist, a Polemarh je sin Kefala, proizvo­ đača oružja, koji je u Atinu došao iz Sirakuze. Među njima se vodi živ razgovor, koji nigde ne popušta u jačini i zanimljivo­ sti. Iako ima raznih odstupanja, slika i asocijacija, osnovna ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. Zbog toga spo­ redni elementi ne zasenjuju ono što je najhitnije u sadržaju izlaganja. To i daje Hegelu povoda da ο Platonovom izlaganju kaže:

„Taj dijalog nije konverzacija; u konverzaciji ono što se kaže slučajno je povezano, i treba da je tako, — stvar ne treba da bude iscrpena. Ljudi žele da se zabavljaju, u tome ima slučajnosti; pravilo je pri tome da svaki slobodno izra­ žava ono što mu pada na pamet. Prema uvodu, Platonovi dija­ lozi imaju katkad i takav način razgovora, oblik slučajnog ra­ zvoja; docnije, međutim, oni se pretvaraju u razvijanje stvari, a subjektivnost konverzacije ^iščezava, — kod Platona ukupno uzev postoji lep dosledan dijalektički razvoj. Sokrat govori, izvlači rezultate, izvodi zaključke, u svom razmišljanju ide sam za sebe i svemu tome daje samo spoljašnji obrt da bi ga izložio u obliku pitanja; većinom su pitanja usmerena na to da drugi odgovori da ili ne. Izgleda da je dijalog najpodesniji da se njime izloži neko rezonovanje, jer ide tamc-amo; rezo- novanje se raspodeljuje na razne osobe."7

U Državi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Pla­ tonovim delima. A njihov spisak je prilično zamašan. Otkako je konstituisan corpus platonicum, vodile su se mnogobrojne i žive rasprave (koje još i danas nisu okončane) i ο autentič­ nosti spisa i ο redosledu kojim su napisani. Polazilo se od ra­ znih gledišta i primenjivali su se različiti kriterijumi njihove klasifikacije. Prvo razvrstavanje izvršio je Aristofan Vizanti- nac, upravnik Aleksandrijske biblioteke. On je uzeo u obzir 14 dijaloga i pisama. Međutim, novopitagorovski filozof Trasil proširio je spisak na 36 dela, od kojih je 34 dijaloga, zatim odbrana Sokratova i pisma. Ova klasifikacija je najpriznatija dosad, ali neki dovode u sumnju autentičnost nekih spisa te se njihov broj često smanjuje.8 Ipak se uzima, po Trasilu, da u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. Među njima je i Država. Au­ tentičnost Države nikada nije dolazila u pitanje.

7 Ibid., str. 151. • Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas, Oxford 1953, 3-^t).

XV

Prema dosadašnjem izučavanju Platonovih spisa, obično se smatra da su oni napisani u četiri različite faze Platonovog misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog Platona, dok je još bio pod uticajem Sokratovog učenja; u dru­ gu grupu — spisi napisani u doba Platonovog osamostaljiva­ nja i veoma žestoke borbe protiv sofista; u treću grupu — oni koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti, u doba njego­ vog najvišeg uspona (Država, Gozba, Fedon i Fedar), kad je on izgradio svoje učenje ο idejama i u skladu s tim učenjem sve ostale delove svog filozofskog sistema; u četvrtu grupu — dela koja je Platon napisao u starosti.

Platon nije bio samo filozof velikog pesničkog nadahnu­ ća, na koga su se uvek ugledali idealistički mislioci, već i ve­ liki istraživački duh ispod čijih idealističkih spekulacija i uto­ pija snažno izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i ispitivanja. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo, koje je važno za objektivno utvrđivanje njegovog stvarnog značaja u istoriji filozofije i nauka, ostalo je više ili manje u senci nje­ gova idealizma, tako da se često i ne primećuje od idealistič­ kih spekulacija. Zbog toga u mišljenjima ο Platonu ima raznih jednostranosti, proizvoljnosti i predrasuda. Neki savremeni filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba tražiti pre svega u predrasudama prema idealizmu. Tako Leon Roben smatra da je malo izraza koji su opterećeni predrasudama svake vrste kao što je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu toliko preteruje da se čak smatra da je nemoguće da neka po­ litika sa idealističkom inspiracijom može imati bilo kakvog naučnog značaja. I, odbacujući takav stav prema idealizmu, Roben se trudi da upravo na primeru Platona pokaže koliko se u njegovim delima prepliće „posmatranje stvarnosti sa filo­ zofskim razmatranjem" i koliko je Platon „sociolog koji ni­ kada nije prestao biti filozof"9. U istom smislu Karl Poper tvrdi da je Platonova sociologija „genijalna mešavina spekula­ cije i oštroumnog posmatranja činjenica" i da je Platon izlo­ žio veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etičkim i po­ litičkim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz vida.10

9 Leon Robin, La pensee hellenique des origines ά Epicure, Pariš 1942, str. 178—179.

10 Karl Popper, The Opeen Society and Its Enemies, Princeton 1950, str. 119.

XVI

Međutim, bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon ,,us- pešno primenio svoj idealistički metod u analizi čovekovog društvenog života"11. Kritička analiza Platonovih dela, koja stvarno započinje već sa Aristotelom, pokazuje upravo suprot­ no od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealistički metod, pa nije došao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ide­ ja, ili je pokazao urođeni smisao za konkretno istraživanje, pa je umovanjem na temelju iskustva došao do zaključaka s kojima stvarno počinje razvitak naučnog saznanja ο društvu u antičkoj Grčkoj. Upravo Država pokazuje kako se kod Pla­ tona jedno mesa s drugim: maštovita spekulacija sa izrazitim smislom za uopštavanje iskustvenih podataka. A to pokazuju i svi ostali Platonovi spisi. Platon*pada u bezizlazne teškoće čim hoće da spekulacijom obrazloži i objasni veze između za­ mišljenog sveta ideja, koji je prikazao kao jedinu stvarnost, i realnog sveta, koji pobuđuje naša čula i ο kome je moguće is­ kustvo, ali koji za Platona nije ništa drugo nego prolazna sen- ka i varka. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saz­ nanja i da se iznad ograničenosti čula uzdigne do nepromen- ljivih ideja. Tako su obogotvoreni opšti pojmovi i pretvoreni u realna bića. A to je već Aristotel najodlučnije kritikovao, odajući sva priznanja svom učitelju. Ma koliko bila velika zaslu­ ga Platonova što je našao mogućnosti da unese geometrijsko za­ ključivanje u svoj način filozofiranja, njegovo strasno nasto­ janje da pojam, ideju, uzdigne iznad svega čulnog odvelo ga je u jednostranosti idealizma koje su nesavladive, iako savre- mena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzet­ nu ljubav prema geometrijskom zaključivanju i traženju ne- promenljivog u promenljivom.

Zamisao Države, kao i ćela Platonova moralno-politička filozofija, često nam se prikazuje kao poetsko maštanje. Ar­ gumenti za ovakva gledišta traže se i nalaze kod samog Pla­ tona, koji je napisao i to da se „ljudski rod neće osloboditi ne­ volja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani pred­ stavnici filozofije, ili dok se upravljači država nekim božan­ skim promislom ne počnu baviti filozofijom". Ta misao, koju smo već imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. Sedmom pismu, bila je u stvari polazna tačka Platonova kad je on po­ čeo da piše Državu, da bi pokazao kako se zaista može stvo­ riti idealna država s filozofima na čelu. Hegel je izgleda prvi shvatio da Platonova politika nije plod mašte, već sadržajno umovanje, a Hegelovo gledište usvojili su i mnogi drugi. Tako

11 Karl Popper, ibid, str. 37. 2 XVII

Ernest Barker piše u svojoj poznatoj studiji ο Platonu i nje­ govim prethodnicima da Platonova Država nije grad koji ne postoji, već grad koji se zasniva na postojećim državnim ure­ đenjima."'2

Ova gledišta zaslužuju punu pažnju, jer ističu konkret­ nost Platonove političke filozofije i njenog istraživačkog ka­ raktera. Šta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon bavi u Državi? Da li je tu reč samo ο jednom postulatu njegove fi­ lozofije, ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno pri­ kupljao iskustva grčkih i drugih državnih uređenja da bi na temelju njih izgradio projekt najboljeg mogućeg državnog ure­ đenja?

Pouzdane odgovore na ova i slična pitanja ne bismo mo­ gli dobiti ukoliko ne vodimo računa ο tome da je politika u staroj Grčkoj bila trilogija, kao što s razlogom ističe Ernest Barker: učenje ο državi, učenje ο zakonima i učenje ο mo­ ralu.13 Uostalom, to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u Državi, koja počinje raspravljanjem ο pravičnosti. Platonove teze ο pravičnosti zanimljive su za ocenu antičkog poimanja politike, ali nas Država ne privlači samo onim što Platon kaže ο državi braneći svoje osnovne teze, već i onim idejama protiv kojih Platon istupa. Tako nam Država u celini omogućuje da shvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike, ali još i više od toga — kako i na temelju čega se branila teza ο jedinstvu politike i filozofije, koja je toliko karakteristična za Platonovu Državu.

U Državi Platon istupa istovremeno kao filozof i kao umetnik, i tako modelira ideal Države prema iskustvima ste­ čenim u najburnije vreme grčkog političkog života, kad je najoriginalnija i najznačajnija tekovina antičkog društva, po­ lis, gradska država, preživljavala svoju krizu, da bi na njenim ruševinama izrastao, prvo, Aleksandrov kosmopolis, a zatim jedan novi svet koji je našao svoj izraz u rimskoj državi. Već na prvim stranicama Države čitalac se suočava s diskusijom ο pravičnosti. Pitanja ο moralu razmatraju se s političkog gle­ dišta, a politička pitanja — s moralnog gledišta. Brani se shva- tanjt da je pravičnost glavna i najvažnija od svih vrlina i da je kao takva — temelj cclokupnog života, kako pojedinačno tako i društveno, tj. svih odnosa u državi i celokupne politič­ ke delatnosti. Tipično starohelensko shvatanje politike svodi

12 Ernest Barker, Greek Political Theory, London 1917, str. 239. 13 Ernest Barker, The Political Thoughl of Plato and Aristotle,

Dover Publications, Inc., New York 1959, str. 6—7.

