Elektronsko poslovanje, Završni rad' predlog Osnove elektronskog poslovanja. University of Kragujevac
radosavljevi_jovana
radosavljevi_jovana16 January 2016

Elektronsko poslovanje, Završni rad' predlog Osnove elektronskog poslovanja. University of Kragujevac

DOC (990 KB)
20 strane
287broj poseta
Opis
Seminarski rad iz predmeta elektronsko poslovanje
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 20

ovo je samo pregled

3 shown on 20 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 20 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 20 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 20 pages

preuzmi dokument

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ЧАЧКУ

СЕМИНАРСКИ РАД из предмета Менаџмент развојем предузећа

Професор: Студент: проф. др Алемпије Вељовић Јована Радосављевић Асистент: 166-2013 Лидија Пауновић

Садржај

1

Садржај:

1 1. Увод...................................................................................... 1 1.1 Опис проблема.............................................................................................................. 1 1.2 1.1. Шема релације....................................................................................................... 1

2 2. Моделирање пословних процеса........................................ 1 2.1 2.1. Дијаграм контекста................................................................................................ 2 2.2 2.2. Стабло активности................................................................................................. 3 2.3 2.3. Дијаграм декомпозиције....................................................................................... 3

3 3. Логичко моделирање података.......................................... 4 4 4. Физичко моделирање података.......................................... 4 5 5. Шема базе података у MS Access-у.................................... 5 6 6. Речник података.................................................................. 5 7 7. Корисничка апликација....................................................... 7

7.1 7.1. Табеле..................................................................................................................... 7 7.2 7.2. Упити....................................................................................................................... 9 7.3 7.3. Форме...................................................................................................................... 11 7.4 7.4. Извештаји............................................................................................................... 12 7.5 7.5. Главни мени............................................................................................................ 14

8 7.ВЕБ форма............................................................................. 15 8.1 8.1. .txt............................................................................................................................ 15 8.2 8.2. .html......................................................................................................................... 17

9 8. Закључак.............................................................................. 17 10 Литература............................................................................... 18

1. Увод

У овом семинарско раду приказано је у сликама и објашњено моделирање пословних процеса, логичко моделирање, физичко моделирање података, шема базе података и

корисничка апликација са свим пропратни упитима, формама извештајима..

Опис проблема

Потребно је креирати ЕР модел и дизајнирати базу података у коју ће се уносити

подаци везани за студенте, предмете које похађају и њихове професоре.

Дизајн базе дозвољава да студент похађа више предмета, док предмет може похађати

више студената. Студент може контактирати са професором више пута користећи више

различитих форми контакта. Професор остварује више контаката у којима учествује више

студената.

1.1. Шема релације

STUDENT (#StudentID, Ime, Prezime, BrojIndeksa, DatumRodjenja, Adresa, Email, Telefon)

PREDMET (#PredmetID, SifraPredmeta, Predmet, Semestar, Opis)

IZABRANI_PREDMET (#StudentID, #PredmetID, GodinaSlusanja, Odslusao)

PROFESOR (#ProfesorID, $ZvanjeID, Ime, Prezime, DatumRodjenja, Telefon, Email)

ZVANJE (#ZvanjeID, Zvanje)

KONTAKT_INFORMACIJE (#KontaktID, $StudentID, $ProfesorID, $TipKontaktaID,

DatumKontakta, Detalji) TIP_KONTAKTA (#TipKontaktaID, TipKontakta)

2. Моделирање пословних процеса

Разлози који су мотивисали настанак моделирања активности су:

- Да служе као документација и упутство за опис комплексних активности измеђуосталог и

процедура и упутстава захтеваних стандардом ISO 9000. Једно од основнихправила је да што

је документација већа - мање се чита. Документ од једне или двестране са дијаграмом, биће

летимично прегледан и то онда када се за то буде ималовремена. Документација од више

страна има велику шансу да месецима не будепрочитана.

- Да омогући брже организационе промене, јер модел активности документује

важнеактивности и омогућује увид у критичне активности које треба извести са

одговарајућимресусима.Најважнија корист у примени моделирања активности је

прототипски приступ где се на брз и једноставан начин проверавају алтернативне идеје.

