E poslovanje-Seminarski rad-Elektronsko poslovanje-Ekonomija
golding
golding

E poslovanje-Seminarski rad-Elektronsko poslovanje-Ekonomija

17 str.
50broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od6broj ocena
Opis
E poslovanje,Seminarski rad,Elektronsko poslovanje,Ekonomija, ELEKTRONSKO POSLOVANJE, POJAM,PODELA I OBLASTI,ARHITEKTURA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA,TEHNOLOGIJE KOJE OMOGUĆAVAJU ELEKTRONSKO POSLOVANJE,ELEKTRONSKI INFORMACION...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 17
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
e poslovanje

SADRŽAJ

UVOD......................................................................................................................str.1

1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE.....................................................................str.2 1.1. POJAM............................................................................................................str.2 1.2. PODELA I OBLASTI......................................................................................str.3 1.3. ARHITEKTURA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA..................................str.5

2.TEHNOLOGIJE KOJE OMOGUĆAVAJU ELEKTRONSKO POSLOVANJE..str.5 2.1. ELEKTRONSKI INFORMACIONI SISTEMI................................................str.5

3. PERSPEKTIVE ELEKTRONSKE TRGOVINE..............................................str.10

4. ZAŠTITA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA................................................str.11

5. ELEKTRONSKA TRGOVINA I POSLOVANJE U SiCG............................str.13

ZAKLJUČAK......................................................................................................str.15

LITERATURA....................................................................................................str.16

UVOD

Elektronska trgovina (engleski-electronic commerce) je danas najznačajnija oblast elektronskog poslovanja. Pojam elektronska trgovina je danas često razmatrana tema i postoji mnogo definicija ali su uglavnom operativnog karaktera. Smatra se najprikladnija ona definicija koja elektronsku trgovinu definiše kao aktivnost koja se obavlja primenom elektronske tehnologije.

Kad govorimo o stukturi elektronske trgovine možemo razlikovati više kriterijuma za njeno klasifikovanje. Ako za kriterijum uzmemo stepen elektronizacije trgovine, onda je možemo podeliti na totalno elektronificiranu i delimično elektronificiranu trgovinu. Totalna elektronificirana trgovina podrazumeva komlpetnu elektronifikaciju svih faza trgovanja, a delimično elektronificirana je ona kod koje je iskorišćen samo deo mogućnosti za elektronifikaciju. Ako kao kriterijum klasifikacije uzmemo tip poslovnog kanala (računarske mreže) onda elektronsku trgovinu delimo na: ograničeno i neograničeno elektronsko tgovanje. Ograničeno elektronsko trgovanje podrazumeva poslovanje u zatvorenim, a neograničeno u otvorenim računarskim mrežama.

Predmet trgovanja kao kriterijum klasifikacije elektronske trgovine uslovljava njenu podelu na elektronsku trgovinu proizvodima, elektronsku trgovinu uslugama i elektronsku trgovinu kapitalom.

U ovom radu sam pokušala da opišem način funkcionisanja i perspektive elektronske trgtovine. Kao što sam već navela, elektronska trgovina je najznačajnija oblast elektronskog poslovanja.

Imajući to u vidu, u prvom redu sam definisala elektronsko poslovanje i navela njegove oblasti, a to su: elektronska filozofija, elektronska trgovina, elektronska plaćanja, elektronske komunikacije, elektronski marketing, elektronska proizvodnja, elektronska tehnologija, elektronska distribucija i zaštita. Takođe sam definisala i pojam arhikteture elektronskog poslovanja koji je usko vezan za elektronsko poslovanje i prikazala ga na praktičnim primerima mnogih kompanija u svetu.

Elektronska trgovina ne bi mogla funkcionisati bez elektronskih tehnologija koje je podržavaju. Ove tehnologije su opisane u drugom delu ovog rada kroz elektronske informacione sisteme i njihove vrste, zatim kroz EDI kao vid elektronske razmene podataka i kroz kao Internet najveće globalne informacione mreže u svetu.

Treći deo rada se odnosi na samu elektronsku trgovinu, a to su: elektronska tržišta, elektronska maloprodaja, elektronsko izdavaštvo i interaktivne aukcije na Internetu.

Četrvti i peti deo rada opisuju elektronsko poslovanje i trgovinu u Srbiji i Crnoj Gori i u svetu, kao i perspektive koje stoje pred ovom, verovatno najvažnijom granom u budućnosti.

I na kraju, u šestom delu rada sam opisala sisteme elektronskog (digitalnog) plaćanja čime se zadovoljava platni promet elektronskog poslovanja, kao i modele plaćanja i sisteme elektronskog novca. Takođe, da bi elektronska trgovina mogla da zadovolji sigurne transakcije u elektronskom poslovanju, mora ispoštovati izvestan stepen zaštite samih podataka-informacija koje sam opisala u poslednjem delu ovog poglavlja, a to je zaštita elektronskog poslovanja.

Na kraju rada sam opisala svoj lični zaključak koji sam stekla tokom pripreme, planiranja i izrade samog diplomskog rada, a na osnovu raspoložive stručne literature, sajtova koje sam posećivala na Internetu kaop i u razgovoru sa stručnim osobama koje polako ulaze u neslućeno veliki svet elektronskog poslovanja koji nam donosi bliska budućnost.

- 1 -

1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE

1.1. POJAM

Pojam elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen 1996. godine od strane američke kompanije IBM, kojim je ona nastojala da opiše transformaciju osnovnih poslovnih aktivnosti kroz upotrebu Internet tehnologija, budući da se do tada pod elektronskim poslovanjem podrazumevalo poslovanje preduzeća u oblasti elektronske industrije. Na zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je koristiti popularne termine koji pocinju sa slovom "e" (buzzwords) i koji oznacavaju razlicite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu.

Elektronsko poslovanje jeste vodenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizacija prema klijentima. Brzina, globalizacija, unapređenje produktivnosti, dolaženje do novih klijenata i deoba znanja među organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti-jesu termini koji određuju elektronsko poslovanje, prema rečima Lu Gerstnera, generalnog direktora IBM. Ukratko, sinonim za savremeno poslovanje jeste elektronsko poslovanje.

EB = EC+BI+CRM+SCM+ERP

e-Commerce (Electronic Commerce EC - elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta, narocito putem servisa World Wide Web. U praksi se ovaj termin cesto koristi umesto novijeg termina e-business, što znaci poslovanje putem Interneta. Termin e-Commerce moze se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljucuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na liniji = biti na Internetu). Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomocu kojih dolazi do razmene razlicitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi ukljucuju transakcije kreditnim karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko placanje), e- cheques (elektronski cekovi), electronic invoices (elektronski racuni), narudzbine i finansijske izjave. e- Commerce prakticno omogucuje nastavak koriscenja tehnologije elektronskih razmena podataka (EDI).

BI poslovni podaci i istraživanje pruža primarne i naknadne informacije o tržištu, potrošačima, konkurenciji i ostalim činiocima poslovanja na osnovu kojih se definiše strategija poslovanja.

