Elektronsko bankarstvo - Diplomski - Bankarstvo i finansije, Završni rad' predlog Bankarstvo i finansije. University of Belgrade
tereza.filipovic
tereza.filipovic31 October 2012

Elektronsko bankarstvo - Diplomski - Bankarstvo i finansije, Završni rad' predlog Bankarstvo i finansije. University of Belgrade

PDF (2 MB)
72 str.
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Diplomski rad iz oblasti bankarstvo i finansije sa definicijama.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 72

ovo je samo pregled

3 prikazano na 72 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 72 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 72 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 72 str.

preuzmi dokument
Microsoft Word - Stanojevic_Velimir_EPO_5_02.doc

VIŠA ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA

STANOJEVIĆ Velimir

ELEKTRONSKO BANKARSTVO

- d i p l o m s k i r a d -

Beograd, 2005

Kandidat: Stanojević Velimir Broj indeksa: 5/02 Smer: Elektronsko poslovanje Tema: Elektronsko bankarstvo Osnovni zadaci:

1. Pojam elektronosko bankarstvo 2. Visa & PayPal 3. Analiza E-Banking u Srbiji

Analiza: 75% Teorija: 25% Mentor: Beograd, ______________________________ 5.03.2005. Dr. Dejan Tošić, prof. ETF

IZVOD U diplomskom radu predstavljene su prednosti Elektronskog Bankarstva, svi pojmovi

koji su obuhvaćeni ovom oblasti, globalni servisi za plaćanje VISA & PayPal. Kako to funkcioniše u Srbiji sa komparativnom analizom usluga elekronskog bankarstva pet banaka na našem tržištu.

ABSTRACT In this graduation thesis are presented the advantages of e-banking , all the termes concerning this area and global payment services VISA & PayPal. It is also presented how it works in Serbia with comparative analisis of services of e-banking of the five banks in our market.

.

Sadržaj Uvod ........................................................................................................................... 6 • Zašto se banke pojavljuju na Internetu ............................................................ 6

Elektronsko bankarstvo .............................................................................................. 7 • Oblici pojavljivanja ........................................................................................... 7 • Najčešći poslovi banaka na Internetu .............................................................. 7 • Platni promet u bankama – podsticaj elektronskom bankarstvu ...................... 8 • Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet ..................................... 8 • Elektronski ili digitalni novac .......................................................................... 10 • Elektronski čekovi .......................................................................................... 10 • Kreditne kartice.............................................................................................. 11

Primer transakcija kod kreditnih kartica ............................................................. 13 Proces plaćanja ............................................................................................. 16

• Načini plaćanja preko Interneta ..................................................................... 18 Sistemi plaćanja preko Interneta .............................................................................. 19 • Sigurnost na Internetu.................................................................................... 20

Sigurnosni mehanizmi – elementi sigurnosnih sistema ..................................... 20 Digitalni potpis ................................................................................................... 20 Digitalni sertifikat ............................................................................................... 21 Inteligentne kartice ............................................................................................ 21

Pay Pal - koncept i način ostvarivanja zarade .......................................................... 22 • PayPal istorijat: .............................................................................................. 22 • PayPal - mere zaštite..................................................................................... 26

Platne kartice u Srbiji ................................................................................................ 27 • Podela platnih kartica..................................................................................... 28 • Dnevni problemi korisnika kartica .................................................................. 30 • Izgubljeno / ukradeno..................................................................................... 31 • POS terminali u Srbiji..................................................................................... 31 • Istok – zapad ................................................................................................. 32 • Naše kartice na Internetu............................................................................... 32 • Problemi u korišćenju kartica na webu........................................................... 34

Visa – Platne kartice i servisi koje nudi..................................................................... 35 • Visa program za fizička lica ........................................................................... 35 • Visa biznis program ....................................................................................... 37 • Visa nove tehnologije..................................................................................... 39

Smart Visa Program .......................................................................................... 39 Verified by Visa ................................................................................................. 40

Uporedna analiza e-bankarstva u bankama u Srbiji ................................................. 42 ProCredit banka........................................................................................................ 43 • Preporuka ...................................................................................................... 46

DELTA Banka........................................................................................................... 47 • Preporuka ...................................................................................................... 51

JUBANKA................................................................................................................. 52 • JUtokenSERVIS ............................................................................................ 54 • Preporuka ...................................................................................................... 56

Komercijalna Banka.................................................................................................. 57 • Preporuka ...................................................................................................... 60

ZEPTER Banka ........................................................................................................ 61 • Preporuka ...................................................................................................... 67

Zaključak .................................................................................................................. 69 Index Pojmova.......................................................................................................... 71 Literatura .................................................................................................................. 72

6

Uvod

Zašto se banke pojavljuju na Internetu

Razlozi zbog kojih se banke pojavljuju /rade/ na Internetu su sledeći:

Stvaranje imidža inovativne firme, koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi najsavremenija tehnološka rešenja.

Bolje i veće interaktivne mogućnosti. Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za svakog svog komitenta, najvažnija je komunikacija sa njim. U klasičnim uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme, ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio neprekidno. Ovakav način poslovanja stvarao je ograničenja u komunikaciji. Interaktivne mogućnosti komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene i samo je pitanje do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje.

Mogućnost racionalizacije potencijala banke. Banka prenošenjem određenih servisa na Internet redukuje troškove poslovanja, jer ne mora – za povećanje broja komitenata, da otvara novi poslovni prostor, da ga oprema i zapošljava nove službenike. Ovo je posebno interesantno za one geografske regione gde banka nema mrežu ekspozitura ili ima mali broj komitenata. Sa Internetom banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove ekspoziture. Veliki broj informacija koje banka može da stavi svojim korisnicima na raspolaganje u principu nisu dostupni širem krugu njenih korisnika. To se odnosi na mogućnosti plasmana i kreditiranja po najpovoljnijim uslovima, inostrana plaćanja, savetodavne funkcije i dr.