Много је јефтиније нацртати модел активности него развити нови информациони

систем.

У прилогу овог семинарског рада приказан је модел Праћења пријаве изборних

предмета у Bpwin-u.

Стрелице са леве стране правоугаоника дефинишу се као улази (Инпут).

Стрелице које улазе у правоугаоник одозго дефинишу се као контроле (Control). Стрелице које излазе изправоугаоника на десној страни представљају излазе (Output). Излази

су подаци или објекти произведени од стране активности.

Стрелице на доњој страни правоугаоника представљају механизме.

Стрелице окренуте према горе идентификују значење које подржавају извршење активности.

Стрелице механизма које су окренуте на доле дефинишу се као стрелице позива (Call arrows).

Дакле, стрелице на дијаграмима се називају ICOM јер су скраћеница од:

I

- Input, нешто што се употребљава у активности

C

- Control, контроле или услови на активности

- Output, резултат активности и

M

- Mehanizam, нешто што се користи у активности али се не мења само се употребљава

2.1. Дијаграм контекста

Дијаграм контекста је дефинисан једним правоугаоником који представља границумодела који се проучава. У том моделу и ван њега теку информације преко стрелица.

Дијаграмконтекста је највиши ниво апстракције који се декомпозиционим дијаграмима

преводи у нижи нивоапстракције. Границе модела се дефинишу да би се, пре свега, знало где

треба стати са моделирањем.

Опис дијаграма контекста

Дијаграм контекста обухвата следеће елементе:

• Улаз у активност: Захтев за пријаву изборних предмета, захтев за одржавање шифарника,

захтев заизвештајем

• Излаз из активности: Пријава изборних предмета, Извештај

• Механизам или реализатор активности: Административни радник

• Контроле на основу којих се реализује активност: Упутство за израду пријаве, Упутство за

одржавање шифарника, упутство за израду извештаја

Слика: А

2.2. Стабло активности

На основу дефинисане границе модела прелази се на следећу активност "Дефинисање

стабла активности" где је потребно успоставити вертикалне (хијерархијске) везе

измеђуактивности. Стабло активности се дефинише применом методе решавања проблема

одозго на доле(top-down), када се сложена активност раставља на више подређених

активности, а затим се приступа решавању једноставних подређених активности. Другим

речима, полазна сложена активност развија се у хијерархију подређених активности, чија је

структура типа стабла. Корен стабла (то је највиши чвор стабла) садржи полазну активност,

док листови, тј. чворови који немајупотомке, садрже активности чије је решавање релативно

једноставно. Решавањем свих подређених активности из листова решена је и полазна

сложена активност. Дакле, стабло активности представља хијерархију дефинисаних

активности, очишћену одстрелица, и омогућује функционалну декомпозицију и увид у

дубину одвијања веза између активности.

На слици Б је приказано стабло активности процеса Праћење пријава изборних предмета.

Слика Б

2.3. Дијаграм декомпозиције

Дефинисање декомпозиционог дијаграма активности по IDEF0 методологији

(хоризонталнихвеза између активности) треба да омогући повезивање одговарајућих

информација дефинисаних у оквиру стабла активности. Дефинисањем стабла активности

успоставиле су се вертикалне везе између активности, док се израдом декомпозиционог

дијаграма успостављају хоризонталне везе између активности истог нивоа. Активности су

смештене у правоугаоницима који се цртају у дијагоналном смеру, од горњег левог угла

стране ка доњем десном углу. Свакој активности мора се доделити назив у облику глаголске

фразе, те свака активност мора имати најмање једну контролну и једну излазну стрелицу.

На слици Ц је приказан дијаграм декомпозиције Пријаве изборних предмета.

Слика Ц

3. Логичко моделирање података

Код моделирања података у информацијском сaставу потребно је установити објекте

пословног сaстава, одредити атрибуте чије ће се вредности бежити и установити и међусобну

повезаност објеката. Опис објеката, њихових атрибута и односа назива се концептуалним

описом података. У складу с концептуалним описом треба одредити распоред података у

датотекама односно таблицама. Опис таквог распореда назива се логичким описом података.

Логичке моделе података стварају и користе стручњаци информатичари (пројектанти)

као основу за обликовање и развитак информацијских састава.