XVIII

se u stvari na ovo: budući da čovek, kao pojedinac, iznad sve­ ga teži najvišem dobru, i državna zajednica teži tom istom, pa je prema tome najviše dobro — najviši ideal života u dr­ žavi. To je smisao antičke iluzije ο neraskidivom jedinstvu po­ litike i morala, koja je u ovom ili onom obliku potrajala sve do početka moderne epohe, kad je doživela radikalnu kritiku u delima Makijavelija. Štaviše, može se jeci da se u staroj Grčkoj, u doba najvećeg uspona gradske države, moralni život nije ni mogao zamisliti izvan države. Otuda se državi i prilazi kao moralnoj ustanovi, a pravičnost se prikazuje tako da kao moralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline. To je uz­ rok što se Platon upušta u široka razmatranja, ne samo moral- no-političkih već i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi s problemom pravičnosti. Zato neki zaključuju da je Država „verovatno najizgrađenija monografija ο pravičnosti koja je ikad napisana"14.

Da bi pokazao kolika je prednost države koja se zasniva na pravičnosti u poređenju sa državom koja nije takva, Platon polazi izdaleka i izlaže sofistička gledišta ο pravičnosti. Nasu­ prot njihovom stavu da su ljudi pravični samo zato što ne mogu činiti nepravdu, to jest da su pravični protiv svoje volje (359b), Platon iznosi argumente za svoje gledište da je pra­ vičnost bolja od nepravičnosti, kako za ljude tako i za države. U daljem sudaru sa sofističkim gledištima on odbacuje sofi- stičku teoriju društvenog ugovora i iznosi svoju teoriju ο po­ stanku države, koju zasniva na principu podele rada. S jedne strane, on genijalno uočava zakon podele rada, a, s druge, stvara teoriju ο postanku države koja ima čisto potrošački ka­ rakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. Za istoriju nauke ο društvu i ocenu Platonovog doprinosa u raz- vitku saznanja ο društvu Platonovo shvatanje da je zakon po­ dele rada temelj podele društva na klase ništa ne gubi zbog ograničenosti zaključka do kojeg je sam Platon došao trudeći se da postanak države objasni isključivo mnogostranošću ljud­ skih potreba i ograničenošću individualnih ljudskih mogućno­ sti. Istina, on svoje gledište ο podeli rada ne izlaže onako kako bi to možda učinio neki današnji sociolog, ali je to gledište svakako plod veoma konkretnih zapažanja i analiza koje se ne mogu osporiti.

Uzor idealnih društvenih odnosa Platon izgrađuje po analogiji sa ljudskim organizmom, jer u državi uvek gleda uve­ ćanog čoveka, i polazeći od stava da ljudski organizam vrši

14 Karl Popper, op. cit., str. 93.

2* XIX

tri najvažnije funkcije, zaključuje da i država ima tri najvaž­ nije funkcije koje treba da vrše tri staleža: upravljači (filozo­ fi), čuvari (vojnici), radni ljudi (seljaci, radnici, zanatlije). Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u državi pod uslovom da se staleži međusobno ne mešaju. Ali ova ilu­ zija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoči kakvo je stvarno stanje u državama i da kaže genijalnu misao ο klasnim suprot­ nostima i borbama koje čine suštinu svake države. U četvrtoj knjizi Države ta je misao izložena ovim recima:

„Jer nijedna od njih nije, u stvari, jedna država, nego svaka sadrži u sebi mnogo država, kao u onoj dečjoj igri. U svakoj od njih ima najmanje dve države, koje su u ratu jedna s drugom; jednu čine bogati, drugu siromašni; nadalje, svaka od ovih sadrži još mnoštvo drugih. Ako sa njima budeš postu­ pao kao sa jednom državom, načinićeš veliku grešku . . ." (422e).

Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba, to jest shvatanje da je njegov koren u ekonomskoj i političkoj nejednakosti klasa. Platon, razume se, nije za ukidanje te nejednakosti. On je za ustrojstvo države po funkcijama: kakvu ko ima sposob­ nost, takvu funkciju ima da vrši, a država ima apsolutnu vlast da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije onako kako njoj najbolje odgovara. Samo na taj način može se stvoriti idealna država.

Ali šta je u stvari za Platona idealna država? U načelu, on mudro kaže da je „najbolja i najsložnija ona

država u kojoj za vlašću najmanje teže oni koji su izabrani da vladaju, a ako država ima drukčije vladaoce, onda je u njoj obrnuto" (520d), a kad strukturu države podešava prema svom gledištu — da je podela rada temelj podele na klase, on tako oštro odvaja staleže jedan od drugog da se dobij a prava slika kastinskog uređenja. On smatra da „takva razmena i ta­ kva mnogostruka delatnost moraju biti ubitačne po državu" i da je „međusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bića najveća šteta za državu, pa bismo je, s najviše opravda­ nja, mogli nazvati zločinstvom", te zaključuje da je to „po prirodi stvari nepravičnost", pošto je nepravičnost „najveće zločinstvo prema sopstvenoj državi" (434bc).

Platon je bio iskreno ubeđen da se samo takvim uređe­ njem može obezbediti sloboda da svaki građanin vrši one funkoije za koje je sposoban. I tu je on protivrečan kao i u mnogim drugim stvarima. Rodio se i podigao kao atinski gra­ đanin i naučio od svog detinjstva da je slobodno učestvovanje

XX

u državnim poslovima ne samo pravo već i dužnost svakog slobodnog građanina. S druge strane, međutim, oštri klasni sukobi, preterani individualizam, demagogija i druge karakte­ ristične slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega mišljenje da državi treba dati daleko veću vlast nad pojedin­ cima, a naročito da joj treba prepustiti selekciju građana. Tu se on očigledno udaljio od atinske demokratije i približio stro­ go utvrđenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom si­ stemu Egipta, gde su vrhovni žreci imali vlast kakvu je Pla­ ton, u drugom obliku, tražio za svoje filozofe. Ali, iako je us­ vojio neke principe kastinske podele, on ipak nije shvatio sta­ leže kao zatvorene društvene skupine, koje se međusobno od­ vajaju nasleđenim razlikama po srodstvu, već je dopustio da se u nekim slučajevima može prelaziti iz staleža u stalež, uko­ liko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. Tu je Platon očigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasno­ vao na podeli rada, i Marks je s punim pravom primetio da je Platonova država, ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip državnog ustrojstva, samo atinska idealizacija egipat­ skog kastinstva.15

Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvata- nja podele i funkcija staleža u državi treba uvek tražiti u Pla­ tonovom ubeđenju da „nijedna država, nijedno uređenje i isto tako nijedan čovek neće biti savršen dok ti malobrojni nepo­ kvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, želeli oni to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinuđeni da se pobrinu ο državi i da joj posluže, ili dok istinska ljubav prema pravoj filozofiji kao kakav božanski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju, ili same vladare" (499). Idealna dr­ žavna uprava mogla bi se, po Platonovom mišljenju, ostvariti samo ako na vrhu staleške hijerarhije budu najmudriji, tj. fi­ lozofi. Oni, filozofi, posvetili bi se potpuno državnim poslovi­ ma, kao i stalež čuvara (vojnika); a da među njima koji up­ ravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost (dve „države" u jednoj), Platon propisuje:

15 Karl Marks, Kapital, „Kultura", Beograd 1947, str. 294—295. — Miloš Đurić nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu pri- medbu kao netačnu s obrazloženjem da „Platonovi staleži nisu pravno zatvorene državne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajaju nasleđenim krvnim razlikama, nego se jedan od drugog razlikuju svo­ jim ličnim osobinama i stepenom svoje lične vrednosti i sposobnosti za vršenje dužnosti". (Dr M. Đurić, Politička i socijalna etika Platonova, ;,Ziya antika", VI sveska, 1956, str. 222—223.) M. Đurić očigledno gubi iz vida upravo ono što Marks želi da istakne izrazom „atinska idealiza­ cija" kastinskog sistema. To je u Marksovoj tezi najhitnije!

XXI

„Pre svega, da nijedan od njih nema nikakvo ima­ nje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nema takvu kuću ili ostavu da u nju ne bi mogao ući svako ko to želi. Sve ono što umereni i hrabri borci, čiji je zadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmeriće i primiče od drugih građana kao nagradu što se staraju ο njihovoj bezbednosti, tako da im za narednu godinu ništa neće preostati, ali neće trpeti ni oskudicu. Oni će se hraniti za zajedničkom trpezom i živeće zajedno kao u taborima. Što se zlata i srebra tiče, treba im reći da oni u svojim dušama nose božje i od bogova poklonjeno, da im ljudsko zlato nikako nije potrebno, i da greše ako božje zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave, jer se kovanim zlatom desilo već mnogo bez- božnih stvari, dok je njihovo zlato neokaljano. Jedino njima je u državi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istim krovom, ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. Tako će spasti i sebe i državu. A čim budu stekli sopstvenu zemlju, i kuće, i novac, postaće upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci, biće neprijateljski vladari, a ne saveznici građana, mrzeće i biće omrznuti, ganjaće i biće ganjani celog veka, bojaće se više neprijatelja u državi, nego onoga spol ja i tako će se i oni sami i ćela država suno vratiti u propast." (416de, 417ab).