CRM (odnos sa potrošačima) predstavlja potporu između poslovanja (preduzeća i krajnjeg korisnika) kupca, direktnu strategiju nastupa, SCM upravljanje zalihama-lancem dobavljača koordinacija kanala distribucija isporuke proizvoda pravovremeno do potrošača.

ERP (primena inicijativa) je organizacija i optimizacija poslovnog procesa u skaldu sa smanjenjem troškova poslovanja.

Kao sto se moze videti iz prethodnih definicija, pojam elektronskog poslovanja je mnogo siri od definicija najcesce koriscenog njegovog sinonima e-Commerce. Mnogo prikladniji termin za elektronsko poslovanje jeste e-Business.

e-business, ( Electronic business EB-elektronsko poslovanje), po rečima stručnjaka IBM koji su definisali elektronsko poslovanje kao “siguran, fleksibilan i integralni pristup dostavljanju raznih ekonomskih vrednosti kroz kombinaciju sistema i procesa koji obavljaju osnovne poslovne operacije sa jednostavnošću i obuhvatom koji omogućuje primena Inernet tehnologija“, predstavlja skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, a posebno Interneta, i koje podrazumevaju:

- 2 -

 optimizaciju poslovnih procesa ( proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha );

 unapređenje odnosa sa ciljnim javnostima ( klijentima, zaposlenima, dobavljačima, distributerima ) i

 unapređenje ostalih poslovnih servisa podrške ( banke, advokatske agencije, računovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije ).

Sa druge strane, elektronska trgovina, e-commerce, predstavlja komponentu elektronskog poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i informacija, putem računarskih mreža koje uključuju i Internet.

Bilo koja firma ima mogućnost primene elektronskog poslovanja u svom poslovnom procesu. U praksi, većina firmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovanja u pojedine poslovne procese. Osnovni razlog postepenog uvođenja elektronskog poslovanja u firmama jeste postepeni razvoj automatizacije poslovnih procesa. Da bi se u nekoj firmi uveo neki proces elektronskog poslovanja, odgovarajući poslovni proces u firmi mora biti prethodno automatizovan.

1.2. PODELA I OBLASTI

Najznačajniji kriterijum za podelu elektronskog poslovanja je svakako stepen korišćenja elektronske tehnologije u savremenom poslovanju. Po ovom kriterijumu elektronsko poslovanje možemo podeliti na:

Potpuno elektronsko poslovanje- To znači da se kompletan ekonomski ciklus od prozvodnje preko trgovine i distribucije mora obavljati potpuno uz primenu elektronskih tenologija.

Delimično elektronsko poslovanje- podrazumeva elektronifikaciju pojedinih poslovnih procesa. Ovaj vid ekonomskog poslovanja se češće sreće u praksi, i to zbog: nedostatka finansijskih sredstava, niskog stepena razvijenosti pojedinih tehnologija, ali i radne intezivnosti nekih aktivnosti.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profit firme. Međutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u biti čine elektronsko poslovanje.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profit firme. Međutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u biti čine elektronsko poslovanje.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz nekoliko oblasti. Ove oblasti predstavljaju elektronificirane aktivnosti savremenog poslovanja, i njihova zajednička karakteristika je korišćenje elektronske tehnologije. Oblasti elektronskog poslovanja su:

e-Filozofija Elektronska filozofija, odnosno, Business Philosophy, Strategy & Policy je, pak, takva filozofija poslovanja koja ima za cilj klijenta, a koja je utemeljena na strategiji “posmatraj globalno, deluj lokalno“, u distribuiranom okruženju Interneta, gde je cilj ostvariti odabrani nivo interaktivnosti s klijentom.

- 3 -

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e _

e-Trgovina Elektronska trgovina je danas najznačajnija oblast elektronskog poslovanja. Sve definicije

elektronske trgovine možemo podeliti u tri kategorije: opšte, šire i uže. Opšte definicije daju najopširnije poimanje elektronske trgovine. Na primer, elektronska trgovina se definiše kao “opšti pojam za poslovanje uz pomoć telekomunikacija i sredstava baziranih na komunikacijama“. Ove definicije ne daju značenje već samo utvrđuju njegove granice. Šire definicije pokušavaju da daju značenje, ali uključuju i aktivnosti koje nisu samo trgovinske. Tako se elektronska trgovina definiše kao “svaka upotreba eleketronskih mreža i tehnologija za trgovinske i druge ekonomske aktivnosti“. U šire definicije spadaju i one koje kombinuju aktivnosti i tehnološke aplikacije, pa se za elektronsku trgovinu kaže da je to “poslovanje elektronskim putem“. Ono je bazirano na elektronskoj obradi i prenosu podataka uključujući tekst, zvuk i video. Ona uključuje mnoge aktivnosti kao elektronsko trgovanje robom i uslugama, elektronsku isporuku digitalnih sadržaja, elektronski transfer novca, elektronsko trgovanje aukcijama, elektronske listove, trgovinske aukcije, direktan marketing i postprodajne usluge. Ona podrazumeva i proizvode i usluge, tradicionalne aktivnosti (obrazovanje, zdravstvo) i nove aktivnosti (virtuelne tržne centre). Uže definicije smatraju da elektronska trgovina predstavlja elektronificiranu trgovinsku aktivnost, pa je definišu kao kupovinu proizvoda i usluga i informacija putem elektronske mreže. Ima pogrešnih shvatanja da elektronska trgovina predstavlja trgovinu putem Interneta. Internet trgovina je sastavni deo elektronske trgovine. Smatra se da je najprikladnija definicija ona, koja elektronsku trgovinu definiše kao trgovinsku aktivnost koja se obavlja primenom elektronske tehnologije.

e-Plaćanja Elektronska plaćanja podrazumevaju transfer novca i izvršenje plaćanja primenom elektronske

tehologije. Elektronska plaćanja velikih vrednosti se obavlaju upotrebom privatnih informacionih mreža. Korisnici ovih mreža su banke i druge finansijske institucije. Ovakve mreže se koriste za obavljanje međunarodnih plaćanja (kao što je mreža S.W.I.F.T. organizacije) i za unutrašnji platni promet (primer američke mreže FEDWIRE). Plaćanje malih vrednosti se elektronski obavlajju uglavnom primenom elektronskih kartica. Najsavremeniji vid platnih kartica su platne kartice sa elektronskim očitavanjem informacija i one omogućavaju elektronska plaćanja uglavnom primenom elektronskog prenosa sredstava sa mesta prodaje (EFTPOS).

e-Komunikacije Elektronske komunikacije podrazumevaju oblast elektronskog poslovanja u kojoj se elektronska

tehnologija primenjuje za razmenu poruka između poslovnih subjekata. Najznačajniji mediji elektronskih komunikacija su: elektronska razmena podataka-EDI, EAN komunikacija-EANCOM i Internet komunikacioni servisi.

e-Marketing Strateško odlučivanje o poslovnim procesima (eIntelligence) u cilju zadovoljenja potreba korisnika

i firme zasniva se na kreiranju baza znanja o profilu i potrebama kupaca, osoblja firme, managementa, i ostalih ciljnih javnosti u poslovnom okruženju firme.

e-Proizvodnja Elektronska proizvodnja podrazumeva stvaranje proizvoda i izvršeje usluga primenom elektronske

tehnologije. Ovo je nova oblast elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom elektronskih proizvoda. Distribuirano okruženje obezbeđuje rad na daljinu: "telework", "work at home", "virtual teams", "procedures at intranet", "Web expert conferencing"... Internet takođe omogućuje upravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na osnovu potreba korisnika u realnom vremenu.