Samouslužno bankarstvo je korisno, podjednako i za banku i za korisnika, jer korisnik ima servise 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, a banka bez povećanja broja zaposlenih radi 24 časa dnevno.

Banka, svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogućnosti i svoj razvoj, kao solidna, stabilna i tehnološki napredna firma.

Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva više neće biti u stanju da preživi. Razlog za to jeste konkurentna ponuda, odnosno potreba za kvalitetnijim finansijskim servisom.

Sa stanovišta konzumenata bankarskih usluga, za očekivati je da niži troškovi banke rezultuju višim kamatama na depozite, nižim provizijama na usluge i posebno mogućnost plaćanja on-line /besplatno!?/. Nimalo nije beznačajno da ne moraju čekati u redovima, trošiti vreme i sve to samo u radno vreme bankarskih šaltera.

Elektronsko bankarstvo

Oblici pojavljivanja

Banke su po prirodi konzervativne institucije. U početku su banke ostale po strani, ali sagledavanjem prednosti a i problema, krenule su najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u trećem koraku i na transakcije.

Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Interneta samo predstavljaju svojim – postojećim ili novim, potencijalnim korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter. Većina banaka je to uradila.

Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim pristupom nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera, ali postoji mogućnost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise.

Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke i komitenta. Kada se govori o internet bankarstvo podrazumevaju se dva oblika rada.

Takozvani on-line bankarski servis zahteva instalaciju softvera na »klijentu«, odnosno na PC-ju korisnika, pa se naziva i »softverski baziran«. Bez tog softvera korisnik ne može da radi. Samim tim on je ograničen na rad samo sa jednog PC-a. Softveri za tu namenu su Quicken, Microsoft Money i drugi.

Internet bazirano bankarstvo – podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bilo kog kompjutera koji se konektuje na Internet, od kuće, sa posla ili sa putovanja.

Posebno se razmatraju banke koje su 100% na Inernetu, odnosno koje nemaju »fizičku prezentaciju«, kancelarije, šaltere. Bankarstvo koje one nude je internet bazirano, odnosno pristupa im se sa bilo kog komjutera na Internetu, bez posebnog softvera.

Najčešći poslovi banaka na Internetu Pristup i pregled stanja na računima korisnika Evidencija svih transakcija Plaćanja Transfer novca sa računa na račun Izmena informacija Naručivanje čekova Kontakti. Plaćanje predefinisanih računa (PTT, EDB , Info stan..)

Platni promet u bankama – podsticaj elektronskom bankarstvu

Reformom platnog sistema u bankama, započinje proces oblikovanja savremene finansijske infrastrukture koji će se odraziti na poslovanje i banaka i preduzeća.

Dakle obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis. To je značajno povećanje obima poslovanja i može se rešiti na jedan od dva načina:

o Povećanjem broja svojih šaltera i šalterskih radnih mesta ili o Obezbeđenjem elektronskog bankarstva / elektronskog platnog prometa

Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet

1. Unos i kontrola podataka platnih naloga prepušta se komitentu. Radi se o hiljadama naloga koje bi inače morali da unose i kontrolišu zaposleni radnici u banci.

2. Cena pojedinačne transakcije je 10 do 15 puta niža od cene obrade transakcije na klasičan način preko šaltera .

3. Pružanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem na vođenje njegovog računa / iz ZOP-a/ u banku.

4. Brzo širenje baze komitenata na širem geografskom području, jer komitent može da bira kojoj banci će poveriti vođenje svog računa – znači i tamo gde banka nema nikakav šalter na području gde živi i radi komitent.

5. Smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanje šalterskih radnika.

6. Smanjenje troškova papira kao i poštanskih troškova u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenta( nalozi, izvodi, PTT marke).

7. Preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo, znači povećanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog posla.

8. Veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu, jer broj bankarskih službenika nije ograničavajući faktor.

9. Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasičan način i ima veliki broj komitenata može da očekuje nezadovoljstvo kljijenata čekanjem u dugim redovima.

10. Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa podacima i na strani klijenata i kod banke, što nije slučaj u klasičnom poslovanju.

11. Mogućnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove na pr. marketinške poslove prodaje usluga elektronskog bankarstva, što bi još više povećalo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan način rada, iz svojih kancelarija.

12. Mogućnost uspostavljanja novih tržišnih kanala poslovnog komuniciranja, na relaciji banka-komitent-banka.

13. I još mnogo toga.

Očekuje se da banke u elektronskom platnom prometu postepeno dodaju nove usluge kao što su kreditno poslovanje, poslovanje s hartijama od vrednosti i itd. i time oblikuje brz, pouzdan i po prihvatljivoj ceni novi servis – elektronskih bankarskih usluga, za svoje deponente.

S druge strane postavljanje infrastrukture elektronskog platnog prometa, može se iskoristiti i za postavljanje elektronskog bankarstva, čime se postiže značajna ušteda u nabavci opreme. Činjenica je da će nova tehnologija budućeg elektronskog platnog prometa u bankama - komitentima postati prepoznatljiv, konforan način rada, pa je normalno što će isti konfor zahtevati i za ostale bančine servise. Prednost će imati one banke koje su takav trend sagledale i razvoju pristupile modularno i fleksibilno sa jasnim namerama da takve servise i izgrade.