To je takozvani Platonov komunizam. On se ne zau­ stavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvođenju apso­ lutne potrošačke jednakosti, već ide i dalje, sve do zahteva „da država kojom se savršeno upravlja treba da ima zajed­ nicu žena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a isto tako i zajedničke poslove u ratu i miru" (543a). Ali tu Platon ne misli na državu kao celinu, već samo na upravljače države, a što se tiče proizvođačkog dela stanovništva, ono nije oba­ vezno da uspostavi potrošačku jednakost i zajednicu žena, ali je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljače i ćelu državu. Prema tome, Platon uopšte ne zamišlja da se ceo sistem državnog uređenja zasniva na imovinskoj (i osta­ loj) jednakosti ljudi. Naprotiv. Njegova Država zasniva se upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi, na principu kastinske podele rada i funkcija. Potrošačku jednakost za­ mišljao je Platon isključivo kao privilegiju upravljača i ču­ vara države, jer je mislio da samo na taj način vladajući sta-

XXII

leži mogu biti apsolutno oslobođeni svih neposrednih briga ο materijalnim uslovima života i posvećeni isključivo držav­ nim poslovima. Ostali građani (ne računajući uopšte robove) lišeni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu proizvođači dobra. Jednakost, dakle, nije privilegija svih građana. Jedina privilegija koju svi građani imaju jeste to­ talna „pravičnost" za sve, koja se u stvari sastoji u tome da svaki pojedinac, bez obzira kome staležu pripada, apsolutno podređuje svoje lične interese, potrebe i želje — državi. Tako se Platonova država javlja kao totalna sila iznad društva, koja sve pojedince pretvara u delove ili ćelije organizma a staleže u svoje organe.

Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni me- sta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva za­ misao države direktno suprotna atinskoj demokratiji. Zbog toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao države kao prvi celoviti model „zatvorenog društva". Poper smatra da se u Platonovoj teoriji ο pravičnosti već nalaze bitni elementi modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog Platonovog institucionalizma da spreči svaku mogućnost poli­ tičkih promena uspostavljanjem staleško-kastinske kontrole totalnog upravljanja državom.16

Iako se Platon često predavao mašti kad je dočaravao razne pojedinosti svog ideala države, on je u osnovi uvek bio realist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti ako se jedna idealno zamišljena ustanova u državi izrodi u svoju suprotnost. Na primer, sve je lepo zamišljeno kod upravljača države, oni su hrabri, nesebični i mudri, ali zar ipak ne preti opasnost da i oni zaborave šta su i ko su, šta im je prava dužnost. „Ništa nije sramnije ni stidnije za pastira — kaže Platon — nego ako svoje pse, čuvare stada, odgaji tako da oni iz obesti, ili gladi, ili rđave navike sami pokušavaju da na­ padnu stado, da su, dakle, više vuci nego psi." (416a) Kako da se izbegne ova opasnost — pita se tvorac idealne države koji je doživeo toliko razočaranja gledajući u gradskim drža­ vama stare Grčke koliko se političari izrođavaju čim se doče­ paju vlasti?

Platon je bio svestan da nejednakost staleža uvek ostav­ lja široko otvorene mogućnosti da jedan stalež bude srećan na račun drugog. Zato naročito naglašava da „zakoni ne idu za tim da jedan rod u državi bude naročito srećan, nego da stvore blagostanje ćele države", pa radi toga ,,i dovedu gra-

16 Karl Popper, op. cit., str. 7, 21—195.

XXIII

dane milom ili silom u harmoniju" (519e). Od svega je ipak, po Platonovom mišljenju, dobro vaspitanje najbolja predo- hrana protiv izrodavanja pojedinih staleža u vršenju njihovih funkcija (416b) i zbog toga on poverava državi ulogu apso­ lutnog vaspitača svih njenih građana, da s punim pravom opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona odredi. I tu počinje ona totalna vlast države nad svim njenim građanima koju Platon veliča kao nešto idealno. A to je, u stvari, glavni koren onog karakterističnog totalitarizma u Pla­ tonovom shvatanju apsolutne potčinjenosti pojedinca državi, koji Platona u izvesnom smislu približava raznim oblicima današnjeg totalitarizma, kao što ga razne druge misli i gle­ dišta približavaju najprogresivnijim idejama našeg doba. Pla­ tonova Država prepuna je raznih ideja i zapažanja, i ako že­ limo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost, moramo poći od činjenice da je to proizvod sasvim drukčijeg vremena i sasvim drukčijeg duha i da nikakva poređenja sa našim vre­ menom i po našim današnjim merilima neće omogućiti pravo razumevanje onoga što je u njoj najznačajnije.

Ali teško je ukazati na sve značajne elemente ovog Pla­ tonovog dela. Ima tu obične, svakodnevne životne mudrosti; ima nagoveštaja koji uvek daju povoda za svakojaka pore­ đenja sa idejama raznih mislilaca, raznih epoha. Genijalne analize mešaju se kod Platona neprekidno sa naivnim zablu­ dama i predrasudama. Ima reci kojima je danas teško naći pravi smisao, jer su rečene u drugo vreme i ljudima drukči­ jeg načina mišljenja, a ima reci koje zvuče kao da ih kazuje naš savremenik. Na mahove Platon govori kao progresivni mislilac, ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcio­ nar koji idealizuje totalitarnu ulogu države kao savremeni fašist. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. Na kraju devete knjige Države (592b) Platon kaže da „uopšte nije važno da li ovakva država negde stvarno postoji ili će tek u budućnosti postojati" i da ona, u stvari, „postoji samo u mislima", a kad dokazuje da ostvarenje sreće u državi za­ visi od mudrosti upravljača, govori kao da je imao prilike da vidi državu u kojoj je to postignuto. Na jednoj strani, zalaže se da državom upravljaju najmudriji i najbolji, a, na drugoj, zahteva da država kojoj takvi ljudi stoje na čelu uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). On se zalaže za ostvarenje principa jednakosti među upravljačima, a ne pomišlja uopšte na prirodnu jednakost ljudi ο kojoj govore sofisti, koje on inače oštro kritikuje kao ljude koji se ne zalažu za istinu i pravdu. S jedne strane, uzima nejed-

XXIV

nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona, a, s druge, zahteva ravnopravnost žena kao da je naš savremenik, i go­ vori da „nema, prema tome, nikakvog posla u upravi države koji bi pripadao ženi zato što je žena, niti muškarcu zato što je muškarac, nego su prirodne sposobnosti podjednako pode- Ijene među oba stvorenja, i u svima poslovima može po svojoj prirodi učestvovati žena, i u svima poslovima muškarac, samo je žena u svima slabija od muškarca" (455de). A malo dalje nastavlja da je „. . . i kod muškarca i kod žene prirodna spo­ sobnost za čuvanje države ista, bez obzira na to što je kod jednog slabija, a kod drugog jača" (456b).

Takav je Platon u svemu: on podiže zgradu idealne dr­ žave na tlu konkretnih iskustava, ali u duhu svoje idealističke filozofske orijentacije. Zbog toga se njegova zamisao idealne države često prikazuje kao obična himera, ili kao neostvarljivi ideal. Ali običnom mišljenju se manje ili više sve zamisli ο idealnom društvenom uređenju prikazuju kao puste himere, iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad po­ kreću mase ljudi. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima uslove da se ostvari ili, kako bi Marks rekao, u kojoj meri sama stvarnost teži ideji. Upravo Platonov ideal jedinstva filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kritički razmatra šta je i šta može biti takav ideal, pa je zaključio ovo:

„Pravi ideal nije nešto što treba da je stvarno, već je on stvaran, i on je ono što je jedino stvarno; u to se veruje pre svega. Ako je neka ideja suviše dobra da bi imala egzistenciju, onda je to mana samog ideala. Zbog toga bi Platonova država bila neka himera, ali ne zato što u čovečanstvu nema takve izvrsnosti, već zato što bi ona, ta izvrsnost, bila suviše rđava za čovečanstvo. Stvarnost je isuviše dobra; što je stvarno umno je. Ali čovek mora znati razlikovati šta je uistinu stvar­ no; u običnom životu sve je stvarno, ali postoji razlika izme­ đu sveta pojava i stvarnosti. Ono što je stvarno ima takođe spoljašnje određeno biće u kojem se pokazuju samovolja i slučajnost, kao što se u prirodi slučajno udružuju neko drvo, kuća i biljka. Na toj površini moralnog života, tj. u delanju ljudi ima mnogo rđavoga; tu bi mnogo šta moglo biti bolje. Ako se upozna supstancija, onda mora da se gleda kroz povr­ šinu. Ljudi će uvek biti poročni, pokvareni; ali to nije ideja."17

Savršeno je jasno da Platon modelira državu kao jedin­ stvo filozofije i politike, kao državu u kojoj se mudrost poli­ tički institucionalizuje. Njemu se činilo, u okvirima antičkih

17 G. V. F. Hegel, op. cit., str. 224.

XXV

političkih iskustava i mogućnosti, naročito u okvirima antičke podele rada, da je takva država moguća samo kao svojevrsna staleška država s filozofima na čelu. Zbog toga on ispituje i razmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujući u jednu celinu svoje učenje ο idejama, dijalektiku, etiku, poli­ tiku i umetnost. Služeći se u izlaganju „sokratskim govorom" on daje praktični model dijalektičkog traženja istine postav­ ljanjem pitanja, i trudi se da sistematizuje veštinu razmiš­ ljanja koja pretvara čulno mnenje u mišljenje, koja zapliće i razrešava ograničene ljudske predstave. Istina, on u Državi ne izlaze načela svoje dijalektike onako obimno i produbljeno kao, na primer, u Parmenidu, ali se i u Državi jasno vidi koliko je otišao dalje od Sokrata i pripremio tlo Aristotelu, uteme- Ijaču logike. Sokratov metod je u stvari „detinjski jedno­ stavna i nedovoljna indukcija", kako primećuje s razlogom V. Vindelband, jer se oslanja na jednostavna poređenja činje­ nica, dok Platonova dijalektika sadrži ceo tok misaonih ope­ racija produbljenijeg značaja.