- 4 -

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e _ e-Tehnologija Da bi se ostvario sistem efikasnog i isplativog elektronskog poslovanja, firma mora da poseduje

određenu informacionu i komunikacionu infrastrukturu, da ima opisane poslovne procese na nivou upravljanja bazama podataka i da strateški i operativno koristi podatke iz informacionog sistema za upravljanje na različitim hijerarhijskim nivoima odlučivanja. Elektronske tehnologije su one tehnologije koje omogućuju ostvarenje online poslovnih procesa, od nivoa Web softverske tehnologije (asp, php, sql, java...), dizajna (Web design) i njihove upotrebljivosti na nivou potreba korisnika ("usability"). One obuhvataju i procese razmene imeđu zainteresovanih strana u poslovnom procesu (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G, eBanking ...).

e-Distribucija Jedna od karakteristika elektronskih proizvoda je mogućnost elektronske distribucije, obzirom da

ovi proizvodi nemaju materijalni oblik. Internet je kanal za distribuciju koji obezbeđuje najniže troškove distribucije i zahteva manje angažovanje kapitala za distribuciju. Potpuno elektronsko poslovanje se razlikjue od delimičnog, po tome što uključuje elektronsku distribuciju. Da bi se uspešno završio proces razmene dobara između zainteresovanih strana u procesu online poslovanja, potrebno je obezbediti prilagođene modele lanaca distribucije fizičkih i nematerijalnih dobara i usluga.

e-Zaštita Da bi kompletan proces online poslovanja bio uređen i u skladu sa potrebama zainteresovanih

strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava bezbedno poslovanje sa maksimalno smanjenim rizicima.Vara

1.3. ARHIKTETURA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Arhitekturu e-poslovanja, po definiciji, čine svi delovi poslovanja kompanije u kojima se koristi mreža da bi se obavio neki deo transakcije, kaže John Crossley, menadžer za usluge bezbednog povezivanja u Schlumberger Network Solutions, ogranku kompanije Schlumberger Ltd., koji se bavi implementiranjem njihove infrastrukture za elektronsko poslovanje. Arhitektura se sastoji od sistema za naručivanje, obračunavanje, isporuku i realizaciju, kao i od mreže koja sve to povezuje i bezbednostnog sistema.

2. TEHNOLOGIJE KOJE OMOGUĆAVAJU ELEKTRONSKO POSLOVANJE

2.1. ELEKTRONSKI INFORMACIONI SISTEMI

Računarska mreža se odlikuje osobinom da omogućava komunikaciju dva računara čak i ako između njih nepostoji baza podataka. Računarske mreže se mogu klasifikovati sa različitih stanovišta. Nekoliko faktora određuje informacione tehnologije koje se mogu upotrebiti radi pružanja komunikacione podrške određenim organizacijama ili grupama korisnika, a to su: • Učesnici - Broj ljudi koji šalje ili prima informacije kreće se od dvoje do mnogo hiljada; • Vrsta izvora i destinacije - Izvori i odredište informacija mogu uključivati ljude, datoteke, senzore i tako dalje; • Lokacija - Pošiljalac i primalac mogu biti u istoj sobi, u različitim sobama na istoj lokaciji, ili na različitim lokacijama; • Vreme - Poruke se mogu slati u određeno vreme i primati skoro istovremeno. U takvom slučaju kažemo da je komunikacija sinhrona. Telefoni, telekonferencije, sastanci licem-u-lice su primeri sinhrone komunikacije (u realnom vremenu). Pri asinhronoj komunikaciji, sa druge strane, primalac prima poruku malo kasnije no što je poslata;

- 5 -

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e _ • Medijum - Komunikacija može da uključi jedan ili više medija. Današnji računari mogu da obrađuju nekoliko vrsta medija, poput teksta, glasa, grafike, slike i animacije. Kada se koriste različiti mediji za komunikaciju, može se povećati efikasnost poruke, ubrzati učenje, uvećati mogućnosti rešavanja problema. Međutim, rad sa višestrukim medijima može, takođe, i smanjiti efikasnost i produktivnost sistema (brzinu, kapacitet, kvalitet) i može znatno povećati troškove.

Ako kao kriterijum izaberemo broj subjekata koji koriste mrežu, možemo ih podeliti na: a. Računarske mreže u okviru jednog subjekta-Intranet (na primer, elektronski informacioni sistem

preduzeća) b. Računarske mreže između povezanioh subjekata-Extranet (na primer, računarska mreža jedne

transnacionalne korporacije) c. Računarska mreža između velikog broja nezavisnih subjekata-Internet

Prema kriterijumu otvorenosti mreže za nove korisnike, računarske mreže se dele na: a. Otvorene (javne) mreže-mreže kojima svako može pristupiti (Internet) b. Zatvorene (privatne) mreže-mreže za koje treba posebno ovlašćenje za priključenje

U zavisnosti od tipa subjekata koje povezuju računarske mreže mogu biti: a. Komercijalne (povezuju preduzeća sa kupcima) b. Finansijske (povezuju banke sa komitentima) c. Međubankarske

Većina tekstova o informacionim sistemima u specijalizovanim časopisima se, na žalost, bavi jučerašnjim okruženjem, gde su važne teme bile tehnologija i podrška tradicionalnim poslovnim aplikacijama. Sve veća upotreba Weba, Interneta, intraneta, ekstraneta i elektronske trgovine menjaju način na koji se posluje u skoro svim organizacijama, stavljajući u prvi plan inovativne primene informacione tehnologije. Internet, intranet i ekstranet se mogu koristiti na više načina, radi sticanja konkurentske prednosti u korporacijskom okruženju, ali najznačajnija poslovna inovacija se danas ogleda u doprinosu komunikaciji, saradnji i otkrivanju informacija. Ova nova vrsta računarstva pomaže nekim inovativnim kompanijama da se istaknu, a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi) jednostavno da opstanu.

Najopštija definicija informacionog sistema je da je to sistem u kome se veze između objekta i interakcija sa okolinom ostvaruje razmenom informacija. U zavisnosti od namene i okoline u kojoj funkcioniše postoje razni informacioni sistemi. Mi ćemo imati u vidu informacioni sistem koji se koristi za obradu i razmenu poslovnih informacija, u poslovnom okruženju-poslovni informacioni sistem. To je sistem koji vrši prikupljanje podataka, obradu podataka u informacije i prenos i čuvanje podataka i informacija u poslovne svrhe. Elektronski informacioni sistem je sistem koji koristi elektronsku tehnologiju u svom fuknkcionisanju. Razvojem informatike dolazi do automatizacije informacionog sistema. Informacije se brže i potpunije prenose, lakše čuvaju, lakše pretražuju i automatski obrađuju. Poslovanje se sada potpuno oslanja na elektronsku informacionu podršku, dok elektronsko poslovanje predstavlja poslovanje koje potpuno zavisi od elektronskog informacionog sistema.