Sredstva plaćanja

Elektronski ili digitalni novac

Na bazi vlastite tehnologije Citicorp–a, direktor odeljenja za nove tehnologije u ovoj banci, Shlomo Rosen, 1995. godine razvio je i patentirao ovaj ambiciozni poduhvat pod isto tako ambicioznim nazivom — elektronski monetarni sistem (Electronic Monetary System — EMS). Namera je da se stvori jedan sveobuhvatan platni sistem koji će moći da obavlja kako transakcije na veliko tako i transakcije na malo, a koji će biti podržan od strane najvećih američkih banaka. Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa odgovarajućim softverom koji banka instalira radi sigurnosti transakcija.

Elektronski čekovi

Elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Iako se kaže da će čekovima doći kraj to nije tako u velikom porastu je upotreba čekova u svetu čak jednu milijardu godišnje, ovo su neke prednosti:

o ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim pojedincima, prilikom učestvovanja na online aukcijama

o ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo povereljive finansijske informacije putem Web-a

o jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica o transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na

tradicionalnom, papirnom čeku.

Slika 1. Jedan od sistema plaćanja e-čekovima

IME SISTEMA godina stvaranja / opis sistema

eCheck

1998. Konzorcijum sačinjen od 15 banaka, državnih organa i kompanija koje se bave savremenom tehnologijom (Echeck.org).

Siguran sistem elktronskog plaćanja čekovima. Zahteva se digitalni novčanik.

Achex Inc. 1999. Jednostavno proširenje postojećeg sistema čekova. Nema digitalnog novčanika.

BillPoint Elektronic Checks (elektronski čekovi)

1999. eBay, WellsFargo izlaze na tržište online digitalnih čekova. Koriste se samo za

eBay. Nema digitalnog novčanika.

Tabela 1. Sistemi digitalnog plaćanja čekom

Kreditne kartice

Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole naših sredstava na računu i omogućuju smanjenje papirologije koja je ranije bila slučaj pri kupovini. U zavisnosti kakav je tip kartice odredjuje i neke pogodnosti ili pravila korišćenja pa stoga kartice delimo.

Vrste kartica:

- Platna kartica - kartica od plastike, ravna (flat) ili reljefna (embosirana), sa magnetnim zapisom na poleđini i sve češće sa mikročipom na prednjem delu. I magnetni zapis i mikročip nose informacije o korisniku, tj. o vlasniku kartice i sprečavaju zloupotrebu.

- Debitna kartica (Debit Card) - platna kartica čija je namena trošenje novca do postojećeg iznosa na računu ili do iznosa eventualnog dozvoljenog prekoračenja. Novac se sa računa vezanog za debitnu karticu skida u realnom vremenu ili najkasnije do 24 časa od transakcije obavljene na bankomatu ili POS-terminalu. Najpoznatiji brendovi debitnih kartica su: Visa Electron, Maestro/Cirrus, a u Srbiji još i DINA, YUBA.

- Kreditna kartica (Credit Card) - platna kartica čija je namena trošenje novca koji u trenutku transakcije nemamo na računu. Banka izdavalac zadužuje račun vezan za kreditnu karticu najčešće jednom mesečno, limit kartice je određen bonitetom klijenta i depozitom, a dug se sve češće otplaćuje u više mesečnih rata (rivolving kredit). Najpoznatiji brendovi kreditnih kartica su: Visa, MasterCard, Diners Club International, American Express.

- Kobrending kartica (Cobranding Card) - platna kartica čiji je izdavalac, uz banku, neka trgovačka kuća, sportski klub ili finansijska institucija. Ova vrsta kartice pruža brojne popuste na tačno određenim trgovačkim pozicijama. Cilj je

privlačenje korisnika sa specifičnim potrošačkim navikama (npr. navijači određenog kluba).

- Kartica lojalnosti (Loyality Card) - bliska kobrending kartici, ova kartica omogućava brojne popuste na određenim mestima, nakon tačno utvrđenog broja kupovina na datom prodajnom mestu, ali npr. i nakon više letova jednom istom avio-kompanijom i sl.

- Online kartica (Net Card) - platna kartica koja se koristi isključivo za online plaćanja putem Interneta i koju je nemoguće koristiti na bankomatima i POS- terminalima, jer ne poseduje ni magnetni zapis ni mikročip.

MasterCard i Visa imaju svoje sopstvene mreže koje se koriste za verifikaciju transakcija širom sveta. Elektronski terminali na mestu prodaje (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje/usluge — EFT/POS terminali) omogućavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje trgovce širom sveta sa centrom za obradu kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica. Na primer, sistem koji koristi Visa, VisaNet, sastoji se od tri računarska centra, od kojih su dva u Sjedinjenim Državama, a jedan u Velikoj Britaniji.

U osnovi firma plaća odredjenu proviziju banci ili nekom drugom subjektu na promet koji ide preko kreditinih kartica, taj subjekt ili payment gateway je u vezi sa bankom i prilikom transakcije postoje dva ključa javni i tajni, da bi mogli da vršite transakcije preko interneta morate da imate otvoren nalog kod tog provajdera, prilikom kupovine trećeg lica on dolazi do našeg payment gatway-a proveravaju se podaci i daje se potvrda našoj banci da transakcija može biti obavljena, mi imamo jedan ključ banka takodje i sa tajnim ključem dobija se algoritam koji dešifruje podatke koji putuju internetom, to je uprošteno na koji način se obezbedjuje sigurnost, jasno je da sigurnosti u 100% obliku nema. Osnovni pojmovi koji se koriste u plaćanjima karticama su:

- POS (Point Of Sale) terminal - uređaj koji služi za komunikaciju trgovačkog mesta sa bankom ili switch centrom za platne kartice, radi dobijanja potvrde o posedovanju dovoljne svote novca da bi se obavila kupovina (autorizacija transakcije). POS terminal je uređaj koji radi na principu modema, a vezu sa centrima za autorizaciju uspostavlja telefonskim putem, putem mobilne GSM ili GPRS telefonije. Neki od poznatih proizvođača POS terminala su: Verifone, DA Sistemi itd.