To ipak ne znači da bi bilo umesno i opravdano već kod Platona tražiti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegela i kod Marksa. Hegel je to s pravom isticao, objašnjavajući zbog čega je „formalno filozofiranje" nemoćno da shvati bitnu razliku između dijalektike i sofistike, i šta je Platon postigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigne iznad sofistike. Po recima Hegelovim, „formalno filozofi­ ranje" ne može da shvati dijalektiku nikako drukčije nego kao veštinu koja se sastoji u tome da se „unosi nered u naše predstave, ili čak naše pojmove" i da se na taj način pokaže njihova ništavnost. Platon je strasno težio da u svojim broj­ nim dijalozima ilustruje upravo način filozofiranja (sofista), koji se najčešće ograničava samo na to da se unese „nered u mišljenje". A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalek­ tikom, to jest umovanjem koje otkriva da se, kako Hegel kaže, „ono opšte (što Platon traži kao istinu pojedinačnih i promenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih su­ protnih pojmova". Pokretljivost pojmova se tu razvija van- redno očigledno, a pri tome se ipak ne unosi „nered" u poj-· move.18

Hegel je s razlogom primetio da kod Platona još ne na­ lazimo potpunu svest ο toj i takvoj prirodi dijalektike, ali da ipak možemo naći dijalektiku samu kao način razvijanja mi­ sli. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake teškoće u prou-

18 G. V. F. Hegel, op. cit., str. 181—182.

XXVI

čavanju Platonovih dela, pogotovo ako proučavanje ostane na površini, to jest isključivo u sferi nepomirljivog kritičkog stava prema Platonovom idealizmu. S istorijskog gledišta, me­ đutim, daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platon razvijao dijalektiku „čistih" pojmova, u nastojanju da dh uz­ digne iznad relativizma čulnih utisaka, nego — kako ih je obogotvorio i pretvorio u sistem ideja.

Po recima samog Platona, dijalektika je „najteži deo filozofije" (498 a) . Ona je, kako Platon kaže, „kao neka vrsta završnog kamena nad ostalim naukama" i „nijedna druga nauka pravilno ne može se staviti iznad nje, nego da ona pred­ stavlja njihov krajnji cilj" (535a). Zbog toga je obrazovanje u državi tako zamišljeno da „onima koji su još mladi pripada učenje računanja i geometrije i svih propedevtičkih disci­ plina, u kojima treba da se obrazuju pre no što pristupe dija­ lektici, ali oblik poučavanja ne sme biti nasilan" (536 d). Tako Platon u stvari pretvara sve veštine i znanja (aritme­ tiku, geometriju, astronomiju i nauku ο harmoniji) u „po­ moćnice i vodilje" dijalektičkog metoda, koji se „ne drži hipo­ teza, nego ide pravo prema početku da bi utvrdio kakav je on, a oko duše, zakopano u varvarsko blato, nežno izvlači na površinu i uzdiže ga" (533 bd). Njemu je dijalektika put kojim se oslobođenik „penje iz podzemlja pećine gore prema suncu" (532 b) i moć koja „vodi ono što je u duši najbolje prema gore, do kontemplacije onog što je u stvarnosti naj­ bolje" (532c), dakle, umovanje bez koga se misao ne može uzdići od promenljivog i prolaznog mnoštva čulnih utisaka („varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje.

Filozofe Platon prikazuje kao „one koji rado gledaju istinu" (475e), a dijalektički metod kao njihovo oruđe po­ moću kojeg uzdižu ljudsku misao do istine. U stvari, Sokra- tovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da dođe do definicija Platon je hteo da razvije u promišljeno i metodičko traženje istine. Čvrsto je verovao da je traženje istine moguće sprovesti „bez oslonca na bilo koje čulo, oslanjajući se samo na razloge" (532a). Onima koji ostaju u granicama čula istina je nedostupna, i Platon u tom smislu zaključuje da su „filo­ zofi oni ljudi koji mogu da shvate ono što je uvek jednako i nepromenljivo, a oni, koji to ne mogu, i koji uvek lutaju među mnogim i raznolikim stvarima, nisu filozofi" (484b). A krajnji zaključak je da oni koji ne mogu doznati šta je istina, tj . oni koji ne mogu biti filozofi, ne mogu biti ni upravljači.

XXVII

Platon ni od čega nije više strepeo nego da nerazumni ljudi upravljaju državom i odlučuju ο najvažnijim stvarima (534d). Da bi se sprečilo takvo upravljanje državom, Platon je zahtevao da se mladi ljudi — budući državnici — obavežu „zakonom da se ponajviše bave onim obrazovanjem koje će ih osposobiti da u najvećoj meri znalački postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju" (loc. cit .). Tako državnici postaju filozofi, a filozofi — državnici, a gde toga nema, države slabo prolaze, ili, kako Platon doslovno kaže, „ako sadašnji kra­ ljevi i vlastodršci ne postanu pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politička moć i filozofija (ljubav p r e m a mudros t i ) ne postanu jedno, i ako silom ne isključe one mnogobrojne pri­ rode koje teže samo za jednim, ili samo za d r u g i m . . . neće prestati nesreće ne samo za države n e g o . . . ni za ljudski rod, i državno uređenje koje smo sada recima opisali neće postat i moguće niti će ugledati svetlost sunca" (473de).

Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim izlečiti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih umalo nije završio kao rob — da samo filozofi mogu biti dobri uprav­ ljači i da dobri upravljači moraju biti filozofi.19 Razočaravši se u političare, Platon je svu svoju delatnost ograničio na Akademiju, i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike zasnivao teorijski, ostvarujući na taj način u teoriji ono što nije mogao da postigne u praksi.

Država je u pravom smislu teorijsko zasnivanje Plato­ novog ideala jedinstva filozofije i politike. U ovom delu Pla­ ton je izrazio ono što mu je bilo najviše priraslo za srce i u njemu se najviše oseća dah Platonovog filozofiranja. Zato se ovde logika neprekidno mesa s poezijom, dijalektika s mitom, mašta s racionalnim umovanjem, spekulacija s empiri jom. Platon se pokazuje kao pesndk, političar, socijalni i politički reformator, filozof — ujedno. Ipak je, pre svega i iznad svega,

19 Ο toj Platonovoj iluziji, koju su upravo filozofi najviše i naj­ češće kritikovali, pisao je Kant:

„Da kraljevi filozofiraju, ili da filozofi postanu kraljevi — teško se može dogoditi; ali to nije ni poželjno, jer posedovanje moći neizbežno kvari slobodno rasuđivanje. Međutim, da kraljevi ili kraljevski narodi (tj. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne potiskuju i ne ućutkuju filozofe, već da ih puste da se otvoreno izjaš­ njavaju — to je neophodno jednima i drugima, da bi mogli bolje raz­ jasniti svoje poslove ..." (Zum ewigen Frieden, Insel-Verlag Leipzig 1917, str. 40.)

Karl Poper se pridružuje Kantovom mišljenju i sa svoje strane piše: „Kakva li spomenika ljudske sitničavosti u toj zamisli filozofa kralja!" (Karl Popper, op.cit., str. 153.)

XXVIII

filozof. On je filozofiji postavio velike zahteve, ali je još veće zahteve postavio svima koji njome hoće da se bave. Smatrao je da filozofijom ne t reba da se bave ni nedostojni ni nespo­ sobni. Bojao se zloupotrebe filozofije, jer je verovao da su sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. Zato je tra­ žio da filozof bude odgovorni znalac, a ne samo dobronamerni ljubitelj mudrost i koji ne zna da traži istinu, koji je za takav posao nesposoban, ili kojem do istine uopšte nije ni stalo. U pri l ikama koje su pretile da obezvrede dijalektiku, odnosno težnju za mudrošću koja se ispunjava u nepr is t rasnom tra­ ganju za istinom, nije teško shvatiti sledeće Platonovo upo­ zorenje:

„Svakako su sadašnje pogrešne predstave i prez- renje pogodili filozofiju zato što se, kako sam i ranije spominjao, njome ne bave oni koji su toga dostojni. Njo­ me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti, nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c). A „zakoniti sinovi filozofije" su oni koji, kako se to

dalje u tekstu Države (535d) objašnjava, ne hramlju u du­ hovnom naporu, ni na teškom putu traganja za istinom, niti se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine. Stoga ni posle dvadeset i četiri stoleća, koja nas dele od Platona i njegovog doba, ova upozorenja nisu izgubila ništa od svog živog i traj­ nog smisla.

Dr Vel)ko KORAĆ

DRŽAVA ILI

Ο PRAVIČNOSTI

L I C A D I J A L O G A :

G l a u k o n

Ρ ol e mar h

Τ r asimah

Adeimant

Kefal •

A

KNJIGA PRVA St. 327a I. Pođoh juče sa Aristonovim sinom Glaukonom'

u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posma- tram svečanu povorku koju su prvi put priređivali. Po­ vorka domaćih činila mi se veličanstvena, ali ni povorka koju su spremili Tračani nije bila manje dostojanstve-

b na2. Pomolili smo se, pogledali, i krenuli prema gradu. Ali kada je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio da mi idemo kući, naredio je svome robu da potrči i da nam kaže da pričekamo. Rob me je s leđa uhvatio za odelo i rekao: „Moli vas Polemarh da pričekate." Okre­ nem se i upitam ga gde je. „Evo ga, dolazi za vama, pri­ čekajte!"

— Dobro, da ga sačekamo — reče Glaukon. c Uskoro zatim stigoše Polemarh, Glaukonov brat

Adeimant, Nikijin4 sin Nikerat i još neki drugi koji su, kako se činilo, dolazili isto tako iz povorke.

Polemarh reče: — Izgleda, ο Sokrate, da se spremate u grad. — Pogodio si — rekoh ja. — Vidiš li — reče on — koliko nas je? — Kako da ne? — Onda, ili ćete sve nas pobediti, ili ćete ostati

ovde! — A zar se ne bi moglo — rekoh ja — učiniti još

nešto drugo: ubediti vas, na primer, da nas morate pustiti?

— A da li ćete to moći — odgovori on — ako vas niko ne bude slušao?

— Nikako — reče Glaukon.

3

— Onda primite stvar tako kao da mi nećemo da vas slušamo.

I Adeimant započe: — Zar vi ne znate da će se večeras u čast boginje

nositi buktinje na konjima? — Na konjima? — upitah ja. — To je nešto sa­

svim novo. Oni, dakle, priređuju utakmicu i predaju buktinje jedan drugome jašući? Da li tako misliš?

— Baš tako — reče Polemarh. — A zatim će pri­ rediti neku noćnu svečanost, koju takođe vredi videti. Večeraćemo i opet poći da posmatramo noćnu svetko­ vinu; naći ćemo tamo mnogo mladića i razgovaraćemo sa njima. Ostanite, dakle, i nemojte činiti drukčije!