Značaj elektronskog informacionog sistema se ogleda u smanenju potrebne radne snage, skraćenju vremena potrebnog za obavljanje posla, kompletnijem i ažurnijem obavljanju posla, pravovremenom dobijanju potrebnih informacija za odlučivanje i drugim prednostima. Struktrura elektronskog informacionog sistema (unutar preduzeća) zavisi od nekoliko faktora:

 Veličine i strukture preduzeća,  Grane u kojoj posluje,  Specijalizacije preduzeća,  Vrste poslova koje se u preduzeću obavljaju i poverljivost podataka i  Veze preduzeća sa okruženjem.

- 6 -

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e _ Informacioni sistem se sastoji iz više podsistema, koji predstavljaju sisteme za sebe, ali su

integrisani u jedan sistem višeg nivoa. U jednom preuzeću postoji više grupa poslova. Informacioni sistem treba struktuirati tako da te grupe poslova predstavljaju podsiteme koji su povezani u jedan integralni informacioni sistem-informacioni sistem preduzeća. Svaki zaposleni u preduzeću mora imati svoj pristup informacionom sistemu-računar. Ovi računari su povezani i sačinjavaju, uglavnom sa jedno centralnom jedinicom, jedan podsistem. Tako povezani računari formiraju računarsku mrežu preduzeća. Jedan deo informacionog sistema je namenjen informacijama koja su baza za odlučivanje. Informacije iz poslovanja idu od zaposlenih koji se operativno bave konkretnim poslovima, i najbolje su upoznati sa stanjem na tržištu, ka vrhovnom rukovodstvu (odozgo na gore). Informacije o odlukama idu u suprotnom smeru, od vrhovnog rukovodstva ka operativcima (odozgo na dole). Ovaj deo sistema se naziva upravljački informacioni sistem.

U sklopu opšte elektronizacije poslovanja dolazi i do elektronizacije radnog mesta, odnosno kancelarije. Ova automatizacija kancelarijskog poslovanja predstavlja kombinovanu primenu informacionih tehnologija (računara i informacionih mreža) i telekomunikacija (telefon i telefaks) na radnom mestu tako da je rad zaposelnog elektronificiran. Ovaj sistem ima sinonima: automatizovana kancelarija (engleski, automated office), kancelarijski informacioni sistem, integrisana kancelarija (engleski, itegrated office) i slično. Značaj elektronske kancelarije je u tome što ona:

 Povećava produktivnost,  Smanjuje vremeovabljanja nekih aktivnosti,  Olakšava mnoge poslove i  Olakšava aktivnost u čitavom preduzeću.

Sva dokumenta se mogu čuvati u sistemu (nije potrebna papirna kopija), a više zaposlenih može koristiti iste informacije iz zajedničke baze podataka. Ovaj koncept omogućava i obavljanje posla kod kuće što znatno snižava troškove poslovnog prostora.

Intranet

Intranet je neočekivani korak, suprotan Internetu. U suštini, to su “mini-Internet-ovi”, koje su razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. Korišćenjem postojećih iskustava na Internetu, započeta su istraživanja - šta se sve od Interneta može preuzeti, a šta dodatno napraviti, da bi se na istom principu napravio softver, koji bi bio dovoljno pouzdan i zaštićen za poslovne primene. Kada korisnici intraneta počnu da se osećaju kao deo sajber-spejsa, mnoge poslovne komunikacije postaju lakše i prirodnije. Ovladavanje tehnikama Interneta i njihovo korišćenje u svakodnevnom poslu dovodi do psihološki efikasnije komunikacije među ljudima. Intranet zasada nije toliko rasprostranjen kao Internet, ali se očekuje da će on u poslovnim primenama zauzimati sve važnija mesta. Verovatno će u nekom doglednom vremenu većina mrežnih transakcija biti realizovana preko odgovarajućeg WWW klijenta. Pošto se može predvideti da će svet intraneta progresivno rasti u dužem vremenskom periodu, verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija između korisnika početi da dobija znatno drugačije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta širi, a hardver i softver podrške se standardizuju, logično je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se, takođe, može upotrebiti i za povezivanje kancelarija iste firme na različitim lokacijama.

Ekstranet

Ekstranet je oblik povezivanja računarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji čine određenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz većeg broja organizacija čiji je vlasnik zajednički, pa im je zajednička i uprava (najviši menadžment). Iako su članice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu, a često se bave i sasvim različitim delatnostima, u interesu je zajedničkog vlasnika da one usko sarađuju i da, po mogućnosti, međusobno ne konkurišu na tržištu. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne

- 7 -

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e _ računarske mreže povežu prema standardima Interneta. Na taj način nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. No, u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija, ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (npr. holdingu), već se povezuju po potrebi, “ad hoc”, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To će najčešće biti slučaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljač one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim količinama i u dugoročnijim, možda i povlašćenim aranžmanima. Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka među poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi iziskivala izgradnja zajedničke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže, koja, uostalom, može nakon nekog vremena postati suvišna (ako se prekinu poslovni odnosi). Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajednički veb servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. To dovodi do unapređenja zajedničkih marketinških aktivnosti, kao što su: stvaranje zajedničke tržišne slike, dogovaranje zajedničke strategije nastupa na tržištu, koordinirani PR i javno oglašavanje, usaglašavanje odnosa sa potrošačima i sl. U takvim uslovima i nastojanjima, ekstranet se danas smatra najprivlačnijim i najboljim mogućim rešenjem. Koncept elektronskog trgovanja među organizacijama (B2B), sa njegovim blistavim perspektivama, još i više potencira važnost ekstraneta.

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e Elektronski informacioni sistem se u svom razvoju, u poslednje vreme, suočava sa nekim

problemima. U razvijenim zemljama javlja se problem viška podataka, a manjak korisnih informacija, dok su kod nas ti problemi vezani za pitanje konstruisanja informacionih sistema. Razvoj informaconih sistemaćei dalje pratiti razvoj informaconih tehnologija i ići će se ka totalnoj elektronifikaciji informacionog sistema. Da bi preduzeće ostalo konkuretno mora prihvatiti elektronski informacioni sistem koji obezbeđuje niže troškove poslovanja.

Internet

Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu koja se sastoji iz niza, manjih lokalnih računarskih mreža. To je mreža koja omogućava protok raznovrsnih informacija u raznovrsnim oblicima i obezbeđuje raznovrsne aplikacije za korišćenje tih informacija. Nastanak Inerneta vezan je za istraživanje u SAD koja su počela 1963. godine od rukovodstvom ARPA-e američkog Ministarstva odbrane o boljoj organizovanosti vojnog informacionog sistema koji je tada bio centralizovan i ranjiv. Naučnici su došli na ideju da decentralizuju sistem, oforme više centara sa samostalnim mrežama koje su povezane u jedinstvenu mrežu, ARPA NET. Ako bi jedan deo mreže bio uništen, drugi delovi bi nastavili da funkcionišu.

Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka Nacionalna naučna fondacija (NSF), agencija američke vlade, je kontrolisala pristup Internetu. Međutim, 1991. godine NSF je ublažila zabranu, tako da je Internet počeo da se koristi i u komercijalne svrhe.Do velike liberalizacije je došlo u aprilu 1995. godine kada je kontrola nad Internetom prepuštena nezavisnim vladinim telima koja su omogućila da kompanije daju usluge pristupa Internetu uz nadoknadu (takozvani Internet provajderi).Od kada je dozvoljena ova komercijalna upotreba Interneta, rast broja pretplatnika i saobraćaja je vrtoglav.

Internetu svom radu koristi niz tehnologija kojima se obavlja komunikacija između udaljenih računara i one se nazivaju sistematskim protokolom. Navešćemo neke od osnovnih pojmova Internet tehnologija:

 Transmission Control Protocol /Internet Protocol (TCP/IP) je jezik koji omogućuje komunikaciju između računara na Internetu.

 Hyper Text Transfer Protocol (HTTP) je protokol za komunikaciju između web pretraživača i servera.

 Hypertext Markup Language (HTML ili HML) je jezik bez koga nije moguće prikazivanje slika i linkova na Inetrnet pretentaciji.

 File Transfer Protocol (FTP) je protokol koji omogućava prenos fajlova sa računara na računar.  Post Office Protocol (POP) je protokol za razmenu pošte između korisnika Inernet i servera

Internet provajdera.

- 8 -  Point-To-Point Protocol (PPP) je protokol koji omogućava priključenje na Internet.  Uniform Resource Locator (URL) je adresa neke strane na Internetu. Svaka web stranaima

jedinstvenu adresu u svetu.ž  Virtual reality (VR) je tehnologija koja omogućava stvaranje trodimenzionalnihweb strana. Ova

tehnologija se počela primenjivati i u komercionalne svrhe (virtuelne prodavnice).  Web Browser (web pretraživač) je softver za čitanje strana na Internetu.

Internet je značajan za savremeno poslovanje jer pruža niz koristi:  Ušteda u troškovima poslovanja,  Porast ugleda preduzeća  Lak pristup tržištu za najrazličitije proizvode,  Obezbeđenje većeg kvaliteta usluga,  Priprema za buduće poslovanje.

Troškovi se značajno smanjuju primenom Interneta, kao kanala distribucije i komunikacije

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e sa tržištem, što ostavlja prostora za povećanje profita ili smanjenje cena. Ukazaćemo na nekoliko načina kojim preduzeća smanjuju troškove primenom Internet tehnologije:

• Sistem naručivanja preko Interneta. Kupci su navikli na kreiranje svojih narudžbenica putem Interneta, na taj način elektronski račun prosečno iznosi oko 10 USD, u odnosu na tradicionalnu papirologiju vezanu za račun i prateću dokumentaciju koja znosi oko 100 USD. Pored toga bankarski troškovi iznose 0,15-0,20 $ on-line u odnosu na 1,50$ tradicionalnim načinom. Kao primer u ovom slučaju često se navodi Cisco Systems, vodeći svetski proizvođač mrežne opreme i programskih paketa, koji je celokupno svoje poslovanje bazirao na web tehnologiji, tako što je omogućio kupcima da kreiraju svoje porudžbenice preko web-a. Potom im ponudio dodatne mogućnosti tehničke podrške u posebnom modu rada. Na taj način značajno su smanjeni troškovi papirološke dokumentacije.

• Isporuka u pravo vreme. Pojedini proizvođači elektronske opreme koriste elektronsku razmenu podataka (EDI) u komunikacija sa dobavljačima i kupcima. Na taj način se ostvaruju uštede u pogledu planiranja zaliha i obima proizvodnje u skladu sa zahtevima tržišta.

• Fiksni troškovi. Ovakvom organizacijom smanjuju se fiksni troškovi (npr.zakup prostora). Primer toga je Amazon.com.

• Korisnički servis. Korisnički servis u standardnim okolnostima iznose prosečno 15-20$ (najčešće organizovanim u call centrima). Nasuprot toga, organizacija ovakve vrste podrške putem Interneta iznosi 3-5$.

• Poštarina i štampanje materijala. Web prezentacija priža mogućnost postavljanja celokupnog kataloga proizvoda na Internet u željenom obimu sa fotografijama i pratećim opisom uz stalnu dostupnost materijala na mreži. Zamena uobičajene pošte odgovarajućom komunikacijom putem e-maila.

• Isporuka elektronskih proizvoda (programa) putem Interneta. Za programske paketa i slične proizvode u elektronskom obliku kao najpogodniji kanal isporuke je Internet, što između ostalog smanjuje troškove.

Početkom 2002., procenjuje se da je 41% stanovništva u USD koristi Internet (110 miliona). Podaci ukazuju da je broj korisnika Interneta manji u ostalim delovima sveta, kao i stopa njihovog rasta. Ovaj pristup podrazumeva niz akcija koje treba preduzeti u cilju definisanja i sprovođenja uspešnog poslovno/marketinškog nastupa na Internetu, koji se bazira na Internet marketing planu.

- 9 -

Na Internetu ima preko 2,2 miliona objavljenih Web prezentacija, sa oko 300 miliona Web strana. Smanjenje cena je jedna od najočitijih prednosti poslovanja na Internetu, dobar primer su cene knjiga i CD, koje su 9-16% niže. Rezime korisćenja Interneta u SAD-u se ogleda u sledećem: USA poštanski servis isporuči 56.3 miliona $ vrednosti pakete za Amazon.com, pri čemu pošta isporučuje 55% vrednosti robe na Mreži, prihodi od elektronskog poslovanja za IBM su 1 bilion $ mesečno, Intel putem Interneta ostvaruje 40% svoje prodaje, Priceline.com proda preko 1000 ulaznica dnevno putem Interneta, eBay proda preko 3,5 miliona proizvoda u preko 2.900 kategorija.

Razvijene države daju veliku potporu uvođenju interneta u poslovanje. Evropska unija je donela dokument eEuropa, G8 je doneo Povelju iz Okinave o svetskom društvu informatike. Taj dokument temelji se na načelu da svako, bez obzira gde se nalazi, mora imati kakav način da sudeluje u svetskom društvu informatike.

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e

3. PERSPEKTIVE ELEKTRONSKE TRGOVINE

Elektronsko poslovanje postaje sve značajniji segment poslovanja uopšte. Vodeći svetski privredni tokovi – globalizacija i integracija, nameću poslovanje na globalnom nivou, dok razvoj nauke i tehnike nameće sve šire korišćenje njihovih produkata.