- Bankomat (ATM) - elektronski šalter, dostupan korisnicima 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Poseduje sef sa novcem, računar povezan sa bazom podataka, ekran i numeričku tastaturu, sa još par pridodatih funkcijskih tastera. Pruža potpuni komfor i bezbednost korisnicima pri podizanju gotovine i smanjuje verovatnoću čekanja u redovima radi podizanja novca. Bankomati se strateški postavljaju na više lokacija u gradovima (tamo gde je veća cirkulacija ljudi), ali i na izlozima samih banaka. Mogu izdavati novac korisnicima jednog, dva ili svih tipova kartica, u zavisnosti od banke koja je postavila bankomat. U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, bankomati služe za razna online plaćanja ili kupovinu dopuna za prepaid brojeve mobilne telefonije. Neki od poznatih proizvođača bankomata su NCR, Siemens Nixdorf, Triton ATM, Omron itd.

- PIN kod - tajna numerička lozinka, najčešće sastavljena iz četiri cifre, koja služi kao elektronski potpis i unosi se na bankomatu ili na PIN padu POS terminala, u zavisnosti od tipa kartice. PIN kod sprečava zloupotrebu platne kartice i ne treba ga nikom saopštavati.

- CVV i CVV2 kod - sigurnosni trocifreni kod odštampan na poleđini platnih kartica, služi kao dodatna provera autentičnosti elektronskog plaćanja u online transakcijama putem Interneta.

- Imprinter - uređaj koji se koristi sve ređe, preteča POS terminala. Funkcija imprintera je izdavanje slipova, tj. priznanica za robu ili uslugu plaćenu platnom karticom, ali u offline režimu, tj. bez modemske veze sa autorizacionim centrom i radi po principu ostavljanja embosiranog traga kartice na indigo-papiru

- Slip - račun odštampan na POS terminalu ili imprinteru, u dva primerka, koji potpisuje korisnik platne kartice. Na njemu se nalaze informacije korisne za evidenciju, kao što su: naziv trgovačkog mesta, iznos transakcije, datum, vreme, logički broj transakcije i sl.

- Centar za autorizaciju - baza podataka određenog izdavaoca platnih kartica, centralizovana ili decentralizovana, sa podacima svih korisnika srodnih platnih kartica. U našoj zemlji funkcioniše više takvih centara, tako da često dolazi do neažurnosti pri razmeni podataka o platnim karticama, usled loših komunikacionih linija ili drugih razloga.

- Akceptantsko mesto - mesto na kome se može kupovati roba ili plaćati usluga nekom od platnih kartica. S obzirom da je broj takvih mesta sve veći, najlakše ćete ih prepoznati po nalepnicama na ulazu, sa oznakom određenog brenda platne kartice.

Primer transakcija kod kreditnih kartica

Kreditne kartice, uglavnom, zahtevaju četiri strane u svakoj transakciji: vlasnika kartice, trgovca koji prodaje robu ili usluge, onoga ko vrši obradu plaćanja kreditnom karticom i emitenta kreditne kartice. U izvesnim slučajevima firma koja vrši obradu plaćanja kreditnom karticom i emitent kreditne kartice biće iste mada one, uglavnom, posluju kao različiti pravni entiteti.

Platni sistemi s kreditnim/debitnim karticama pokazali su se krajnje neotpornim na zloupotrebu. Kreditne/debitne kartice mogu se ukrasti od njihovih vlasnika i onda zloupotrebiti, a trgovci koji primaju plaćanja kreditnim/debitnim karticama mogu prevariti potrošača i ne isporučiti mu robu (na primer, kod naručivanja preko telefona). Gubici zbog zloupotrebe plaćanja kreditnim/debitnim karticama od strane trgovaca su značajni. Zbog toga se vrši oštra selekcija trgovaca koji će dobiti ovlašćenje da primaju plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica. Slično tome, izdavanje kreditnih/debitnih kartica sve se više kontroliše kako bi se smanjila zloupotreba i prevara od strane vlasnika kartica.

Osnovni pojmovi vezani za kreditne/debitne kartice

Dok kupuju upotrebom kreditnih/debitnih kartica ljudi i ne razmišljaju o procedurama koje se odvijaju „u pozadini" — šta se dešava kada trgovac provuče karticu kroz POS terminal; ko autorizuje plaćanje; šta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja transakcije putem kreditnih kartica? U cilju objašnjenja ovog procesa potrebno je da se prvo upoznamo sa osnovnim terminima u vezi s kreditnim karticama:

o Poslovna banka Banka koja ima poslovni odnos sa nekim trgovcem i koja prima sve transakcije kreditnim/debitnim karticama od tog trgovca. Za poslovne banke (acquiring banks) se, takođe, koristi i termin trgovačke banke (merchant banks).

o Autorizacija Čin odobrenja transakcije kreditnom/debitnom karticom nekom trgovcu od strane banke koja je izdala kreditnu/debitnu karticu.

o Autorizaciona šifra Šifra koju dodeljuje banka koja izdaje kreditne/debitne kartice prilikom njihove prodaje, a koja pokazuje da je data transakcija autorizovana.

o Bankarska kartica Kreditna/debitna kartica koju je izdala neka banka. Visa i MasterCard su bankarske kartice. American Express i Discover nisu.