На слици 1. приказан је логички ЕRwin модел података, где су дати ентитети, њихови

атрибути и везе, што је све заједно основа за дефинисање физичког модела и саме базе

података.

Слика 1. Логички Erwin модел

4. Физичко моделирање података

Полази од логичког модела, а резултира изграђеним физичким моделом. Физички

модел је опис стварне физичке организације података. Модел има облик унутрашње шеме

базе података.

Циљ физичког моделирања података:

→ физичка организација података

→ брз приступ слоговима

Активности физичког моделирања:

→ Моделирање структуре слогова

→ Сегментирање и групирање слогова

→ Избор методе приступа слоговима

→ Оптимизација приступних путева

На слици 2. приказан је физички модел података, где је сваком ентитету одређен тип

податка и величина.

Слика 2. Физички Erwin модел

5. Шема базе података у MS Access-у

Microsoft Access је програм компаније Microsoft који служи за управљање базама података. Овај програм је дeо уредског пакета Microsoft Offica. Екстензија (наставак) за

датотеку направљену у МS Accessu је MDB што значи Microsoft Data Base.

Microsoft Access је заснован на врсти система за управљање базом података која

податке спрема у табеле. Она користи истовјетне вриједности из двије табеле за стављање у

однос (релацију) информација у једној табели, према информацијама у другој.

На слици 3 приказана је шема базе података која је увезена из физичког Erwin модела у

Access.

Слика 3. Relationships дијаграм

6. Речник података

Расправа је на тему "речник података" у контексту анализе и развоја ... у рецник базе

података сместају се подаци о (самој, тој) бази података.

У табели 1. је приказан речник података.

Табела 1. Речник података

TABELA KLJUCEVI KOLONA TIP PODATAKA VELICINA

PROFESOR Primarni kljuc (PK) ProfesorID Number Long integer

Ime Text 30

Prezime Text 30

Datum rodjenja Date/Time

Telefon Text 30

Email Text 30

Preneseni kljuc (FK) ZvanjeID Number Long integer

Preneseni kljuc (FK) KontaktID Number Long integer

STUDENT Primarni kljuc (PK) StudentID Number Long integer

Ime Text 25

Prezime Text 25

Broj indeksa Number Long integer

Datum rodjenja Date/Time

Adresa Text 30

Email Text 30

Telefon Number Long integer

ZVANJE Primarni kljuc (PK) ZvanjeID Text 35

Zvanje Text 30

PREDMET Primarni kljuc (PK) PredmetID Number Long integer

Sifra predmeta Number Long integer

Predmet Text 30

Semestar Number Long integer

Opis Text 50

IZABRANI PREDMETI Primarni kljuc (PK) StudentID Number Long integer

Primarni kljuc (PK) PredmetID Number Long integer

Odslusao Text 30

Godina Slusanja Text 30

TIP KONTAKTA Primarni kljuc (PK) Tip KontaktaID Number Long integer

Tip kontakta Text 30

Preneseni kljuc (FK) KontaktID Number Long integer

KONTAKT

INFORMACIJA

Primarni kljuc (PK) KontaktID Number Long integer

Datum kontakta Date/Time

Detalji Text 30

Preneseni kljuc (FK) StudentID Number Long integer

Preneseni kljuc (FK) ProfesorID Number Long integer

Preneseni kljuc (FK) TipKontaktaID Number Long integer

7. Корисничка апликација

7.1. Табеле

Табеле су основна а уједно и најважнија компонента МS Accessa јер се у њима налазе

сви подаци садржани у бази података. То је скуп података о једној одређеној теми као што су

купци или наруџбе.

За бољу организацију и прегледност података пожељно је имати више табела.

Користећи одвојене табеле за поједине теме значи да податке спремамо само једанпут и тако

база постаје учинковитија и смањујемо грешке при уносу. Табела је организирана у поља и редове.

На слици 4. је табела СТУДЕНТ приказана у радном режиму.

Слика 4. Табела СТУДЕНТ у радном режиму

На слици 5. је табела ИЗАБРАНИ ПРЕДМЕТ приказана у радном режиму.

Слика 5. Табела ИЗАБРАНИ ПРЕДМЕТ у радном режиму.

На слици 6. је табела ТИП КОНТАКТА приказана у радном режиму.

Слика 6. Табела ТИП КОНТАКТА у радном режиму.

На слици 7. је табела ЗВАЊЕ приказана у радном режиму.

Слика 7. Табела ЗВАЊЕ у радном режиму

На слици 8. је табела КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈА приказана у радно режиму.

Слика 8. Табела КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈА у радном режиму.

На слици 9. је приказана табела ПРЕДМЕТ у радном режиму.

Слика 9. Табела ПРЕДМЕТ у радном режиму.

На слици 10. је приказана табела ПРОФЕСОР у радном режиму.

Слика 10. Табела ПРОФЕСОР у радном режиму.

7.2. Упити

Упит је компонента базе података која се користи када је потребно наћи и анализирати

одређене податке из једне или више табела. Упити се могу користити као подлога за

извјештаје или форме.

На слици 11. је приказан упит 1 на коме су приказани професори чије име почиње на слово

М.

Слика 11. Упит Професори.

На слици 12 је приказан резултат упита 1.

Слика 12. Резултат упита 1.

На слици 13 је приказан упит 2 на коме је приказана година слушања 2014, и да ли је

одслушан изабрани предмет.

Слика 13. Упит Година слушања и да ли је предмет одслушан.

На слици 14 је приказан резултат упита 2.

Слика 14. Резултат упита 2.

На слици 15. је приказан упит 3 на коме су приказани датуми контакта у јануару 2014.

Слика 15. Упит Датуми контакта.

На слици 16 су приказани резултати упита 3.

Слика 16. Резултат упита 3.

На слици 17. је приказан упит 4 на коме су приказана имена и презимена професора чије је

звање доцент.

Слика 17. Упит Звање.

На слици 18. су приказани резултати упита 4.

Слика 18. Резултат упита 4.

На слици 19. је приказан упит 5 на коме су приказана сва имена и презимена студента који су

рођени 1995 године.

Слика 19. Упит датум рођења.

На слици 20. су приказани резултати упита 5.

Слика 20. Резултат упита 5.

7.3. Форме

Требамо направити обрасце да би податке из табела и упита прегледавали графички и да би

могли прегледавати повезане податке из више табела.

Образац је компонента базе података чија је функција интеракција са корисником. Корисник

не види табеле већ обрасце.

На слици 21. је приказана форма 1 на којој је приказан предмет са подформом изабрани

предмет.

Слика 21. Форма 1

На слици 22. је приказана форма 2 на којој је приказан професор са подформом звање.

Слика 22. Форма 2

На слици 23. је приказана форма 3 на којој је приказан студент са подформом предмет.

Слика 23. Форма 3

На слици 24. је приказана форма 4 на којој је приказан тип контакта са подформом студент.

Слика 24. Форма 4

7.4. Извештаји Извјештај се користи када је потребно неку групу података припремити за штампање.

У основи извјештај се не разликује много од обрасца, једино што је у извјештају могуће само

гледати податке али због тога се слике могу лакше додавати, рачунати просјеке и сл.

На слици 25 је приказан извештај 1 са предметима.

Слика 25. Извештај 1.

На слици 26 је приказан извештај 2 са професорима .

Слика 26. Извештај 2.

На слици 27 је приказан извештај 3 са студентима.

Слика 27. Извештај 3.

На слици 28 је приказан извештај 4 са типом контакта.

Слика 28. Извештај 4.

7.5. Главни мени

7.ВЕБ форма

Веб форма се израђује помоћу HTML-а. HTML је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Основ HTML-а представљају етикете и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (<X> и </X>) за делове текста између њих. Свака етикета представља посебну команду, којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом. Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа. Атрибути се смештају између знакова навода. Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова. Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.

HTML документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа <head>,</head>. У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака <title>,</title>, док се сам садржај смешта између ознака <body>,</body>. Ова три елемента заједно са ознакам<html>,</html> чине минимилану структуру HTML документа.

8.1. .txt

У наставку је приказан KOD форме за унос, тачније за пријаву изборних предмета, израђене у HTML-у. Код садржи следеће елементе: - radio - checkbox - textarea - submit и reset - поље за унос текста

- поље за унос скривеног текста - падајући мени - дефинисана боја позадине - слика - линк (ка екстерном садржају)

КОД:

<html> <head> <title>Forma za prijavu izbornih predmeta</title> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=windows-1250"> </head> <body bgcolor="#FFFFFF" text="#000000"> <p><b>Forma za prijavu izbornih predmeta </b></p> <hr> <div align="left"><b>Lične informacije:</b> </div> <form name="info" method="post" action=""> <table width="600" border="0" cellspacing="1" cellpadding="1"> <tr> <td>Ime:</td> <td><input type="text" name="ime"></td> <td>Prezime:</td> <td><input type="text" name="prezime"></td> </tr> <tr> <td>Ulica i broj:</td> <td><input type="text" name="ulica" size="30"></td> <td>&nbsp;</td> <td>&nbsp;</td> </tr> <tr> <td>Grad:</td> <td><input type="text" name="grad" value="Cacak"></td> <td>Smer:</td> <td> <select name="smer"> <option>IM</option> <option>PM</option> <option>ERI</option> <option>MEH</option> <option>IT</option> <option>TI</option> </select> </td> </tr> <tr> <td>Prosek:</td> <td><input type="text" name="prosek" size="5" maxlength="5"></td> <td>&nbsp;</td> <td>&nbsp; </td> </tr> <tr> <td rowspan="2">Finansiranje:</td>

<td>Budzet <input type="radio" name="Finansiranje" value="Finansiranje"> </td> <td rowspan="2">&nbsp;</td> <td rowspan="2">&nbsp;</td> </tr> <tr> <td>Samofinansiranje <input type="radio" name="Finansiranje" value="Finansiranje" checked></td> </tr> <tr> <td>Godina studija:</td> <td colspan="5"> <table width="100%" border="0" cellspacing="1" cellpadding="1"> <tr> <td width="10%">I</td> <td width="10%"><input type="checkbox" name="I" value="I"></td> <td width="10%">II</td> <td width="10%"><input type="checkbox" name="II" value="II" checked></td> <td width="10%">III</td> <td width="10%"><input type="checkbox" name="III" value="III"></td> <td width="10%">IV</td> <td width="10%"><input type="checkbox" name="IV" value="IV"></td> </tr> </table> </td> </tr> <tr>

8.2. .html

Након покретања прописаног програма, добија се прозор који представља изглед HTML странице у Google Chrome-у. (слика Д)

Слика Д

8. Закључак

На почетку семинарско рада, одрадила сам у Bpwin-у моделирање процеса Пријаве

изборних предмета. Представила сам декомпозициони дијаграм, дијаграм контекста и стабло

актвности. На дијаграму контекста се налазе улази, излази, конторле и механизми потребни

за израду процеса. Након тога смо дефинисали стабло активности које представља

хијерархију дефинисаних активности, очишћену од стрелица, и омогућује функционалну

декомпозицију и увид у дубину одвијања веза између активности. Дакле полази се од

дијаграма контекста који се дефинише на највишем нивоу,па се изводи декомпоновање у

подређене (child) дијаграме.

На основу свега горе урађеног добили смо базу података која садржи студенте,

изборне предмете и професоре. Са овако форматираним подацима много је лакше руководити

него када су они нпр. забележени на неком папиру. Помоћу ове базе можемо имати преглед о

свим студентима, изборним предметима и професорима.

Такође, користећи форме можемо прегледати све изабране предмете, при чему постоји

и могућност додавања нових. Помоћу упита можемо приказати одређене податке, као нпр. списак свих студената који слушају предмете за одређену годину.

Литература

1. Вељовић, А. (2011). Увод у информационе системе и базе податка, Чачак: Факултет

техничких наука.

2. Вељовић, А. (2013). Управљање развојем предузећа, Чачак: Факултет техничких наука

3. Вељовић, А. Пауновић, Л. (2014). Електронско пословање, Чачак: Факултет техничких

наука

4. Вељовић, А. Папић, М. (2014) Microsoft Acces 2010, Чачак: Факултет техничких наука

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 20 pages

preuzmi dokument