Elektronska trgovina na Internetu je 1997. godine, prema izveštaju nekih agencija, donosila prihode od dvadeset pet milijardi $ u SAD-u. Vodeća zemlja u razvoju elektronske trgovine je SAD, dok su u Evropi vodeće zemlje Velika Britanija i Nemačka, za koje se smatra da će kontrolisati 64% evropskog tržišta elektronske trgovine čija je vrednost procenjena na pet milijardi $. U Evropi su još važne za elektronsku trgovinu i Švedska i Holandija. Ako se zna da je unutrašnja trgovina u SAD-u. 1997. godine iznosila oko dva biliona dolara, onda bi mogli reći da elektronska trgovina, kao metod prodaje dobara, nije tako značajna. Međutim, usled dinamičnog rasta elektronske trgovine, ona će u budućnosti dostići značajan obim prometa. Ovaj obim se sa sigurnošću nemože predvideti, ali ako se uporedi projektovani rast elektronske trgovine sa rastom drugih vidova trgovine: kataloškom prodajom, direktnom prodajom i prodajom pouzećem na tržištu SAD, vidimo da će se njeno učešće u ukupnoj trgovini povećati. To pokazuje sledeća tabela u kojoj su podaci izraženi u milijardama dolara.

TRGOVINA U SAD 1997 2002 2006 ELEKTRONSKA TRGOVINA 26 330 1000 KATALOŠKA PRODAJA 79 107 128 PRODAJA POUZEĆEM 870 1401 1885 DIREKTNA PRODAJA 1226 1881 2390

Osnovni uslov rasta Internet trgovine je povećanje broja korisnika Interneta. Broj korisnika Interneta u svetu je u decembru 1998. godine bio oko 150 miliona. Predviđa se i dinamičan rast korisnika Interneta.

Dve osnovne tendencije razvoja elektronskog poslovanja u svetu su: a. Prihvatanje međunarodnih standarda u obavljanju elektronskog poslovanja (UN/EDIFACT) b. Prelazak na globalnu informacionu mrežu kao kanal za obavljanje elektronskog poslovanja

(INTERNET)

Sada ću Vam navesti sledeće najznačajnije promene koje se dešavaju u sferi digitalnog poslovanja:

1. značajne promene odnosa od prodavca ka kupcu - odnos se značajno promenio u gotovo svakom pogledu, kupac je u mogućnosti da promeni lokaciju na Internetu i time bude bliže ili dalje od prodavčeve elektronske prodavnice, dovoljan je jedan klik pa da «napustimo» prodavnicu, tj. nekoliko sekundi da odustanemo od kupovine.

- 10 -

2. povećana brzina - promene u digitalnoj ekonomiji se ostvaruju velikom brzinom, tj. koncepti koji su pokazali uspeh veoma brzo se implementiraju na ostalim Web lokacijama. Na primer, ukoliko eBay uvede on-line aukcije sutradan će ih primeniti i Amazon.com.

3. udaljenost više nije bitan parametar u poslovanju - udaljenost nije opterećavajući faktor u uspostavljanju poslovnih odnosa, stvaranju partnerskih odnosa sa udaljenim dobavljačima sirovina, poslovanju sa krajnjim korisnicima ili stvaranju sličnih odnosa.

4. globalno tržište - Internet je omogućio stvaranje globalne ekonomije gde tržište obuhvata neverovatno veliku bazu korisnika povezanih preko ovog medija. Globalna mreža omogućuje stvaranje kanala komunikacije između poslovnih partnera (dilera).

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e 5. Smanjenje vremenskih disproporcija - zahvaljujući Internetu, vreme nije ograničavajući faktor u poslovanju i saradnji partnera u poslovnom procesu. On line mreža omogućava kontinuiranu komunikaciju 24/7.

6. Veština upravljanja je ključ uspeha - u digitalnom svetu, jednostavno je sakupiti informacije o kupcima. Moguće je generisati bogatu bazu podataka koje mogu biti od velike koristi prilikom donošenja odluka. Informisanost i pravovremeno raspolaganje podacima su značajni faktori uspešnih odluka.

7. Globalizacija tržišta - u uslovima velike prohodnosti informacija tržište poprima drugačije obime. Naprimer: tradicionalni kupac će prilikom kupovine automobila posetiti prodavca, bankara i proveriti uslove servisiranja automobila. U digitalnoj ekonomiji kupac će posetiti lokaciju koja prati dešavanja na tržištu automobila, npr. Edmund.com i pronaći na jednom mestu sve informacije o traženoj marki automobila, uslove kreditiranje, održavanja i servisa , kao i najpovoljnije cene kod prodavaca.

8. Otvorenost sistema - jedna od bitnih tendencija u razvoju je otvorenost ka novim tehnologijama i standardima koje oni nameću

Iz svega gore navedenog možemo reći da bi se budućnost elektronskog poslovanja mogla opisivati kao poslovanje pomoću najsavremenije elektronske tehnologije koja se koristi po EDIFACT standardima na globalnoj mreži, Internetu. U to nas uverava i tendencija integracije svih tehnologija elektronskog poslovanja.

4. ZAŠTITA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima.Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati vašu komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga se u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju mora pronaći mehanizam koji će obezbediti:

 Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)  Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)  Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija

Kriptografija kao nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija pruža rešenje ovog problema. Pre nego što pređemo na prikaz i objašnjenje različitih sistema šifrovanja podataka koji su danas u upotrebi, potrebno je objasniti osnovne elemente kriptografije:

1. šifrovanje - postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nije namenjen.

- 11 - 2. dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik 3. ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

Prvi sistem koji ćemo predstaviti koristi metod šifrovanja tajnim ključem. Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. Što znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ. Svako ko na bilo koji način sazna njegovu vrednost mogao bi da čita i modifikuje sve poruke koje meðusobno razmenjuju pošiljalac i primalac poruke,a da to ostane neprimećeno. Postoji još jedan problem, ako jedan od njih želi da komunicira sa više poslovnih partnera mora da obezbedi različit ključ za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogućnost da bilo koji primalac čita poruke koje mu nisu namenjene. Rešenje ovih problema je pronaðeno u vidu sistema šifrovanja javnim ključem (Asimetrični šifarski sistem). U njemu

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku. Iako su različiti, ključevi su meðusobno povezani odreðenim transformacijama. Poznavanje jednog ključa i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog ključa. Najbitnije je da se tajni ključ u celom postupku komunikacije nigde ne šalje jer nepostoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim. Što znači da možete bilo kome da pošaljete šifrovanu poruku ako znate javni ključ osobe kojoj šaljete, a samo primalac svojim tajnim ključem može da dešifruje poruku. Ovaj sistem predstavlja rešenje za prva dva uslova koja smo na početku ovog teksta postavili - Zaštitu tajnosti informacija i očuvanje njihovog integriteta. Ostaje otvoreno pitanje kako da primalac bude siguran da je poruku koju je primio zaista poslao pošiljalac. Obezbeðenje autentičnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata.

Digitalni potpis

Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Pošiljalac primenom odredjenih kripto grafskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To prakticno znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa. Ovako dobijen zapis on dalje šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni potpis koje se šalje zajedno sa porukom.