A Glaukon reče: — Izgleda da ćemo morati ostati. — Ako tako izgleda — rekoh ja — onda tako treba

učiniti: ostanimo, dakle! II. I tako pođosmo kući Polemarhovoj. Tamo za-

tekosmo Lisiju i Eutidema, Polemarhovu braću, Trasi- maha iz Halkedona, Harmantida iz Pajanije i Aristoni- movog sina Kleitofonta5. U sobi je bio i Polemarhov otac Kefal. Učini mi se veoma star, jer ga odavna nisam video. Sedeo je u naslonjači i imao venac na glavi, jer je tek bio prineo žrtvu u dvorištu. Bilo je tu nekoliko stolica, pa posedasmo oko njega. Čim me Kefal ugleda, pozdravi me i reče:

— Ne dolaziš često u Pirej i k nama, Sokrate, a trebalo bi. Kad bih imao još dovoljno snage da bez te­ goba dolazim u grad, ne bi ti morao da navraćaš ovamo, već bismo mi dolazili tebi. Ali ovako moraćeš češće da dođeš. Znaj da, ukoliko više nestaju telesne slasti, uto­ liko jača postaje moja želja i žudnja za razgovorom. Ne­ moj, dakle, činiti drukčije, nego se nalazi sa ovim mla­ dićima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi odanih ljudi.

— Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima, ο Kefale — odgovorili mu — jer su oni već prošli putem kojim ćemo i mi morati proći, pa mi se čini da od njih moram saznati kakav je taj put, je li tegoban i mučan, ili lak i prijatan. Veoma bih voleo da saznam i tvoje mišljenje ο tome jer si i ti već zašao u ono doba koje pesnici nazivaju „pragom starosti"6. Da li je to doba životna tegoba, ili ti imaš drugo ime za njega?

329 III. — Reći ću ti, ο Sokrate, Zevsa mi, kako se meni čini. Mi starci, vršnjaci otprilike, sastajemo se često, pridržavajući se stare poslovice7. Mnogi od njih onda na tome sastanku tuguju, jer žude za radostima mla­ dosti, jer se sećaju svojih ljubavi, pijanki, gozbi i svega što ima s tim veze. Žale za gubitkom nečeg velikog i tvrde da je ono bio život, a sada kao da nikako i ne žive.

b Mnogo se žale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih ukućana. Tako pevaju tužbalicu ο starosti, koja je kriva za sve nevolje. A meni se čini, ο Sokrate, da oni ne optužuju ono pravo. Jer da je krivica do starosti, onda bih i ja radi nje morao patiti tako isto, a i svi drugi koji su zašli u to doba života. Ja sam, međutim, nailazio na ljude koji ne osećaju tako. A bio sam jednom i kod

c pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: „O Sofokle, kako se ti odnosiš prema ljubavi? Jesi li još sposoban da opštiš sa ženom?" On mu je odgovorio: „Ćuti, čoveče, radostan sam što sam umakao besnom i svirepom des­ potu." I tada mi se činilo, a ni sada mi ne izgleda manje lepo ono što je kazao. Jer u starosti nastupa potpuni mir i oslobođenje od takvih stvari. Kad strasti prestanu da nas gone i muče, onda Sofoklova reč postaje potpuno

d istinita; znači: oslobodili smo se mnogih i besnih gospo­ dara. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukućana i rođaka nije do starosti, ο Sokrate, već samo u naravi čovekovoj. Ako su ljudi umereni i blagorodni, onda ni starost nije veliki teret; ko te vrline nema, ο Sokrate, njemu je i mladost teška.

IV. Obradovao sam se njegovim recima, i želeo e sam da ga još slušam, pa sam ga podstakao i rekao:

— Ο Kefale, mislim da se mnogi neće složiti sa ovakvim tvojim recima i da će kazati kako starost pod­ nosiš lako ne zbog svoje naravi, već radi velikog imanja koje si stekao: kažu da je bogatima lako naći utehu u mnogim stvarima.

— Istina je — odgovori on — da se mnogi ne slažu s tim, i oni govore nešto što je i istina, a opet nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Ali je ona

330 Temistoklova izreka dobra. Jednom ga je neki Seriflja- nin8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od nje­ gove države, a ne od njega. A Temistokle mu je odgo­ vorio: „Istina je, ako bih bio Serifljanin, ja ne bih bio slavan; ali ti bi to bio još manje, ako bi bio Atinjanin". Slično bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~

štva teško podnose starost: istina je da siromaštvo čini starost teško podnošljivom čak i odličniku, ali samo bo­ gatstvo, bez mudrost i , nikada ne bi moglo starost uči­ niti lakšom.

— A da li si ti, Kefale, veći deo svoga imanja ste­ kao nasledstvom, ili svojim radom? — upitah ga ja.

b — Kako sam stekao, Sokrate? Kad je reč ο mojoj imovini, ona je negde na sredini između onog što je stekao moj deda i onoga što je učinio moj otac: moj deda, čije ime i ja nosim, nasledio je imovinu približno jednaku ovoj koju ja sada posedujem, ali on je nasle- đeno mnogo uvećao. Moj otac, Lisanija, ostavio mi je pak manju imovinu od ove koju sada posedujem. Bio bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio mnogo manje, nego malo više od onoga što sam ja nasledio.

— Pitao sam te to — rekoh mu — jer mi se čini c da ne voliš mnogo bogatstvo. Λ to je slučaj sa o n i m a

koji ga nisu sami stekli. Onaj, pak, koji ga je sam stekao, voli ga dvaput više nego ostali. Kao što pesnici vole svoje pesme i očevi svoju decu, tako i oni koji su sami zaradili svoj novac vole ga ne samo zato što je s od ko­ risti, nego što je to njihovo delo. Oni su, pored toga, teško pristupačni i ne vole da hvale ništa sem bogatstva.

— Ist inu govoriš — reče on. d V. — Naravno — odgovorih. — A sad mi reci još

ovo: šta smatraš kao najveće dobro od onoga što si bla- godareći svome bogatstvu uživao?

— Kad bih to kazao — reče on — ne bih mogao mnoge uveriti. Znaš, Sokrate, kad nekom pomisao na smrt postane bliska, onda ga obuzme s t rah i počinje da razmišlja ο onome ο čemu ranije nije mislio. Jer ako se dotle i smejao pr ičama ο podzemlju i ο tome da

e čovek koji je na ovome svetu zgrešio mora na onome da ispašta, sada one uznemiravaju njegovu dušu da li, možda, nisu istinite. Sam čovek, opet, bolje vidi ono- zemaljske stvari bilo zato što je od starosti oslabio ili što se više približio onome svetu. Javljaju se sumnja i strah, i on počinje da razmišlja i da se pita nije li kome učinio nepravdu. Ako u svome životu pronađe mnoga zla, onda se često trza iza sna, kao deca, i živi u s t rahu

331 i teškom očekivanju. Ako je, pak, svestan da nema ni­ čeg rđavog, onda ga, kao što Pindar kaže, ispunjava slatka nada, draga prijateljica starosti . Pri jatne su nje­

gove reci, ο Sokrate, da onoga ko je pravedno i pošteno proveo život

kao prijateljica prati slatka nada koja upravlja nestalnom ljudskom misli i ona mu blaži srce.9

Neobično lepo kaže on to. Zato i s m a t r a m da je sti- b canje bogatstva vrlo dragoceno, ali ne za svakog čoveka,

već samo za čestitog. Imat i novaca znači vrlo mnogo; čovek može otići odavde, ne plašeći se da je koga m a k a r i nehotice prevario, ili slagao ili da je, opet, ostao dužan bilo bogu žrtvu ili čoveku novac. Novac se, pored toga, može upotrebit i i za mnoge druge stvari. Ali ako ο sve­ mu dobro razmislim, rekao bih da je za mudrog čoveka ipak najveća vrednost bogatstva baš u ovome što sam rekao, ο Sokrate !

c — Sasvim si u pravu, ο Kefale — rekoh ja. — Ali

šta je sa pravičnošću? Da li se ona jednostavno sastoji u tome da se kaže istina, i u tome da svakome vrat imo ono što smo od njega dobili. Ili bi to bilo ponekad pra­ vično, a ponekad nepravično, već prema okolnostima? Na primer, ako bi neko uzeo od svog prijatelja oružje, a ovaj bi potom poludeo i tražio ga natrag, svako bi kazao da mu se oružje ne bi smelo vratit i i da ne bi bio pravičan onaj ko bi to učinio. Svako bi se isto tako složio da se tom čoveku, s obzirom na stanje u kojem se nalazi, ne sme reći ćela istina,

d — Tako je — odgovori cm. — Prema tome, pravičnost ne smemo definisati

kao kazivanje istine i vraćanje duga. Tada me prekide Polemarh: — Pa ipak Simonidu treba verovati, ο Sokrate ! — I ja mislim — reče Kefal — ali sad ostavljam

razgovor vama. Moram da vidim šta je sa žrtvom. — Znači da će Polemarh biti tvoj naslednik —

rekoh ja. — Dabogme — odgovori on smešeći se, i ode

žrtveniku. VI. — Kaži n a m ti kome je ostavljeno da vodi naš

razgovor — rekoh — šta veliš, je li Simonid dobro go­ vorio ο pravičnosti?

— Pravično je vratiti svakome ono što mu dugu­ ješ, kaže on. To su njegove reci, i ja misl im da su lepe.

— Zaista je teško ne poverovati Simonidu — od­ govorih ja — on je m u d a r i božji čovek. Ti ga možda

7 6

dobro razumeš, ο Polemarhu, ali ja ne. Jasno je da nije rekao to, ο čemu baš raspravljamo, da luđaku, ako za­ traži, treba vratiti ono što nam je poverio. A ipak mu,

332 u neku ruku, dugujemo ono što nam je poverio. Zar ne? — Svakako. A ipak ne smemo vraćati, ako to za­

traži neki luđak? — Tako je — odgovori on. — Izgleda onda da Simonid govori nešto drugo

kad tvrdi da je pravičnost vraćanje duga? — Svakako drugo — reče on. — Po njegovom miš­

ljenju, prijatelji su dužni da prijateljima čine nešto dobro, a ne zlo.

b — Razumem — odgovorih. Iz toga sledi da prijatelju ne činimo onu uslugu koju mu dugujemo, ako mu na njegovu štetu vraćamo novac koji nam je poverio. Nije li to smisao koji ti pridaješ Simonidovoj misli?