o Naknadno zaduženje Transakcija kreditnom/debitnom karticom koja se vraća nazad trgovcu koji je izvršio prodaju. Ovo se dešava kada vlasnik kreditne/debitne kartice ne odobri plaćanje računa tvrdeći da uopšte nije dobio proizvod ili je, na bilo koji način, nezadovoljan njime. Vlasnici kartica trebalo bi da pokušaju da problem reše sa trgovcem pre nego što zatraže od emitenta kreditne/debitne kartice da odbije plaćanje računa.

o Elektronsko „prevođenje" podataka Unos i obrada računa elektronskim putem. U momentu kupovine kreditnom/debitnom karticom trgovac dobija autorizaciju prodaje, da bi nakon isteka radnog vremena on „preveo" podatke sa računa u elektronski oblik i poslao podatke iz POS terminala na obradu. Trgovci koji nisu osposobljeni za elektronsku obradu računa, već tu obradu vrše ručno, na kraju radnog dana nose sve račune u svoju poslovnu banku.

o Nezavisna prodajna organizacija Nezavisne prodajne organizacije igraju značajnu ulogu u svim poslovnim oblastima. U industriji kreditnih/debitnih kartica nezavisne prodajne organizacije predstavljaju treću stranu između trgovca i poslovne (trgovačke) banske. Mnoga preduzeća nisu u mogućnosti da steknu status trgovca preko neke poslovne banke zbog toga što ih data banka smatra previše rizičnim, pa moraju da steknu status trgovca preko neke nezavisne prodajne organizacije.

o Zamena Transakcija koja se odvija između poslovne banke i banke koja emituje kreditne/debitne kartice.

o Provizija za zamenu

Provizija koju poslovna banka plaća baci koja emituje kreditne/debitne kartice radi obrade tranasakcija kreditnim/debitnim karticama koje se odnose na račun nekog vlasnika kartice. Ovu proviziju regulišu MasterCard i Visa, a ona se obično izražava u vidu procenta od ukupnog iznosa transakcije.

o Trgovački diskont Procenat od maloprodajne cene koji trgovac plaća, u vidu provizije, poslovnoj banci za obradu transakcija kreditnim karticama. Ova provizija je obično veća od provizije za razmenu, koju poslovna banka plaća banci koja emituje kreditne/debitne kartice.

o Trgovački status Neko preduzeće smatra se „trgovačkim" onda kada ima ovlašćenje od strane neke poslovne banke, nezavisne prodajne organizacije ili druge finansijske institucije da prima kreditne kartice.

o Račun Instrument koji pokazuje obavezu vlasnika kartice da plati izvesnu sumu novca emitentu kartice. To je papirni dokument koji vlasnik kartice potpisuje kada kupuje kreditnom karticom. Podaci sa računa mogu se „prevesti" u elektronski oblik i poslati na obradu preko finansijskih mreža, a mogu se i lično dostaviti poslovnoj banci.

Proces plaćanja

Rekli smo da trgovci imaju odnos sa nekom poslovnom bankom ili nezavisnom prodajnom organizacijom, preko kojih vrše obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama.

Trgovci moraju da plate poslovnoj banci ili nezavisnoj prodajnoj organizaciji diskontnu proviziju zasnovanu na ukupnom iznosu prodaje. Slično tome, poslovna banka ili nezavisna prodajna organizacija mora da plati emitentu kartice proviziju za zamenu onda kada izvrše obradu računa trgovca. Naravno, ovo je samo gruba skica jednog mnogo kompleksnijeg procesa, koji se u stvarnosti odvija.

Na slici 2. dat je pregled procesa plaćanja putem kreditne/debitne kartice. On pokazuje šta se dešava tokom jedne uobičajene transakcije pomoću kreditne/debitne kartice. Ovo je samo uprošćeni prikaz procesa plaćanja putem kreditne/debitne kartice, pa zbog toga postoje mnoga odstupanja od datog procesa. Recimo, ovaj postupak je drugačiji kod onih trgovaca koji ne obrađuju svoje račune elektronskim putem.

Slika 2. Blok šema procesa plaćanja

Uobičajena transakcija pomoću kreditne kartice odvija se na sledeći način:

1. Trgovac izračunava vrednost kupljene robe i traži od kupca da plati. 2. Kupac daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu. 3. Trgovac provlači kreditnu/debitnu karticu kroz POS terminal. Vrednost prodate robe

se unosi ručno, ili se preuzima iz registar–kase. 4. Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj

poslovnoj banci, sa zahtevom za autorizaciju. POS terminali su obično podešeni tako da zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje, a stvarni prenos podataka sa računa vrši se kasnije.

5. Poslovna banka zatim obrađuje transakciju, prosleđujući zahtev za autorizaciju banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu. Broj kreditne/debitne kartice identifikuje vrstu kartice, banku koja ju je emitovala i račun vlasnika kartice.

6. Ako vlasnik kartice ima dovoljno novca na svom računu da pokrije kupovinu (ili mu je odobrena kreditna linija), banka koja emituje kreditnu/debitnu karticu autorizuje transakciju i generiše autorizacionu šifru. Ova šifra se šalje nazad poslovnoj banci. Banka koja emituje karticu rezerviše novac na računu vlasnika kartice u iznosu koji je ekvivalentan vrednosti kupljene robe. Međutim, račun vlasnika kartice se još uvek ne zadužuje.

7. Poslovna banka obrađuje transakciju, a zatim šalje šifru za odobrenje ili odbijanje POS terminalu trgovca. Svaki POS terminal ima svoj jedinstveni identifikacioni broj, tako da je institucija koja vrši obradu transakcija u mogućnosti da prosledi podatke upravo tom terminalu.

8. Račun štampa POS terminal ili registar–kasa. Trgovac zahteva od kupca da potpiše račun, koji ga obavezuje da nadoknadi naznačeni iznos banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu.

9. Kasnije, u najvećem broju slučajeva uveče, kada se radnja zatvara, trgovac upoređuje autorizacije koje su memorisane u POS terminalu sa potpisanim računima. Kada izvrši proveru podudarnosti svih autorizacija sa potpisanim računima, trgovac će prevesti, ili preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji kreditnom/debitnom karticom poslovnoj banci na depozit. Isto tako, on može deponovati kod banke i realne, potpisane papirne račune.

10. Poslovna banka, za svaki pojedini račun, vrši sa odgovarajućom bankom koja je emitovala karticu ono što se naziva zamenom. Banka koja je emitovala karticu odobrava poslovnoj banci iznos konkretnog računa, umanjen za iznos provizije za zamenu.

11. Poslovna banka zatim deponuje iznos svih računa koje je podneo konkretni trgovac na njegov račun, umanjujući ga za diskontnu proviziju.

Ovaj pregled, naravno, nije kompletan jer ne pokriva ulogu finansijskih mreža. On se odnosi uglavnom na transakcije Visa i MasterCard karticama. Kod American Express i Discover kartica, na primer, ne postoji emisiona banka. Ipak, pomenuti redosled aktivnosti nam može poslužiti kao prilično veran primer jednog procesa plaćanja kreditnom /debitnom karticom.

Načini plaćanja preko Interneta Kombinacija telefon – kartica

Plaćanje pouzećem

- Poručuje prijavom na sajtu. - Robu donosi dostavljač ili poštar - Plaća se direkno dostavljaču - Loša strana je što se jedan deo robe vraća, nije preuzeta, a troškovi su već

napravljeni. - Korisnik na Internetu nalazi traženu robu.

Plaćanje preko žiro računa

- Korisnik nalazi robu na Internetu - Sa sajta dobija cenu i broj žiro računa na koji treba da uplati novac. - Korisnik plaća u banci i šalje potvrdu trgovcu. - Roba se posle toga dostavlja poštom ili dostavljačem. - Loša strana je što korisnik mora da odradi veliku proceduru sa bankom, a roba

stiže kasnije.

Plaćanje karticama

- Faza dogovora i ugovaranja / registracija na strani trgovca, provera i potvrda autentifikacije, izbor servisa i poručivanje, provera stanja na računu kupca i kreditne sposobnosti, potvrda narudžbine/.

- Faza plaćanja / slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih podataka, slanje ključa za dekriptovanje i slanje debitnog računa, dekriptovanje i potvrda servisa, slanje potvrde.

- Faza bankarskog postprocesiranja / prijem podataka o izvršenim transakcijama, zaduživanje računa korisnika, formiranje zbirnih naloga po trgovcima, izvršenje plaćanja trgovcima .

- Faza informisanja sa elektronskog kataloga

Elektronskim čekovima Elektronskim nalogom Plaćanje putem potvrde treće strane / First Virtual /

- Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV PIN - Trgovac proverava FV PIN - Trgovac inicira transakciju plaćanja preko FV šaljući mu sledeće podatke: FV PIN

trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda. - First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori i potvrdi

kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledeće informacije: ime trgovca,iznos, opis proizvoda.

- Kupac potvrđuje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To radi putem e- mail pošte. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku transakcija se poništava.

- First Virtual šalje poruku trgovcu da je prodaja prihvaćena i da će nakon 91-og dana novac biti uplaćen na njegov račun.

Sistemi plaćanja preko Interneta

Na Internetu je definisano više od 150 različitih sistema plaćanja /3/ : Plaćanje običnim karticama: First Virtual

CyberCash E-cash

Plaćanje smart karticama: NetCash

Mondex VisaCash Razlika između E-cash i NetCash načina plaćanja /korišćenje obične odnosno smart

kartice/ je u toku novca, koji u prvom slučaju ide iz banke, a u drugom od kupca direkno prodavcu, jer novac poseduje na svojoj smart kartici. U oba slučaja kupac najpre obavlja transakciju – u oba pravca, sa bankom. Prodavac u prvom slučaju obaveštava banku i traži potvrdu o izvršenom plaćanju, a u drugom sam transferiše novac svojoj banci.

Mikroplaćanja: Millicent

NetBill CyberCoin Ovi sistemi, kako sam naziv kaže, se koriste za mala plaćanja /ispod 1 $/. Sistem

Millicent-a podrazumeva da kupac kupi karticu, kao telefonsku. Novac se skida sa nje. Prosleđuje se posredstvom brokera koji ga prikuplja i periodično dostavlja prodavcu.

Ruski platni sistemi: PayCash

Cyberplat Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. PayCash obezbeđuje potpunu

anonimnost, korisnik otvara račun preko Interneta, dobija PIN i PASWORD i nadalje raspolaže njime korišćenjem pomenutih šifara. Banka koristi adekvatne bezbednosne sisteme. CyberPlat radi korišćenjem kartica i elektronskih čekova. Kupac formira korpu sa robom, prodavac digitalno potpisuje ovaj zahtev i to se smatra računom. Kupac svojim potpisom – potpisuje račun, koji se sada smatra čekom. Ček prodavac dostavlja banci i novac se prenosi sa računa kupca na račun prodavca, naravno uz sve provere od strane banke.

Francuski platni sistem: Kleline

Bankarski sistemi: Billpoint, Ecount, EmoneyMail /vlasništvo WingspanBank/,

Gmoney, MoneyZap, PayMe, PayPal.

Nebankarski sistemi: Bills, Checkfree, DirectPayment, MoneyCentral, YahooBillPay, VirtualPay, StatusFaktory.

Sigurnost na Internetu

Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće je definisan kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog eksploatisanja.

Četiri su osnovna sigurnosna servisa:

Tajnost podataka, ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom kriptografskih algoritama.

Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Ovo se vrši na razne načine: PIN-om / Personel Identification Number /, pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.

Integritet podataka – Obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka između banke i korisnika tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se može obezbediti tehnologijama zaštite ( SSL – Secure Socket Layer, S-HTTP – Secure HyperText Transfer Protocol i dr.).

Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca da porekne slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke.

Veoma je bitna i zaštita mreže banke / firewall/ i kontrola pristupa.

Sigurnosni mehanizmi – elementi sigurnosnih sistema Šifrovanje Šifrovanje je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u

nečitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifriranje. U postupku šifrovanja, u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifičan sadržaj koji se zove ključ. Dešifrovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć ključa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke.

Simetrično šifrovanje – Podrazumeva da su ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje

isti. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa. Ključni problem je distribucija ključeva. Za više korisnika mora postojati više ključeva. Ovo nije pogodno za Internet.

Asimetrično šifrovanje – Podrazumeva dva ključa: javni i tajni. Postoji relacija između njih. Javni ključ se šalje kroz mrežu. Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Postupak rada je sledeći: javni ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam šalje. Sa njim se ne može dekriptovati poruka. Poruku može dekriptovati samo vlasnik tajnog ključa.

Digitalni potpis Poruka se može digitalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za overu –

kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog ključa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke.

Digitalni sertifikat

Digitalni sertifikat je lična karta u cyber prostoru. Sertifikat autoriteti / sertifikaciona

tela / dokazuju vaš identitet. Sertifikat mora da sadrži: - Naziv vaše organizacije - Dodatne podatke za identifikaciju - Vaš javni ključ - Datum do kog važi vaš javni ključ - Ime CA koji je izdao sertifikat - Jedinstveni serijski broj.

Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA. Inteligentne kartice

Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviru Interneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom, odnosno tajnim ključem, a u poslednje vreme i inteligentnim karticama ( smart cards ), kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka. Ugradnja elektronskih čipova u plastične kartice je tehnologija stara dvadesetak godina, ali je masovna proizvodnja i primena inteligentnih kartica relativno novija.

Jezgro inteligentne kartice čine mikroprocesor i memorija, na kojoj, osim opštih podataka, može biti zapisan i tajni ključ i može biti aktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski algoritam.

Pay Pal - koncept i način ostvarivanja zarade

I pored eksponencijalnog porasta broja novčanih transakcija na Internetu, ogroman broj korisnika Mreže i dalje brine za bezbednost svojih ličnih i finansijskih podataka ili, prostije rečeno, brine da će ako nešto kupuje preko Interneta, lopovi lako moći da mu ukradu teško zarađeni novac. Na svako zabrinuto pitanje tipa: "Otkud znam šta će oni posle da rade s brojem moje kartice?", dolazi argumentovani odgovor tipa: "A zašto onda plaćaš karticom u restoranu ili radnji?" I tako u krug već godinama. Zato su se maštoviti preduzetnici dosetili i počeli da otvaraju sajtove za posredovanje u elektronskim novčanim transakcijama. Logika je: Ako ne verujete prodavcu, verujte nama; mi se samo ovim poslom bavimo, pouzdani smo, registrovani i nećemo vas pljačkati, jer zarađujemo na provizijama od vaših transakcija. Iz tih razloga je nastala jedna od najuspešnijih firmi koja nudi ovakve usluge: PayPal.

PayPal istorijat:

o Sistem Pay Pal je počeo sa radom u Silikonskoj dolini u martu 1999. Godine, ali su tek u oktobru te iste godine započele sa radom prve transakcije.

o Registrovan je u USA u državi Delaware. 31. decembra 2001. god. imali su 600 zaposlenih.

o U februaru 2002. godine su se pojavili na NASDAQ-u kao akcionarsko društvo sa inicijalnom vrednošću po akciji od 13 $ .

o PayPal beleži za sada intenzivan rast, i to znači da će i nadalje biti uspešan. o Od svog nastanka Pay pal je doživeo izuzetno brz rast. o Od početka rada do danas ima oko 12 miliona registrovanih korisnika uključujući i

više od 2.2 miliona poslovnih računa.

o Za tako kratko vreme je gotovo nezamislivo prikupiti toliko korisnika, sa njima uspostaviti poslovni odnos, otvoriti im račune i primiti i proslediti sredstva, a sve to uz maksimalnu dozu sigurnosti.

o To znači da je prosečno dnevno se registrovalo oko 18000 novih korisnika.

U elektronskoj trgovini postoji nešto što se zove "mrežni efekat" – što više ljudi posećuje neki sajt, to je taj sajt atraktivniji. Jedan od onih koji uspešno koriste taj fenomen je PayPal - sajt za plaćanje preko Interneta, sa godišnjim prometom od preko 17 milijardi dolara (izvor: magazin The Economist). PayPal nije banka, ali za one koji na Internetu kupuju i prodaju obavlja manje-više istu funkciju kao da jeste. Sajt navodno ima pedesetak miliona korisnika, odnosno vlasnika računa širom sveta (poređenja radi, najmoćnija svetska banka, Citigroup, ima samo četiri puta više vlasnika računa).

PayPal je sistem koji radi kao posrednik na Internetu. To znači da se i kupci i trgovci u trenutku obavljanja transakcije moraju nalaziti na PayPal-u. Plaćanje se obavlja direktno sa jednog PayPal računa na drugi, kreditnim i debitnim karticama ili elektronskim čekovima. Omogućeno je obavljanje pojedinačnih i grupnih plaćanja (više korisnika plaća jedan račun). Poslovna primena ili sajt trgovca zahteva poslovni račun i deponovanje sredstava, kod lične primene takodje moraju da se deponuju sredstva.

Kompanija je razvila veoma jednostavan i uspešan e-mail sistem za novčane transakcije, čija upotreba se toliko omasovila na sajtovima za Internet aukcije da je najveća firma u tom biznisu, eBay, razvila sopstveni sistem, Billpoint, u nadi da će otkinuti deo tog kolača. Pošto Billpoint nikada nije uspeo da se približi svom većem konkurentu po popularnosti, eBay je 2002. godine uradio ono što veliki igrači uvek rade kada hoće da eliminišu konkurenciju - kupio deonice PayPala za 1,5 milijardi dolara.

Slika 3. Struktura PayPal-a

Najveći broj PayPalovih korisnika kupuje, dakle plaća, robu sa eBaya, ali sve je više i onih koji koriste ovaj sajt za transakcije na drugim mestima - procenjuje se da je samo u prvom kvartalu ove godine na PayPalovom sajtu obavljeno transakcija u vrednosti od milijardu dolara koje se ne odnose na eBay. Osim kupovine na drugim sajtovima, preko PayPala možete da plaćate porez ako živite u nekim delovima Južne Karoline, šaljete donacije azilu za mačke u Masačusetsu i poklon vaučere prijateljima i rođacima koje ne možete lično da posetite.

Osnovni zadatak PayPal-a je prikupljanje i koncentracija kapitala. Dakle, najjednostavniji oblik korišćenja ovog sistema je da korisnik otvori račun kod PayPal sistema i da deponuje novac na račun. Dalja plaćanja su maksimalno pojednostavljena, ali pošto se ne koriste sva deponovana sredstva odjednom to znači da će se kod PayPal-a kao kumulativ pojaviti izvesna količina slobodnih sredstava koja mogu da budu dalje plasirana kroz bankarske kanale.

Tako u slučaju da se ovaj sistem plaćanja pojavi na bankarskom tržištu imaće značajan iznos kapitala (ako svaki od 50.000.000 korisnika na svom računu ima samo 100 $ to je 5 milijardi dolara na računu PayPala). Sa svoje strane PayPal na sva deponovana sredstva plaća kamate. Od ostalih poslova PayPal omogućava internacionalna plaćanja i za tu uslugu naplaćuju proviziju, izdaje svoje kartice, kreditne i debitne, koje se koriste na ATM uređajima, prikupljena sredstva se plasiraju preko banke.

U koliko korisnik želi da transferiše sredstva sa jednog računa na drugi za tu uslugu mora da plati određenu proviziju. U tabeli je dat pregled provizija za određene transakcije.

Slika 4. Tabela provizija PayPal-a

Ukoliko se plaćanje obavlja e-čekovima maksimalni iznos provizije je 5$. Za sve transfere sa ličnih računa postoji ograničenje od 100 $ mesečno. Tačnije rečeno, postoji ograničenje ako hoćete da sami sebi prosledite novac. Ovo je mera predostrožnosti kako bi se izbeglo "pranje" novca, ali to ne znači da postoji ograničenje u kupovinama.

Proces uplate e-mailom izgleda ovako i veoma je jednostavan. Mehanizam koji koristi PayPal je prilično jednostavan. Novi korisnici moraju da ostave broj svoje kreditne kartice ili broj tekućeg računa, koji se verifikuju jednom nominalnom transakcijom. Posle toga novčane transakcije se obavljaju tako što kupac šalje e-mail uplatu direktno prodavcu. Ta uplata se odmah skida sa računa kupca i uplaćuje na račun koji je prodavac otvorio kod PayPala. Novac deponovan kod PayPala možete da podignete u vidu čeka koji će vam firma poslati poštom ili da ga elektronski prebacite na svoj tekući račun. PayPal zarađuje tako što prodavcima naplaćuju svoju uslugu od 2,2 do 3,4%, u zavisnosti od zemlje. Ako se transakcija obavlja između dve zemlje sa različitim valutama, PayPal zarađuje i na konvertovanju valuta.

Slika 5. Konverzija i način plaćanja izmedju dve zemlje

PayPal je uspeo drastično da skrati vreme potrebno za obavljanje jedne novčane transakcije na Internetu i ohrabri nepoverljive korisnike Interneta da se upuste u novčane transakcije. Još jedna od prednosti ovog sistema je u tome što korisnici ne moraju jedni drugima da ostavljaju brojeve svojih računa i kreditnih kartica, što je najveća briga onih koji kupuju preko Interneta.

Američki korisnici PayPala mogu čak da zarade i kamatu na deponovani novac ako dozvole PayPalu da taj novac prenese na kombinovani štedni račun (više korisnika ulaže na isti račun) ili uloži novac na berzu. U Americi i u Britaniji PayPal je registrovan i za transfer novca. Ipak, firma za sada nema planove da postane banka, jer bi to zahtevalo mnogo veća ulaganja i komplikovanu pravnu proceduru, s obzirom da PayPal posluje u velikom broju zemalja. U poslednje vreme PayPal je uveo niže provizije za mikro uplate, kao što je npr. kupovina muzike preko Interneta. Smatra se da upravo na sitnim uplatama od par dolara ili samo par centi može najviše da se zaradi. Prosečnim korisnicima Interneta neće trebati mnogo da se odluče za kupovinu jeftinih stvari, samo ako pred sobom budu imali jednostavan i jeftin sistem koji će im omogućiti da brzo i lako obave željenu transakciju.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 72 str.

preuzmi dokument