Da vidimo kako to funkcioniše na našem primeru. Pošiljalac kreira digitalni potpis na osnovu poruke koju želi da pošalje primaocu. Šifruje ga svojim tajnim ključem i šalje zajedno sa porukom

.

Primalac po prijemu poruke dešifruje potpis pošiljaoca njegovim javnim ključem. Zatim primenom istog postupka kao i pošiljaoc i primaoc kreira potpis na osnovu poruke koju je primila i uporeðuje ga sa primljenim potpisom. Ako su potpisi identični, može biti siguran da je poruku zaista poslao pošiljaoc (jer je njegovim javnim ključem uspešno dešifrovo potpis) i da je ona stigla do njega nepromenjena (jer je utvrdo da su potpisi identični). I pored velike sigurnosti koje pruža ovaj metod zaštite, i dalje postoji moguænost prevare. Neko je mogao poslati primaocu svoj javni ključ tvrdeæi da je od pošiljaoca, a zatim mu slati poruke za koje bi on mislo da ih šalje pošiljaoc. Rešenje ovog problema pruža upotreba digitalnih sertifikata.

Digitalni sertifikati

Ako koristite sistem šifrovanja javnim ključem i želite da nekom pošaljete poruku, morate prvo dobiti njegov javni ključ. Međutim, kako možete biti sigurni da je to zaista njegov ključ? Rešenje ovog

- 12- problema postiže se upotrebom digitalnih sertifikata. Možemo ih nazvati i digitalnom Ličnom kartom, jer oni zaista to i jesu - digitalna lična karta u syber prostoru, sredstvo kojim ćete vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internetu. Pošto na Internetu nema policije koja bi proverila vaše podatke i izdala vam Ličnu kartu, pojavile su se kompanije koje imaju ulogu 'treće strane', - CA Certificate Authority čija je uloga da provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat. Kako to funkcioniše u praksi npr. pošiljaoc podnosi zahtev za izdavanje sertifikata CA kompaniji. CA proverava njegov identitet na osnovu ličnih dokumenata koje im je prikazao pri podnošenju zahteva. Ako je sve u redu pošiljaoc im prosleðuje svoj javni ključ za koji CA kreira digitalni potpis i nakon toga izdaje sertifikat kojim se potvrðuje da taj javni ključ zaista pripada pošiljaocu. Ako pošiljaoc kasnije želi da komunicira sa nekim, pri prvom kontaktu mu šalje digitalni

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e sertifikat i svoj javni ključ. Sobzirom da svi poznatiji komunikacioni programi u sebi več imaju uključene javne ključeve CA kompanija kojima se veruje, primalac po prijemu ove poruke lako utvrðuje validnost sertifikata pošiljaoca.Digitalni sertifikat vašeg servera izdat od strane CA mora da sadrži sledeće: naziv vaše organizacije, dodatne podatke za identifikaciju, Vaš javni ključ, datum do koga važi vaš javni ključ, ime CA koji je izdao digitalni sertifikat, jedinstveni serijski broj.Svi ovi podaci formiraju sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA. Ako korisnik ima poverenja u CA i ima CA javni ključ, može biti siguran u ispravnost sertifikata. Najčešće korišćeni standard za digitalne sertifikate je X.509. Šta je SSL i kako funkcioniše Secure Web server možete pročitati u sledećem tekstu.

SSL (Secure Socket Layer)

SSL (Secure Socket Layer) protokol koji je razvila firma Netscape, je trenutno najčešće korišćen metod za obavljanje sigurnih transakcija na mreži. Podržava ga većina Web servera kao i klijenata uključujući Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator. SSL obezbeðuje privatnost, integritet podataka i autentičnost pošiljalaca korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim ključem, simetričnog šifrovanja, i digitalnih sertifikata.

Transakcija korišćenjem SSL protokola uključuje sledeće aktivnosti:

 server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu  klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA  klijent i server razmenjuju javne ključeve  klijent generiše tajni ključ koji se koristi samo u započetoj transakciji.  klijent šifruje generisani tajni ključ, korišćenjem serverovog javnog ključa i šalje ga serveru.  u daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni ključ metodom simetričnog kriptovanja

5. ELEKTRONSKA TRGOVINA I POSLOVANJE U SiCG

Prvo ćemo nešto reći o tehnologijama elektronskog poslovanja u Srbiji i Crnoj Gori. Većina preduzeća je pre dvadeset godina počela sa razvojem informacionih sistema. Oni su se zasnivali na takozvanom klasičnom konceptu, što znači da su na centralnu jedinicu vezivani mnogobrojni terminali. Međutim, iako u to vreme savremeni, nisu bili maksimalno iskorišćeni. Nisu bii ni pravovremeno održavani Intenet modernizovani tako da su brzo zastareli. Prednosti informacionih sistema, u pogledu smanjenja radne snage nisu iskorišćene, jer se sprovodila politika ekstezivnog Internet neplanskog zapošljavanja. Zbog neracionalnog korišćenja postojećih informacionih sistema, oni se nisu amortizovali tako da nije bilo novca za izgradnju novih. Nije ni postojala ni potreba za novim informacionim sistemima budući da se oposlovanje smanjilo Internet nije bio saradnje sa tehnološki opremljenim preuzećima. Sa druge strane, nemože se reći da u našoj zemlji ne postoje potrebna znanja iz oblasti informacionih tehnolgija, oprema se može nabaviti, ali ono što nedostaje organizatorske sposobnosti da se spoji Internet uskladi. Nema ni motivacije jer konkurencija ne postoji.

- 13 - Što se tiče poslovne dokumentacije, u Srbiji i Crnoj Gori se ona još uvek razmenjuje u papirnom

obliku. Međutim, zbog saradnje sa info firmama mora se preći na elektronsku razmenu dokumentacije. Čak i i ako neke firme prihvate ovaj način komunikacije, one će biti onemogućene da maksimalno iskoriste prednosti koje EDI pruža, zbog što će morati jedan deo komunikacije, sa partnerima koji nisu prihvatili ovaj sistem, da obavljaju uz pomoć papirne dokumentacije. EDI je sigurno budućnost jer su UN/EDIFACT standardi prihvaćeni u celom svetu. Kod nas od 29.06.1993. godine postoji asocijacija za elektronsku razmenu podataka (YUEDI) Internet. Njen zadatak je popularizacija Internet primena EDI- a. I pored svih napora EDIFACT razmena poslovnih podataka Internet nije posebno razvijena u Srbiji i Crnoj Gori.

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e EAN sistem je razvijen sa namerom da se numerišu artikli u maloprodaji, međutim, danas se ovaj

sistem primenjuje na skoro sve vrste proizvoda. Za promenu EAN sistema u Srbiji i Crnoj Gori nadležna je asocijacija za numeraciju artikala (EANYU). Ova asocijacija je osnovana 19.06.1981. godine, a u članstvo EAN INTERNATIONAL je primljena 07.05.1982. godine i dodeljen jo je prefiks 860.