— Jeste. — A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao

dužan? — Razume se — odgovori on — i to sve što si im

dužan. Ali mislim da neprijatelj duguje neprijatelju samo zlo, jer mu to i pripada.

c VII. — Pa onda se Simonid pesnički tajanstveno izražavao kad je govorio ο tome šta je pravično — rekoh ja. Hteo je, čini se, da kaže kako je pravično dati sva­ kome ono što mu pripada, i to je nazvao dugom.

— A kako ti to misliš? — Ovako, pobogu! Kad bi ga neko pitao: „0 Simo-

nide, ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem, šta ono treba da pruža, šta je dužno i šta se od njega traži? I kome treba da daje ono što se od njega očekuje?" Šta misliš, kako će na to odgovoriti?

— Jasno je da će odgovoriti: treba da pruži telima lekove, odgovarajuću hranu i piće.

— A kad je umenje kuvarsko? Šta ima da pruža, šta je dužno i kome?

d — Kuvanim jelima mora dati ukus. — Dobro. A koje bi se umenje moglo nazvati pra­

vičnošću, šta ono daje i kome? — Ako iz gornjih reci treba izvesti zaključak, ο

Sokrate, onda je to ono umenje koje prijateljima i ne­ prijateljima donosi korist, odnosno štetu.

— Činiti, dakle, prijateljima dobro, a neprijate­ ljima zlo. To on naziva pravičnošću?

— Tako mi izgleda. — A ko će najbolje umeti da bolesnim prijateljima

učini dobro, a neprijateljima zlo, u bolesti? — Lekar.

e — A ko mornarima u morskim opasnostima? — Krmanoš. — A onaj ko je pravičan? Gde i na kom poslu je

on najviše u stanju da prijateljima koristi, a neprijate­ ljima škodi?

— Mislim, u ratu i borbi. — Dobro. Ali lekar ne može da koristi onome ko

nije bolestan, dragi Polemarhu! — Razume se. — Ni krmanoš onome ko ne plovi po moru? — Tako je. — Znači, onome ko ne ide u rat nije potreban pra­

vičan čovek? — Mislim da ipak jeste. — Pa onda je pravičnost potrebna i u miru?

333 — Razume se. — A zemljoradnja. Je li ona potrebna ili nije? — Potrebna je. — Za dobijanje plodova? — Da. — A obućarski posao? — Potreban je. — Svakako radi pravljenja cipela? — Tako je. — Kako to sada? Zašto veliš da je pravičnost po­

trebna i u miru? — Radi ugovora, Sokrate. — Da li pod „ugovorom" ti razumeš ono po čemu

se izvesni poslovi zajednički obavljaju, ili nešto drugo? — Mislim na ono za šta su svi zainteresovani.

b — Ako je tako, da li je onda u igri kockom ko­ risniji pravednik koji se razume u ono za šta su svi za­ interesovani, ili iskusan kockar?

— Iskusan kockar, naravno. — A u redanju cigala i kamenja, da li je bolje

sarađivati s pravednikom ili sa onim ko se razume u zidanje?

9 8

— Razume se, sa ovim poslednjim. — Pa za koji je onda zajednički posao pravednik

bolji od kitaraša, na sličan način na koji je kitaraš bolji od pravednika u sviranju?

— Mislim da je bolji u onim poslovima koji se odnose na novac.

— Izuzev možda, ο Polemarhu, kada su poslovi s novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u tom slučaju je, mislim, bolje sarađivati s čovekom koji

c se razume u konje. — Tako je. — A kad je reč ο brodu, onda treba sarađivati

s brodograditeljem i krmanošem. — čini se da bi tako bilo dobro. — U kojim je onda poslovima sa srebrnim ili zlat­

nim novcem pravednik korisniji nego svi drugi? — Kad imamo potrebu, Sokrate, da novac nekom

poverimo i da ga sačuvamo. — Misliš onda kad ne treba njime da se služimo,

već da nam leži ostavljen? — Da.

d — Znači kad se ne koristimo novcem, onda je radi njega potrebna pravičnost?

— Tako izgleda. — A kad treba čuvati nož, potrebna je pravičnost,

bez obzira na to da li ga sklanjamo sami, ili ga preda­ jemo drugome? A kad je potrebno da ga upotreblja­ vamo, onda je potrebna vinogradarska veština?

— Izgleda tako. — Kažeš onda da je potrebna pravičnost kad ho­

ćeš da skloniš štit ili liru i da ih ne upotrebljavaš, a kad ih upotrebljavaš, onda ratna veština i muzika?

— Tako je. — I tako je i sa drugim stvarima: pravičnost je

nepotrebna kad se koriste izvesne stvari, a, nasuprot tome, potrebna ako se ne upotrebljavaju?

— Biće tako. e VIII. — Pravičnost onda nije nešto savršeno ako

je potrebno samo onda kad se neke stvari upotreblja­ vaju. Da razmislimo još ο ovome: zar onaj ko je vrlo dobar napadač, bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj borbi, nije sposoban i da se brani?

— Sposoban je.

10

— A onaj ko je sposoban da se od neke bolesti čuva, zar nije u stanju da i drugome krišom pomogne?

— Mislim da jeste. 334 — Onaj je dobar vojskovođa i zaštitnik vojske

koji planove i namere neprijatelja može, tako reći, da ukrade?

— Tako je. — Znači, dakle, da ono što je neko sposoban da

sačuva, to je sposoban i da ukrade? — Sasvim tako. — Ako je, dakle, pravičan čovek sposoban da čuva

novac, on je u stanju i da ga ukrade? — Tako bi se moglo zaključiti — odgovori on. — Prema tome je pravičan čovek i lopov. Čini mi

b se da si to naučio od Homera, jer on hvali Odisejevog deda po materinoj strani, Autolika, i kaže da se „među ostalim ljudima ističe prevarom i krivokletstvom"™. I po tvome shvatanju, i po Homerovom i Simonidovom, čini se da je pravičnost neka lopovska veština koja prijate­ ljima koristi, a neprijateljima škodi. Zar nisi tako

,kazao? — Ne, Zevsa mi, ali sad i ne znam više šta sam

mislio. Jedino, ipak, još uvek mislim da je pravičnost: koristiti prijateljima, a neprijateljima škoditi.

c — Da li su, po tvome, prijatelji oni koji izgleda da su nam naklonjeni, ili oni koji su nam zaista naklonjeni, makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni koji to zaista jesu, makar i ne pokazivali to?

— Prirodno je voleti one za koje se misli da su dobri, i mrzeti one koje smatraju rđavima.

— A zar ljudi ne greše u tome i zar ne drže za dobre mnoge koji to nisu, i mnoge, opet, obratno?

— Greše. — Onda se za njih pravičnost sastoji u tome da

d čine dobro rđavima, a zlo onima koji su dobri. — Ćini se da je tako. — Ali dobri ljudi su pravični i nisu u stanju nikom

da učine nepravdu. — To je istina. — Po tvojim recima je onda pravično činiti zlo

onima koji nikakvo zlo ne čine. — Nipošto, Sokrate, bio bi zločin govoriti tako. — Pa onda je pravično — rekoh ja — dobrima či­

niti dobro, a zlima — zlo.

11

— Takav mi se govor čini mnogo razboritijim od onog prethodnog.

e — Ali, Polemarhu, dešava se da će za sve one koji se varaju u svojim sudovima ο ljudima biti pravično ono što škodi njihovim prijateljima, jer ih oni proce- njuju kao rđave, kao i ono što koristi njihovim nepri­ jateljima, jer ove opet procenjuju kao dobre. Tako smo dospeli do zaključka koji je upravo suprotan onom što smo ga pripisali Simonidu.11

— Zaista izlazi tako — reče on. — Izgleda da ni­ smo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj.

— Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno, ο Polemarhu?

— Tako što smo govorili da je prijatelj onaj ko izgleda naklonjen.

— A kako ćemo to sad promeniti? — rekoh ja. A on odgovori: — Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarno je na­

klonjen. A onaj ko izgleda tako a nije, taj nije prijatelj. 335 Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja.

— Prema tome bi, čini se, prijatelj značio u stvari isto što i dobar, a neprijatelj isto što i rđav čovek.

— Da. — Ti kažeš da pojmu pravičnosti moramo još ne­

što dodati, pošto smo ranije rekli da je pravično činiti dobro prijatelju, a zlo neprijatelju. Onda definicija treba da glasi: pravično je činiti dobro prijatelju zato što je dobar, a neprijatelju činiti zlo jer je rđav.

b — Potpuno se slažem — reče on. — Čini mi se da je tako dobro rečeno.

IX. — A da li će pravičan čovek zaista škoditi bilo kome? — nastavih ja.

— I treba da škodi rđavima i neprijateljima. — Ako se nanese šteta konjima, hoće li oni biti

bolji ili gori? — Gori. — Hoće li postati gori zato što su izgubili svoje

konjske osobine ili možda odlike koje ima pas? — Konjske sposobnosti. — A ako naškodiš psima, onda će oni postati gori

u pogledu svojih psećih sposobnosti, a ne možda kao konji?

— Razume se.

c — A ljudi, prijatelju? Zar oni ne gube isto tako svoje ljudske vrline?

— Razume se da dh gube. — A pravičnost svakako spada među ljudske

vrline? — Spada. — Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravični

kad im se čini zlo? — Sasvim jasno. — Mogu li onda muzičari pomoću muzike načiniti

nekog nemuzikalnim? — Ne mogu. — Mogu li učitelji jahanja, služeći se veštinom ja­

hanja, načiniti nekoga rđavim jahačem? — Nipošto. — A pravičan čovek, radeći pravično, može li uči­

niti nekog nepravičnim? Ili, uopšte uzev, mogu li dobri d ljudi vrlinom načiniti nekoga rđavim?

— Pa to je nemoguće. — Toplota, mislim, ne rashlađuje; to čini hlad­

noća? — Da. — I ne vlazi suvoća, nego vlaga? — Tako je. — Isto tako i dobar čovek ne čini zlo; to radi

rđav. — Jasno. — A pravičan čovek je dobar? — Razume se. — Pa onda, ο Polemarhu, činiti zlo nije osobina

pravičnog čoveka, i on ne škodi ni prijatelju, niti bilo kome drugom čoveku. To je osobina nepravičnoga.

— Mislim da imaš potpuno pravo, ο Sokrate — odgovori on.

e — Ako je neko rekao da je praviša onaj ko sva­ kome vraća dug, i ako je time mislio ovo: pravičan čo­ vek je dužan da škodi neprijateljima, a da koristi pri­ jateljima, taj nije bio mudar, jer nije govorio istinu. Mi smo videli da pravičan čovek uopšte nikome ne škodi.

— Slažem se — reče Polemarh. — Hajde, onda, da zajedno poreknemo — rekoh

— ako neko tvrdi da je bilo Simonid, ili Pitak, ili Bijant, ili koji drugi mudrac ili čestit čovek to rekao.

13 12

— Ja sam — odgovori Polemarh — spreman da to zajedno s tobom poreknem.

336 — A znaš li, možda — upitah ga — kome pripisu­ jem reci da je pravično koristiti prijateljima i škoditi neprijateljima?

— Kome? — zapita on. — Mislim da je to izreka Perijandrova, ili Perdi-

kova, ili Kserksova, ili Ismenije Tebanca,12 ili drugog ne­ kog bogatog čoveka, koji je mislio da mnogo može.

— Pravu istinu govoriš — reče on. — Dobro — odgovorih. — Došli smo do zaključka

da pravičnost nije to. Da li bi neko mogao reći da je ona nešto drugo?

b X. Za vreme našeg razgovora Trasimah je često pokušavao da uzme reč. Njegovi susedi, međutim, spre­ čavali su ga, jer su hteli do kraja da čuju naš razgovor. Kad smo mi završili i kad sam ovo rekao, nije mogao više da se uzdrži, nego se povio kao divlja zver i skočio prema nama kao da hoće da nas rastrgne. I ja i Pole­ marh se u strahu razbegosmo, a on uzviknu stojeći u sredini između nas dvoje:

c — Kakve se tu gluposti brbljaju, ο Sokrate? I što se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako hoćeš zaista da saznaš šta je to pravičnost, nemoj samo da zapitkuješ i da hvalisavo protivrečiš kad neko odgo­ vara. Ti znaš da je lakše pitati nego odgovarati, zato i sam odgovaraj i reci šta je, po tvom mišljenju, pravičnost. Ali mi nemoj tvrditi da je pravičnost dužnost, ili korist, ili ono što je od koristi, ili što donosi dobit, ili što po-

d maže. Što kažeš kaži jasno i tačno, jer ja neću primiti ovakva brbljanja.

Iznenadili se kad čuh ovo i u strahu pogledah u njega. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene, mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda.13 Ali ja pogledah u njega čim je počela da ga obuzima ljutnja.

e Tako sam mogao da mu odgovorim, i drhteći rekoh: — Nemoj se ljutiti na nas, ο Trasimaše! Ako ja

i ovaj ovde pogreširno raspravljajući, znaj da grešimo protiv svoje volje. Kad bismo tražili zlato, nemoj misliti da bismo jedan drugome pravili komplimente, a pri tom propustili priliku da ga i pronađemo. A kad tražimo pra­ vičnost, stvar mnogo dragoceniju nego što je zlato, mi­ sliš li da ćemo biti tako nerazumni da iz učtivosti pro­ pustimo i najmanju stvar, a da je ne izvedemo na či-

stinu. Ti je možda i poznaješ, prijatelju, ali mi je, čini mi se, ne možemo pronaći. Vi, pametni, pre nego što se

337 na nas naljutite, morate imati sažaljenja prema nama. XI. Tada se on podrugljivo nasmeja i reče: — Tako mi boga, ovo je ona uobičajena ironija14

Sokratova. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao da ti nećeš hteti odgovoriti, da ćeš se praviti nevešt i da ćeš pre učiniti sve drugo nego što ćeš odgovoriti ako te neko zapita.

— Mudar si, zaista, ο Trasimaše — rekoh ja. — Ali kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest, pa mu odmah

b unapred rekao: „samo mi nemoj kazati, čoveče, da je dvanaest dvaput šest, ili triput četiri, ili šest puta dva, ili četiri puta tri, jer takvo brbljanje neću primiti", ti bi, mislim, dobro znao da ti niko neće ni odgovoriti na tvoje pitanje. A kad bi ti on rekao: „Šta želiš ο Trasi­ maše? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao? Pa zar ni onda ne, ο čudnovati čoveče, ako je on pravilan? Zar treba da kažem nešto drugo što nije istinito? Ili šta

c hoćeš?" Šta bi ti njemu na to odgovorio? — Dobro! Zar se ovo može uporediti sa onim? — Zašto da ne? — rekoh ja. — Iako to nije isto,

ipak se onome koga pitaš čini otprilike tako i misliš li ti da on neće reći svoje mišljenje, ako ga ima, pa bilo da mu to zabranimo ili ne?

— A zar ćeš i ti tako učiniti? — reče Trasimah. — Hoćeš li odgovoriti uprkos mojoj zabrani?

— Ne bih se čudio — rekoh mu — kad bih to uči­ nio pošto razmislim.

d — A šta će biti ako ja znam neko drugo i bolje tumačenje pravičnosti nego što su sva ova? Šta će onda biti?

— Šta drugo nego ono što dolikuje onome ko ne zna — odgovorih ja — a meni se pristoji da naučim od onog ko zna. I ja ću tako učiniti.

— Veoma si ljubazan — reče on. — Ali za učenje moraš platiti!'5

— Da, samo kad steknem novaca. — Pa imaš ga — umeša se Glaukon. — Što se

novca tiče, Trasimaše, samo kaži! Mi ćemo svi platiti za Sokrata.

e — Dabogme — reče on — da bi Sokrat radio kao što je naučio; neće odgovarati, a odgovore će prihvatiti od drugih i obarati.

^ B A O

— Ali kako će — počeh ja — odgovarati onaj ko pre svega ništa ne zna riti tvrdi da nešto zna, a, osim toga, ne srne ni reći šta ο tome misli, jer mu je jedan tako odličan čovek zabranio da pita ma šta od onoga što misli? Zato moraš govoriti ti, to više odgovara. Ti

338 veliš da znaš i da bi mogao pomoći. Nemoj dakle, druk­ čije, nego mi učini tu ljubav i odgovori, a nemoj biti toliko sebičan da ne poučiš Glaukona i ostale.

XII. Posle mojih reći zamoliše ga i Glaukon i ostali da to učini. Trasimah je prosto goreo od žudnje da go­ vori i da zasluži pohvalu, verujući da je spremio vrlo lep odgovor. Ali se pravio kao da se još prepire sa mnom oko toga da ja moram odgovarati. Naposletku popusti i reče:

b — U tome je, dakle, Sokratova mudrost: da on sam ne želi druge da pouči, nego da obilazi i uči, a da za to i ne zahvaljuje.

— Da ja od drugih učim, ο Trasimaše, to je istina -- odgovorih mu ja — ali što tvrdiš da nisam blagoda- ran, to lažeš. Ja zahvaljujem kako mogu, a mogu samo hvaliti, jer novaca nemam. Da to rado činim, kad mi izgleda da neko dobro govori, videćeš i sam odmah čim odgovoriš. Ubeđen sam da ćeš dobro govoriti.

c — Slušaj — reče on. — Ja tvrdim da pravično nije ništa drugo nego ono što koristi jačemu. Zašto ne odo­ bravaš? Nećeš?

— Moram prvo razumeti šta misliš — odgovorih ja. — Sad još ne razumem. Ti tvrdiš da je pravično ono što koristi jačemu. Kako to misliš, ο Trasimaše? Ako je rvač Pulidamant'4 jači od nas i ako njemu prija gove­ dina, onda je ta hrana i za nas, koji smo slabiji od njega,

d prikladna i pravična. Zar ne tvrdiš to? — Strašan si ti, Sokrate! Moju rečenicu shvatio si

tako samo da bi je mogao napasti. — Nikako, dragi moj — odgovorih ja — već reci

jasnije šta misliš. — Zar ne znaš da u mnogim državama vlast drže

tirani, u drugima narod, a u trećima opet plemstvo? — Znam. — Zar u svakoj državi nije baš vladajući elemenat

onaj najjači? — Svakako.

e — Svaka vlast, opet, pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske, tiranin izdaje monarhističke zakone, a tako čine i ostale vlasti. Za ono što je njima

korisno vele da je pravo podanika, kome se ovi imaju pokoravati, i ako ga ko prekorači, onda ga kažnjavaju kao čoveka koji je prestupio zakone i počinio krivicu. Tako ja mislim, najdraži moj, kad kažem da sve države podjednako sude ο pojmu pravičnosti: da je pravičnost

339 od koristi za državnu vlast. Jer ta državna vlast vlada u državi i tako će svako, ko dobro razmisli, uvideti da je baš svuda pravično ono što ja velim: ono što koristi jačemu.

— Sad razumem šta misliš — rekoh ja. — Potru- diću se da shvatim da li je to tačno ili ne. I ti si, Trasi­ maše, odgovorio da je pravično ono što je korisno. A meni si zabranio da tako odgovorim. Ali ti si tome do­ dao: što je korisno jačemu.

b — Možda je to neki sasvim beznačajan dodatak. — Nisam siguran da možda nije baš vrlo važan.

Ali je jasno da moramo razmisliti govoriš li pravo. Jer kako se i ja slažem sa tim da je pravično u isto vreme i korisno, a ti dodaješ i tvrdiš da je korisno za jačega što ja ne znam, onda treba to da ispitamo.

— Ispitaj! — reče on. XIII. — Hoću — odgovorih. — Reci: zar ne tvrdiš

da je pravično i pokoravati se vladarima? — Razume se da tvrdim.

c — Jesu li vladari u svakoj državi nepogrešivi, ili mogu i grešiti?

— Mogu i grešiti, naravno. — Ako pokušaju da donesu zakone, onda su neki

od ovih pravi a neki ne? — Tako mislim. — A da li doneti prave zakone znači doneti takve

koji će njima koristiti, a neprave takve koji im neće ko­ ristiti? Da li tako misliš?

— Upravo tako. — A zakona koje oni donesu moraju se podanici

pridržavati. Jesu li onda oni pravični? — Razume se.

d — Po tvojim recima, dakle, nije pravično samo činiti ono što koristi jačemu nego i ono što bi mu moglo škoditi.

— Kako to? — upita Trasimah. — Tako kako ti tvrdiš, mislim. Hajde da vidimo

bolje. Složili smo se u tome da vladari, stvarajući za­ kone, učine ponekad nešto i protiv svoga dobra, a da

17

podanici pravično čine ako izvršavaju ono što su vladari naredili. U tome smo se složili, zar ne?

— Tako je. e — Onda veruj da smo se složili i u tome da su

radnje koje škode vladaru i jačima pravične. Vladaoci, naime, ponekad protiv svoje volje izdaju zakone koji njima škode, a ti tvrdiš da oni koji čine ono što su vla­ dari naredili rade pravično. Pa zar onda nije nužno, ο mudri Trasimaše, da je pravičnost nešto baš suprotno od onoga što ti tvrdiš? Slabijima je naređeno da rade na štetu jačih.

340 — Zaista, ο Sokrate — reče Polemarh — tako mi bogova, sasvim je jasno.

— Još ako i ti to potvrdiš — umeša se Kleitofont. — A zašto je potrebna potvrda? — reče Polemarh.

— Sam Trasimah se slaže da vladaoci ponekad izdaju zakone štetne po njih same i da je pravično ako se pot- činjeni upravljaju po njima.

— Trasimah je rekao, ο Polemarhu, da je pravično činiti ono što vladari naređuju.

— A rekao je da je pravično što je od koristi ja- b čemu, ο Kleitofonte? Pošto je izrekao oba tvrđenja, slo­

žio se sa tim da jači ponekad slabijima i podanicima iz­ daju takva naređenja koja se protive njihovoj sopstve- noj koristi. Iz toga sledi da bi pravično bilo isto tako ono što koristi, kao i ono što škodi jačemu.

— Ali — reče Kleitofont — pod korisnim za jačeg on podrazumeva ono što jači misli da bi mu moglo biti od koristi. Slabiji ima po tome da se upravlja, i to on smatra za pravično.

— Ali ο tome nije bilo govora — odvrati Polemarh. c — Ništa ne mari — rekoh ja — ako Trasimah sada

tako govori, primičemo i to. XIV. — Reci mi, Trasimaše, jesi li hteo reći da je

pravično ono za šta jači misli da mu donosi korist, pa bilo da mu to stvarno koristi ili ne? Možemo li reći da ti to tvrdiš?

— Nipošto — reče on. — Zar misliš da bih ja mo­ gao nazvati jačim nekog onda kad pogreši?

— Ja sam zaista tako mislio — odvratili. — Pa ti si se složio sa tim da vladari nisu nepogrešivi, već da i oni katkad pogreše.17

d — Ali, Sokrate, ti si spletkaroš13 kad tako govoriš. Zoveš li ti lekara koji u lečenju pogreši baš zbog nje-

18

gove greške lekarom? Ili matematičara koji pogrešno računa, baš kad pogreši i pravi te greške matematiča- rem? Naprotiv, mislim da kažemo: lekar je pogrešio, i matematičar je pogrešio i prepisivač isto tako. A nije­ dan od njih, u stvari, nikako ne greši, ukoliko zaslužuje

e to svoje zvanje. Tako, strogo uzevši — a ti baš tako stro­ go i uzimaš reči — ne greši ni graditelj. Onaj koji je po­ grešio, učinio je grešku zato što ga je ostavilo njegovo znanje, i u tome trenutku on i nije graditelj, već čovek koji je pogrešio. Graditelj, dakle, ili mudrac, ili vladalac nikako ne greši onda kad je vladalac, premda bi svako rekao da je pogrešio lekar i da je pogrešio vladalac. To

341 je otprilike moj odgovor. Strogo uzevši, vladalac, uko­ liko je vladalac, ne greši, a kako ne greši, on izdaje za­ kone u svoju najveću korist, i njih se podanik ima pri­ državati. Kao što rekoh u samom početku: raditi pra­ vično znači raditi u korist jačega.

XV. — Dobro, Trasimaše — rekoh mu ja. — Ti misliš da ja izvrćem smisao reći?

— Razume se. — Misliš li da ti ja postavljam pitanja sa zadnjim

namerama i da ti se rugam? b — Vrlo dobro znam da je tako — odgovori on. —

Ali ti to ništa neće pomoći. Ne možeš me prevariti kako ne želiš da mi se rugaš i da me recima prisiliš. Ali mi ništa ne možeš.

— Neću, čoveče dragi, ni pokušavati — odgovorih ja. — Ali da nam se to ne bi još jednom desilo, objasni nam da li ti pojmove „jači" i „vladalac" uzimaš u op- štem ili posebnom smislu, kao što si učinio sada, tvrdeći da slabiji mora raditi u korist jačega, ako želi da je pravičan?

— Ja mislim vladaoca u najstrožem smislu reci, — odvrati on. — A sada se rugaj ili izvrći reci ako mo­ žeš, spreman sam na sve. Ali ovaj put to ne možeš.

c — Zar ti misliš — rekoh — da sam tako lud da bih pokušavao da ošišam lava i da prevarim Trasimaha?

— Pa ti si to pokušao — reče mi Trasimah — iako ništa nisi postigao.

— Dosta toga — rekoh. — Reci mi: da li je jedan lekar u pravom smislu reci onakav kakvog si malopre pomenuo — trgovac ili treba da neguje bolesnika? Mi­ slim na pravog lekara, na onoga koji je zaista lekar?

— On neguje bolesnike.

19

— A krmanoš? — Je li pravi krmanoš upravljač brodova ili je mornar?

— Upravljač brodova. d — Mislim da nije važno što se on nalazi na brodu,

jer se zato ne mora zvati mornarom. Ne zove se krmano- šem zato što plovi morem, već zbog svoje veštine i uprav­ ljanja brodom.

— Tako je. — Svi ti ljudi, dakle, postižu neku korist? — Razume se. — Pa onda je njihova veština zato tu da ovu korist

traže i stvore? — Zato. — Da li je korist te posebne veštine u nečem dru­

gom, ili u njenom savršenstvu? e — Kako to misliš?

— Ovako. Kad bi me zapitao da li je telo samo sebi dovoljno, ili zahteva još nešto, odgovorio bih da su mu sigurno potrebne izvesne stvari. Zato je i pronađena lekarska veština što je telo slabo i samo sebi ne može pomoći. Lekarska veština je stvorena zato da pruži ono što mu je potrebno i korisno. Da li ti se čini da sam dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne?

— Sasvim dobro. 342 — Dalje. Da nije i sama lekarska veština nedo­

voljna, da joj nije, kao što je očima potreban vid i ušima sluh, potrebna naročita moć kojoj pripada neka nova veština koja stvara korist i koja poučava ο njoj? Da li je i u samoj veštini neka nepotpunost i da li svaka ve­ ština traži neku novu veštinu, koja će tražiti ono što je za nju korisno, a ova opet jednu novu i tako bez kraja? Ili svaka veština vidi za sebe ono što joj je korisno?

b Ili, pak, ne treba ni sebe, ni koje druge veštine da bi tražila ono što joj je korisno zbog njene nepotpunosti, zato što nijedna veština nije nepotrebna, niti ima kakav nedostatak, i što ne dolikuje veštini da ima drugi zada­ tak nego da traži korist zbog čega je ona sama tu? A ona sama bila bi bez potreba, bez prekora i greške, dokle god bi bila to što jeste. Je li tako ili nije?

— Tako je. c — Pa onda lekarska veština ne traži ono što kori­

sti njoj, nego telima. — Da.

20

— A veština odgajivača konja ne traži korist za sebe, već za konje; tako i svaka pojedina veština ne traži svoju sopstvenu korist, jer joj ona nije potrebna, već koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji.

— Tako izgleda — odgovori on. — Ali veštine ipak vladaju i zapovedaju onome

radi čega postoje, ο Trasimaše! Priznao je i to, ali vrlo teško. — Prema tome, nijedna veština nije radi toga da

koristi vladaocu i jačemu, već da koristi slabijem i onom d ko od nje zavisi.

Pokušao je da se tome usprotivi, ali se naposletku složio. A pošto se složio, nastavio sam:

— Prema tome, nijedan lekar, ukoliko je lekar, ne misli na svoju sopstvenu korist, već na korist boles­ nikovu. Mi smo se složili da je lekar u pravom smislu reci vidar bolesnikov, a nije trgovac. Ili se nismo tako složili?

Potvrdio je da jesmo. — Pa nije li onda i krmanoš, koji je to u pravom

smislu reci, upravljač broda, a ne mornar? e — U tome se slažemo.

— Takav krmanoš i upravljač neće, prema tome, imati na umu svoju korist i neće izdavati naređenja koja su njemu korisna, nego će misliti samo na korist, i u korist mornara i onih koje vodi.

Jedva je priznao da imam pravo. — A sada, ο Trasimaše — rekoh ja — nema nijed­

nog vladara, ukoliko je zaista vladalac, koji kad izda neko naređenje ima na umu svoju ličnu korist nego misli na korist svoga potčinjenog, onoga za koga stvara. On vodi računa ο njemu, i sve što misli i čini odnosi se samo na ono što ovome koristi i odgovara.

343 XVI. Kad smo došli do te tačke razgovora i kad je svima bilo jasno da se rasprava ο pravičnome preokre­ nula upravo u suprotno, Trasimah, umesto da mi odgo­ vori, zapita:

— Reci mi, ο Sokrate, imaš li ti dadilju? — Zašto to? — upitah. — Ne bi li bilo bolje da od-

govoriš, umesto što postavljaš ovakvo pitanje? — Zato što te dadilja ostavlja na miru i ne briše

ti nos, iako bi trebalo, jer ne poznaješ ni stado ni pa- stira."

21

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 221 str.
preuzmi dokument