Pristup Internetu je u Srbiji i Crnoj Gori omogućen maja 1996. godine kada je EUNET Srbija i Crna Gora (YUNET INTERNATIONAL), preduzeće u sistemu BK korporacije kao podružnica jedne velike mreže u Francuskoj, počela sa davanjem usluga DIAL IN pristupa. Kasnije se javljaju Internet drugi Internet provajderi: Beotel, Sezampro Internet i slično. Broj korisnika Internet u Srbiji i Crnoj Gori dinamično raste. Dok je 1997. godine bilo 848 korisnika, taj broj se u 1998. godini povećao na 1802 korisnika. Do danas se broj korisnika dinamično uvećao, ali još uvek ne postoji potrebna osnova za dinamičniji razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji i Crnoj Gori. Ubrzo posle priključenja Srbije i Crne Gore na Internet dolazi do ubrzanog razvoja delatnosti pružanja Internet usluga (engleski, Internet Service Providers-ISP). Najdinamičniji razvoj su doživele usluge omogućavanja pristupa Internetu. Organizovan je Internet prvi yu pretraživač (WWW.YUSEARCH.COM) po ugledu na velike svetske pretraživače. Internet se u našim preduzećima uglavnom koristi za prijem Internet odašiljanje informacija u raznim poslovnim subjektima. Većina preduzeća ima pristup Internetu preko provajdera, Intenet to u DIAL IN modu, dok mali broj preduzeća ima direktnu vezu sa Internetom. Elektronska pošta kao najznačajniji servis Interneta, iako postoji u velikom broju preduzeća, se nekoristi u poslovnoj korespondencji, Internet još nema poslovnu namenu u Srbiji i Crnoj Gori, a Internet trgovina je tek u začetku. Dinamičniji razvoj Internet trgovine u Srbiji i Crnoj Gori je onemogućen usled sledećih faktora: mali broj potencijalnih potrošača sa računarima koji su vezani za Internet u Srbiji i Crnoj Gori (procene su deset posto stanovništva u Srbiji ima računar, dok samo četiri do pet posto koristi Internet), otežana saradnja sa svetom, nepostojanje odgovarajućih mehanizama elektronskog plaćanja, slaba motivisanost trgovaca da koriste elektronsku trgovinu i slično.

Kada govorimo o maloprodaji u Srbiji i Crnoj Gori možemo reči da se ona nalazi u mehaničkoj fazi razvoja ali sa velikom radnom intezivnošću. To nam govori da se mašine ne koriste do maksimuma, a da uz to postoji višak Internet zaposlenih. Elektronska maloprodaja je tek u začetku. U Srbiji i Crnoj Gori je 1996. godine postojala 181 prodavnica sa EPOS tehnologijom, što je veoma malo. Ali i prodavnice koje raspolažu ovom tehnologijjom, ne koriste je do maksimuma što je delimično uslovljeno organizacijom rada u tim maloprodajnim objektima, a delimično zbog propusta dobavljača. Internet trgovina se pojavila sredinom jula 1998. godine, kada je naš najveći provajder EUNETYU, u saradnji sa britanskom firmom “Data Gate LTD” (koja ima svoju filijalu kod nas-YUGATE) otvorio prvi elektronski tržni centar pod nazivom YUGATE MALL ( www.YUGATE.COM) korisnicima je omogućeno da za kupljenu robu plaćaju preko većine poznatih kreditnih kartica. U toku 1999. godine razvio se veliki broj Internet prodavnica u Srbiji i Crnoj Gori, uglavnom pod okriljem Internet provajdera. Međutim mali broj potencionalniih potrošača, problemi zaštite i nerešeni problemi plaćanja na Internetu i dalje su velika prepreka nastanku novih Internet prodavnica i razvoju postojećih. Globalno poslovanje naših Internet prodavnica je onemogućeno usled finansijskih sankcija od strane razvijenih zemalja Zapada i nerazvijenih sredstava međunarodnih plaćanja kao i bankarskog sistema uopšte.

Maloprodajna plaćanja u Srbiji i Crnoj Gori se uglavnom obavljaju upotrebom čekova i gotovine što je takođe destimuliše za dalji razvoj elektronske trgovine.

- 14 -

E l e k t r o n s k o p o s l o v a n j e

ZAKLJUČAK

Iz ovog rada se može videti da elektronsko poslovanje predstavlja konkurentsku prednost za preduzeća i zemlje koje ga koriste. Srbija i Crna Gora treba da iskoristi ovakvo stanje stvari u svetskoj privredi i da poboljša svoju konkurentsku poziciju na svetskom tržištu u ovoj oblasti. U bliskoj budućnosti će nastupiti period u kome će eleketronsko poslovanje biti neminovnost, a njegovo nerazvijanje će prouzrokovati štete što znači da će njegov razvoj biti nametnut.

Važna osobina elektronskog poslovanja je to što pruža podjednake šanse za poslovanjem velikim i malim zemljama, to jest preduzećima. Ovo treba iskoristiti jer postoji malo oblasti savremenog poslovanja koje ne favorizuju velika preduzeća. U toku privatizacije nastaće veliki broj malih, srednjih preduzeća koja dobijaju ravnopravne uslove poslovanja u elektronskom okruženju.

Privredna zavisnost od sveta se povećava sa smanjivanjem teritorije i sa smanjivanjem proizvodnih mogućnosti tako da je SCG zavisnija od spoljnotrgovinske razmene nego ikad. Značajni privredni razvoj može doneti samo razmena tehnologije kao i proizvoda visoke faze prerade. Pošto elektronsko poslovanje predstavlja sve veći deo međunarodnog poslovanja, njegov razvoj će biti neophodan. Sve vodi ka tome da će komunikacije sa ostatkom sveta u jednom trenutku postati isključivo elektronske, jer je to motivisano nižim troškovima i većim pogodnostima u komunikaciji. Sa obzirom na dešavanja koja su se odigrala na društvenoj, političkoj i ekonomskoj sceni naše zemlje poslednjih godina, možemo da, očekujemo intezivniju spoljnotrgovinsku saradnju i određeni priliv kapitala. Pošto se naša zemlja nalazi u nezavidnoj ekonomskoj poziciji, jedan od načina prevazilaženja ove situacije jeste i povećanje učešća Srbije i Crne Gore u svetskoj trgovini. Iz ovog rada možemo zaključiti da je jedan od načina za postizanje gore navedenog cilja upravo razvoj elektronske trgovine.

Treba podsticati domaća preduzeća da što više ulaze u elektronsku trgovinu i da budu prisutnija na globalnoj mreži, Internetu. Ovo je jedan od načina za povećanje izvoza naše zemlje, čime bi istovremeno popravili ekonomsku situaciju u kojoj se trenutne nalazimo.

LITERATURA

1) Poslovni i finansijski informacioni sistemi, prof.Dr Nikola Bračika, prof. Dr Jovan Živadinović, drugo izdanje, Viša poslovna škola, Čačak, 2006. 2) WWW.YUSEARCH.COM 3) www.YUGATE.COM

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument